Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, afirmacija stečenih kvalifikacija, zaista veoma značajan zakon, i moj amandman ima smisla da još jednom ukaže da sva kompetencija i sva afirmacija ovih znanja treba da se proširi i na region.

Jučerašnja rasprava moje koleginice koja dolazi iz istog grada kao i ja, gospođice Janošević, podstakla me je, ona je taksativno navela sva zrenjaninska ili možda uskoro petrogradska preduzeća koja su upravo zbog kompetencija i zbog kvalifikacija završila na volšeban način i potpuno u privatizaciji uništena ili zatvorena, mada je tu bilo izuzetne saradnje sa regionom, posebno sa tajkunima iz kompletnog regiona.

Jedan poslanik iz prošlog saziva i predsednik poslaničke grupe često je koristio monologe i dijaloge iz velikog literalnog dela Dušana Kovačevića i filma Slobodana Šijana „Maratonci trče počasni krug“. Pitao sam se odakle stalno asocijacije na upravo ovaj detalj i onda sam shvatio da je kompetencija stečenih znanja porodice Topalović i Vlade do 2012. godine gotovo ista. Te privredne aktivnosti potpuno liče jedna na drugu. Bilo je značajno preduzeće zakopati u zemlju ili sanduk što dublje, a onda posle izvesnog vremena iskopati, prelakirati i prefarbati, radnike otpustiti ili pokojnika se rešiti, a onda to preprodati, da li domaćim tajkunima ili, još bolje, u regionu. Samo što je u ulozi Belog Bore bio Mile Jerković, Nebojša Žabac, Darko Šarić i ko zna već ko još drugi. Vama, gospodo narodni poslanici, ostavljam na maštu da odredite sve druge Topaloviće u ovom procesu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom insistiram na posebnom osvrtu na Srbe u regionu, posebno kada se radi o obezbeđivanju sveukupnog razvoja Republike Srbije.

Kada govorimo o Srbima u regionu, ja ću samo neka imena spomenuti: Dučić, Matavulj, Kočić, Šantić, Andrić, Dositej, Meša Selimović, Jakšić, Crnjanski, Georgije Božović, pa sve do NJegoša, Marka Miljanova, uz Teslu i Pupina, zaključićemo da svo naše obrazovanje i svo naše najznačajnije obrazovanje, time ne bih nikako da uvredim centralnu Srbiju, naravno da ima velikih imena, ali dolazi sa rubnog srpstva. Mnogi od ovih nisu rođeni u Srbiji, mnogi nisu imali ni državljanstvo Srbije, ali šta je kultura bez regiona, šta ja naše obrazovanje i šta je naša tradicija bez ovih imena? Prema tome, briga o regionu i velika veza sa regionom, kada je obrazovanje u pitanju, više je nego značajna.

Živim u Banatu u višenacionalnoj sredini, ovde je poslanica gospođa Lakatoš, koju izuzetno poštujem, i imam velika osećanja prema slovačkoj nacionalnoj manjini. Zašto baš prema Slovacima? Zato što taj deo slovenskog naroda nema kontakta sa svojom maticom, nema granicu, ali njihov način da očuvaju svoje obrazovanje, svoju kulturu i svoju tradiciju je zaista za primer i voleo bih da su svi Srbi u regionu onakvi kakvi su Slovaci.

S druge strane, kakva je srpska kultura bez slovačkog naivnog slikarstva, bez slovačke čipke, bez slovačke igre, bez slovačke kobasice i bez slovačkog vina? Mnogi Slovaci dan danas iz Slovačke dolaze i među srpskim Slovacima ili Slovacima u Srbiji nalaze korene svoje tradicije, svog obrazovanja.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Krliću.)

Naravno, ta njihova proizvodnja je sve veća i veća. Samo da kažem, oni nisu došli iz Niša da kupe vinograde u Sremu, da ih prodaju pa da žive u Beogradu, nego žive tamo gde žive. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege, u ovom Zakonu o kvalifikativnosti, naravno i njenom značaju za razvoj Republike Srbije, ja bih se svakako osvrnuo u svim amandmanima koje sam ovom prilikom predložio i na region i na značaj regiona.

