Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, kao i ostali članovi Poslaničkog kluba SPS-a, takođe, smatram da je zaista neprimereno da na sednici koja je tako brzo sazvana raspravljamo na ovakav način o tako obimnom materijalu, o šest zakona i, u okviru Predloga zakona o budžetu, pet odluka.
Sve mi to liči na mitskog razbojnika i silnika Prokursta, koji je u svoju postelju pakovao putnike namernike, ali tako što je svakome našao meru testerom ako su duži od kreveta, ili ih je teglio svojim spravama da bi bili u dužini kreveta.
Dakle, imam utisak da je ovaj budžet partijski, ili stranački, odnosno po meri vladajućih stranaka, i da će zadovoljiti političke potrebe, pre svega, u korist onih sredina gde oni vladaju i u lokalnim samoupravama.
Budžet države trebalo bi da oličava jednakost svih građana, jer je reč o raspodeli narodnih para. Takođe, na donacije imaju pravo svi ljudi, svi građani, i ne pripadaju posebno nekoj strukturi u vlasti. Zato bi valjalo da se na osnovu jasno definisanih instrumenata i kriterijuma izvrši raspodela u budžetu.
Naravno, ti instrumenti i ta procedura raspodele postoji i ona je formalizovana kroz pojedine zakone, samo je pitanje kako se ti zakoni primenjuju i ko odlučuje o takvoj raspodeli. Odlučuju oni koji su previše moćni i zato se dešava, prilikom dolaska nekih ministara u neke sredine, da olako kažu - daću vam deset miliona dinara, ili - izgradiću vam taj i taj objekat, kao da je to njegov lični čin i dobra volja, a nije reč o upotrebi narodnih para.
Ako Vlada pretenduje da bude demokratska, ako pretenduje da bude tolerantna, ako pretenduje da bude jednaka prema svim građanima i prema svim sredinama, ako insistira na regionalnom razvoju Srbije, jer imamo veliku opasnost u Srbiji, naime, populacija ogromnog prostora i Srbija ne može da bude samo Beograd, već i neki drugi centri, drugi regioni, imamo, čak, i ministarstvo koje se bavi pitanjem regionalnog razvoja, onda mora da prestane diskriminacija u onome što je podela para i u onome što je raspodela.
Bojim se da budžet nije jasno definisao tu raspodelu i da ostavlja mogućnost za subjektivni pristup prilikom trošenja tih para.
Kada je reč o Nacionalnom investicionom fondu, imamo visok procenat nerealizovanih ugovora koji su zaključeni u određenim sredinama, imamo i slučajeve da su realizovani projekti, ali nisu plaćeni.
Kroz Nacionalni investicioni fond se daje mogućnost da se subjektivno pristupi u daljim projektima. Kroz Zakon o ministarstvima i kroz Nacionalni investicioni fond, mi smo dobili pojedine ministre koji se čine bogovima, koji narodnim parama mogu sve.
U Razdelu 2. prikazuje se finansiranje predsednika Republike.
U obrazloženju se vidi, iza reči - Narodna kancelarija, koja stoji kao instrument u funkcionisanju predsednika Republike, verovatno sa njegovim kabinetom, da u okviru dodatnih prihoda imamo donaciju od inostranih zemalja i donaciju od međunarodnih organizacija. Doduše, to su zaista minorna sredstva, od ukupno 750.000 dinara, ali je važno da postoji ta pozicija.
Bojim se da kroz tu poziciju imamo dotok većeg novca od inostranih zemalja i međunarodnih organizacija, a ja bih više bio za to da se ta važna institucija u vlasti Srbije isključivo finansira od narodnih para, od građana Republike Srbije, a ne od donacija i tuđih centara moći, koji mogu u određenom, ključnom, momentu da učine nefunkcionalnom tu instituciju predsednika Republike ili takvom da ona ne služi Srbiji i građanima.
Ostaje kao jedno pitanje, koje sam mogao i kroz Poslovnik da postavim, pitanje u vezi sa Zakonom o rudarstvu. Kroz taj zakon su definisane naknade od prihoda, od jedan do 5% za mineralne sirovine, a u članu 16a ovog zakona kaže se da od ubranih sredstava, 50% sredstava ulazi u prihod opštine, a 50% u prihod Republike Srbije.
Nisam video, dozvoljavam da možda i grešim, da li su u prihodnu stranu ovog budžeta uračunata ta sredstva od naknada koje se dobijaju na ime korišćenja mineralnih sirovina.
Ovo pitam iz dva razloga. Prvo, ako se da odgovor - nađite odakle bi se određena stavka uvećala, evo odakle; to je, po proceni nekih ljudi, oko 70 ili 80 miliona evra.
Drugo, pitam zato što dolazim iz Petrovca na Mlavi gde se eksploatiše sirovina građevinskog materijala, kamen za asfaltiranje širom Srbije, tako da se na hiljade tona, čak i dnevno, prevozi putevima, regionalnim putevima, koji se urušavaju, koji se zbog velikog tereta oštećuju. Na drugoj strani, veoma se loše održavaju, pa imamo štetu.
Drugo pitanje se odnosi na fondove, zdravstveni fond, gde se kaže da se taj novi nivo, odnosno planirani rast prihoda u Fondu za obavezno zdravstveno osiguranje, zasniva na pretpostavci da će se bitnije pojačati fiskalna disciplina.
Zatim, na pretpostavci da će se na višem nivou nego prošle godine izvršiti naplata doprinosa zdravstvenog osiguranja delatnosti poljoprivrednika.
