Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.

Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.

Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.

Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.

U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.

Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.

Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.

Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.

Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.

Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.

Poštovani predsedavajući, ova tačka dnevnog reda zaslužuje naročitu pažnju i o njoj je trebalo odavano ovde da razgovaramo.

I dan danas posledice bombardovanja iz 1999. godine se ne znaju tačno, niti se zna koliko je ispaljeno projektila, niti ono što je tačan podatak, koliko materijalne štete. Postoji podatak da je 2.500 ljudi poginulo, od toga 1.031 lice iz bezbednosnih snaga. Prema nekim podacima je ispaljeno, odnosno prema izveštaju NATO-a 31.000 projektila, prema podacima Vojske SRJ oko 50.000, prema ruskim izvorima negde oko 90.000 projektila itd.

Ono što mislim da treba reći da zvaničnici Republike Srbije posle 2001. godine su izbegavali da pokrenu pitanje strahovitih posledica ovog bombardovanja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Dakle, nije bilo političke volje, niti podrške da se to stavi na dnevni red i da se to tačno snimi i vidi o čemu se radi.

Naravno, zbog unutrašnjih političkih neslaganja itd, išlo se i tim pravcem da se okrivi vlast koja je bila na čelu Srbije pre 2000. godine, koja je, naravno neću o tome da polemišem, jer ta vlast je sigurno učinila dosta dobrog, a naravno bilo je i grešaka i nije to uopšte sporno. Ali, naša večita neslaganja su i ovoga puta preovladala u korist sitno političkih potreba i nismo mogli da nađemo zajednički imenitelj oko potrebe da se saglasimo šta treba činiti u datom trenutku, da treba to snimiti, da treba zauzeti pravilan stav prema takvom jednom činu, itd. Evo, ovo je jedan pokušaj i nadam se da će on dati rezultate.

Bez političke podrške ne može da se dođe do onoga što je pažnja i svetske javnosti i naravno i naše javnosti. Bombardovanje je svakako uticalo na to da je povećan broj oboljenja, jer posledice bombardovanja su dale rezultat to da su se oslobađali kancerogeni agensi, mutageni agensi, toksični agensi itd, od toga bar desetak hemikalija koje su na listi zabranjenih hemikalija prema Stokholmskoj konvenciji. Mi danas, recimo, govorimo o tome da bojni otrovi, koji su takođe Konvencijom zabranjeni, bili su upotrebljeni protiv ruskog dvostrukog špijuna Sergeja Skripaja i naravno da i mi to treba da osudimo. Drugo je pitanje ko stoji iza toga. To je sasvim nejasno itd. Ali, ako to zaslužuje toliku veliku pažnju svetske javnosti i stručne javnosti u svetu, onda valjda zaslužuje ovo što se dogodilo 1999. godine ovde u SR Jugoslaviji, sa tako velikim i štetnim posledicama itd. To govori o licemernosti i o monstruoznom načinu rezonovanja svetskih centara moći koje kroje kapu i politiku u tom pravcu.

Ono što želim da istaknem jeste i to da su neke svetske institucije, kao Svetska zdravstvena organizacija, instrumentalizovane tako da npr. i ona relativizuje uticaj bombardovanja, odnosno uticaja osiromašenog uranijuma, koji najviše deluje štetno preko uranijumske prašine. Oni govore o tome da npr. projektili koji su obogaćeni uranijumom imaju takvu košuljicu, takvo telo, da korodira posle 500 godina. Mnogo je projektila koji nisu eksplodirali u datom trenutku, ali praksa je pokazala zapravo da i posle godinu dana ili dve imamo da takvi projektili korodiraju i oslobađaju uranijumsku prašinu koja je veoma, veoma štetna.

To govori zapravo o tome da i mnoge svetske institucije idu u korist onoga što su centri moći. Socijalistička partija Srbije naravno osuđuje sve to i apsolutno je za formiranje ove komisije.

Poštovani gospodine ministre, saradnici, prvo, rekao bih da je veoma značajno da smo sada u proceduri dobijanja jednog novog zakona Republike Srbije koji pripada samoj Republici, znači, koji nije nasleđen i koji reguliše oblast vojnog obrazovanja, što je veoma značajno, jer je to dostojno i Republike Srbije i Vojske Republike Srbije.