Povodom ovog amandmana posebno ću skrenuti pažnju na danas najškakljiviji deo i najproblematičniji deo što se našeg regiona tiče i Srba u regionu, a to je svakako Kosovo i Metohija. Na svu sreću, još uvek postoji obrazovanje po srpskom sistemu, ali moram da vas podsetim da obrazovanje i sticanje kvalifikacija u tom slučaju nije samo lični prosperitet, već prosperitet cele zajednice i zbog toga je primena ovakvih amandmana i briga u regionu opšte nacionalno dobro i opšti nacionalni cilj.

Želeo bih da vam kažem da, recimo, pre 2012. godine pandan ili produžena ruka vašeg ministarstva u Kancelariji tadašnjem Ministarstva za Kosovo i Metohiju jeste Sektor za obrazovanje. Po sopstvenom priznanju, šef Sektora za obrazovanje, što jeste negde jeste taj sektor pandan i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, kao što je u Vojvodini, šef tog sektora tri i po godine nije bila na Kosovu i Metohiji, znači, po sopstvenom priznanju, ali ne i po sopstvenoj ideji. Zamislite nekog ko raspisuje školska sredstva, materijalne troškove, grejanje, sve račune, učila i sve što je potrebno za jednu školu, a tu školu, ni tu, a ni druge nikada nije ugledalo? E tako se nekad vodilo obrazovanje na Kosovu i Metohiji. Na svu sreću, to više nije tako. Ta briga je, naravno, poboljšana i mnogo se i dalje ulaže.

Ja ne znam da li je to izvodljivo i moguće, ali sam pristalica elitizma kada se radi o regionu. Znate, najbolja srednja škola u bliskoj prošlosti, najbolja gimnazija nije ni u Beogradu, nije ni u Novom Sadu, već u Karlovcima i najponosniji smo na Karlovce. Zašto ne bi bilo obrazovanje na Kosovu i Metohiji elitno obrazovanje? Zašto fakultet u Prištini ne bi bio naš Kenbridž ili Oksford sa najboljim profesorima, ako treba i gostujućim profesorima?

Jedan od načina borbe za Kosovo i Metohiju jeste i borba za obrazovanje, a obrazovanje je tamo još uvek naša nacionalna osobina. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo kolege narodni poslanici, neverovatno je da od jutros slušamo jednu te istu priču, a to je karakteristika amandmana koje predlaže pozicija tj. poslanička grupa SNS. Tu kritiku dobijamo od onih koji su izmisli kopi pejst amandmane, onih koji su projektovali ovde „briše se“ sa istim obrazloženjem i od toga ne odustaju već u dva saziva. Prosto se pitam – gde je onda smisao parlamentarizma kada danas kad vam se nešto obije o glavu ne shvatate kao deo svoje projekcije i svoje politike?

Ovde su bili amandmani i svi vaši amandmani danas imaju samo jedan te isti smisao. To je da iskoristite medijski prostor koji vam pruža RTS i da Vladu Srbije i predsednika Srbije provuče kroz blato, kao i da se dodvorite nekim novim mecenama. To je ceo smisao politike koju ovde sprovodite. Ovde sam čuo čoveka koji je pretendovao da bude politički analitičar, kako beogradski izbori nikakve veze nemaju sa ovim parlamentom.

Gospodo, očekivao sam da ćete se bar posle beogradskih izbora sabrati i shvatiti da kompletna opozicija u Republičkom parlamentu nema cenzus ni 3%, kompletna. Niko od vas u ovom gradu nije prošao, a nije prošao u onom delu Srbije za koji ste vi rekli da je vaša Srbija, da je građanska Srbija, da je demokratska Srbija. Dok za nas glasa ruralna Srbija, za vas glasa ta Srbija. Gde je ta Srbija ako nije u najvećem gradu u Srbiji? Šta su rekli izbori? Bum u Beogradu se pretvorio u puć, čista demokratska dijareja. To ste dobili u Beogradu, od tog Beograda u kome ste tvrdili da postojite. Trebate svi zajedno da sliku Aleksandra Vučića stavite po svojim kancelarijama, jer da se nije bavio državnim poslovima i da nije državu stavio iznad stranke, da je recimo poslušao gospodina Stefanovića, pa raspisao republičke izbore, vi biste ovu salu gledali samo preko televizora, nikada vi ovde ne bi sedeli.