Činjenica je da u Srbiji nemamo zavidan nivo naplate ovih doprinosa, zbog loše ekonomske situacije i moći delatnika i poljoprivrednika u Srbiji, zbog zapostavljene poljoprivrede, zbog nelojalne konkurencije u oblasti samostalnih delatnosti, gde imamo veliki broj kineskih građana koji nelojalno konkurišu našim ljudima i građanima koji se bave tim poslovima.
Prisutni su veliki dugovi. Veliki dug kod velikog broja samostalnih delatnika i poljoprivrednika sprečava ih da se leče i koriste zdravstveno osiguranje. Od njih se zahteva vezano plaćanje duga i za penziono i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje, plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za PIO.
Zašto bi neko plaćao unazad doprinos za zdravstveno osiguranje ako nije koristio to osiguranje? Znači, građane koji nisu plaćali zdravstveno osiguranje treba osloboditi tog duga. Samim tim, oni nisu to ni koristili, a za penziono osiguranje treba da plate ako žele da sutra koriste to svoje pravo.
Gospodine ministre, ovo je pitanje koje veoma često i svakodnevno postavlja veliki broj građana u svim sredinama, koji su suočeni s ovom problematikom. Ako treba to pitanje da formalizujem na drugi način, hoću, ali smatram da sam bio veoma jasan i ovom prilikom.
Završavam. Rekao bih da su ovde upotrebljene reči da je budžet u priličnoj meri transparentan. Ne bi se reklo. U nekim delovima je on veoma maglovit. Ostavlja širok prostor za subjektivni prilaz i za iskazivanje velike političke moći, što utiče i na političko opredeljivanje, a samim tim i na diskriminaciju stanovništva po političkoj osnovi.
Voleo bih da nisam u pravu. Voleo bih da Vlada bude pravedna prema svim svojim građanima, prema svim sredinama, bez obzira na to ko je u vlasti u lokalnim samoupravama. Živi bili, pa ćemo imati prilike da i to vidimo, kakva će biti praksa.
Na kraju, želim da kažem da Socijalistička partija Srbije, odnosno njeni poslanici neće glasati za ovaj budžet i za ove zakone, kao ni za finansijske planove koje ste ovde dali.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, zaista mi nije jasno koja je racionalnost našeg zasedanja, višesatnog, ceo dan, a da se tome ne vidi ni svrha ni krajnji cilj, a da pri tome vladajuća koalicija svojim ponašanjem i odnosom tome doprinosi, mislim da tome doprinosi i sam predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 83, a to je učinjeno još jutros, gde se kaže da u predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine mogu se uvrstite one tačke koje su unapred pripremljene u skladu sa zakonom, što će reći sa Ustavnim zakonom.
Kada je reč o tome, imali smo prvu sednicu novoizabranog sastava Narodne skupštine, koja je završila posao konstituisanja Skupštine, izbora Vlada i usvajanja Zakona o ministarstvima, odnosno usvajanje Zakona o ministarstvima dok se ne izabere Vlada.
Posle toga, član 5. Ustavnog zakona govori o tome tačno šta dolazi na dnevni red. Mislim da bi to razumeli i đaci prvaci, a ne oni koji vode ovu skupštinu i koji su zaduženi za predlaganje dnevnog reda. Da ne čitam koji su to zakoni, u članu 5. u prvom delu to piše.
Sledeća stvar koja je prioritetna i koja mora po redosledu stvari da se završi jeste i nalazi se u članu 9. Ustavnog zakona: izbor odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine. To nismo ispoštovali.
Bili smo dužni da to ispoštujemo, tim pre što sve zakone koje donosimo, pa i ovaj zakon o Vladi koji je danas na dnevnom redu, zahteva i upotrebu Ustavnog suda i u pojedinim članovima se pojavljuje potreba za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, recimo u Zakona o Vladi.
Mi donosimo zakon o Vladi, koji je mrtvo slovo na papiru jer ne može Ustavni sud da oceni njegovu ustavnost, odnosno zakonitost u datom trenutku, u pogledu onoga što je primena zakona odnosno opštih akata teritorijalnih lokalnih jedinica itd.
Još jedna povreda Poslovnika, poštovani gospodine predsedniče, to je član 98. stav 3, gde vi kažete da vi niste ocenili da treba da se prekine rad Narodne skupštine, a ovde kaže: predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi.
Dozvolite, prvo Narodna skupština zaključuje da li treba vi da prekinete ili ne prekinete rad. Mislim da se ne pitate vi o tome, već Narodna skupština, a vi postupate po zaključku Narodne skupštine da li treba sednicu prekinuti ili ne. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, zaista bih voleo da sada kandidat za predsednika Narodne skupštine, gospodin Oliver Dulić, ispuni u onom delu njegovo obećanje da vodi ovu skupštinu na korektan način, da mu svi budu jednaki i da se sa uvažavanjem odnosi prema svim poslaničkim grupama i prema svim poslanicima, kako bi iskreno i predano radili na pitanjima koja su na dnevnom redu. Svakako, njegova bi pomoć bila značajna. To bih vrlo voleo.