Ovaj amandman koji sam podneo odnosi se na član 1. i ovaj amandman, kao i tekst predloženog člana 1. sadrži sve elemente kojim se objašnjava šta Zakon o vojnom obrazovanju uređuje. Ovaj amandman je moj pokušaj i viđenje da se na konzistentniji način opiše sadržaj zakona. On ne naginje diskvalifikaciji sadržaja iznetih elemenata kojim se uređuje vojno obrazovanje kroz ovaj Predlog zakona. Možda je reč samo o jednoj finesi, te smatram da u nizu nabrojenih elemenata, značajnih za vojno obrazovanje, možda je bilo bolje da se tek na kraju apostrofiraju reči – specifičnosti vojnog obrazovanja u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije. Znači, da to tek dođe na kraju.

Dakle, obrazovanje je deo društvene nadgradnje i kao takvo ima veoma opštu dimenziju. Bilo koje obrazovanje, pa i vojno obrazovanje, ima niz zajedničkih crta i elemenata, kao što su načela, principi i opšti ciljevi, oblici, itd, ali naravno da vojno obrazovanje ima i određene specifičnosti koje valja pomenuti i definisati ovde u ovom zakonu. Uostalom, da je reč o specifičnostima u vojnom obrazovanju govori i činjenica da se osnova vojnog obrazovanja u Zakonu o odbrani Republike Srbije i da nije pod direktnom jurisdikcijom zakona koji su proizvod i koji su dati na predlog Ministarstva prosvete.

Ali, sa druge strane, takođe valja istaći da ipak i vojno obrazovanje predstavlja neki integralni deo sveukupnog obrazovanja u sistemu obrazovanja Republike Srbije i to je veoma značajno. Ono se ne može posmatrati apsolutno izdvojeno, niti je učaureno, a sa druge strane sadrži te specifičnosti.

Da zaključim, možda je bilo bolje, ali to je moje lično viđenje koje uopšte ne negira niti, kažem, teži diskvalifikaciji predloženog teksta u prvom članu, ali možda je bilo bolje, razmišljam, da se tamo navelo koji su to svi elementi i šta uređuje ovaj zakon, a na kraju pomenuti i to da zakon uređuje i određene specifičnosti.

Naravno, trebalo bi biti ponosan, i sa tim ću da završim, na ovakav jedan zakon, zato što je to veoma značajno, jer Vojska Republike Srbije svakako ima slavnu prošlost. Vojno školstvo takođe u prošlosti ima svoje korene. Primeri iz onoga što je odbrana zemlje u slavnim bitkama se danas izučavaju na mnogim akademijama i uvek treba u najpozitivnijem i najlepšem kontekstu pominjati ovu oblast. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri i saradnici u Ministarstvu kao poslanik poslaničke grupe SPS svakako ću i ja zajedno sa kolegama glasati za predložene odluke i zakone iz oblasti odbrane koji su danas na dnevnom redu.

Ja ću nekoliko rečenica iz stavova izneti u vezi Zakona o vojnom obrazovanju. Važeći zakon koji je do sada važio, donet je 1994. godine kao Zakon o vojnim školama i vojnim naučno istraživačkim ustanovama.

On je donet od strane Savezne skupštine Jugoslavije, ali je važio i za vreme državne zajednice Srbija i Crna Gora, a zatim je i važio u Republici Srbiji nakon proglašenja Srbije kao samostalne države.

NJegov rok svakako je istekao, a Srbija kao ozbiljna država i koja ima zaista slavnu tradiciju u odbrani zemlje i u onome što je njena vojska i bogata istorija, zaslužuje svakako da u ovoj oblasti se ustanovi i donese nov zakon, što činimo i zapravo sada.

Pozicija vojnog obrazovanja je specifična i Zakonom o odbrani Republike Srbije. propisano je da Ministarstvo odbrane obavlja poslove koji se odnose na razvoj obrazovanja, vojnog obrazovanja i vojne naučno-istraživačke delatnosti u odbrani zemlje.

Takođe je propisano ovim Zakonom o odbrani postupak usklađivanja vojnog obrazovanja sa opštim obrazovanjem i sistemom obrazovanja u Republici Srbiji i naravno da ima mnogo dodirnih tačaka i usklađenosti između onoga što je sistem obrazovanja u Srbiji i onoga što je specifičnost vojnog obrazovanja, tako da se može smatrati da je vojno obrazovanje ipak i integralni deo opšteg sistema obrazovanja u našoj Republici.

