Poštovani ministre, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, dok danas raspravljamo o Predlogu zakona o komunalnoj miliciji, jer smatram da je to svakako jedan od važnih zakona u našem zakonodavstvu kojim treba da uredimo ono što je osnovno za funkcionisanje jednog društva, a to je komunalni red.

Komunalni red je zapravo ogledalo jednog društva i tim pitanjem zbog toga moramo da se bavimo na adekvatan način. Uporedno gledano mi imamo različite prakse i velika iskustva i korisna iskustva u drugim društvima, odnosno zemljama i naravno da mi u tom pravcu treba dosta da uradimo, i rekao bih da dosta i zaostajemo u tom pogledu po onome što je i ponašanje i način života naših građana u pojedinim sredinama koji se nisu navikli u dovoljnoj meri, da tako kažem, redu.

Ono što je osnovno, svakako jeste da komunalna policija ima ono osnovno, a to je održavanje komunalnog reda i obezbeđivanje efikasnog izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata koji su u nadležnosti jedne opštine, što do sada to nije bilo na adekvatan način rešavano i na jedan ustrojen način kako je to trebalo i kako će to nadam se biti u buduće.

Pokazalo se zapravo da kroz desetogodišnje iskustvo u primeni Zakona o komunalnoj policiji u gradovima, da svakako stoji potreba da se to proširi kao praksa, kao služba koja će isto to raditi i u drugim lokalnim samoupravama i to je mnogo značajno iz tog razloga što postoje mnoga pitanja i mnogi problemi koji su svakodnevni u funkcionisanju jedne lokalne samouprave, naravno mislim na opštine i gde imamo određene probleme koji nisu u fokusu pažnje nekih organa i službi, a sa druge strane oni se nalaze tu negde izmelju i nisu u neposrednoj nadležnosti već postojećih organizacija i službi, te stoji potreba da se tim pitanjima na jedan jasan način bavi posebna služba, a to je komunalna policija koja će sada to raditi po ovom zakonu i po podzakonskim aktima koji će se doneti.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji čuli smo da je dobijeno pravo, isključivo pravo na upotrebu termina policija, samo od strane MUP-a i Ministarstva za narodnu odbranu. Iz tih razloga stajala je potreba da se usklade svi zakoni i propisi i da praktično u ovoj oblasti održavanja komunalnog reda se odreknemo tog naziva komunalna policija i komunalni policajac.

Bilo je pitanje koji je to najadekvatniji izraz, kao što smo čuli, rekli ste da bi to možda bio redar, itd. Opredelili ste se, kao predlagač zakona, za komunalnu miliciju, odnosno komunalni milicionar. Gledano kroz istoriju, taj izraz nije nikakva novina ili neke ideologije posebne. Milicija se pojavljuje kao izraz još u starom Rimu u antičkim gradovima i državama itd, i etimološki kada se taj izraz analizira, njegovo značenje jeste da miles je vojnik, a milicija je vojna služba, s tim što ta vojna služba je sačinjena od slobodnih ljudi, odnosno građana i podrazumeva se da ta vojna služba nije profesionalna. Znači, to nije profesionalna vojska, već za potrebe građana i naroda i sačinjena je od predstavnika slobodnih ljudi i običnih ljudi itd.

Iz tih razloga imamo i kasnije da se objašnjava zapravo da milicija pripada narodu i označava se kao narodna milicija, što je naročito korišćeno u 20. veku u komunističkoj ideologiji, u komunističkim zemljama, koje su izbegle upotrebu reči „policija“ i „policajac“ iz ideoloških razloga, a radilo se na tome zapravo da se milicija definiše kao snaga, kao služba koja uvodi red i vodi računa o javnom redu i miru itd, ali u korist naroda i zato je ona dobila taj epitet „narodna“, što naravno ima svoje uporište u onome što je značenje ove reči i ove službe, koja vuče korene još iz starog Rima iz antičkog vremena.

Organizovanje komunalne policije svakako će doprineti otkrivanju prekršaja u komunalnom redu, ali svakako i u prevenciji, u preventivnom delovanju i sprečavanju prekršaja, što je, mislim, još važnije. U svesti naših ljudi stoji to da ako neko vodi računa o nečemu, ako je o nečemu nadležan, ako postoji mogućnost da se preduzmu sankcije, ako postoji mogućnost da bude upozoren, on će svakako više voditi računa o svom ponašanju i odnosu prema sredini u kojoj živi.

Kada govorimo o ovlašćenjima, moramo reći da su ta ovlašćenja veoma široka, veoma značajna i zahtevaju veliku odgovornost, stručnost i taktičnost. Ta ovlašćenja, kao što smo rekli, to je upozorenje, a koje smatram da je veoma značajno kao jedna mera i jedno ovlašćenje, jer ono može da ima i vaspitnu tu ulogu i da ima zaista dubok značaj u onome što će biti odnos ljudi prema komunalnom redu. Međutim, ove druge mere nisu nimalo naivne, da tako kažem, one zahtevaju veliku odgovornost, veliku stručnost i taktičnost i smatram da treba pridati veliki značaj onome što je obuka budućih komunalnih policajaca.

Kada govorimo o organizaciji komunalne milicije, jedinica lokalne samouprave obrazuje komunalnu policiju kao unutrašnju organizaciju u sastavu opštinske uprave ili gradske uprave, zatim, rečeno je da zapravo samo najmanje tri izvršilaca, odnosno milicionera mogu da čine jednu komunalnu policiju u jednoj opštini, u većim jedinicama lokalne samouprave mogu se formirati područne organizacione jedinice, zatim postoji mogućnost zajedničke komunalne policije za više opština itd. Međutim, tu se otvaraju mnoga pitanja koliko je to opština koje mogu zajedničkim aktom, odnosno sporazumom da čine i da formiraju jednu komunalnu policiju, da li i tu možda su potrebna određena uputstva od strane ministarstva ili ne.

Mislim da ta otvorena pitanja daju mogućnost i raznim improvizacijama i ličnom shvatanju u onome što treba da bude organizacija i rad komunalne policije, kao što je na primer i pitanje i problem, rekao bih ipak, broja komunalnih milicionara u jednoj lokalnoj samoupravi u okviru zajedničkog organa opštinske uprave. Ranije je to bilo, kada je reč o Zakonu o komunalnoj policiji, da na 5.000 ljudi dolazi jedan. Ja se slažem da je to jedan kvantitativni kriterijum koji možda nema smisao svuda i da je svaka lokalna samouprava, kako da kažem, specifična, ima svoje potrebe itd. Ali, u svakom slučaju, mislim da u narednom periodu će proizaći potreba za određivanjem određenog kriterija i da se to ne prepusti proceni, da tako kažem, lokalnih samouprava koje mogu da zastrane u onom što je formiranje, uobličavanje i modeliranje funkcije komunalne policije.

Ono što je interesantno pitanje, to je kontrola rada komunalne milicije. Kroz zakon je data odredba unutrašnje kontrole gde se formira posebna organizaciona jedinica za potrebe unutrašnje kontrole. Mislim da, to je moje lično mišljenje, ne mora biti da sam uopšte u pravu, da taj momenat u zakonu, da tako kažem, može da bude problematičan u određenim situacijama, jer u lokalnim samoupravama koje će npr. formirati komunalnu policiju od nekoliko ili desetak npr. komunalnih milicionara, posebna organizaciona jedinica unutrašnje kontrole, pitanje je koliko može da bude zaista u funkciji onoga što treba da radi ta unutrašnja kontrola. To je mali broj ljudi, ljudi se međusobno poznaju, međusobno komuniciraju, možda su bliski i u nekim odnosima itd, tako da ta unutrašnja kontrola može da bude samo veštački izraz onoga što bi trebalo da bude, ne bi imalo pravu funkciju.

