Zbog identifikacije da pripada političkoj stranci koja ima samo dva člana,  pravo na repliku ima kolega Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Niko vama ne spori koliko ste amandmana podneli. Na dobrom ste putu da me za jedno desetak godina dostignete po broju amandman, ali pod uslovom da ne piše u amandmanima „briše se“.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Vreme, kolega Jovičiću.

Pravo na repliku zbog pominjanje stranke od dva člana. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, gospodine Đurišiću, gospodine Veselinoviću, gospođo Dragutinović, gospodine Rističeviću, gospodine Babiću, gospodine Pavićeviću, pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, pravo na repliku. Izvolite.

Dug je to put i treba puno vremena.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Hvala.
(Zoran Babić, s mesta: E, ovo je beseda kolega Pavićeviću.)
Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu. Gospodine Pavićeviću osim vaše želje da povećate broj diskusija kao poslanik koji je najviše diskutovao u ovom parlamentu, ne vidim nijedan razlog da se javite. Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključenja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Vi me inspirišete, gospodine Veselinoviću.

Nisam ja tema, gospodine Veselinoviću, nego vi.

Gospodine Veselinoviću, zamolio bih vas da pričate o zakonu koji je na dnevnom redu. Jedan minut ste potrošili.
Ne znam čemu sve to. Što se tiče toga da li sam ja duhovit ili ne, to nije zbog Vlade, nego me vi inspirišete sa vašim diskusijama. Samo nastavite.

Vreme, gospodine Veselinoviću.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.