Ja verujem da je ta po njegovom sopstvenom priznanju, verujem da je to bila vrlo akademska uloga u međufakultetskoj saradnji, ali pitanje je, koliko je čestito ovde uzimati platu, a tamo dnevnicu dok narodni poslanici ovde na plus 35 pre dva meseca zasedaju.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ja bih hteo da se zahvalim gospođi ministarki što je prihvatila ovaj amandman. Mislim da je ovo korak u pravom smeru, da je ovo jedno veliko humanitarno delo u pravcu moralnog zdravlja i mentalne higijene samog narodnog poslanika.
Znate, mi smo do sada imali amandmane - briše se, a sada imamo zareze i zapete. To je promena alata, to je promena školskog pribora, od gumice do olovke. Mali korak za čovečanstvo, ali ogroman korak za narodnog poslanika.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ja malopre nisam završio svoju diskusiju, ali sam bio prekinut, verovatno vašom omaškom i nemam nikakvu primedbu na to. Žao mi je jedino što sam možda pogrešno shvaćen do narodnog poslanika. Ja sam primetio njegov osmeh, njegovu ozarenost, rumenilo, „rumen kao komunizam“ rekao bi sarajevski pesnik Izet Sarajlić. To zadovoljstvo me je nagnalo da spomenem mentalnu higijenu, jer svako zadovoljstvo na sve nas u pravcu mentalne higijene pozitivno utiče. Nisam mislio da će to biti uvredljivo.
U stvari, povodom ovog amandmana pohvaljujem povećanje kreativnosti narodnog poslanika. Mislim da je to posledica njegovog prelaska na stalni rad ovog visokog doma. Naravno, rezultat je evidentan, nemamo više – briše se, nego imamo zareze i zapete. Ogroman napredak.
Međutim, gospodine narodni poslaniče, mislim da ove zapete i zarezi neće pomoći da vas narod više zarezuje na sledećim izborima, bez obzira na vaš optimizam.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mene čudi da imamo ovih pet amandmana i na svih pet amandmana ove političke opcije može se dati jedan isti odgovor. Ovo u stvari nisu amandmani, ovo je pokušaj da se rasprava vrati u načelo i da se ponovo postavi pitanje produženja rokova, a pod plaštom poštovanja zakona.
Žao mi je ako niste bili na raspravi neki dan, ali o tome se i radi, Vlada produžava ove rokove da bi dala šansu. Vlada daje šansu jednoj profesiji da se spasi. Ako bi se poštovali rokovi, od 200 pa do 1000 novinara bi ostali na ulici, i to je poruka ove Vlade, to je pre svega briga za ljude, briga za zaposlene i pokušaj da se još jednom pruži prilika onima, koji nisu uspeli da izvrše procenu kapitala, da to u narednom periodu učine.
Mene ne čudi što je jedan deo ovog dvojca bez kormilara, taj ideološki, nema osećaja za novinare, jer to je politička praksa davno pokazala, nego me čudi profesor, neko ko predaje na političkim naukama, predaje verovatno budućim novinarima. Ako je to poruka studentima, da njihove starije kolege u ime zakona i praćenja termina trebaju danas da ostanu na ulici, ako je to poruka jednog profesora, onda je dobro da to čuju studenti Pravnog fakulteta iz Niša, da čuju kako profesori vide njihovu budućnost ako se sutra nađu u sličnoj situaciji.
Velika je stvar što Vlada, i pored zakona i pored rokova koje je dala, ipak ima osećaj za ljude, jer vi ste jednom rekli – narod je država, pa i novinari su neki narod i oni zaslužuju parče hleba, novu šansu, novu priliku.