Sa druge strane, postoji opasnost od instrumentalizacije komunalne policije u korist određenih interesnih grupa ili možda čak u korist ljudi koji su politički moćni u jednoj lokalnoj samoupravi u kojoj čak imaju nadmoć ili supremaciju u odlučivanju u odnosu na sve organe u jednoj lokalnoj samoupravi, pa onda uzimajući u obzir, na primer, ovlašćenja koja ima komunalna milicija, pa recimo prikupljanje obaveštenja, video snimanje, audio itd, onda može da dođe do zloupotrebe ovih funkcija pod uticajem ljudi od moći, a da ta unutrašnja kontrola nije u stanju da učini ispravku određenih devijacija ili određenih opasnosti u funkcionisanju komunalne policije. Zato lično smatram, možda će u narednom koraku to da se učini, raditi na toj tzv, ako je tako možemo nazvati, spoljašnjoj kontroli, mada član 33. daje, ali ne govori ništa detaljno o tome šta će to ministar urediti svojim aktom oko te kontrole, osim onoga što je unutrašnja kontrola.

U svakom slučaju, mi kao SPS, kao što smo čuli ovde, mi ćemo podržati ovaj zakon i smatramo da je to jedan dobar iskorak u onome što jeste jedno bolje uređivanje društva naših lokalnih samouprava i poštovanju jednog reda i u onome što je sprovođenje i zakona i propisa i opštih akata jedne lokalne samouprave. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas, evo od početka zasedanja, razgovaramo i razmatramo tačke dnevnog reda koje imamo, a reč je o sporazumima, zapravo o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o kreditima i o zajmovima koji se odnose na infrastrukturne projekte, bilo da je reč o železnici ili auto-putevima, o finansijskim ugovorima koji podržavaju lokalni razvoj i projekte u jedinicama lokalne samouprave, u oblasti trgovine i saobraćaja, u oblasti poreske administracije, za unapređivanje usluga elektronske uprave i definitivno imamo i sporazum koji se odnosi na unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite.

Naravno, nije uvek ovako prijemčivo za uši i popularno to da se zajmimo, da uzimamo te kredite, da povećavamo dug, itd. Često i narod kaže, ali bez obzira na tu narodnu izreku, dug nije dobar drug. Mislim da je neophodno da učinimo takve korake uzimanja kredita od međunarodnih institucija, jer zapravo time stvaramo neophodne pretpostavke za brži društveno-ekonomski razvoj naše zemlje, a bez tih zajmova, bez tih kredita, ne bi mogli da dostignemo odgovarajući nivo koji čini opet pretpostavku za dalji napredak, i u oblasti ekonomije i u drugim društvenim sferama.

Prema tome, naravno da moramo voditi računa da ne dođe do prezaduživanja, ali, sa druge strane, vođenjem računa o tome mi ipak to moramo da učinimo i da sa tim sredstvima imamo krupnije korake u razvoju, društveno-ekonomskom razvoju naše zemlje.

Ja ću posebno komentarisati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora o Partnerstvu za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Onako kako ja razumem, ja bih učinio pohvalu zaključenju takvog ugovora o kreditu od Evropske investicione banke, u cilju realizacije projekta Partnerstvo za program lokalnog razvoja.

Zapravo, ovim zajmom, ovim kreditom mi to činimo u cilju podizanja infrastrukturnog kapaciteta, standarda i kvaliteta života građana, zatim u cilju podrške lokalnom ekonomskom razvoju i dobro su došla takva sredstva koja će biti u visino od 22 miliona evra od Evropske investicione banke. Sedamdeset pet procenata tih sredstava su od banke, a osam miliona evra koja će biti dopuna ovoga, da bi se zaokružilo na 30 miliona, je budžet Republike Srbije, budžet lokalnih samouprava i od donatorstva.

Smatram da bi ovakvih kredita i zajmova u cilju razvoja, naročito onih delova Srbije koji nisu razvijeni, trebalo da bude i više i ne samo više nego da ti zajmovi budu i u većim iznosima.

Mi danas, a to je naša boljka, imamo velike razlike u razvijenosti pojedinih delova Srbije. Na jednoj strani imamo, naravno, razvijen Beograd, što je dobro. Postoje i neki d rugi delovi Srbije koji su prilično razvijeni, a postoje i delovi Srbije koji su jako nerazvijeni, koji su zahvaćeni procesom depopulacije i o tome moramo voditi računa. Zato su ovi krediti zaista dobrodošli.

Oblast finansiranja ovim kreditom je popravka i poboljšanje javnih objekata, zatim rekonstrukcija i izgradnja lokalnih tržnica, unapređenje kapaciteta za upravljanje u opštinskoj upravi, obnova javnih prostora i lokalnih sadržaja kao što su sportski tereni i parkovi, pešačke staze, izgradnja ili zamena rasveta itd.

Sve je to potrebno u onim sredinama koje su nerazvijene, u nerazvijenim opštinama, gde su često ti objekti koji su u svakodnevnoj upotrebi, a preko potrebni građanima, u priličnoj meri devastirani i da treba da se uljude i da se primere onome što treba da služi i da budu pristojnog izgleda i u dobroj funkciji, da tako kažem.

U realizaciji ovog projekta „Partnerstvo za program lokalnog razvoja“ učestvuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što je sasvim logično, uzimajući u obzir nadležnosti ovog ministarstva u odnosu na jedinice lokalne samouprave, ali važan partner u realizaciji je, i govorim to čisto zbog građana, da što više to razjasnimo, i Misija UN koja sprovodi program UN za razvoj u Republici Srbiji, skraćeno UNDP, Misija UNDP koja, zapravo ova Misija UN ima tu implementacionu ulogu, daje administrativno-tehničku podršku i, naravno, operativno sagledava sam tok realizacije ovih projekata, a opet u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Mi danas u Srbiji imamo različite kategorije jedinica lokalne samouprave, mislim na opštine i na gradove koji su različito razvijeni, o čemu sam malopre i govorio, ali postoje četiri kategorije. Treća i četvrta kategorija jedinica lokalnih samouprava su one koje su manje razvijene i po onome što je odluka i Vlade i svrha ovog zajma jeste upravo da se sredstva od 30 miliona iskoriste upravo u ovim opštinama, u ovim lokalnim samoupravama, i to iz treće i iz četvrte kategorije.

Uzimajući u obzir da od tih 90, sigurno jedno 40 opština će moći da realizuje projekte za koje budu konkurisali i zato i kažem da je potrebno da u budućnosti imamo još takvih kredita, još takvih zajmova i u nekim većim iznosima. Mi moramo kao država učiniti napor da koliko toliko ujednačimo razvijenost i ono što je kapacitet života, proizvodnje i učiniti one razloge dovoljnim da ljudi ostanu u tim sredinama koje su na velikom udaru depopulacije danas.

Dakle, očekujem iz ovih razloga da će i opština Petrovac na Mlavi dobiti ova sredstva za jedan preko potreban projekat, a to je restauracija fasade opštinske zgrade koja je spomenik kulture i koja je podignuta u prošlom veku, na samom početku prošlog veka. Gradnja je trajala od 1900. do 1908. godine. Zgrada je, rekao sam, spomenik kulture. U današnjem društvenom sistemu, to je bilo sresko načelstvo, znači sreska zgrada, a danas je to zgrada opštine koja je prilično zapuštena, u ovom delu, što je sama fasada i stolarija, itd. Unutra je već dosta urađeno, naporima lokalne samouprave i u ovom mandatu opštinske vlasti i u prošlom mandatu, kada je zgrada pokrivena crepom, itd. Smatramo, uzimajući u obzir da oblast finansiranja jeste i restauracija takvih objekata, a uzimajući u obzir i to da Petrovac spada u nerazvijene opštine, svakako očekujemo da će to biti realizovano i da će dobiti ta sredstva.