Da li imate jedan argument protiv ovoga, da li imate šta da kažete, da li ste svesni da morate da menjate politiku, da morate da menjate sebe? Ne možete sa ovom pričom nigde. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Prosto moram da reagujem, jer je ovde izrečena jedna teška optužba na veliki trud mojih kolega narodnih poslanika da napišu amandmane i da ih svako ponaosob obrazloži, za razliku od onih amandmana – piše se, briše se i jednim istim obrazloženjem, po sistemu – kopi-pejst, što sam i malo pre govorio.

Međutim, ovde smo čuli još jednu optužbu, da sve ovo što se danas dešava u Narodnoj skupštini jeste lakrdija, bez ikakvog političkog stava, bez ikakvog političkog morala. Samo ću reći da od onog koji je to izgovorio, bivšeg političkog analitičara, smo ovde najviše puta čuli, iz oba oka puštanje suza za Kosovo i Metohiju. Kada smo usvajali, moram da vas podsetim, kada smo u ovoj Skupštini usvajali budžet za prošlu godinu, onda je ukidana aproprijacija 581 po ideji jednog poslanika iz „Dosta je bilo“, ukidana je aproprijacija sa koje se plaća SPC, Crveni krst, pomoć deci, pomoć na Kosovu i Metohiji narodnim kuhinjama, pomoć onima koji su hapšeni, proterivani i pravna pomoć onih kojima je oduzeta imovina. Jedini poslanik koji je glasao za taj amandman je bio upravo taj poslanik, iz oba oka suze za Kosovom i Metohijom, u svakoj svojoj diskusiji.

Toliko o farsi, toliko o političkom moralu. Čak ni gospodin Čedomir Jovanović, koji se jasno zalaže za priznavanje Kosova i Metohije, nije glasao za taj amandman. Pogledajte stenograme. Eto, to je politički moral jednog čoveka.

Hvala predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, neću koristiti puno vremena, tek toliko da podržim inicijativu ministarstva jednim vrlo slikovitim primerom, i da vama koji imate sumnju u to da li je došlo do rastakanja nacionalnog integriteta, kako je to rekao profesor Atlagić.

Najbolje ćete videti ako, kojim slučajem odete u Banja Luku. Predpostavljam da je većina vas tamo bila.

U centru Banja Luke nalazi se ogromni spomenik. Obelisk. Nalazi se preko gde je nekada srušena srpska pravoslavna crkva, na svu sreću, danas ponovo podinuta. Tamo se nalaze stihovi srpskog pesnika, gde je jedan red pisan ćirilicom, a drugi red latinicom. Neverovatan nonsens, nešto što samo pokazuje primer da je u ime bratstva i jedinstva ovaj narod bio spreman da se odrekne svog nacionalnog identiteta, i zbog toga pozdravljam što se danas ćirilično pismo na ovaj način ponovo utvrđuje i što se štiti ovakvom vrstom zakona.

Znate, da bi smo opstali u ljudskom obliku, mi moramo čuvati svoju kulturu, svoj identitet i svoje nacionalno dostojanstvo. Ja vas molim da zadržite ljidski oblik bar do kraja ovog mandata, da čuvate svoj identitet i svoju kulturu.

Ne verujem da će vam to posle biti potrebno, možete se vratiti u svoj prirodan oblik. Prijatno.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Ja bih samo hteo da pohvalim Vladu i pohvalim ministra što se amandman opozicije prihvata u ovom trenutku zato što to doživljavam kao neko ko se godinama bavio ovim poslom kao smisao pokajanja, jer, znate, pokajanje je, niko ne traži bezgrešnost, nego pokajanje.
U vreme kada su se lupale table RTS, kada se u Vojvodini sasvim drugačije gledalo na ono što dolazi iz Republike, a danas čini zajednicu informisanja, jako je važno da upravo ovako danas razgovaramo. Samim tim, pohvaljujem i prihvatanje ovog amandmana i naravno zajedničku ideju da informisanje bude onako kako najviše odgovara građanima Srbije, bez obzira da li živeli u Vojvodini, u centralnoj Srbiji, u Beogradu ili na KiM. Hvala vam.
`PREDSEDNIK: Reč ima Vladimir Đukanović.