Nažalost, u ovom trenutku zabrinut sam da će to biti vrlo teško ostvareno, uzimajući u obzir da i on pripada onome što jesu podele u Srbiji i da je svojim delanjem, političkim radom doprineo jednoj takvoj podeli, jednoj takvoj raspolućenosti Srbije i da je teško ono napred što sam rekao da se može ostvariti.

Dakle, u kontekstu naših srpskih podela, a čini se da smo mi sudbinski predodređeni za tako nešto, gotovo je nemoguće iz takve jedne zle sudbine izaći, jer sasvim je jasno, svemoćni politički centri moći modeliraju svet i neprekidno pothranjuju i produbljuju naše razlike i čine naše podele.

Činjenica je da je gospodin Dulić bio član "Otpora", organizacije koja je finansirana sa Zapada, ne daje dobru preporuku za ovo što će trebati ovde na čelu Skupštine da se čini. Uzimajući u obzir povodljivost nekih značajnih političkih subjekata u našoj zemlji, dakle njihovu potrebu da svoju savremenost, svoju proevropsku orijentaciju, svoju političku izuzetnost i ekskluzivnost iskažu kroz naglašenu servilnost u odnosu na kreatore novog sveta, istina je da se država Srbija razgrađuje, odnosno razgrađuje se njen potencijal koji je danas i te kako potreban.

Dakle, naše podele se diriguju i neprekidno se pothranjuju, one se produbljuju i nisu u interesu srpskog naroda i njenih građana, i nisu u interesu srpske države. Sigurno je da je to u interesu globalnih ciljeva, onih moćnika koji to trasiraju i podgrejavaju.