Kada govorimo o ovim drugim sporazumima o kojima danas mi razgovaramo, a odnose se na kredite i zajmove koji se odnose na finansiranje putne infrastrukture, železničke itd, ja bih samo rekao ono što se može zapaziti kada se pogleda i analizira mapa države Srbije sa putnom mrežom i sa autoputevima koji su izgrađeni, delovima autoputeva koji su izgrađeni, i koji su u planu za izgradnju u narednom periodu, može se videti zapravo iz te slike, iz te mape, kada se ona pogleda, da Koridor 10, koji zapravo ide centralnom linijom Republike Srbije, od severa ka jugu, i na takav način, uslovno rečeno, deli Srbiju na istočni i zapadni deo teritorije, da u zapadnom delu imamo već izgradnju pojedinih delova autoputa, tu je i Koridor 11, postoje i drugi planovi o preprečavanju i spajanju autoputa Koridora 10 i 11, zatim, autoputevi koji će ići, one deonice koje će ići za BiH, a da u istočnom delu teritorije Republike Srbije nemamo zapravo planiran, za sada, koliko ja znam, nijedan put, naravno, izuzimajući onaj deo koji je već izgrađen i koji je, ja mislim, završen, a ide prema Bugarskoj na samom jugu i izdvaja se od Koridora 10 na istoku prema Bugarskoj.

Dakle, smatram da, uzimajući u obzir i ono pitanje nejednake nerazvijenosti teritorija i delova Republike Srbije i sama ta pretnja da oni delovi koji su nerazvijeni sve više osiromašuju, sve više budu napušteni od strane stanovništva, trebalo bi razmišljati zapravo u pravcu toga da se ta mreža značajnih putnih saobraćajnica poboljša i uveća i u ovom delu Srbije.

Naravno, kada govorim o ovome, ja ne činim nikakvu kritiku u tom pravcu u odnosu na sve aktivnosti i na sve projekte koji se danas na ovom polju preduzimaju, a prosto je i nemoguće u jednom vremenu sve završiti onako kako bi voleli ili kako zamišljamo da je to dobro. Ali, kada govorimo o ovim značajnim saobraćajnicama, pa i o autoputevima koji bi mogli da se pojave i na teritoriji istočne Srbije u pojedinim delovima, onda apelujem na tome da u tim budućim planovima, pa makar to bilo i za 20 godina, vodimo računa i o tome i da idemo u tom pravcu.

Svakako da ćemo podržati ove sporazume, o čemu je i govorila koleginica Paunović, koja je bila ovlašćeni predstavnik SPS za ovu tačku dnevnog reda, jer ponavljam, bez zaduživanja na ovakav način, sa investiranjem preko potrebnih projekata, mi zapravo stvaramo značajne pretpostavke za dalji napredak celokupnog društveno-ekonomskog poretka i sistema naše zemlje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, često u jeziku zakona koje donosimo koristimo strane reči, možda onda kada to može i drugačije, da bude na čistom srpskom jeziku.

Ovde imamo, reč je u članu 1, u delu tog člana, govori se o telu za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi građevinskih proizvoda.

Dakle, ta reč koja se ovde pojavljuje, mislim na performanse, jasno je šta ona označava. Sama reč znači dostignuće, rezultat, a najčešće u množini ona znači radne karakteristike ili tehnički podaci o datom proizvodu što bi bilo primereno ovom tekstu ovde ili određeni parametri.

Zato bi moglo i drugačije ovde da se kaže, na primer, optimalne tehničke karakteristike, umesto performansi ili najbolje tehničke karakteristike, ili ako ćemo ići dalje, pa reč „karakteristike“ zamenjujemo drugom rečju koja je naša iz srpskog jezika, pa bi to bila optimalna tehnička svojstva ili još bolje, najbolja tehnička svojstva određenog građevinskog proizvoda.

Naravno, ne želim da sada vodim neku polemiku u ovom pravcu, već čisto želim da skrenem pažnju na to da i u drugim oblastima, kao što je zakonodavstvo, treba voditi računa o negovanju i unapređenju srpskog jezika. Ne moramo uvek da koristimo neke druge strane, internacionalne izraze.

U svakom slučaju, mislim da je krupan i pozitivan iskorak u donošenju ovog zakona o građevinskim proizvodima.

Mi iz poslaničkog kluba SPS podržavamo donošenje ovog zakona, jer po prvi put, mi ovim zakonom vršimo standardizaciju građevinskih proizvoda, koji imaju određena svojstva, a kojima se ispunjavaju bitni zahtevi, a to je pre svega, očuvanje života, životinja, ljudi, biljaka i zdrave životne sredine, zatim zaštita potrošača i uopšte zaštita imovine građana Republike Srbije.

Iz tih razloga, veoma je važno da imamo, ne samo zbog obaveze da to treba da usaglasimo sa zakonodavstvom EU, ali ovo unosi jedan važan poredak i red. Ovo što je govorila naša poslanica Danijela Stojadinović, veoma je važno da u tu sferu unesemo i ona svojstva koja se odnose na zdravu životnu sredinu kroz proizvodnju onih građevinskih proizvoda koji su ekološki čisti i obezbeđuju održivost, napredak naših građana i naše zajednice. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, evo već malo duže razgovaramo o članu 3, ali veoma je značajan taj član 3. zato što on propisuje i odnosi se zapravo na član 101a osnovnog zakona. On je važan zbog toga što on propisuje, odnosno daje pravni osnov za izradu podzakonskog akta, odnosno pravilnika kojim će se definisati korišćenje IPARD sredstava. To je veoma, veoma značajno da se na pravi način i decidno jasno utvrde uslovi na koji način se mogu koristiti ta sredstva.

U izmenama i dopunama imamo da ovaj član sadrži 2. stava. U 1. stavu se kaže da se ispune odgovarajući uslovi, a u 2. stavu ministar i ministar za poslove poljoprivrede i ruralnog razvoja sporazumno, oba ministra, propisuju uslove. Znači, ako ćemo dosledno da idemo jezički, možda je trebalo da se upodobe ovi izrazi, pa i u 1. stavu da se kaže da ispune propisane uslove u skladu sa ovim što piše u 2. da sporazumno oba ministra propisuju uslove.

Međutim, naravno, pitanje je jezičko tumačenje, i to su već neke finese. Naravno, ovo što stoji u 1. stavu – odgovarajuće uslove, verovatno se misli da su odgovarajući uslovi oni koji su propisani, što sledi u 2. članu.

Ne bih se dalje bazirao, osvrtao na ove finese koje suštinski možda nisu toliko značajne, ali želim da kažem dve stvari u vezi korišćenja IPARD fondova, a to je da se korišćenjem IPARD fondova zapravo dešava unapređenje i razvoj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim sredinama, što je veoma značajno za državu, ali i za korisnike u tim područjima. Drugo, postiže se ovim korišćenjem, kod ovih ljudi, i podizanje ekološke svesti da korišćenjem tih sredstava zapravo mora da se vodi računa o zaštiti životne sredine.

Kada je reč o ekološkoj svesti, to nije dovoljno. Mislim, gospodine ministre, da bi trebalo insistirati sa vaše strane, a i Vlada koja kreira politiku ove zemlje, na medijskoj podršci u podizanju ekološke svesti. Takođe, i kroz obrazovne TV programe treba više raditi na tom planu.

