Dva minuta.
Gospodine Đurišiću, smatram da nisam prekršio Poslovnik, zato što je gospodin Rističević reklamirao član 104. stav prvi i drugi, a ja sam u skladu sa članom 103. stav 4. odgovorio, obrazložio zašto ste vi dobili pravo na repliku. Na osnovu tog istog člana i stava, ja sada dajem vama ovo isto obrazloženje.
Naravno da nemam ništa protiv vaše političke stranke, kao što vi to želite da predstavite, niti sam zabrinut za sudbinu vaše političke stranke, pošto je kolega Babić sada na čelu neke komisije ili radnog tela za reformu političkog sistema možda bi neke vaši poslanici trebalo da postanu ustavna kategorija jer bi nam u Skupštini bilo jako dosadno bez njih.
Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.
Na osnovu člana 112. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od deset minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo nastavljamo sa radom.
Pitam, da li još neko od…
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Gospodine Đurišiću nemate pravo na repliku.
(Marko Đurišić, s mesta: Imam pravo. Kako nemam pravo na repliku..?)
Vi ste već o tome i pričali posle toga.
(Marko Đurišić, s mesta: Direktno se meni obratio.)
Ne, ne, nemate pravo na repliku.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika?
Izvolite.

Vreme.
Gospodine Đurišiću, prvo, ja znam da je vama velika želja da primenjujem član 109. Poslovnika o radu Narodne skupštine da bi ja bio zli predsedavajući, a vi fini, uglađeni poslanici koje eto neko maltretira.
Koristeći iste standarde prema gospodinu Martinoviću i prema vama, ja sam mogao da izreknem opomene i jednom i drugom. Kada je vi niste dobili, ne vidim zašto tražite da gospodin Martinović dobije ili želite da sada ovog trenutka jednom i drugom izreknem opomenu?
Da li ste vi vaspitani ili nevaspitani i kako vas je ko nazvao ja ne odgovaram za to. Kao što nisam znao da će gospodin Martinović o tome da priča kada je tražio povredu Poslovnika, isto tako nisam ni znao da će te vi u svom izlaganju o zakonu Vladu nazvati lažljivom.
Tako da potpuno iste standarde primenjujem i prema poslanicima koji podržavaju Vladu i prema poslanicima koji ne podržavaju Vladu.
Svaki predsedavajući priča za sebe. Možda je moj prag tolerancije malo veći, zato što znam da imate malo poslanika, malo vremena, želite da pošaljete neku političku poruku i zbog toga sam tolerantan prema vama. Možda i više nego što bi trebalo, ali sada je to moja stvar i biću takav dokle god ovaj parlament želi da ja budem potpredsednik Narodne skupštine.
Reč ima ovlašćen predstavnik Stefana Miladinović.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić, a neka se pripremi narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Ministar je izašao samo na minut, ali ako baš insistirate, možemo da odredimo pauzu.
Hoćete pauzu? (Da.)
Određujem pauzu dok se ministar ne vrati.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa daljim radom. Kao što vidite, mi smo daleko demokratičniji nego što se to predstavlja, pogotovo ako se ima u vidu da su pojedini ministri iz Vlade DS bili u Americi i u Skupštini nije imao ko da brani njihove zakone, kao na primer Božidar Đelić.
Izvolite. Zatražite reč.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem. Gospođo Karavidić, po kom osnovu?
Branka Karavidić, s mesta: Replika. Razjašnjenje jer nije razumeo.)
On vas nije razumeo? Dobro, hajmo, pravo na repliku. Izvolite.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.