Hvala, predsedavajući.
Još jednom se izvinjavam, ali zaista sam se izjavio odmah posle prve rečenice koju je izgovorio narodni poslanik, a koja je zabolela, jer sve što se moglo čuti je nije mi jasno i nisam razumeo. Trebali ste da razumete i da znate šta ste ovde uradili.
Brisanje ovoga što vi nazivate finansiranjem koje vama nije jasno jeste promena jednog kursa politike prema Kosovu i Metohiji. Lepo je da ste to rekli. Drago mi je da ste definisali vašu politiku vaše poslaničke grupe ili makar šta to bilo. Lepo je da ste to definisali.
Reći ću vam šta se finansira sa aproprijacije 481. Bilo bi dobro da ste to znali, a mogli ste to saznati da ste se malo potrudili.
Pre svega, sve što se dešava vezano za SPC, kao poslednju instituciju srpskog naroda na KiM južno od reke Ibar, upravo dolazi sa ovih finansija.
Skratiću vam samo da vam bude jasnije. Angažuje se pravna zaštita, profesionalno pravna zaštita, u cilju odbrane i uzurpiranje i rušenja imovine SPC. Finansira se Crveni krst Srbije, pomažu mnoge nevladine organizacije koje se bave kulturom, kulturnom baštinom, socijalnom zaštitom, posebno, i naravno odbranu ljudskih prava srpskog i nealbanskog naroda na Kosovu, kao i finansiranje interno raseljenih lica, pokušaj njihovog povratka. Eto, na čiju ste se stranu vi stavili. Eto šta hoćete da brišete. Vi se stavljate na stranu onih koji su srušili 150 crkava i manastira na KiM. Vaši saradnici su oni koji su šest hiljada grobova prekopali na Kosovu. Oni koji su 10 hiljada bogoslužbenih predmeta, ikona, pokrali koje se danas nalaze na tržištu, tajnom tržištu Evrope i sveta. To su vaši saveznici. Niste vi meni interesantni, i vaša politika je dobrodošla da se vidi i da narod Srbije čuje o čemu govorite, mene više interesuju ovi vaši solidarni poslanici koji iz neke opozicione solidarnosti malo, malo pa se slikaju u holu svi zajedno. Kako će sada, posebno poslanici za KiM opozicioni i oni koji svako jutro ovde prizivaju Boga i prizivaju tačku dnevnog reda o KiM, dalje sa vama sarađivati? Baš bi lepo bilo da čujemo kako ćete ponovo biti zagrljeni u holu Narodne skupštine.
Ovo nije samo politika priznavanja Republike Kosovo, ovo je politika raseljavanja poslednjeg srpskog stanovništva sa Kosova, i lepo je da je to Srbija danas videla preko vašeg amandmana.

Ja govorim o jugu KiM, južno od reke Ibar. To bi trebali da znate da takve institucije tamo postoje. Valjda bi toliko trebali da se zainteresujete kao narodni poslanik.

Ma koliko se vi interesujete za vaš amandman, evo ja ću vam pročitati, vi ste ovo potpisali, vi ste profesor Univerziteta, kaže – budžet za 2017. godinu sadrži, pa sad kažete puno pogrešaka, itd, koji objavljuju neke „kavlifikovana lica“, kakva su to „kavlifikovana lica“ koga vi to „kavlifikujete“, ja sam čuo za kvalifikovana, to je vaš potpis, žao mi je što što sam gospodinu Markoviću, jednog profesora ovde u prošlom mandatu učio pismenosti. Takve amandmane pišete. Ne čitate ni sami šta pišete, a očekujete da znate kako funkcionišu institucije na KiM. Eto to je toliko vaše znanje.

