Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, gospođo Muškinja, dame i gospodo narodni poslanici, prilika je da danas razgovaramo o jednom složenom pitanju, zapravo oblasti koje je konačno došlo na dnevni red, a možda je trebalo, svakako je trebalo i ranije, kako bi pitanja veoma značajna za život i rad u svim sferama života nacionalnih manjina, kao i pitanja sloboda i prava manjina bolje definisali, u skladu sa svim pretpostavkama koje postoje i u Ustavu, i u međunarodnim ugovorima i svim pozitivnim aktima savremene civilizacije.
Dakle, gospodine ministre, zaista verujem da ste se vi kao predlagač zakona, zajedno sa timom koji je radio na ovom zakonu, dobro namučili na nalaženju najboljih rešenja, kako bi iz predstojećeg zakona koji ćemo, verujem, usvojiti, dobili jednu legislativu koja će na bolji način urediti sva pitanja nego do sada.
Pitanje ljudskih prava i sloboda je svakako prvorazredno pitanje savremene civilizacije, savremenog sveta i ono je sastavni deo svih temeljnih dokumenata u svim državama, i Ustava, ali i mnogih drugih dokumenata međunarodnih organizacija, znači, konvencija, povelja i ugovora.
Međutim, postignuti standardi u ovoj oblasti ne bi bili dovoljni bez dodatnih individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina.
Naš Ustav je značajnu pažnju posvetio ovoj materiji u nekim članovima, pre svega u članovima 75, 79. i 80, gde se govori o tim kolektivnim pravima. Reč je zapravo o neposrednom učešću ili preko predstavnika u odlučivanju o pravima, naročito iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja, upotrebe jezika i pisma, a sa ciljem očuvanja svega onoga što je i tradicija i identitet pripadnika nacionalnih manjina.
Pravo na manjinsku samoupravu u ovim oblastima može da se ostvaruje izborom nacionalnih saveta i to je praksa i u drugim zemljama, znači, nije to proizvod samo naše legislative i mi to danas evo činimo.
Takođe, donošenje ovog zakona je proizašlo i iz ratifikovanih međunarodnih ugovora koji se odnose na garanciju ljudskih prava i sloboda, a naročito na garanciju prava i sloboda nacionalnih manjina. Recimo, Povelja UN posmatra i uređuje pitanje manjina i manjinsku zaštitu u okviru opšteg sistema zaštite ljudskih prava, ali to je nešto u najširem smislu.
Vredno je pomenuti dokument koji se zove Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, koji je prvi pravno obavezujući međunarodni instrument koji je u celini posvećen pravima nacionalnih manjina.
Mi smo ratifikovali Okvirnu konvenciju i, naravno, sarađujemo sa Savetodavnim komitetom ove Okvirne konvencije i svakako da aktivno kao država učestvujemo u onome što je ostvarivanje prava, ali na nivou onih standarda i na nivou onih dostignuća koja već postoje u visoko razvijenim zemljama, odnosno u kojima je demokratija neosporna jedna tekovina i koja je dala velika dostignuća u ljudskim pravima, a naročito nacionalnih manjina.
Takođe, ovaj zakon bilo je potrebno doneti i ranije. Imam utisak da su raniji nadležni subjekti, koji su bili nadležni da se pozabave ovim pitanjem, i bežali od ovog problema. Ovo je svakako vruć krompir koji je morao da se uhvati u ruke i da se njime pozabavimo i da to pitanje rešimo, i svakako je značajno da ste vi kao ministarstvo u okviru ove Vlade se pozabavili ovim pitanjem.
Još jedan razlog je proizašao i iz onoga što je Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, koji je još uvek važeći, a koji u članu 19. daje mogućnost izbora nacionalnih saveta, ali u tom zakonu nije jasno precizirano mnogo štošta što se tiče i nacionalnih saveta, i kada je reč o izborima, i kada je reč o nadležnostima i pravima nacionalnog saveta.
Takođe, bilo je potrebno nakon donošenja tog zakona doneti pravilnik o načinu rada Skupštine elektora za izbor nacionalnih saveta, na osnovu kojih je izvršen izbor nacionalnih saveta 15, 16, čini mi se, koliko ih ima. Dosadašnja praksa i život u ovoj sferi pokazali su da ima mnogo, mnogo problema, mnogo čak i improvizacija i različitog tumačenja i zakona koji je prethodno donet i ovog pravilnika o izboru elektora.