Bilo bi pogrešno i nemoguće da se isključivo u vojnom obrazovanju primenjuju ovi zakoni iz sistema obrazovanja, kao što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili Zakon o visokom obrazovanju, jer vojno obrazovanje sadrži niz posebnosti koje podrazumeva i donošenje novih zakona i propisa.

Naša tradicija u oblasti vojnog školstva je impresivna i bogata. Recimo, vredno je pomena i to je važno i za javnost da narod zna, odnosno da ljudi znaju da prva stražarska škola, a to je preteča Garde, je osnovana ukazom Kneza Miloša Obrenovića 1830. godine, znači pre 188 godina u Požarevcu.

Zatim, datum utemeljenja našeg vojnog školstva ipak se uzima 1830. godina, kada je Knez Aleksandar Karađorđević naložio formiranje artiljerijske škole koja je vremenom prerasla u Vojnu akademiju.

Naša slavna istorija u oslobađanju i odbrani zemlje predstavlja svakako osnovu i temelj vojne nauke, vojne strategije i taktike koje se izučavaju i dan danas na visokoškolskim ustanovama u našoj zemlji, ali i na prestižnim vojnim akademijama i ustanovama u svetu, kao što je francuski „Sen Sir“, ruska „Fronze“, američki „Vest point“, itd.

Prisetimo se da je Živojin Mišić načinom raspoređivanja trupa taktikom i preciznim odlukama zapisano u istoriji, održao lekcije ne samo austrougarskoj vojsci, već i generacijama budućih oficira.

Pobeda na Kolubari je osvojena manevrom unazad. Reč je o defanzivnoj taktici i posle povlačenja do Kolubare i drugih okolnih planina, usledio je kontra udar.

Drugo, proboj Solunskog fronta u stranim udžbenicima se takođe izučava i navodi se kao primer borbe u kojoj je motiv bio presudan faktor za pobedu. Zadojeni željom da se što pre vrate u otadžbinu, naši vojnici su u solunskom proboju poveli juriš savezničke vojske.

Komandant savezničkih snaga general D Epere prepoznao je motiv Srba i dao je ključnu ulogu u jurišu na Kajmakčalan. To je veoma važno da se kaže i da se učini jedna promocija junaštva i tradicije i poveže sa onim što je danas postojeće stanje u našoj vojsci i ono što treba da bude vojno obrazovanje zarad neke buduće slavne budućnosti naše vojske i odbrane naše zemlje.

Brojni su primeri mudrog ratovanja i u drugim bitkama u Prvom svetskom ratu, takođe i u Drugom svetskom ratu, a svakako ima i dobrih primera u onome što je naša vojska uradila i 1990. godine u borbi protiv NATO alijanse.

Podaci koji nam govore da su mnoge države školovale svoje vojne kadrove u našim vojnim ustanovama potvrđuju činjenicu visoke vrednosti našeg vojnog obrazovanja.

Time ću i da završim, sa napomenom da ćemo mi svakako glasati i za ovaj zakon i za druge tačke dnevnog reda koje su u ovoj sednici. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, rekao bih da je naslov zakona sasvim odgovarajući i da on tačno precizira suštinu materije kojom se bavi.

Drugo, sam član 1. apsolutno nas uvodi u materiju ovog zakona i na precizan način ga definiše.

Veoma je važno da ćemo mi ovim zakonom urediti jedan nacionalni okvir koji predstavlja deo evropskog okvira kvalifikacija i samo na takav način možemo da budemo inkorporirani u evropski prostor obrazovanja, jer bez toga nemamo šta da tražimo. Mi moramo da budemo jedinstveni deo tog prostora.

Zato, gospodine ministre, imate našu podršku u svemu onome što činite da upodobite i zakonsku regulativu i čitav sistem obrazovanja sa onim što jeste obrazovanje na širem prostoru, odnosno na evropskom prostoru.

Kada je reč o ovom amandmanu, on je takođe, kao što je rečeno, tehničke prirode i možda on doprinosi jezičkoj preciznosti formulacije koja objašnjava predmet zakona. Zapravo on glasi da u članu 1. stav 1. ispred reči: „nivoa kvalifikacija“ dodaje se reč: „određenog“, u nastavku bi bilo – nivoa kvalifikacija.