Treće, veoma je važna stalna komunikacija i saradnja sa lokalnim sredinama od strane Ministarstva, što vi svakako činite i za svaku pohvalu je vaša mobilnost i obilazak mnogih sredina u Srbiji tamo gde ima problema ili gde treba rešavati neke buduće projekte. U tom smislu, ja vam se i zahvaljujem što ste sa svojim saradnicima počeli obilazak Srbije, tamo gde ima problema, ali eto obišli ste i neke male lokalne samouprave, ne razvijene, kao što je opština Petrovac na Mlavi. Ja sam vam zahvalan na tome. Tu smo uspostavili sa lokalnom samoupravom jednu komunikaciju, jednu saradnju koja treba da rezultira u onome što je realizacija veoma važnih projekata u oblasti životne sredine, kao što je postrojenje za preradu otpadnih voda ili skladištenje i prerada otpada. Hvala vam, ministre, na tome.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, u ime poslaničke grupe SPS svakako iznosim da ovaj amandman ne treba prihvatiti…

Da, ali započeo sam tako, molim vas, dozvolite mi. Ja sam ovlašćeni predstavnik i mogu da napravim prilaz koji želim i koji mogu, a govorim o dnevnom redu.

Dakle, ovo što se vodi diskusija o ovom amandmanu izlazi iz konteksta zakona. To svakako treba tretirati, ali u nekim drugim zakonima i nije to danas na dnevnom redu.

Drugo što želim da kažem u odnosu na predlagača ovog zakona, a pošto je ovde reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, bilo bi poželjno da se ovde iznose argumenti jezikom i načinom izražavanja koji ne zagađuje mentalnu sferu zdrave životne sredine. I kako treba razgovarati i kako se treba ovde odnositi u parlamentu možemo da vidimo, a pre svega predlagač zakona može da vidi, od gospodina ministra koji na jedan uljudan i kulturan način iznosi argumente.

Drugo, takav način političkog kalkulisanja i izražava proizilazi, ja mislim, iz političke dezorijentacije ove političke grupe i poslaničke grupe. NJihova amplituda političkog kretanja ide veoma široko, od krajnje desnice i protivnika Evropske unije do evrofila na drugoj strani, tako da svakako mislim da je teško razumeti politički stav ljudi koji na takav način deluju. Otuda često vi iznosite i razne improvizacije i politikantske činjenice, pa jeftinom demagogijom iznosite neistine o nekim zloupotrebama finansija koje treba da budu namenjene sferi zaštite životne sredine, što nema nikakve veze.

Dakle, mi kao SPS, sam ministar, a siguran sam i Vlada Republike Srbije idu ka jednom cilju da se institucionalizuje samostalni zeleni fond i da sva sredstva koja treba da budu namenjena idu upravo samo za zaštitu životne sredine i to je imperativ.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas, između ostalog, imaćemo i set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a na čemu ću se ja zadržati, najviše o tome pričati, tako da danas možemo reći da je danas parlamentarni dan za zaštitu životne sredine ili za ekologiju.

Rekao bih da ovaj set zakona iz oblasti životne sredine veoma, veoma važan i on ne može u bilo kom poređenju da se stavi na neko drugo, treće ili ne znam koje mesto. To su prioritetne teme koje moramo, pre svega, rešavati i stoje na prvom mestu, ako uopšte imamo iole malo ekološke svesti, jer to se može smatrati imperativom i to je uslov svih uslova.

Naravno da su velike i značajne teme, kao što je ekonomija ili neke druge društvene sfere značajne za Srbiju, za naše građane, ali uzalud će nam biti i dobra ekonomija i drugi društveni odnosi i uređene druge društvene sfere, ako nemamo zdravu životnu sredinu, ako nemamo zdrav vazduh, ako nemamo zdravu vodu, zdravu hranu itd. Prema tome, ovo ne može na takav način da se tretira. Veoma je neozbiljno i zato smatram da je ovo i te kako važno i zaslužuje čak i prvo mesto, da dođe na dnevni red prvog jesenjeg redovnog zasedanja u Narodnoj skupštini.

Odgovornost države prema svojim građanima, a naročito prema budućnosti meri se kroz odnos prema životnoj sredini, prema prirodi, prema zdravlju ljudi, jer ono što smo mi zatekli i nasledili moramo da prenesemo i ostavimo potomcima za buduće vreme, a to je pre svega zdrava životna sredina. Ovo je elementarna ili osnovna pretpostavka očuvanja života kao svojevrsnog fenomena na zemlji. Zapravo veoma je važno da svim kapacitetima radimo, na svim poljima radi podizanja ekološke svesti, jer prosperitet i napredak civilizacije u krajnjoj liniji, pa i sam opstanak života zavisi od odnosa čoveka prema prirodi.

Da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta ove Vlade dokazano je osnivanjem posebnog resora, odnosno Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer mi u stvarnosti zapravo imamo mnoge rizike po zdravlje ljudi i rizike po narušavanju prirode u slučaju nesavesnog odnosa prema životnom okruženju. Zatim imamo neuravnoteženo korišćenje prirodnih resursa što takođe stvara mnoge probleme, često se pojavljuju ekološki akcidenti itd. Prema tome, cilj je bolje zdravlje stanovništva, bolji kvalitet života, obezbeđivanje održivog i uravnoteženog razvoja.

Drugo, važan razlog za prioritetan položaj zaštite životne sredine je obaveza koja proizilazi iz naše pozicije kao kandidata za ulazak u EU. Znamo da je politika EU u oblasti zaštite životne sredine na preventivnom delovanju radi očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi i zalaganje za održivi razvoj i iracionalno korišćenje prirodnih resursa. Skoro trećina zakonodavstva u EU se odnosi na zaštitu životne sredine. To nam govori koliki značaj oni pridaju toj oblasti i koliko je ta oblast zapravo zahtevna i teška. Zato je za Republiku Srbiju kao kandidata za ulazak u EU pregovaračko Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine od posebne važnosti. Uostalom, pitanje zaštite životne sredine je globalno pitanje i zahteva globalni i usaglašeni način delovanja i rešavanja na ovom planu u čitavom životnom prostoru zemlje.

Želim da podsetim da je 2014. godine kada je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preuzela naša ministarka prof. dr Snežana Bošković Bogosavljević, zakonodavstvo iz ove oblasti je bilo u potpunosti neusklađeno. Od tada do danas slika je u potpunosti izmenjena. Usklađeni su gotovo svi propisi koji su dobili podršku Evropske komisije. Razrešen je status čak 18 projekata iz oblasti zaštite životne sredine, formiran je Zeleni fond Srbije koji ubira sredstva po principu zagađivači plaćaju. Ono najvažnije, formiran je poseban resor, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, čime se oblasti zaštite životne sredine sada tretira na adekvatniji način i drugačiji tretman ima u razvojnoj politici Srbije.

Treba imati u vidu da je prenošenje zakona iz EU u naš nacionalni zakonodavni okvir, kao i njihovo sprovođenje, odnosno uvođenje standarda u ovoj oblasti veoma zahtevno i skupo, međutim Srbija ako ima uređen sistem i adekvatan finansijski model može da aplicira za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU. Evropski standardi za Republiku Srbiju znače pre svega usklađivanje zakona. Dalje, neophodne investicije, nova ulaganja u infrastrukturu, ulaganja u održavanje i rehabilitaciju postojećih postrojenja kao što su fabrike za proizvodnju i prečišćavanje voda, skladištenje, reciklaža svih vrsta otpada, upravljanje industrijskim komunalnim otpadom i otpadom domaćinstva. Sve su to preko potrebni projekti, skupi i investicije koje ne možemo da realizujemo bez finansijske podrške evropskih fondova i predpristupne pomoći.

Upravo zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, o kome mi danas govorimo stvara pravni osnov za efikasnije korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova i programa međunarodne finansijske pomoći. Pre svega za projekte koje podrazumevaju predfinansiranje i sufinansiranje sa naše strane. To su svi projekti IPARD, a dobro znamo da se sredstva IPARD odobravaju tek nakon realizacije određenog projekta. Dakle, potrebno je da se ulože sredstva nosioca projekta, a to su pre svega često lokalne samouprave ili javna preduzeća.