Jasno je da je u takvoj jednoj podeli, koja je na sceni danas i koja se bezočno produbljava i diriguje sa strane, a ovde se izvršava, veoma teško odbraniti Kosovo i Metohiju i lakše ga je uzeti. To su interesi onih koji ovde kreiraju političku sliku i kretanja u Srbiji.

Ali, valjda je u interesu države Srbije i njenih građana da, kao odgovorni ljudi, definišemo ono što su nacionalni prioriteti, da pokažemo svetu da smo oko toga složni i saglasni. Samo je potrebno bar minimum tih prioriteta da definišemo i da zajedničkim snagama prionemo u jedan pokušaj realizacije tih prioriteta.

Ne mislite, gospodo, valjda da ste vi, koji ste iz tzv. miljea demokratske provenijencije dovoljni sami sebi i dovoljni ovoj Srbiji da rešite sve probleme koji su na dnevnom redu, da odbranite subjektivitet i celovitost Republike Srbije, da odbranite Kosovo i Metohiju, bez onoga što je potencijal u onoj drugoj polovini Srbije, koju vi nikako ne prihvatate, a kojoj, zapravo, doprinosite da jednim delom i ona bude na drugoj strani isključiva, što je štetno za Srbiju.

Čini se čak da ni u okviru vladajuće koalicije ne postoji definisan redosled prioriteta. Mi imamo za neke da je to Kosovo i Metohija pre svega, zapravo jedinstvena i celovita Srbija, u čijem sastavu je Kosovo i Metohija u EU.

A na drugoj strani u okviru vladajuće koalicije, a to smo imali prvi dan posle formiranja Vlade, da je aktuelni ministar inostranih poslova Vuk Jeremić evropskim zvaničnicima izjavio da je najvažniji prioritet ulazak u EU, dakle, i ono otprilike što se ovde govori o Oliveru Duliću, ako je to tačno.

Na takav način mi imamo da se šalje poruka svetu, da EU za Srbiju – da, pa makar i Srbija ostala u granicama utvrđenim Berlinskim kongresom iz 1878. godine, a to je Srbija bez Kosova i Metohije, bez Raške i bez Vojvodine, to je prioritet, ta Srbija da bude.

Ne možete Srbiju da uvedete u evropske integracije celovitu bez onoga što je jedno saglasje, jedan konsenzus u smislu upotrebe svih snaga, sve energije i celokupnog potencijala intelektualnog, političkog itd. Ovde se ponašamo kao da postoje dve zaraćene strane i mi smo najveći neprijatelji jedni drugima. Drugih neprijatelja nema van granica ove zemlje. Baš zato Srbiji je potrebno da mobiliše sve snage, sve potencijale, jer tada neće moći da nas razvlače, da nas tako komadaju. Na pomen ideje o formiranju vlade nacionalnog jedinstva ili koncentracione vlade, što bi išlo u prilog ovome o čemu sam govorio, kao da je izrečena i učinjena najgora jeres na ovom svetu.

Postavljam pitanje, dobro, ako je formirana vlada u okviru tzv. bloka, neka je, to je pravo te većine da preuzme odgovornost. Ali, zašto nije moglo da se učini bar mobilisanje i drugih snaga u okviru parlamenta, znači u jednom temelju Srbije, a parlament jeste svakako temelj i osnova onoga što su institucije u Srbiji, da bar tu imamo mobilizaciju svih snaga i svih potencijala, i svakako da bi toj vladi bilo lakše u onome za šta se zalaže.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Mihajloviću.)