Mislim da nije sad to od suštinskog značaja. Ovaj član 1. na prilično dobar način objašnjava Predlog zakona, čime se on bavi i u svakom slučaju, usvojili ga vi ili ne, imaćete našu podršku, gospodine ministre.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri i saradnici ministara, ja ću uz pohvale za Vladu Republike Srbije i za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na čelu sa ministrom Brankom Ružićem, za uvođenje elektronske uprave, a što podrazumeva novu eru sa daleko većim i boljim pogodnostima za građane, tako i za funkcionisanje države.

Dakle, ja ću, s obzirom da sam dugo godina radio u prosveti, u obrazovanju, u ime poslaničke grupe SPS i u svoje ime izneti i neke stavove i utiske o setu zakona iz sfere obrazovanja.

Dakle, danas kada govorimo o zakonima koji su pred nama, a to su Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, možemo reći da to apsolutno predstavlja jedan snažan iskorak i može se reći kvalitetna nadgradnja naše zakonske regulative za dalje unapređivanje veoma sadržajnog našeg obrazovnog sistema.

Jasno je, dakle, da mi danas u obrazovanju imamo brojne probleme i manjkavosti i možemo da ih kritikujemo, ali valja reći i da se ne sedi skrštenih ruku i da nadležni subjekti čine sve na unapređivanju našeg obrazovnog sistema i zato imamo pomak u jednom pozitivnom smislu.

Zato, bez ikakve rezerve, mogu da iznesem mišljenje da ste vi, gospodine ministre Šarčeviću, zaista sa vašim saradnicima za sve vreme od kada ste tu veoma posvećeni, takav je utisak, a čini se ili vidi se, u cilju što bolje organizacije rada, u vođenju reda i kvaliteta procesa obrazovanja u Republici Srbiji. Uz napomenu da smo i ranije u vođenju ove oblasti imali značajne iskorake i dostignuća, a pomenuću period u kome je ministar bio prof. dr Žarko Obradović, a u čije vreme je doneto sedam zakona ovde u Narodnoj skupštini, vi gospodine ministre Šarčeviću, sa vašim saradnicima, činite sve da u obrazovanju danas vidimo i osećamo kontinuitet u radu u ovoj oblasti, doslednost u daljoj nadgradnji zakonske regulative i u vođenju reda.

U tom smislu, i te kako je važan Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, koji uspostavlja jedinstveni i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija i koji obuhvata sve nivoe obrazovanja i zanimanja, bez obzira na vid sticanja, da li se on obavlja kroz formalno, neformalno ili informalno obrazovanje, odnosno životno, radno iskustvo itd.

Ovim zakonom takođe se i obraća pažnja i na kategoriju celoživotnog obrazovanja.

Ono što je veoma značajno, rekao bih i to, da ovaj zakon, odnosno ova oblast Nacionalnog okvira kvalifikacija uspešno korenspondira sa Evropskim okvirom kvalifikacija, što znači da predstavlja njen neodvojiv deo i da predstavlja funkcionalan deo u evropskom obrazovnom prostoru.

Kada je reč o zakonu o udžbenicima, skrenuću pažnju samo na odredbe zakona koje se odnose na davanje stručne ocene kvaliteta rukopisa udžbenika, kao i na stručno mišljenje o kvalitetu rukopisa priručnika. Bojim se da u nekim slučajevima ove stručne komisije formalno obavljaju svoj posao ili više, ili isključivo obraćaju možda pažnju na stručni sadržaj teksta udžbenika, ne vodeći računa o načelu postupnosti i primerenosti nivoa stručnog sadržaja datom uzrastu kome je udžbenik namenjen, niti vodi računa o pedagoškim i metodičkim principima važnim za usvajanje novih činjenica i znanja.

Ovde bih mogao da iznesem i jedan konkretan primer, međutim neću to učiniti. Siguran sam da ću imati prilike da sa vama lično porazgovaram. Taj primer samo govori, ilustrativan je u tom smislu da je to, zapravo, jedna rečenica veličine jednog pasusa, a kroz tu rečenicu se objašnjava čitav jedan složen proces metaboličkih procesa na jedan način koji je razumljiv možda samo onima koji su završili već određene fakultete, odnosno visoko obrazovanje. S toga, smatram da bliže uslove za izbor članova stručne komisije, bilo da je reč o zaposlenima u Zavodu ili onih koji su van zavoda treba da propiše ministar.