To je davalo mogućnost različitog pristupa izabranih nacionalnih saveta u ostvarivanju svojih prava i nadležnosti, što svakako nije dobro za državu Srbiju i za pravni poredak u našoj državi.
Zakon dobro obrađuje statusna pitanja. Ne bih se time posebno bavio. Kada je reč o nadležnostima, jasno se definišu nadležnosti koje se tiču određenih sfera, kao što je obrazovanje, kultura, obaveštavanje, službena upotreba jezika i pisma, daju se prava nacionalnim savetima u osnivanju, zapravo osnivačka prava za učešće u upravljanju i druge nadležnosti.
Što je veoma važno, predviđena je u zakonu ništavost pravnih akata, ako se određeni članovi ovog zakona ne uvažavaju prilikom donošenja drugih akata, zakona itd. u organima Republike Srbije. Prema tome, tu je stvorena jedna mogućnost za korelaciju, povezivanje i uvezivanje svega onoga što je i interes i pravo nacionalnih manjina sa opštim interesom i ukupnom legislativom u najširem smislu Republike Srbije.
Međutim, čini se da pored toga što je vidni napredak u ovoj oblasti učinjeno i što će ostaviti pozitivnog traga u funkcionisanju svega onoga što je život nacionalnih manjina, ostvarivanje njihovih prava u okviru naše države, da ima i određenih manjkavosti u ovom zakonu, koje se tiču i nadležnosti nacionalnih saveta, i šta iz toga proizilazi, a takođe i u onome što je izbor nacionalnih saveta.
Veoma je važno da se prilikom izbora nacionalnih saveta stvore takve pretpostavke koje će umanjiti mogućnost da to budu neke interesne grupe ili centri koji manje zastupaju interes date nacionalne manjine, a više zastupaju interese neke uže grupe, uslovno rečeno možda neke "manjinske oligarhije" ili neke "elite". Tu postoji mogućnost i opasnost da do toga dođe.
Naravno, SPS-JS podržava ovaj zakon, da ne bih ostavio dilemu u tome. Kritički pristupa analizi svega ovoga i mislimo da je učinjen krupan iskorak u pravcu rešavanja ovih pitanja, ali da će vrlo brzo vreme, i praksa i sprovođenje ovog zakona pokazati određene manjkavosti, i mislim da će biti potrebno reagovati u skladu sa ishodima primene ovog zakona i učiniti dodatne izmene i dopune kako bi u datom trenutku poboljšali ovu materiju i ovu regulativu.
Mi kao poslanička grupa ne nastupamo isključivo, mi smo više pred dilemom i vidimo da je to veoma složena materija i složena su pitanja pred nama i, rekao bih, kao što ste se vi namučili prilikom definisanja svega ovoga, smatramo da ne možemo svi zajedno biti dovoljno pametni da damo konačne odgovore na ono što je najbolje kao rešenje. Zato moramo budnim okom da posmatramo budućnost primene ovog zakona i što je pre moguće, kada se to ukaže za potrebnim da reagujemo na sve ovo.
U javnosti se pokazalo i imali smo i reakciju određenih udruženja koja se bave informisanjem, pitanje osnivački prava, naročito u oblasti informisanja. Zaista, tu postoji mogućnost da se ugrozi princip nezavisnosti medija ako su osnivačka prava u rukama nacionalnog saveta, a ako taj nacionalni savet manje predstavlja nacionalnu manjinu, a više interes neke svoje grupe, a pak to može da proizađe iz sistema i načina izbora nacionalnog saveta, koji je takođe možda tanko mesto u onome što želimo da postignemo, onda sve puca i krivi se i ide u pogrešnom pravcu.
Kada je reč o izboru nacionalnih saveta, svakako da je učinjen pokušaj da se u okviru dve alternative dođe do cilja i možda jeste najbolji način i najdemokratskiji da se izaberu preko neposrednih izbora, sa posebnih biračkih spiskova, iako tu možda ima određenih primedbi na to da li je to dobro da se sačine posebni birački spiskovi, naročito u sredinama gde su manjine zastupljene u manjem broju itd. Dakle, tu je teško biti pametan, o čemu sam govorio.