U proteklom periodu nedostatak domaćih sredstva za učešće u predfinansiranju i sufinansiranju bio je razlog za sporo povlačenje sredstava IPARD i drugih predpristupnih fondova. Problem je bio i nedovoljno stručna izrada projekata ili izbor loših i prevaziđenih tehnologija u toku realizacije projekata kao i pojava neplaniranih nebilansiranih troškova. Da bi se dovršile ove krupne i skupe investicije i povukla sredstva iz predpristupnih fondova, potrebno je da se ministarstvo centralizuje za izradu i kontrolu izrade projekata. Kako bi se izbegli ovakvi propusti, ministarstvo je prepoznalo ovaj problem koji se razrešava ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine koje još predviđaju i mogućnost sufinansiranja, projektovanja i njihove izrade.

S obzirom da je Poglavlje 27, poglavlje zaštite životne sredine, najzahtevnije i najteže je da tu najviše novca možemo da dobijemo iz predpristupnih fondova, potrebno je da se uvećaju budžetska sredstva za programe Ministarstva zaštite životne sredine. Znači, potrebno je da povećamo naše učešće, naša sredstva, pre svega sredstva koja se ubiraju iz naknada koje uplaćuju zagađivači u zeleni fond.

Zapravo, neophodno je da se tzv. zeleni fond u narednom periodu izgradi kao samostalna kategorija, kao samostalni zeleni fond koji će direktno ubirati sredstva od zelenih naknada. Na taj način se obezbeđuje institucionalni mehanizam za korišćenje predpristupnih fondova i uz ovo ministarstvo treba da pojača svoju ulogu u postupcima izrade i izvođenja projekata, jer ministarstvo ima i veće znanje i veće stručne kapacitete.

Do sada je izrada i implementacija bila slaba tačka. Ministarstvo je zateklo više projekata iz IPA fondova u zastoju i učinilo velike napore da se nastavi njihova realizacija, čija je vrednost bila blizu 67 miliona evra, ali obezbedilo je i nova sredstva za IPA fondove za više lokalnih projekata u visini od 92 miliona evra. Sve ovo ide u prilog podršci predloga zakona koji omogućuje da u određenim i izuzetnim slučajevima ministarstvo ne mora da raspiše javni konkurs za pripremu i sufinansiranja projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova. Izmene i dopune podržavamo kako bi Srbija mogla više i efikasnije da povlači i koristi sredstva iz predpristupnih fondova i drugih međunarodnih institucija.

U kontekstu rasprave o ovoj temi želim da istaknem i neka postignuća Ministarstva za zaštitu životne sredine u dosadašnjem periodu, kao i samog ministra gospodina Gorana Trivana, čije kompetencije ceni i stručna javnost i građani Srbije.

Prvo, želim da pohvalim i istaknem transparentan rad Ministarstva za zaštitu životne sredine. Javnosti se približavaju svi ekološki problemi. Dosledno i beskrompromisno se insistira na poštovanju zakona u ovoj oblasti. Ukazivanje, odnosno otkrivanje divljih deponija i skladišta veoma opasnog otpada je veoma značajno, kao i insistiranje na procesuiranju učinilaca takvih krivičnih dela.

Ministarstvo je uspelo da kompletira i pusti u rad novu nacionalnu laboratoriju za analizu vode, vazduha i zemljišta koja radi u okviru Agencije za zaštitu životne sredine.

Efikasnim radom Ministarstva za životnu sredinu, u junu je završena radna verzija pregovaračke pozicije Poglavlja 27 i dostavljena je Evropskoj komisiji. Time je međunarodni ugled Srbije u sektoru zaštite životne sredine značajno poboljšan. Formirano je nacionalno telo za ispitivanje posledica od NATO bombardovanja u saradnji sa Ministarstvom odbrane, Ministarstva zdravlja i sa predstavnicima naučne i stručne zajednice na čijem čelu je ministar za zaštitu životne sredine.

Za mene, kao biologa, naravno za sve nas i građane Srbije, izuzetan značaj ima i povećanje površina pod zaštitnim područjima za čak 83 hiljade hektara. To je postignuto proglašenjem parkova prirode Radan i Zlatar. Sada je pod zaštitom 7,48% površine Srbije, što je za godinu dana 1% povećanja. To nas približava strateškom cilju da do 2020. godine imamo nekih 10% ovakvog prostora. Stručna javnost i građani pozdravljaju kampanju ministarstva za smanjenje upotrebe plastičnih kesa i uopšte plastične ambalaže koja ima period poluraspada od 1.000 godinu i čiji su elementi, odnosno delovi veoma štetni za životnu sredinu.

Kada je reč o međunarodnim sporazumima iz oblasti zaštite životne sredine, jasno je i ponoviću još jednom, zaštita životne sredine je globalni zadatak i imperativ današnjice. Ne postoje državne granice koje bi učinile da svako na svoj način rešava ova pitanja bez koordinacije i usaglašavanja zakona, mera i aktivnosti na celom životnom prostoru gde žive ljudi i gde ima živog sveta. Zato je od velikog značaja da ćemo, na primer, ratifikovati sporazum sa Hrvatskom i naravno prihvatiti i druge sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Neko bi možda mogao zlonamerno i na podrugljiv način, kao što se tu i čuje možda od nekih od kojih ne bi trebalo to očekivati, da su ovi zakoni ili na primer pitanje potvrđivanja sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa nešto neozbiljno nešto što je nevažno, pa eto, Narodna skupština se bavi tim perifernim pitanjima itd. Očigledno je zla namera, zlonamernost ili je u pitanju neznanje ili ne imanje ekološke svesti i nepoznavanje svega onoga što treba da se zna u ovom vremenu.

Šta znači očuvanje biodiverziteta? To je čitavo bogatstvo onoga što je živo danas, a mi znamo da je nepovratan i neponovljiv evolutivni tok. Ono što je evolucija tokom svoje istorije u toku od pet milijardi godina, koliko život postoji na zemlji stvorila, ne može ponovo da stvori. Ono što je izumrlo i nestalo, to je otišlo u istoriju i to se više ne vraća.

Veliki je greh i veliki je problem u tome što i čovek kao vrsta koja ima nadmoć danas u prirodi itd, doprinosi nestajanju pojedinih organskih vrsta i zato moramo razmatrati ova pitanja. Drugo, pominjanje biološke ili ekološke ravnoteže je veoma značajno, jer ceo život na zemlji i čitava biosfera je jedan veoma složen i rekao bih savršen mehanizam koji ima mogućnost samo regulacije svega onoga što se dešava u prirodi. Pokušaj čoveka da nadvlada sa tim mehanizmima, da se umeša u sve to, obično je dovelo do kraha i do propasti onoga što je priroda hiljadama ili stotinama hiljada ili milijardama godina stvarala.

Prema tome, mi moramo da vodimo računa o svemu tome, jer to nam je dužnost u ovom vremenu da na ovom stepenu civilizacije omogućimo dalji napredak civilizacije, ali i očuvanje života na zemlji i zdrave životne sredine za budućnost, tj. za naše potomke.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, na član 2. podneo sam amandman koji se odnosi na član 15. Zakona o PIO. Zapravo, kroz ovaj član obezbeđena je mogućnost samostalnog plaćanja doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje građana koji su ostali bez posla ili nemaju drugi osnov osiguranja.

Izmenama Zakona o PIO o kome sada razgovaramo predlaže se da ovoj kategoriji osiguranika status prestaje ukoliko doprinos nisu platili u roku od šest meseci. Dakle, reč je o osiguranicima koji nisu u radnom odnosu, koji uplaćuju samostalno doprinos za penziono i invalidsko osiguranje, koji su žrtve, možda, prethodne nepravedne privatizacije koja je izvedena, koji nemaju često pristojnih sredstava ni za život, a opet žele da minimalnim uplatama i uplaćivanjem doprinosa steknu pravo na penziju kada za to dođe vreme.

Smatram da bi bilo solidarno zbog svega navedenog da ovi osiguranici mogu plate u roku od devet meseci svoje obaveze, a po isteku devet meseci da im prestane status osiguranika.