Konačno, kada je reč o Zakonu o prosvetnoj inspekciji, treba istaći da je to nov zakon i da on definiše posebnosti postupka i položaja prosvetne inspekcije u odnosu na ono što definiše opštiji Zakon o inspekcijskom pregledu. Dakle, logično je da ovaj zakon sadrži objedinjene odredbe koje se odnose na inspekcijski pregled iz sistemskog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao iz posebnih zakona iz oblasti prosvete, koji se odnose na inspekcijski pregled.

Naravno da je zakon dobra osnova i pretpostavka za veći red, što je imperativ, da tako kažem, i vama i svima nama za bolju organizaciju i zakonitost u našem sistemu obrazovanja.

Na kraju, poštovani ministre Šarčeviću, koristim priliku da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost za vaše obećanje da ćete u dogledno vreme posetiti opštinu Petrovac na Mlavi. Tamo je lokalna samouprava i u ranijem periodu, a i sada dosta učinila za bolje uslove u školstvu i nadam se da ćemo imati prilike da damo jedan podstrek za dalji napredak.

Glasaćemo svakako za ove zakone. Ovo izjavljujem u svoje ime i u ime poslaničke grupe SPS.

Dakle, ovde je reč o amandmanu koji se odnosi na raskid ugovora od strane poslodavca. Međutim, ja ću se osvrnuti upravo na one tvrdnje da je ovim zakonom praktično dozvoljeno korišćenje, iskorišćavanje, da ne kažem, eksploatisanje učenika u smislu da poslodavac njih koristi za radne zadatke u procesu rada, za proizvodnju, za sam proces itd. na osnovu koga se ostvaruje određen učinak i koji naravno na tržištu ima određenu vrednost.

Dakle, mislim da u procesu obrazovanja ne može ni jedan poslodavac da očekuje takav radni učinak u procesu obrazovanja na osnovu koga će on profitirati, odnosno zaraditi. Nema govora o tome da se ovim zakonom omogućava iskorišćavanje, odnosno eksploatacija učenika i da će u određenom trenutku, kada dovoljno iskoristi radnu snagu, odnosno te učenike, moći da raskine ugovor. Uostalom, cena koja je predviđena za plaćanje učenika, koji provode vreme u učenju kroz rad, je 70% od minimalne cene. Nema smisao nadoknada onoga što učenik uradi. Više se to može prihvatiti, odnosno shvatiti kao podsticaj ili investicija poslodavca u onome što će sutra on dobiti, kao i celo društvo, odnosno dobiti kvalifikovanog mladog čoveka sa kompentencijama koji će biti potreban u daljem procesu rada, a tek onda poslodavac može dobiti od tog novog stručnjaka određenu korist.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dakle ne bih stavljao nikakvu primedbu na ovo što je koncept ovog zakona, pa i u ovom delu koji se tiče instruktora i koordinatora.

Dakle, reč je o licu koje, naravno, prolazi određenu obuku u cilju da može da rukovodi sa obučavanjem učenika, ali podrazumeva se da je reč o osobi koja Vlada poslom i znanjem u svom zanimanju. To je ono osnovno i samo takav čovek može da nauči mladog čoveka, odnosno učenika tom poslu, toj profesiji itd.

Takođe, naglašavam, u ovom procesu obrazovanja postoji drugo lice, a to je koordinator i da su oni saradnici i da zajedno prate. Ono što nedostaje, uslovno rečeno, instruktoru, to poseduje koordinator, jer on je školski čovek, on dolazi iz oblasti pedagogije i metodike. Na kraju krajeva, oni zajedno prate razvoj učenika kroz učenje, kroz rad i sticanje kompetencija i zajedno učestvuju u ocenjivanju.

Prema tome, nemojmo idealizovati, učenje kroz rad je neposredno učenje kroz tehnološki proces, a za to je potreban čovek, odnosno stručnjak koji zna taj posao, a tu je instruktor da se zajedno kroz rad, odnosno kroz saradnju dopunjuju i uspešno vode učenika do konačnog sticanja kompetencija. Zahvaljujem.

Smatram da u vezi ovoga amandmana treba imati u vidu da tu imamo jedan partnerski odnos između onoga što je školstvo, između onoga što je ministarstvo kao kapa u oblasti obrazovanja, i onoga što je proizvodnja, ono što je fabrika, ono što je pogon.