Moram potpuno da se saglasim sa gospodinom Pavićevićem, zaista je poštovanje zakona apriori i zbog toga ili unatoč toga danas imamo ovu raspravu kako bi pružili šansu tom zakonu da se do kraja sprovede i da svi oni kojih se ovaj zakon tiče i koji imaju kroz ovaj zakon novu priliku tu priliku i dobiju. Zbog toga i jeste ovo poštovanje zakona i postoji skupštinska rasprava zbog toga. Ovo jeste mesto gde taj rok možemo da produžimo, a usput da vam kažem, potpuno ne razumem dvojaki aršin opozicije. Sa druge strane, dobijamo predloge da se rokovi još više produže, a vi ste za to da se poštuju rokovi koji su dati u zakonu. Molim vas, dogovorite se, nama je svejedno, ali nam je jako drago da narod Srbije može da vidi kako opozicija funkcioniše u ovoj Skupštini.

Samo kratko. Tako mlad, a u mirovini. Velika je tragedija što nemate priliku da predajete studentima. Nadam se da ćete se vratiti na univerzitet i da ćete upravo braniti sve suprotno od ovoga što ste sada rekli. Znači, da ćete braniti uvek šansu, da ćete braniti priliku, da ćete budućim novinarima, a od vas mnogo zavisi, jer ste naslednik velikih profesora na tom fakultetu, da ćete znati da ih usmerite onako kako je to potrebno, ne držeći se zakona na ovaj način na koji govorite. Vi govorite o kaznama. Očito da niste hteli da čujete argumente ministra kada je govorio zbog čega je došlo do prekoračenja rokova i zbog čega neke medijske kuće nisu učinile procenu kapitala.
Kada bi se zanimali, interesovali za to kako se živi danas u medijima, posebno lokalnim medijima i u manjim sredinama, vama bi sve ovo bilo vrlo jasno i sami biste glasali za produženje roka, kad biste samo imali priliku da saznate u kakvim su sve uslovima danas mediji koji su još uvek javni servis, koji su ostali bez kapitala, koji nemaju svoja lična sredstva, imaju zastarelu opremu i sve ostalo, da vam ne govorim o tome, dugo sam u tome bio i znam kompletnu situaciju.
Verujte mi da je ovaj rok potreban, slažem se da, uvek se treba zalagati za odgovornosti tu nemam nikakvo različito mišljenje od vas, ali postoji mnogo, mnogo objektivnih stvari koje su se događale kao i subjektivni, tako da zaista je ovaj rok jako potreban.

Hvala, predsedavajući.
Samo ću kratko. Vratio bih se na odbranu ovog amandmana. Ono što mene u ovom trenutku zbunjuje, moram da podsetim narodnog poslanika, šefa poslaničke grupe, žao mi je što nije sada tu, da je i ovaj zakon, implementacija ovog zakona doneta na osnovu medijske strategije koja je doneta 2011. godine, tačnije 28. septembra, ako se ne varam, sa rokom do 2016. godine. Ovo što smo danas čuli o oceni medijskog stanja i potrebe da se ovakav zakon uopšte ne donosi, govori o tome da se ovde radi, po meni, o odricanju od evropskog puta, jer su sve relevantne institucije Evrope podržale medijsku strategiju te 2011. godine. Ako je ovaj zakon koji je u skladu sa medijskom strategijom i njenom implementacijom do 2016. godine, onda stvarno ne razumem kakav je ovo zaokret u srpskoj opoziciji.