(Dušan Pavlović, s mesta: Replika.)

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine mandataru, gospodo budući ministri, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da će moja diskusija izgledati kao režirana, jer upravo tema koja je ovog trenutka načeta jeste i segment iz obimnog ekspozea o kome želim da nastavim da govorim.
Žao mi je što je bivši gradonačelnik, predsednik opštine Zubin Potok, na ovakav način govorio o delovanju Vlade Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Žao mi je, jer mislim da sam čovek nije tako loše obavljao svoje poslove. Međutim, ima onih drugih, onih koji su sa njim činili Vladu, imao onih ministara koji su za četiri godine mandata zaduženi za Kosovo i Metohiju dva puta prešli Ibar, po sopstvenom priznanju, koji nisu išli dalje od Leška, a danas pričaju o Kosovu i Metohiji.
O Kosovu i Metohiji prvu rečenicu, najbolju i najbolji termin koji sam do sada čuo, izgovorio je mandatar. Rekao je – za ovu Vladu Kosovo i Metohija je veliki izazov. Nema boljeg termina. Izazov je nada, optimizam, izazov je budućnost, izazov je inspiracija. To je dobra vest za sve građane na Kosovu i Metohiji, ako će se Vlada tako odnositi, a hoće. Najbolja je vest za građane srpske nacionalnosti. Uostalom, šta o toj Vladi i o politici i prethodne vlade misli narod Kosova najbolje je rečeno na izborima i ti rezultati govore o svemu.
Moram da skrenem pažnju da je Vlada u prošlom sastavu, velika većina je danas ovde, izvojevala posle 16 godina prvu veoma važnu diplomatsku pobedu vezanu za Kosovo i Metohiju. To je sprečavanje Prištine, sprečavanje tzv. republike Kosovo da uđe u instituciju Svetske zaštite UNESKO. Koliko je to važno, želeo bih da iskoristim ovo vreme i to objasnim, jer i sam premijer zna da je dobijena bitka, ali nije dobijen rat. Već sledeće godine isti problem će zadesiti Vladu, i neće zadesiti samo Sektor evropskih integracija ili bezbednost, nego će zadesiti gotovo sva ministarstva. Nema nijednog delovanja gde ne postoji ta stepenica Kosova i Metohije, i u sportu, i u socijalnoj politici i radu, i u privredu, zdravstvu, obrazovanju i, naravno, kulturi. Upravo na polju kulture ta pobeda je izvojevana u zadnji čas, ali izgleda da smo mi takav narod koji najbolje funkcioniše kada je pod pritiskom. Nadam se da nam se to više neće ponoviti, ali svakako na toj značajnoj pobedi čestitam.
Zašto je važno da Kosovo, pod ovim uslovima kakvi su danas za srpsku kulturnu baštinu, ne uđe u UNESKO? Zato što moramo prvo da sagledamo šta je to UNESKO. UNESKO je krovna organizacija zaštite spomenika kulture u celom svetu, ono štiti celu civilizaciju. Ali, UNESKO deluje preko država koje su članice i preko njihovih državnih zavoda zaštite, restauracije i svih drugih potreba za održavanje jednog spomenika. Danas o spomenicima UNESKA na Kosovu i Metohiji, a podsetiću vas koji su to spomenici, to su Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija, kao što vidite, sve što je na Kosovu spomenik prve kategorije pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi i pripada srpskoj kulturnoj baštini.
Odakle onda tako veliki interes Prištine da bude upravo u ovoj organizaciji? Odakle tako velika želja? Odakle odjednom da sa prištinskog univerziteta sa Akademije slikarstva jedan broj studenata studira u Atini vizantinsko fresko-slikarstvo na račun Vlade Republike Kosovo? Da to neće možda da oslikavaju i grade nove crkve pravoslavne po Kosovu? Ne. Radi se o preuzimanju brige o srpskoj kulturnoj baštini.