Mi iz SPS iz tih razloga ne želimo da glasamo za Olivera Dulića, ne zato što postoje neki lični razlozi, rekao sam na početku da bih vrlo voleo da nisam u pravu za neke stvari, ali sve ovo nije preporuka za njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, naš cilj, cilj SPS nije da saplićemo Srbiju i nismo to činili nikada. Međutim, mi se nalazimo pred veoma važnim pitanjima i to u minut do 12, i tek što smo konstituisali, ne do kraja, ovu skupštinu, vraćamo se na početak. Tek predstoji izbor Vlade u ustavnom roku.
Da je bilo malo odgovornosti i nekog sklada između onoga što se govorilo u izbornoj kampanji, pod gromoglasnim sloganima kao što su - Srbija ne može da čeka, Srbiji se žuri, ili Srbiji je već danas bolje, i da je to bilo iskreno rečeno mi bismo odavno imali konstituisanu Narodnu skupštinu i izabranu Vladu.
Jasno da je takva kampanja, sa takvim sloganima i sa takvom navodnom istinom, sa kojom su stranke išle, bila u dubokom raskoraku sa onim što je interes Srbije i što su interesi građana.
Čini mi se da vi iz tzv. demokratskog bloka opstruišete rad ove Narodne skupštine i izbor Vlade, jer da ste bili malo praktični, onda biste istrpeli Tomu Nikolića za predsednika Narodne skupštine, izabrali bi Vladu, a onda izvolte menjajte ga ako imate za to razloga.
Ovako dovodite u pitanje, zamarate javnost i građane Srbije i stavljate pod znak pitanja sve što je interes građana i interes Srbije u ovom veoma teškom trenutku. Očigledno da su ovde stranački interesi, lični interesi i interesi onih centara moći sa zapada važniji od interesa Srbije i važniji od interesa građana.
Jedno pitanje se nameće i za SRS, kada je činila dogovore sa DSS-om oko većine u Narodnoj skupštini, za njeno konstituisanje, zašto nisu uslovili i pravljenje većine za Vladu, koja spasava nacionalne interese ove zemlje i njenih građana. Zašto u tom trenutku niste preuzeli odgovornost i sa reči da pređete na dela?
Imamo danas ovde za ovom govornicom, u ovoj skupštini, zaista jednu neizmernu političku isključivost jednih ili drugih. Svaka isključivost bilo koje vrste i sa bilo koje strane da dolazi ona je sama po sebi sumnjiva. Ne odražava duh demokratičnosti kojim želite sebe da predstavite. Takva isključivost svojstvena je onima koji su, nazovidemokrate.
Neka javnost prosudi, pošto se Skupština prenosi, ko je kakav demokrata i ko kakav demokratski i bilo koji kapacitet ima danas na političkoj sceni Srbije. Ovim dolazimo zapravo do zle sudbine duboke srpske podeljenosti koja postoji od davnina u Srbiji. Ovim se ovo samo produbljuje i nigde kraja tome nema. Čini se da je takva podeljenost svakako u interesu zapadnih centara moći, ona se odatle trasira, neguje i usmerava, sa daljine rukovodi razorenom Srbijom, koja ne može da iznađe svoj put, da odbrani svoj nacionalni i državni interes i prioritet.
Jasno je da ti koji se bave na takav način nama to čine iz svojih interesa, ne iz interesa i ljubavi prema Srbiji. Ovde možemo još i govoriti o tome zašto mi ono malo što imamo u sebi i pameti i morala, i od onoga što jeste svakako neosporno ljubav, ali svakako različita na način kako svako to razume, prema svojoj zemlji, prema onome što jeste naš narod, ne iznađemo bar minimum onoga što je zajedničko u interesu odbrane nacionalnih interesa naše zemlje onda kada je to najpotrebnije.
Zar mislite da je svako za sebe najviše pametan i najviše moćan da odbrani interese zemlje? Mislim da jedino iz nekog minimuma zajedništva možemo izvući ono što je dobro za Srbiju.
Ne bih govorio o onome o čemu se ovde često govori, o nekim umišljenim sistemima vrednosti, jer ako bi smo se u to upustili, onda bi zaista razgolitili i takav jedan koncept koji se ovde pojavljuje.
Dakle, mi nećemo glasati za smenu Tomislava Nikolića iz principijelnih razloga, i ne samo iz tih razloga, nego zato što poštujemo jedan dogovor i imamo jednu doslednu politiku. Ali smo spremni da uvek glasamo za ona pitanja i za ona rešenja koja su u interesu Srbije, jer smo državotvorna stranka, bez obzira sa čije strane dolazi. Takav jedan naš stav i ponašanje govori o nama, a ono što vi činite svakako da govori o vama. Hvala vam.