Značajno je reći i to da je za svaku pohvalu i to što NSZ daje programe za zapošljavanje ovih kategorija, ali da je to jedan vid pomoći takvim licima, jer oni nisu u stalnom radnom odnosu i ovi programi, mislim da treba i pohvaliti NSZ, predstavljaju zapravo veliku socijalnu i ekonomsku podršku ovim licima.

Dakle, u zakonu i sama činjenica da se pomera rok za uplatu od devet meseci bila bi značajna pomoć i, da tako kažem, dobar gest države da vodi računa o takvim licima. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. imamo mnoga pitanja koje uređuje ovaj zakon i smatram da, pored navedenih pitanja od značaja koja se uređuju ovim zakonom, bilo je potrebno, odnosno trebalo bi dodati obavezu proglašavanja postavljanja i izgradnje novih memorijala, jer još uvek postoje ličnosti iz naše prošlosti, iz naše istorije starije i novije koje su dale veliki doprinos za slobodu i odbranu naše zemlje, a takođe i novo vreme donosi sigurno nove događaje koji će možda biti od značaja i usloviti potrebu izgradnje novih memorijala o kojima danas ne možemo unapred da anticipiramo.

Zapravo, kao što su i rekli poslanici iz naše poslaničke grupe, slažem se da je i ovaj zakon veoma značajan, veoma je dobro da se bavimo ovim pitanjima i da uređujemo sva pitanja koja su u vezi sa tim. Naravno, kao i uvek, ne treba biti ambiciozan i misliti da ovim zakonom na idealan način rešavamo sva ova pitanja i ove naše diskusije govore o tome da činimo pokušaje ili razmišljamo, promišljamo u određenom pravcu i smatramo da treba to nadograditi. Ako ne ovoga puta, onda u nekom sledećem koraku.

Sam odnos prema našoj prošlosti, prema istoriji, prema spomenicima koje smo imali, prema ličnostima koje su obeležile jedno vreme, govori o nama i o našoj kulturi i o našoj svesti, konačno i o našoj ljudskosti. Naravno, da nije bilo dobro da smo u određenom vremenu ignorisali značaj pojedinih ličnosti i onoga što je bio njihov doprinos u odbrani otadžbine, kada govorimo o istoriji npr. Prvog svetskog rata itd. takođe, nije ni dobro da nakon novog vremena i po protoku nekoliko decenija od NOB olako rušimo i sklanjamo neke spomenike iz tog vremena ličnosti koje su se borile protiv fašizma. Prema tome, potrebno je biti dovoljno širok, dovoljno mudar i to naravno važi za nas, za kolektiv kao naciju i kao državu, da poštujemo sve ono što je bilo od značaja u borbi za slobodu i odbranu otadžbine, jer nikada ništa ne počinje od nas. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo set zakona i dosta je njih iz socijalne sfere koji su veoma važni jer su u funkciji zakonskog regulisanja značajnih pitanja od važnosti za različite kategorije stanovništva.

Bez obzira na različita gledanja na društveni sistem koji smo imali u ranijem periodu do 90-te godine prošlog veka, nesporne su neke vrednosti u tom sistemu iz sfere socijalne politike koju danas u demokratskom društvu još nismo dostigli.

Kao sledbenici takve ideologije i humanog i prosperitetnog socijalizma, mi iz SPS sa zadovoljstvom se zalažemo za predložene zakone iz oblasti socijalne politike, a koji su u funkciji poboljšanja materijalnog i ekonomskog položaja.

Mi poslanici iz SPS naravno da smo zainteresovani za sva socijalna pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj svih slojeva i kategorija našeg društva. U našem promišljanju i odnosu prema društvenoj stvarnosti i, pre svega, prema socijalnim pitanjima, uvek provejava svest o nužnosti da svi ljudi žive dostojanstveno, da je svima potrebna pažnja, uvažavanje i poštovanje, da se pruža jednaka šansa svakome, ma ko bio i odakle došao, za školovanje, za napredovanje, za besplatnu zdravstvenu zaštitu, za ostvarivanje boračkih prava, za prava penzionera, invalidnih lica, za bezbednost ljudi i rodnu ravnopravnost.

Smatramo da samo u onom društvu u kome se pojedinac može ostvariti, osetiti važnim, sa perspektivom u životu, dakle, samo u takvim okolnostima možemo biti srećni i sposobni za dalji napredak našeg društva.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci sa decom ima višestruki značaj u smislu socijalnog i ekonomskog položaja velikog broja porodica sa decom.

Usmeravanje pažnje porodice sa decom društveno je opravdano i logično, jer merama finansijske podrške, zapravo, postiže se još jedan veoma značajan cilj pored onog osnovnog, socijalnog, a to je pronatalitetni cilj, odnosno obnavljanje stanovništva, bez koga nećemo imati perspektivu, razvoja i opstanka našeg društva i države.

Usvajanje konkretnih mera finansijske podrške porodici sa decom, dakle, usvajanjem takvog zakona ublažiće se povoljniji materijalni položaj porodice sa decom u odnosu na položaj porodica bez dece.

Nažalost, mi ne živimo danas u ekonomskom i svakom drugom blagostanju u kome bi materijalni položaj najvećeg broja ljudi, pa i porodica sa decom bio na zavidnom nivou. Doduše, danas i u razvijenim državama i društvima postoji problem negativnog priraštaja stanovništva i to je fenomen današnjice.

Prema podacima UN, u tom delu sveta, može se reći i u razvijenom delu sveta, preko 80 zemalja ima ovakav problem.

U našem slučaju, u uslovima nedovoljne ekonomske razvijenosti i materijalnih teškoća velikog dela stanovništva imamo smanjenu opredeljenost potencijalnih učesnika u reprodukciji. Nezaposlenost, loš materijalni položaj, nerešena stambena pitanja, itd, u mnogome smanjuju motivaciju i opredeljenje ljudi da se ostvare kao roditelji.

Konkretne mere podsticaja, pre svega kroz davanje roditeljskog dodatka, sa primenom od 1. Jula, za prvo dete 100 hiljada jednokratno, za drugo dete – 240.000 u 24 meseca, za treće dete - 1.440.000, u 120 rata po 12.000, za četvrto dete – 2.160.000, u 120 rata po 18.000 dinara, su svakako snažan iskorak u poboljšanju socijalnog položaja porodice sa decom, ali i bolje, da kažem, demografske perspektive, što je veoma važno. Demografska perspektiva Srbije je ključna za opstanak i razvoj naše države i društva.

Naravno da pored ovih podsticajnih mera treba u nadalje činiti još više takvih mera i u drugim sferama i na drugim mestima. Mi, nažalost, živimo u veoma surovoj stvarnosti i mislim da nema prioritetnijeg zadatka, nego o tome voditi računa na koji način i kako se obnavljamo za budućnost, jer to je osnovna pretpostavka opstanka naše države i našeg naroda, naravno i naše državne zajednice zajedno sa nacionalnim manjinama, itd.

Vredno je pomenuti da u oblasti zdravstvene zaštite rešenja koja nudi zakon doprineće većem obuhvatu imunizacije i to je svakako dobro, kao i poštovanje onih zakona koji se tiču obrazovanja i vaspitanja.

Takođe, mora da se vodi računa i o tome da se, odnosno veoma je važno zapravo i to, i to je kroz zakon doneto, da se uplate ovog podsticaja vrši direktno, a ne preko poslodavca, što je veoma, veoma važno, jer drugačiji psihološki pristup ima kod ljudi kada se to na takav način rešava.

Kada je reč o Zakonu o ratnim memorijalima, reći ću da je ova oblast do sada bila regulisana zakonima iz ranijeg vremena iz SFRJ i SRJ i da ti zakoni nisu primereni ovom vremenu, da oni ne regulišu ovu oblast danas sveobuhvatno sa zahtevima novog vremena.