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da na samom početku današnje rasprave ministar veoma je ubedljivo objasnio zbog čega je potrebno da danas donesemo ovu izmenu zakona, no neka pitanja koja su postavljena iz pravca opozicije zaista me teraju da određene dileme i sam postavim.
Ovde se govorilo prvo o potpunom zaokretu od Medijske strategije, ja ću samo podsetiti da je Medijska strategija doneta 28. septembra 2011. godine, znači poslednja Medijska strategija, donela je Vlada Cvetkovića i ta Medijska strategija jeste bila uslov koji je postavila EU.
Mi smo čuli ovde nekoliko rasprava koje su išle u pravcu da država ne treba da izađe iz svih medija, da treba da se proširi spisak javnih servisa, što nije u skladu propisane Medijske strategije, pa se onda pitam da li to srpska opozicija pravi politički zaokret od ideološko neoliberalizma ka novom socijalizmu i da li se ovde vrši politički zaokret od ulaska u Evropsku uniju.
Čuli smo takođe od jednog predstavnika opozicionih stranaka da Medijska strategija nije implementirana do kraja. Ja moram da priznam da je ovo istina, ali, u Medijskoj strategiji koju ste sami doneli piše da je rok 2016. godina. Pa, ovo jeste u pravcu implementiranja Medijske strategije i jeste u roku onog koji postavlja Medijska strategija i predvidela.
Najviše primedbi je doneseno zbog poništenja i nepoštovanja roka. Jedna narodna poslanica je čak rekla – Vlada je pala na ispitu implementacije. Šta je bilo lakše za ovo Ministarstvo i za ovu Vladu nego da ispuni rok i da jednostavno kaže, ko nije napravio popis i procenu kapitala, ne može da učestvuje u privatizaciji, ako se mogu podeliti akcije mogu, ako ne ugasićemo medije? Ali, ova Vlada drugačije radi, ova Vlada je državotvorna. Država to su narod, država to su ljudi, a ti ljudi su i novinari i sam mnogo godina jeo taj hleb. Ovo je briga o državi, briga o narodu. Ovde se daje još jedna šansa da se stvar popravi i da ljudi ne ostanu na ulici. Ovo je odgovornost i svaka čast i Vladi koja na ovakav način pokušava da reši veliki problem kakav imamo u sferi medija u Srbiji.
A, kako je prethodna vlast uradila? Najbolji primer je „Prištinsko jedinstvo“, poslednje srpsko glasilo na Kosovu i Metohiji kao izmešteno u Kosovskoj Mitrovici. Godine 2009. iz Ministarstva tadašnjeg za informisanje, ovo što govorim je proverljivo jer su ljudi i danas tamo zaposleni stigla je informacija i stiglo je uputstvo da list „Jedinstvo“ promeni svoju uređivačku politiku, da priđe oficijelnoj Prištini, da se potrudi, da se okrene vladi tadašnjeg premijera Tačija, jer je to bio jedini uslov da kroz privatizaciju kada se dignu ruke od „Jedinstva“ ono bude privatizovano od strane albanske vlasti i time postane srpsko glasilo koje će propagirati kosovsku nezavisnost na srpskom jeziku. Na svu sreću, rokovi nisu ispoštovani, došlo je do izbora i to se nije dogodilo.
Ovom prilikom zahvaljujem se gospodinu ministru i gospodinu Mirkoviću koji su uspeli da naprave određene promene i da prelaskom na ustanovu spasu „Jedinstvo“ i time srpskom narodu, posebno u enklavama postave poslednji pisani prozor prema matici i prema centralnoj Srbiji.
Naravno bilo je dosta primedbi kada god se ovde spomenu mediji i kada god se govori o medijskoj strategiji, ili se govori uopšte o problemima novinarstva u Srbiji, pokrene se pitanje uticaja vlasti. Ja neću govoriti da li Vlada i da li premijer utiče ili ne utiče na medije u Srbiji, ali sam očekivao bar od jednog poslanika opozicije, bar od jednog opozicionog lidera da prokomentariše izbor generalnog direktora Radio televizije Srbije.
Pa svima je jasno da nikakvog uplitanja i nikakvog uticaja nije bilo ni od strane premijera ni od strane ove Vlade ni od ovog Ministarstva. To kako kaže nova televizijska reklama – „i vrapci na grani znaju“; izbor generalnog direktora Radio televizije Srbije sproveden je po propisanoj proceduri, Upravni odbor je doneo samostalnu odluku. To je nekad bio kolač koji se u vašim kabinetima kada ste imali 15 i 18 ili 20% glasova prvi delio. To je bilo najvažnije mesto, najvažnija meta.