Znate, u Nemačkoj je građena ogromna kulturna baština, Nemci su narod velike kulture, ali nekoliko dvoraca i jedna katedrala ostala je u Poljskoj, kada su, naravno, posle Drugog svetskog rata pravljene nove granice. Danas ni na stranicama UNESKO-a nećete naći da su to gradili nemački grofovi. Nećete naći nikakvog traga nemačke kulture, to je definitivno sakralno graditeljstvo Poljske, pa ni velika Nemačka to ne može da ispravi.
Imate bolje primere iz našeg okruženja. Pre izvesnog vremena sam bio u gradu Trogiru. Ceo stari grad Trogir je zaštićen i pripada spomeniku prve kategorije. Trogir su gradili Italijani i u jednom delu tamo je bila Grčka, pa ostade Grčkoj. Nigde više ne piše i nigde više ne postoji da je to italijanska kulturna baština. Na samoj katedrali, na zidovima katedrale kasnije je urezan reljef kralja Tomislava, koji je sumnjiva kategorija i za hrvatske istoričare, međutim, to je danas hrvatska kulturna baština. Najbolji primer kako UNESKO štiti kulturnu baštinu drugih pokazuje Šibenička katedrala. Ona je izuzetna u barokno-renesansnom stilu, a ispred te katedrale nalazi se spomenik Juraja Dalmatinca koji je navodni graditelj katedrale. Nikakav Juraj Dalmatinac nije gradio tu katedralu, nikakav Juraj Dalmatinac nije imamo nikakve veze sa gradnjom, to su gradili italijanski graditelji, ali danas u toj katedrali nijedna mesečno nema misa na italijanskom jeziku. To je sudbina spomenika kulture, onog trenutka kada njihovu brigu bude preuzela Priština.
Zbog toga je jako važno da već sutra kada se formira Vlada radi se na tome da se obezbedi srpska kulturna baština. Ja nisam veliki optimista i ne smatram da će biti lako zaustaviti Republiku Kosovo da uđe u ove institucije. Vidimo u kakve sve institucije ulazi sa svojim moćnim mecenama, ali postoji model, eksteritorijalnost, postoji model, to je nudio i Ahtisarijev plan. Već što pre mi moramo u Briselu pokrenuti ove razgovore, pokrenuti ovu temu i, naravno, pokušati da zaštitimo srpsku kulturnu baštinu. Ona pod međunarodnim ugovorima mora se tako zvati – srpska kulturna baština i vlasništvo Srpske pravoslavne crkve. Jedino to garantuje opstanak.
Znate na Kosovu i Metohiji…
Hoćete li smiriti malo gospodina?
Vi ste se borili za UNESKO, trebalo bi da saslušate.
Znate, na Kosovu i Metohiji postoje crkve, i o tome je govorio premijer, postoje manastiri koji su opstali bez okruženja, neki monasi tamo teško žive, ali održavaju 800 godina liturgije srpske na Kosovu. Ali, nigde ne postoji, u svim ovim mestima koja su tačno navedena, ne postoji da je opstao narod, a da nema crkve. Imamo crkve bez naroda, a naroda bez crkve nemamo. To je shvatila albanska strana. Ulazak Kosova u UNESKO je poslednji pogrom i poslednje iseljavanje Srba, na jedan, naravno, sada drugačiji, da kažemo civilizovaniji način.
Ko će sprečiti prištinsku policiju da oca Savu i njegove monahe izveze iz Dečana i pošalje sa druge strane Ibra ili sestrinstvo iz Pećke patrijaršije? Ma, niko. Danas na čelu Albanske pravoslavne crkve arhiepiskop Anastasije, on je izuzetno veliki prijatelj Srpske pravoslavne crkve i našeg patrijarha. Međutim, on je čovek od 80 godina. Sledeći arhiepiskop vrlo lako može da naseli pravoslavne Albance sa istoka Albanije i, naravno, nema više srpske liturgije, nema više srpskog pojanja, nema više srpske istorije u tim manastirima, nema više Srba u okolini, naših svetinja, nema više Srba u Metohiji i Pomoravlju. To je krajnji cilj.