Svakako da Srbija ima pravo na negovanje vrednosti zasnovanih na svojoj istoriji i tradiciji i zato je važan ovaj zakon. Važno je da se naročito neguju vrednosti proistekle kroz borbu i ratove za odbranu i slobodu našeg naroda.

U tom smislu ratni memorijali predstavljaju važan putokaz za budućnost, koji su postavili naši slavni preci. Oni su i deo, u krajnjoj liniji, našeg identiteta i naravno da toga treba da se držimo.

Zakon sprečava bilo kakvu improvizaciju u održavanju, izgradnji ili uklanjanju ratnih memorijala i zato je takođe važan. Međutim, ja nisam siguran da li je Predlogom ovog zakona o ratnim memorijalima na adekvatan način obuhvaćeno održavanje, očuvanje i restauracija kuća i prostora u kojima su rođeni i gde su živeli ili jedno duže vreme živeli naši ratni velikani, kao na primer Dragutin Matić iz okoline Gadžinog Hana, koji je nazvan „Oko sokolovo“ i čija je fotografija danas u mnogim muzejima sveta, čija je fotografija u mnogim udžbenicima, u monografijama itd.

On je svakako jedan od vodećih simbola hrabrosti, odanosti, izdržljivosti i herojstva srpskog naroda u odbrani zemlje. Kuća njegova je zarasla u korov i šiblje sa propalim krovom i prepuštena zubu vremena i propadanju.

Drugi primer je kuća Arčibalda Rajsa na Senjaku, blizu Careve Ćuprije. Naravno da tu ima još primera. Ne bih zadržavao sa tim. Tu postoje i drugi problemi, jer su te kuće često delom i u privatnom vlasništvu ili konkretno kada je reč o kući Dragutina Matića, nasledni proces još nije završen. Smatram da u ovakvim i drugim slučajevima, po ovom pitanju, država mora na precizan, adekvatan i efikasan način, kroz zakonsku regulativu da to reguliše i da sprečava propadanje takve tradicije, takvog duhovnog blaga koje nam služi u pozitivnom smislu za buduće generacije u vaspitnom i obrazovnom smislu. Glasaćemo za sve zakone iz ovog seta. Hvala.

Poštovani ministre i saradnici, podneo sam amandman na član 2, na stav 2. Odbijen je, iskreno rečno i sam se slažem da to nije od suštinske važnosti što bi moglo bitno da promeni sadržinu i smisao onoga što je regulisano ovim članom.

Uvek postoje uglovi, odnosno viđenja koja, čini se, mogu da poboljšaju tekst, ali u svakom slučaju, ono što je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i ne samo to nego i svi ostali predlozi zakona iz ovog seta koji razmatramo jesu bitan napredak u zakonskoj regulativi i krupan iskorak u onom pravcu poboljšanja zakonske regulative i zato zaslužujete u svakom slučaju pohvalu.

Pozitivno je i to da vi prilikom polemike i razgovora ovde u Narodnoj skupštini sami ste rekli da možda u sledećem koraku može da dođe i sigurno će doći do poboljšanja nekih odredaba, a praksa će pokazati gde je to potrebno. To jeste tako realno stanje. Treba biti zlonameran, pa onda kritikovati određen zakon i sva rešenja u njemu, ali to je već pitanje političke pozicije poslanika koji to iznose.

Ja bih naravno pohvalio ono što su odredbe koje definišu položaj i ulogu mesne zajednice i u tom delu mi imamo da način za obrazovanje, za ukidanje mesnih zajednica se reguliše time da 10% birača to može da predloži jedna trećina odbornika i opštinsko veće, a u sledećem stavu se govori da skupština opštine, odnosno skupština grada odlučuje uz prethodno pribavljeno mišljenje građana o obrazovanju, području mesne zajednice, promene područja i ukidanju mesne zajednice.

Pitanje, je dakle, na koji način to uz mišljenje građana se odvija? Da li je to mišljenje onih 10% koji predlažu ili to mišljenje treba izraziti na drugi način, što u ovom članu nije do kraja definisano? Zato smatramo da to treba da bude neposrednim izjašnjavanjem na referendumu, zato što paušalno mišljenje građana koje se može uzeti dozvoljava eventualnu subjektivnost lokalnih vlasti i da ukinu na primer mesnu zajednicu tendenciozno itd.

Naravno, ovo je tema o kojoj treba voditi računa i ako ona ne bude definisana do kraja. Sada prilikom donošenja ovog zakona valja razmisliti o sledećem koraku, sledeći put. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, zapravo predsednice, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o članu u kome se definišu pitanja i nadležnosti koji su definisani u statutu lokalne samouprave i jedinice lokalne samouprave.

Predlog je da se reči – određivane organa ovlašćenog za pokretanje postupka pred ustavnim, odnosno upravnim sudom zameni rečima – način određivanja organa ovlašćenog za pokretanje postupka pred ustavnim, odnosno upravnim sudom.

Zapravo, ovde u ovom stavu takva formulacija, ta reč – način, se često upotrebljava, pa tako se statutom uređuju naročito prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja. Onda se kaže da se određuje način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Analogno tome bi po mom mišljenju, trebalo i ovo da se preformuliše u način određivanja organa ovlašćenog za pokretanje postupka pred ustavnim, odnosno upravnim sudom.

Naravno, ovde je reč i o jednoj finesi koja suštinski ne menja ono što je definisano ovim članom i nije od suštinske važnosti. Ali, iskoristio bih priliku da ukažem na važnost onoga što jeste funkcionisanje lokalne samouprave i ta veza sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ta njihova interakcija koja se svakodnevno odvija i veoma je važna.

U tom smislu, mislim da u ime poslaničke grupe SPS mogu da iznesem reči pohvale za ovo ministarstvo na čelu sa ministrom Ružićem, naravno, i za njegove saradnike. Recimo, u poslednja dva, tri meseca oni su u negde oko 50 lokalnih samouprava bili prisutni po raznim pitanjima i sa raznim aktivnostima iz njihovog resora. To prisustvo predstavnika i ministra u lokalnim samoupravama je veoma značajno, jer ljudi u lokalnim samoupravama zapravo i žele jednu takvu bliskost i žele jedan takav kontakt u kome će se ostvarivati ono što su zacrtali i njima je i te kako važna ta podrška koja dolazi iz ministarstava.

U tom smislu bih se i zahvalio ministru Ružiću na onome što je bila i moja molba da ministar sa svojim saradnicima, sa Kasalovićem, državnim sekretarom, posete jednu veoma siromašnu opštinu kao što je Žagubica. Za njih je to zaista veliki događaj, koji se kasnije završio time da je njima i pružena pomoć iz Fonda za podršku i razvoj programa iz ovog ministarstva.

Naravno da sam zahvalan da je ministar bio i na Danu opštine u Petrovcu na Mlavi i mislim da ćemo tu saradnju i dalje, naravno, nastaviti.

Veoma me ovo raduje da je odmah Vlada reagovala po pitanju ove elementarne nepogode, odnosno elementarnih nepogoda koje su zadesile mnoge opštine i gradove u Srbiji, da je konstituisano koordinaciono telo koje će se time baviti, ali ukazujem na ono što se danas i noćas događalo u opštini Petrovac na Mlavi, gde je situacija veoma, veoma alarmantna, gde je probijena brana jednog jezera preko rečice Busur. Ta voda se sručila prema gradu, usput poplavila mnoga sela itd.

Kontaktirao sam Okružni centar za elementarne nepogode da pošalju pumpe i sve što je potrebno, ali naravno da to nije dovoljno. Zamolio bih, gospodine ministre, da i vi sa vašeg mesta uputite poziv Republičkom štabu za elementarne nepogode i sve nadležne da se situacija što pre sanira, jer zaista je veoma teško u opštini Petrovac na Mlavi.