Mi imamo ovde kategoriju učenja kroz rad, pa samim tim i deo programa nastave i učenja proizilazi iz onoga što je proces proizvodnje, što je tehnologija u tom privrednom subjektu, tako da, u svakom slučaju je taj partner najkompetentniji za program i za ispunjavanje uslova. Iz tih razloga, prirodno je da Privredna komora bude ta koja je sa druge strane kapa nad privrednim subjektima, koja ocenjuje ispunjenost uslova.

Prema tome, ovde imamo jedan potpuni partnerski odnos između onoga što je učenje u školi i učenje kroz rad. Ono što se uči kroz učenje u radu, što se uči u fabrici, u pogonu, u proizvodnji, ne može da se uči u školi, i obrnuto. To je jedan novi vid saradnje koji daje sutradan stručnjaka koji će biti i teorijski potkovan, a s druge strane, apsolutno u toku sa svim onim što je samo tehnologija i tok proizvodnje, što nije bilo u ranijem periodu. Iz tih razloga takav amandman ne treba prihvatiti.

Dakle, naravno da ja uvažavam pravo i mogućnost svakoga da kroz svoj amandman predloži brisanje određenog člana, ali to mora da ima svoj puni smisao u kontekstu ponuđenog zakona, u konkretnom slučaju član 13. govori o vrstama ugovora koje treba sklopiti u realizaciji dualnog obrazovanja. Ako se predlaže - briše se taj član, onda se u obrazloženju kaže zbog čega se briše i šta se nudi umesto toga što je ovde u predlogu dato.

Dakle, dualno obrazovanje, dualnim obrazovanjem se širi lepeza modela realizacije, nastave i učenja. To je jedan vid prilagođen novom vremenu, mada takvi tipovi obrazovanja, koji su bili vezani za privredni subjekt, za proizvodnju, za zanat, itd, bilo je i u ranijem vremenu. Ali, ništa prirodnije nema, ako govorimo o dualnom obrazovanju, nego definisati određene uslove i odnose između škole i onoga gde se vrši obrazovanje kroz rad.

Prema tome, neophodan je jedan takav ugovor između škole i poslodavca sa jedne strane, a sa druge strane svakako je neophodan i vrlo važan ugovor između učenika, odnosno roditelja ili drugog zakonskog zastupnika i poslodavca, jer tu imamo jedan specifičan vid učenja koji do sada, van dualnom obrazovanja, nije postojao, a to je učenje kroz rad. To podrazumeva neke nove uslove, neke nove momente, neke nove ambijente u učenju, itd, kao i odnose. Tu moraju svakako i roditelji da imaju svoju ulogu, uostalom roditelj ne može da se izopšti ili da bude po strani onoga što jeste specifičan vid obrazovanja, a svakako da je dualno obrazovanje veoma specifično i iz tih razloga stoji neophodnost ove dve vrste ugovora.

Još jedan aspekt treba imati u vidu kada govorimo o dualnom obrazovanju. Sad imamo kompanije ili privredne subjekte ili one koji su zainteresovani, koji zapravo ulaze u obrazovni proces time što čine ugovor o dualnom obrazovanju sa školom i na drugoj strani sa roditeljima, odnosno učenikom, a to je da niko te poslodavce na silu ne tera da uđu u proces dualnog obrazovanja. Dakle, ulaze oni privredni subjekti, oni poslodavci koji su zainteresovani. Podrazumeva se da najveći broj njih su zainteresovani za te kadrove koji će biti školovani. Naravno, i tu će biti neka selekcija.

Znate kako, kada neko uđe u neki posao, kada nađe posao itd, mlad čovek sam sebi kroji sudbinu, da li će opstati u toj firmi ili neće opstati. Isto tako i kao učenik koji uči kroz rad sam sebe preporučuje da li će biti on koristan i važan za tu kompaniju, odnosno za tog poslodavca i naravno da će poslodavac svakako da obrati pažnju na one najbolje, na one zainteresovane i uzeti ih, a ponavljam da poslodavci koji su u procesu dualnog obrazovanja su oni koji su zainteresovani za takav vid obrazovanja, jer su im potrebni takvi kadrovi.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji razmatramo danas praktično su ono što proizilazi iz onoga što smo negde pre mesec dana usvojili, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, tim važnim poslom koji smo završili pre jedno mesec dana postavljena je osnova, postavljen je temelj i dobili smo jedan temeljni, ili kako se kaže u pravnoj praksi krovni zakon koji pokriva ove oblasti koje mi danas razrađujemo, i analiziramo kroz usvajanje ovih zakona koji imaju karakter posebnih zakona.