Razumem vaše mučenje i vaše dileme, ali sa nečim se moralo izaći i poći. Pitanje izbora nacionalnog saveta tretirano u članu 70, kada je reč o neposrednim izborima, gde imamo izborne liste da se predlažu od strane grupe birača, najmanje jedan procenat sa izborne liste, a najviše 50. Mislimo da je taj broj mali, odnosno da je taj procenat mali. Nismo isključili, ali to je jedna dilema.
Predlaganje i podržavanje tih lista od strane udruženja građana može da bude veoma sporno, naročito po novom zakonu o udruženju građana, gde imamo da pravo formiranja udruženja građana imaju tri lica, od toga dva maloletna mogu da budu.
Naravno, ako imaju nacionalni predznak ili se bave tim pitanjima, to može da dođe do fabrikovanja tih udruženja koja će podržati listu, a to se isto odnosi na član 100, da ne bih posebno pričao o tome, gde imamo predlaganje elektora od strane ovih subjekata, udruženja građana.
Pitanje političkih organizacija sa nacionalnim predznakom, otprilike dosta toga što je gospodin Hajdarević izneo ovde u diskusiji, mi se slažemo sa takvim razmišljanjem, bez polemike i potrebe da to sada definišem da li su to građanske ili neke druge stranke, misli se na stranke koje nemaju nacionalni predznak nacionalne manjine, tu podrazumeva i SPS, i JS, i SRS, i DSS, i SNS i DS itd, izvinjavam se, da ne ređam, ali znate na šta mislim.
Naravno da treba praviti razliku između onoga što je izborni zakon, onaj opšti, koji je dao mogućnost manjinama da se ne traži cenzus kao za ostale stranke koje predstavljaju većinski narod ili ne predstavljaju nacionalne manjine, bar po onome što je njihov naziv itd. i onoga što jeste izbor manjinske samouprave. To nisu dve paralelne, to su sasvim različite stvari. Ovo je samo jedan segment koji dodatno treba da nadgradi i da osigura ono što su manjinska prava u okviru već postojećeg sistema.
Mislimo da pripadnici nacionalnih manjina koji su u drugim strankama su onemogućeni da svojim političkim ubeđenjima ili u ime svojih političkih ubeđenja i stavova budu podržani od strane svojih stranaka i učestvuju u onome što je podrška lista ili izbor elektora itd.
Na takav način se praktično pripadnici nacionalnih manjina u nekim sredinama mogu gurati u ono što je njihovo usko nacionalno, što je jako pogrešno, jer je svakako pogrešno da i na opštem planu se guraju građani u ono što je nacionalno na globalnom nivou, što je srpsko itd.
Treba voditi računa o jednom balansu koji je veoma osetljiv. Iz tih razloga mislimo da pitanje podrške liste u neposrednim izborima i takođe pitanje kandidovanja elektora treba da ide uz obavezu 100 potpisa, a da iza toga mogu stajati i stranke nacionalnih manjina, ali i sve druge stranke koje možda, u nekim slučajevima, i više vode računa o onome što je interes nacionalnih manjina, pa makar to bilo i hipotetički, ali moramo poći od jednog takvog razmišljanja i stava.
Tu je verovatno jedno tanko mesto. Ne znam, ima verovatno predloga i amandmana u tom pravcu, da vidimo da li tu nešto možemo učiniti ili da budnim okom to pitanje posmatramo za neko buduće vreme.
Pitanje nadzora mislim da je dobro postavljeno: od strane Ministarstva kroz mogućnost provere ustavnosti, kroz mogućnost zabrane određenog akta nacionalnog saveta, uz obavezu da posle pet dana se zatraži ustavnost itd. Dozvolite mi samo u ime SPS-JS još jedno pitanje, mada se izvinjavam, to je rezultat moje neupućenosti (Predsedavajuća: Vreme.) dozvolite mi samo da završim misao.
Da li je savet Republike Srbije za nacionalne manjine proizašao iz Zakona o zaštiti prava i sloboda? Ako jeste u redu, a ako nije, onda je trebalo ovde da bude to pitanje određeno.
Da završim, SPS-JS i pored svih dilema podržaće ovaj zakon, ali će nastojati vrlo brzo i učinićemo napore na nekim dopunama, izmenama, kroz amandmane, koliko je to moguće, ali ćemo takođe nastojati da dođe do dopuna i izmena ako to bude…