Ovoga puta vrlo principijelno niko prstom nije mrdnuo iz vlasti da odredi čoveka koji će biti na čelu medijskog servisa, na čelu najvažnijeg možda informativnog mesta u Srbije. Time pokazuje koliko je stalo do slobode medija, mada smo mnogi i mi odavde bili začuđeni što je to tako. Moralo se jednom preseći i morao se uvesti jedan novi princip, jedan novi moralni princip, kako bi konačno krenuli ka punoj reformi, punoj medijskoj reformi koju od nas očekuju i ovaj put kojim smo krenuli.
Na kraju, samo želim da pozovem poslanike, da podržim ovo produženje roka zbog novinara koji posebno u malim sredinama dobijaju novu priliku da ipak nađu svoje uhlebljenje i ne ostanu bez posla. To je jako važno i nadam se da ćemo u danu za glasanje naravno ove izmene i usvojiti. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja svoje poslaničko pitanje upućujem predsedniku Vlade AP Vojvodine, gospodinu Bojanu Pajtiću, ali kako ne očekujem da iz tog pravca dobijem adekvatne odgovore, upućujem pitanje i Vladi Republike Srbije, ministru pravde, ministru policije, a mislim da bi i ministar finansija imao ponešto da po ovom pitanju kaže.
Interesuje me – da li je tačan podatak da su u nezakonito formiranoj kancelariji za evropske poslove AP Vojvodine, njen šef u Briselu, Predrag Novakov, inače državljanin Kanade, kasnije ću objasniti zašto ovo podvlačim i njegova saradnica, Andrea Stajić, u periodu od 2006. do 2014. godine, primali redovne dve plate. Prvi Novakov, u iznosu od 3.445 evra i 106.000 dinara, a druga Stajić, značajno manje 2.460 evra i 100.000 dinara.
Voleo bih da znam da li je primanje dve plate zakonito? Možda jeste, ali sigurno znam da je praktično, jel ako čovek slučajno privede nekoliko dana u Novom Sadu, recimo godišnje, dobro je da ne mora u menjačnicu, da ima dovoljno keša.
Naravno, to nije sve, pa me interesuje da li je tačno da se radilo o platama u kojima nisu bili uračunati troškovi telefonima, korišćenje interneta, kancelarijskog materijala, goriva, reprezentacije, stana, hrane, službenog vozila i sekretarice, sve ovo je dodatno plaćeno.
Za ministra pravde posebno – da li je tačno da su zbog dodatnih zloupotreba, nepojavljivanja na radnom mestu, za ovu platu, očito nisu ni dolazili na posao, poručivanje avionskih karata godinu dana unapred i bahatosti, mobinga, protiv Novakova podignute tri tužbe pred Osnovnim i Višim sudom u Novom Sadu.
Za ministra policije i zbog toga sam podvukao kanadsko državljanstvo – da li je tačno zbog sumnje da je zastupao interese drugih država i obavljao, i zbog odavanja službenih tajni protiv Predraga Novakova podignuta krivična prijava.
Samo se nameće pitanje – čije su, kadrovsko rešenje, bili pomenuti briselski predstavnici AP Vojvodine i ko su ostali članovi ove organizacije?
Sada, Kancelarija je dobila svog pravnog naslednika, to je Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine.
Interesuje me da li ovi pravni naslednik realno ispunjava ciljeve naznačene u programu, a to je unapređivanje privrednih, naučnih, obrazovnih i turističkih kapaciteta AP Vojvodine? Podaci izneti u štampi i odgovori koje je naslednik Novakova od maja 2014. godine, Siniša Lazić, razmećući se silnim evropskim uspesima Fonda, još nisu razjasnili građanima rezultate sadašnjih broja zaposlenih u Fondu „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, njihovoj stručnosti, mesečnim primanjima i zatim svim drugim prihodima i rashodima koje očito ima.
Da li je tačan podatak da je naslednik Novakova, Siniša Lazić, od 2014. pa do danas, prima platu od 431.000 dinara, a njegov PR, stručnjak za odnose sa javnošću 316.000 dinara? Eto dragi narodni poslanici i mi predstavljamo neku javnost naroda Srbije, ali šta je to za PR jednog Lazića.
Molio bih podatke o sadašnjem broju zaposlenih u Fondu „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, njihovoj stranačkoj pripadnosti, mesečnim primanjima i svim drugim prihodima koje očito ima, ako je Vojvodina pod vodom, kako je pre nekoliko dana ovde tvrdio jedan uvaženi narodni poslanik, mislim da bi odgovori na ova pitanja mogli da nam ukažu ko to Vojvodinu vuče na dno Panonskog mora, posebno ako, evo propratimo i poslednje događaje u Inđiji, propratimo aktivnosti brata Gorana Ješića, Vladimira Ješića, odbranu Tatarskog brda, stanova u Beču, itd? Vojvodina jeste pod vodom, s tim se mogu složiti, ali još jednom ponavljam, dobro se vidi ko je na to dno vuče. Hvala.