Ja vas molim da ovo zaustavimo na vreme, da ne čekamo ponovo da se borimo UNESKO i da tražimo saveznike po silnom broju zemalja, već da unapred napravimo međunarodne ugovore koji će garantovati opstanak Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji jer tamo ona odavno nije samo molitvena ustanova, ona je institucija države, preko nje funkcioniše sve ono što zaista funkcioniše na Kosovu u korist srpskog naroda.
Na kraju, gospodine mandataru, još jedna moja molba. Molim vas, kad spominjete Srbe sa Kosova i Metohije, o kojima toliko mnogo brinete i hvala vam na tome, ja sam emotivno veoma vezan za Kosovo i Metohiju, molim vas da spomenete i taj mali grozd goranskog naroda. Taj narod je izuzetno veran Srbiji. Oni danas slave svoj Đurđevdan časno. Oni su islamske veroispovesti, ali znaju svoje poreklo. Svoju decu šalju isključivo u škole koje uče po srpskom jeziku i po srpskom nastavnom programu. Pokazuje i vreme regrutacije kako su se odazvali na poziv Srbije i to je još jedan dokaz koliko su lojalni. Oni danas trpe ogromne pritiske albanizacije, makedonizacije i bošnjačenja, ali još uvek ponosno stoje, a žive u izuzetno teškim uslovima sa bednom infrastrukturom, bez ikakvih privrednih potencijala, ali i dalje su verni ovoj zemlji i zaslužuju svaku našu pažnju. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, možda je ovo prilika i da se odustane od diskusije i ubrza izbor gospođe Gojković na ovo važno mesto, kako bi naša Skupština bila efikasna kao u prethodnom periodu.
Međutim, moram podsetiti na nešto što nam je jako važno ovde u petak saopštio gospodin Balint Pastor, a to je da posle 20 godina po prvi put imamo reizbor u Narodnoj skupštini. To najviše govori o kvalitetu predloga SNS. Mi ćemo imati predsednicu Skupštine koju smo imali u prethodnom mandatu, a to mnogo narodnih poslanika, mnogo političara u Srbiji nije postiglo.
Kao neko ko je bio u prošlom mandatu mogu reći da je gospođa Gojković visoko podigla barjak demokratije i bila je putokaz poštovanju dostojanstva u ovoj Narodnoj skupštini. Dostojanstvo je pojam koji smo najviše koristili, a ona je upravo bila taj primer. Mislim da će novi poslanici imati priliku da se u to uvere.
Zašto je to dostojanstvo tako važno? Najvažnije je kada se setimo koliko je puta bilo uniženo, kada se setimo, gospodin Martinović nas često na to podseća da je ova Skupština gorela pre 16 godina, da je odavde iznošen nameštaj, umetničke slike, tepisi, stone lampe, kada se setimo da je podignuta ruka na kulturno-istorijsku baštinu sopstvenog naroda. To je uradio Neron u Rimu, Adolf u Berlinu i neka gospoda u Beogradu.
Zbog toga se moraju pokajati, zbog toga postoje poslanici koji bi trebali na kolenima da ulaze u ovu Narodnu skupštinu i to nije sramota. Najveći među nama car Dušan je na kolenima ušao u Visoke Dečane, promisao Svetog duha nije bezgrešnost nego pokajanje, prema tome vreme ja pokajanje, vreme je za pruženu ruku i za poštovanje dostojanstva.
Gospođi Gojković želim pre svega dobro zdravlje, a zatim uspešno vođenje Narodne skupštine na poziv naroda i države. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Iako je gospodin ministar već u raspravi u načelu rekao šta misli o ovom pitanju vojvođanske policije i sada takođe to ponovio povodom ovog amandmana, prosto kao neko ko je rođen i ko živi u Vojvodini, moram da iznesem i svoje mišljenje.