Naravno, kada govorim o Petrovcu, ne mislim samo na Petrovac, mislim i na ostale lokalne samouprave koje je zadesila ova velika nevolja. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, samo nekoliko reči izneću svoje mišljenje oko izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. S obzirom da sam i sam predlagač zajedno sa kolegama koji su potpisnici ovog predloga, da opština Bor i opština Prokuplje dobiju status grada. Smatram, da svakako to treba učiniti s obzirom da su i sedišta upravnih okruga, a reč je o Borskom okrugu i reč je o Topličkom okrugu, koji obuhvataju po četiri opštine. Naravno, ta podrška je iz srca, kako moja tako i svih članova poslaničke grupe SPS, sa napomenom, pošto razgovaramo i o pravima manjina, nacionalnih manjina, da u opštini Bor od ukupno 14 naselja u 12 naselja preovlađuju Vlasi kao nacionalna manjina i to ima nekog svog smisla i razloga da to podržimo. Dakle, podržavamo da Bor i Prokuplje budu gradovi ubuduće i nadam se da ćemo to usvojiti.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, reč je o zakonu koji je donet 2007. godine, međutim, postoje brojni razlozi za usklađivanje sa zakonima koji uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave. To je jedan od razloga, a drugo, otklanjanje mnogih manjkavosti i nedostataka koji su se pokazali kroz ovaj niz godina unazad.

Tako da se dešavalo, na primer, da i male opštine, nerazvijene opštine imaju kao svoj izvršni organ opštinsko veće sa 11 članova, što je apsolutno neprimereno, neekonomično, tako da ovo sada ispravlja i kroz normiranje, da tako kažem, koje je apsolutno u funkciji i time se izbegavaju i ti političke kalkulacije i dogovori na teret budžeta lokalnih budžeta.

Ono što takođe je pozitivno jeste da pomoćnici predsednika opštine su bili veoma pod znakom pitanja u dosadašnjem zakonu, jer tu je stajala odredba da statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine, što su bila mala vrata ako se želelo to iz političkih razloga, da ti pomoćnici sutradan postanu službenici lokalne samouprave, tako da po toj liniji, na ta mala vrata su ulazili lica iz političkih razloga da budu u stalnom radnom odnosu.

Ova odredba da pomoćnik predsednika opštine, odnosno gradonačelnika najduže se, imenuju se u kabinetu predsednika opštine odnosno gradonačelnika na period dok traje dužnost predsednika opštine, odnosno gradonačelnika sasvim je u redu.

Ono na šta bih skrenuo pažnju, lično smatram, a i ovde u poslaničkoj grupi SPS, da termin lokalni Ombudsman nije primeren ovom zakonu i da to treba promeniti i izmeniti i mi smo jedan amandman priložili da to bude lokalni Zaštitnik građana i da to bude u skladu sa onim što je rešavanje ove institucije na republičkom nivou.

Primera radi i u drugim zemljama on ima svoje ime, tako na primer Branilac naroda je u zemljama španskog govornog područja, Branilac građana je u Italiji, Zaštitnik stanovnika je u Kanadi, a onda Parlamentarni zastupnik za administraciju u Velikoj Britaniji, itd.

Ono što je takođe dobro kroz ove izmene jeste da su uređuje status i način izbora i odnosa mesne zajednice sa jedinicama lokalne samouprave, pitanje nadzora, nadležnosti što je stvaralo mnogo velike probleme i to treba pozdraviti.

Želim takođe da u pozitivnom smislu ocenim ono što je rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kroz funkcionisanje i dodelu sredstava iz Fonda za razvoj programa jedinica lokalne samouprave i da je ove godine planirano i biće podeljeno 320 miliona i 183 hiljade dinara za tri cilja.

Jedan od ciljeva je programa i razvoja infrastrukture u ulaganje u rekonstrukciju objekata kulture, sportskih objekata, vaspitno-obrazovnih, upravnih zgrada, itd. Cilj dva je pružanje finansijske, tehničke i druge pomoći za razvoj i uvođenje elektronske uprave. Treći cilj je pružanje pomoći u organizaciji kulturnih, sportskih, turističkih i drugih manifestacija. Dve stotine šezdeset i dva miliona je za prvi cilj, za program razvoja već podeljeno, odnosno komisija je to rasporedila. Za cilj podrške elektronskoj upravi 48 miliona i 27 hiljada. Za pružanje pomoći u organizaciji kulturnih, sportskih i turističkih 10 miliona i 69 hiljada. To je ukupno 320 miliona i 183 hiljade dinara, dok je u 2017. godini za ove svrhe utrošeno samo 10 miliona i 400 hiljada dinara. Uvećanje u ovoj funkciji je negde za 30,7 puta u odnosu na prošlu godinu.

Takođe, želim da kažem da će ovo ministarstvo na čelu sa ministrom Ružićem takođe pomoći preko razvojnog programa Ujedinjenih nacija UNDP, gde će se određena sredstva usmeriti na lokalne samouprave za razvoj tih lokalnih samouprava, a to je procedura koja verujem da će se izvesti do kraja godine. Ovo su naravno sve podaci koji zaslužuju visoku ocenu za dobar rad ovog ministarstva.

Kada je reč o manjinskim zakonima, o zakonima koji se odnose na položaj i prava nacionalnih manjina, imamo ovde pre svega najvažnija dva zakona, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Dakle, ovi zakoni se zasnivaju na ustavnom osnovu, pre svega na 14. članu i na nekim drugim članovima, da ih ne nabrajam. Takođe, sva rešenja u zakonu su u saglasnosti sa konvencijama međunarodnim o ljudskim i manjinskim pravima, pre svega sa okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i to daje zapravo još, to je još jedan momenat o tome da naša država Srbija zaista zdušno radi na unapređivanju prava nacionalnih manjina i po tome možemo i da se pohvalimo i da smo na značajnom mestu u Evropi.

Reč je o tome da se unapređuju i individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina, kao dodatna prava u odnosu na većinsko stanovništvo i naročito u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja službene upotrebe jezika, itd.

Razlozi za donošenje ovih zakona, pre svega kada je reč o Zakonu o nacionalnim savetima jeste i ovlašćenja koja se, znači definišu se ovlašćenja umesto nadležnosti, a to je na osnovu preporuka relevantnih međunarodnih tela koje su izvršile monitoring, ujedno i sugerisale depolitizaciju ovih organa koji su u funkciji zaštite i unapređenja manjinskih prava.

Ono što bih još i dodao u vezi ovih zakona jeste ono što je po meni sporno, to je pitanje finansiranja nacionalnih saveta, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta autonomne pokrajine i iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. To je rešenje koje je bilo i ranije, ali moram da kažem da tu dosta ima samovolje i paušalnog odnosa pojedinih lokalnih samouprava u odnosu na obavezu finansiranja nacionalnih saveta.

Dakle, smatram da ministarstvo sa nadležnim organima treba da više vrše nadzor i pritisak na lokalne samouprave koje moraju da ispoštuju kriterijume i da učestvuju u finansiranju nacionalnih saveta.

Završiću i sa onim što je fond ovog ministarstva, koji se odnosi na finansiranje projekata i programa za potrebe unapređenja jezika, službena upotreba jezika, kulture obrazovanja i obaveštavanja u lokalnim samoupravama. U 2017. godini za ove potrebe je bilo izdvojeno samo milion i 800 hiljada.

Sada u ovoj 2018. godini 12 puta je veći taj fond i on iznosi 21 milion i 800 hiljada dinara i znatno će poboljšati položaj u smislu realizacije projekata za potrebe nacionalnih saveta i zbog toga ministarstvo takođe zaslužuje veliku pohvalu.

Naravno, imao bih puno još da pričam, ali ostaviću vremena i za druge. Podržaćemo ove zakone.