Gospodine predsedavajući, malo pre sam se javio, ali niste me videli, pa ste dali pre toga repliku.
Izuzetno cenim i poštujem vašu tolerantnost, ali mislim da ste prekršili Poslovnik koji govori o tome da se o radu i redu Narodne skupštine pre svega brine predsedavajući. Nema pravno narodni poslanik, bio on docent ili umalo profesor, da određuje kada će ko da predsedava i da traži izveštaj o tome koliko je to od vas predsedavajućih ograničen vremenom. Pre svega, to je posao predsedavajućeg i predsednika Skupštine.
Već sam jednom opomenuo narodnog poslanika da je ovo visoki dom Narodne skupštine, a ne Akademija filmskih, pozorišnih i glumačkih umetnosti, koja se nalazi na Novom Beogradu. Mogao bi da povede računa o tome.

Gospođo predsedavajuća, mislim da je krajnje vreme da se zaustavi ovaj performans koji pre svega krši član 107, vređa dostojanstvo Skupštine i obmanjuje kako poslanike, tako i srpsku javnost.
Naime, narodni poslanik već više puta uzastopno reklamira kako je Zoran Živković sprečen da uđe u salu Narodne skupštine. Stvara se utisak kod javnosti da kordon policije stoji ispred sale i fizički sprečava Živkovića da prođe kroz vrata, što pre svega nije tačno jer poslanik Živković danima ne dolazi u zgradu Skupštine. Da bi bio sprečen da uđe u salu, on bi prvo trebao da dođe u Narodnu skupštinu, a to se može utvrditi iz spiska koji potpisujemo na ulazu ove zgrade.
Obmana javnosti je postala manir ove političke stranke. Samo ću vas podsetiti da smo osam meseci imali priliku da slušamo lažno odazivanje na titulu - profesore. Četiri meseca smo slušali o Vladi u ostavci, sve dok ga vi niste ljubazno zamolili da prekine sa tim manirom. Ova vrsta obmane je ista onakva kao što su i kopi-pejst amandmani, zbog kojih ćemo danas potrošiti vreme narodnih poslanika i, naravno, novac građana Srbije.
Razumem da narodnom poslaniku nedostaje njegov duhovni, ideološki i politički vođa i da se u Skupštini oseća bez njega vrlo pojedinačno, ali ako i od ovako benigne i malobrojne političke opcije, ova vrsta obmane i ova količina stalnog pritiska na jednu istu stvar, mnogo je. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.

Znam da nije uobičajeno da se javlja u onom trenutku kada nema predlagača u sali da brani svoj amandman, ali ja prosto ne mogu da propustim priliku a da nešto ne kažem o važnosti ovog amandmana i načina na koji je predložen.