Dobro je primećeno da se radi o politizaciji ovog pitanja, ali politizaciju upravo vrši predlagač amandmana. Znate, ako tražite zakonodavnu, sudsku, izvršnu vlast, sopstvene prihode, sada vojvođansku policiju, ako pre nekoliko meseci delegacija pokrajinske administracije poseti NATO i o tome nikakav izveštaj ne podnese ni Vladi ni ministarstvima, ako posle toga dobijete hrvatske amandmane u Evropskom parlementu koji govore o posebnoj zaštiti Vojvodine, onda bi bilo lepo da se skinu rukavice, da se skinu maske, ovo je izborna godina i ova politička struktura da izađe sa svojim jasnim planom o vojvođanskoj državnosti, republici, da konačno kažu šta misle.

To je važno zbog građana Vojvodine, a važno je i zbog njihovih budućih koalicionih partnera kada budu sarađivali da znaju u kakav politički program ulaze. Dosta je skrivanja između osobenosti, posebnosti, specifičnosti, ne trebate liti suze za nacionalnim manjinama. Mi ovde imamo partiju najveće nacionalne manjine koja je pronašla svoj put i zna sa kim i na koji način treba da sarađuje, kako bi najbolje svoje interese, etničke grupe sačuvala. O tome treba misliti i još jednom ću ponoviti samo da je nama potrebna poštena, spremna i dobro plaćena, sposobna policija. Policija koja će čuvati i narod i državu i time garantovati mir, ali ta policija mora biti jedinstvena i apsolutno ovaj zakon takvu policiju u državi Srbiji sprovodi i pravi. Hvala.

Meni je žao ako je došlo do bilo kakve vrste nesporazuma, ali suština onoga što sam rekao jeste da se ne treba kriti između osobenosti i posebnosti Vojvodine, o čemu ste govorili i o čemu govorite u amandmanu, i o etničkom sastavu koji je za vas bitan i to je jedan od razloga zbog čega treba da postoji vojvođanska policija. Rekao sam da ne treba vi da lijete suze nad sudbinom nacionalnih manjina, znaju oni jako dobro da sebe politički profilišu. Srbija je zemlja demokratije, demokratskog ustava i poretka i nikakav problem nacionalne manjine nemaju. Meni je žao što od jedne dame, za koju mislim da je vrlo vredan i savestan poslanik, dolazi jedna ovakva politika. Mislim da kada bi njihov šef jasno rekao za kakvu politiku se zalaže i sa tom politikom izašao na sledeće izbore, možda i vi sami ne biste bili više član te partije. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, nisam uzeo učešće u raspravi u načelu iz razloga što su ovde zaista ljudi koji su izuzetno stručni kao gospodin Novaković, gospodin Rističević, gospodin Milija koji su dali pravu sliku potreba za jednim ovakvim zakonom. Međutim, kao neko ko dolazi iz grada, tj. iz opštine gde su protesti poljoprivrednika organizovani i kao neko ko je svakodnevno imao bliski kontakt sa poljoprivrednicima, tj. paorima koji su zaprečavali most u Čenti, a pre dve nedelje primio sam i kod gradonačelnika Zrenjanina delegaciju onih koji su organizovali proteste. U tim razgovorima mogu samo da primetim da su zahtevi ovog amandmana potpuno isti kao i zahtevi poljoprivrednika s tim što je postojao još jedan član, a to je ostavka ministarke poljoprivrede.
Sve ovo meni govori da se ne radi ni o kakvoj želji da se popravlja zakon niti da se iskaže briga prema poljoprivrednim proizvođačima već je to izraziti pokušaj da se destabilizuje Vlada Srbije. Ovo je politička akcija i zbog toga ovakve amandmane treba odbiti. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Pa, ja se takođe pridružujem čestitkama za veliki broj prihvaćenih amandmana ove političke opcije i mislim da je to rezultat profesionalnog rada u Narodnoj skupštini i naravno zamrzavanja katedre na Fakultetu političkih nauka.
Međutim, moram nešto da primetim, veliki Nikola Makijaveli je rekao – dete se pre odriče oca, nego očevine.
Naš narodni poslanik, predlagač ovog amandman odrekao se katedre i studenata, zarad stalnog rada u Narodnoj skupštini, verovatno i za nešto bolje plate, ali se nije odrekao deviznih dnevnica, kada sa fakultetom, recimo, putuje u Nemačku…