Reč je, dakle, da mi zapravo usaglašavamo ove zakone i ove oblasti sa onim što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, ovim novim zakonima mi praktično imamo jednu projekciju svega ono što je sistemsko rešenje u osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dakle u Zakonu o osnovnom obrazovanju, u Zakonu o srednjoj školi, u Zakonu o predškolskom vaspitanju i naravno donosimo jedan novi zakon o dualnom obrazovanju.

Sagledavanjem svih elemenata i aspekata koji su sastavni deo obrazovno-vaspitnog procesa u predškolskoj ustanovi, osnovnoj školi i u srednjoj školi uviđa se neverovatno značajna složenost procesa obrazovno-vaspitnog rada, i dakle ta složenost ukazuje na ozbiljnost jednog ovako veliko i značajno posla.

Pomenuću samo neke oblasti koje se pojavljuju u ovim zakonima i koje su regulisane zakonskim rešenjima. Recimo, pitanje redovne nastave, dopunske nastave, zatim vannastavne aktivnosti, dodatna nastava, nastava razredna, predmetna, zatim podrška deci i učenika iz osetljivih društvenih grupa, nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastava na daljinu, kulturne aktivnosti škole, program školskog sporta i rekreativni program, program zaštite od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, program zaštite od diskriminacije, zaštita životne sredine, program saradnje sa porodicom učeničke zadruge, zdravstvena zaštita u školi, zatim programi posebne pedagoške orijentacije, što je veoma interesantno i značajno pomenuti.

Konačno pomenimo opšte i posebne principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja, pa onda opšte i međupredmetne kompetencije na kraju osnovnog obrazovanja, kao i međupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja.

Dakle, zaista je reč o jednom značajnom i složenom, odgovornom i teškom poslu iz ove oblasti, koju vi gospodine ministre vodite. Figurativno rečeno ova oblast može se reći da gradi od deteta čoveka obrazovanog, vaspitanog, kulturnog,

naravno nije to samo uloga vaspitno-obrazovnih ustanova i nije to samo stvar ovog resora, naravno da u jednakoj više-manje udela u tome ima i porodica, ali i drugi segmenti društva.

Rekao u ovom trenutku još nešto što je veoma značajno, a to pitanje je naročito aktuelno kroz princip racionalizacije vaspitno-obrazovnog procesa, odnosno obrazovanja. Dakle, u ime štednje i racionalizacije trebalo vi voditi računa da ne dođe do olakog gašenja, odnosno zatvaranja pojedinih škola gde imamo manji broj učenika. Srbija je suočena, u ogromnom prostoru i u njenom velikom delu prostora procesom depopulacije, naročito je time zahvaćena južna Srbija i istočna Srbija, a jednom kada se ugasi škola onda je to poslednji branik koji je bio, koji ipak zadržava ljude u tom kraju.

Dalje, značajno je reći, to je svakako za pohvalu, da sadašnja Vlada i vaše ministarstvo nastavlja sa poslovima renoviranja i rekonstrukcije škola, kao i gradnjom novih školskih i drugih objekata, sa velikim stepenom energetske efikasnosti, to je veoma značajno.

Takođe, važno je da učinimo na još većem obuhvatu predškolske dece. Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem u zemljama EU je veći nego kod nas. Ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta u Srbiji, doduše, je u porastu. On je 2002. godine iznosio 32%, a 2016. i 2017. godine preko 50%, ali u tom pravcu treba svakako da nastavimo. Međutim, treba da budemo svesni činjenice da je obuhvat dece iz porodica nižeg socijalno-ekonomskog statusa manji, kao i broj dece iz seoskih sredina i ovo moramo menjati.

Kada je reč o dualnom obrazovanju, ali pre toga hajde da kažem i ovo što sam trebao na početku da kažem. Ovo što je posao u oblasti ovog resora pohvalio bih u ime poslaničke grupe SPS i smatram da politika ministarstva i ove Vlade ide, što se tiče obrazovanja i vaspitanja, u dobrom pravcu. Dakle, vašim dolaskom na čelo ministarstva nastavili ste dobru tradiciju nekih ministara iz ranijih perioda i ne sumnjam da će krupni rezultati uslediti sa vama na čelu ministarstva u ovoj oblasti.