Naime, radi se o amandmanu koji ima za svoj cilj, ili je bar imao za cilj da ga je Vlada prihvatila, da umanji izdvajanja za Srpsku pravoslavnu crkvu, duhovnu i kulturnu baštinu, materijalna i nematerijalna kulturna dobra na Kosovu i Metohiji. Ja ne znam šta je motiv i nećemo saznati šta je motiv predlagača da predloži ovakav amandman. Jedno od stvari bi moglo da bude i neznanje i nepoznavanje stanja na Kosovu i Metohiji.

U tom smislu, želim samo da kažem, javnosti radi, da uloga Srpske pravoslavne crkve nije samo verska i odavno nije samo versko pitanje na Kosovu i Metohiji, već da je to pitanje i državnog integriteta države Srbije i opstanka naroda na Kosovu i Metohiji. Zato je od suštinske važnosti čvrsta veza između institucija Vlade Republike Srbije, države Srbije i Srpske pravoslavne crkve preko Eparhije raško-prizrenske, jer ona garantuje opstanak, zaštitu ogromnog kulturnog i duhovnog dobra, bez koga, naravno, tamo teško možemo opstati i postojati.

No, ako je razlog predlog ovakvog amandmana apsolutno poznavanje stanja na Kosovu i Metohiji od strane predlagača, onda je stvar mnogo složenija i onda samo možemo konstatovati da je predlagač amandmana koji je svoje političko delovanje definisao isključivo severno od Save i Dunava, u stvari u jednom istom poduhvatu ili bar ima istog mecenu sa onima koji danas pišu preteće poruke na kapiji Visokih Dečana i to je to što je opasno i zbog toga sam želeo da skrenem pažnju na značaj amandmana koji u svojoj formi kaže da zaštita kulturno-istorijske baštine na Kosovu i Metohiji je paravan za nenamensko trošenje sredstava.

Da ovo predlaže Vlada AP Vojvodine, ja bih razumeo šta znači nenamensko trošenje sredstava, ali ovo je Vlada Srbije i zato molim sve poslanike, posebno poslanike koji su poreklom sa Kosova i Metohije, bez obzira da li su pozicija ili opozicija da odbiju ovaj amandman. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, ja mislim da nam predlagač amandmana u svom tekstu daje najbolje argumente zbog kojih treba amandman odbiti.
Meni je izuzetno drago da je danas među nama toliko prisutan veliki Jovan Skerlić. Jovan Skerlić jeste napisao neke od najvažnijih književni kritika, kako reče gospodin Martinović, ali je pisao i pozorišne kritike i bio je izuzetni poznavalac javne scene, javnog nastupa. Da je danas živ, kako reče predlagač amandmana, on bi pre svega njemu skrenuo pažnju da je ovo visoki dom Narodne skupštine…

Završavam. Fakultet dramskih umetnosti nalazi se na Novom Beogradu. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, iako mislim da na izuzetno profesionalan način u uvažavajući narodne poslanike vodite Skupštinu, mislim da je ovog puta prekršen član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, narodnih poslanika, pod optužbom da nemaju moralni barometar i da nemaju odnos prema nauci i naučnim institucijama.
Pitao bih narodnu poslanicu da li govori o ovom moralnom barometru ili govori o moralnom barometru kada je pre nekoliko godina, istina u drugoj političkoj stranci, u Skupštini AP Vojvodine i u srpskoj javnosti branila tadašnjeg predsednika Skupštine Grada Zrenjanina, koji je kao akademsku diplomu pokazao diplomu tromesečnog kursa „Konrad Adenauer fondacije“ i time ga ne samo branila, nego i odbranila. On je ostao do kraja svog mandata predsednik Skupštine i priznat mu je sedmi stepen, a danas je isti gospodin pokrajinski poslanik i član Saveta za nauku, kulturu i obrazovanje u pokrajinskoj skupštini.
Mislim da je tada tek bila uvređena cela akademska javnost ove zemlje. Nemam ništa protiv da se menjaju političke stranke. Drago mi je da se moralni i etički vizir narodne poslanice ovako pozitivno pomerio, no, ne možete očekivati da vam se sve izbriše i sve zaboravi samo zato što ste promenili političku klupu.