Što se tiče dualnog obrazovanja, imali smo ovo i ranije u vidu škola učenika u privredi. Naravno da to nije isto, ali svakako da treba nastaviti u ovom pravcu, jer to podrazumeva zainteresovanost privrednih subjekata, bar onih kojima su potrebni pojedini profili, odnosno zanimanja do kojih oni u sadašnjem sistemu obrazovanja teško mogu da dođu.

Dakle, oni postaju važan partner, a u samom procesu je interesantna pojava instruktora i koordinatora, i to je zapravo jedan tandem, koji se sastoji od predstavnika škole i od predstavnika privrednog subjekta i oni u tom tandemu zapravo prave jedan sklop, jedan sistem u kome će se obezbediti i ono što je praktičan rad i ono što je suština tog zanimanja od strane stručnjaka iz privrednog subjekta. Sa druge strane, ono što je pedagoška strana itd, to se zadovoljava prisustvom koordinatora.

Naravno da bih se pridružio pohvalama naših škola, srednjestručnih škola o kojima je ovde bilo reči. Ja vrlo često posećujem, na primer, Poljoprivrednu školu u Požarevcu, ali ima sjajnih drugih škola, da ne ponavljam, koleginica Bošković je to pomenula. Sugerisao bih, gospodine ministre, ako je to moguće, da prilikom donošenja budžeta, kada budemo razgovarali o budžetskom sistemu, da vodimo računa da li je moguće da vratimo sopstvene prihode škola kojima je po tom zakonu to pravo oduzeto? U datom trenutku škole ne mogu blagovremeno da reaguju, a ide setva, ide zaštita bilja, idu kvarovi na mašinama itd. U budžetskom sistemu u nekim drugim oblastima, kao što je nauka, kultura itd, ta sredstva su ostavljena.

Smatramo da je u interesu obrazovanja i ovih škola, sa kojima zaista možemo da se podičimo, da se to vrati i ja vas molim da o tome razgovaramo i da se zajedno založimo.

Na kraju, rekao bih još jednom da poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pozdravlja vaše nastojanje, koje ide u dobrom pravcu, bez politike, ide profesionalno i nadam se da ćemo imati dobre rezultate. Naravno, podržaćemo ove zakone. Zahvaljujem se.

Zapravo svoj amandman sam obrazložio na Odboru tako da nema potrebe sada ponovo da obrazlažem i odustajem od komentara.

Poštovani predsedavajući, vi ste požurili, pa mi niste dali reč, a hteo sam da komentarišem amandman na 117, a što se tiče člana amandmana na 118, odustajem.

Poštovani gospodine ministre, ja sam o ovome doduše na brzinu pričao i na Odboru za obrazovanje. Nadam se da neću biti dosadan ako ponovo ponovim svoj amandman, a koji se odnosi na to da umesto zajednice muzičkih i baletskih škola u sastav Nacionalnog prosvetnog saveta treba da uđe udruženje muzičkih i baletskih pedagoga Srbije.

Na ovaj način prati se zakonski okvir koji daje prostor strukovnim udruženjima iz oblasti obrazovanja da imaju svoje predstavnike. Doduše i zajednice imaju, tj. Zajednica gimnazija i Zajednica stručnih škola, ali kada je reč o stručnjacima iz određenih oblasti onda se uzimaju, videli smo u svim primerima, udruženja određene vrste pedagoga, a pogotovo što je to tako bilo i u dosadašnjem zakonu. Nema razloga da se to sada promeni, jer onda po logici stvari bi moglo, na primer, da umesto Udruženja hemičara, pedagoga iz oblasti hemije uđe zajednica hemijskih škola.

Takođe, ovde imamo i Udruženje likovnih pedagoga, što je sasvim u redu i po toj logici isto bi trebalo da bude Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga. Tim pre što ono obuhvata pedagoge iz ove oblasti i u predškolskom i u osnovnom i u srednjem obrazovanju i u muzičkim školama, i u baletskim i visokoškolskim ustanovama.

Takođe, ova udruženja učestvuju i u kreiranju programa iz muzičke umetnosti i ništa prirodnije i logičnije nema, nego da to udruženje bude uvažavano i tu u sastavu Nacionalnog prosvetnog saveta kao i ostala udruženja.

Ovaj odgovor koji je ovde dat nije mi adekvatan. Nije mi jasno zbog čega se to nije prihvatalo. Nisam siguran da ste vi obratili pažnju na ovo. Zahvaljujem se na onome što je bila vaša pažnja u trenutku kada sam pričao o ovome. Hvala.