Poštovani ministre, saradnici, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, svakako ovo pitanje materijalnog položaja obrazovanja, pa samim tim i prosvetnih radnika izaziva veliku pažnju i ono je veoma važno pitanje i smatram da je korisna svaka diskusija koju ovde čujemo, bez obzira što problem posmatra iz različitih uglova, možda ponekad sa isključivom političkom namerom u smislu politizacije problema, ali u svakom slučaju smatram da najveći broj nas poslanika ima nameru da da doprinos rešavanju ovog problema koji ne može da se reši preko noći.
Ja bih istakao u ime poslaničke grupe SPS da je dobro da će se amandmanom proširiti ova pomoć u smislu prava i dobijanja i na visokoškolske ustanove, da će ono obuhvatati osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, studentski standard, odnosno ljudi koji rade na tim poslovima, u domovima učenika i studenata, itd.
Nisam shvatio ili nisam čuo da li je predškolsko obrazovanje i ovim obuhvaćeno? Mislim da nije. Naravno, znam da primanja za predškolsko obrazovanje ide iz budžeta lokalnih samouprava, ali to jeste realan problem o kome treba razgovarati i trebalo bi videti da li je moguće pronaći neki način. Ako ne može drugačije, onda da iz budžeta lokalnih samouprava se to nadomesti.
Mada, tu postoje veliki problemi jer čak u pojedinim ili u nekim lokalnim samoupravama ni ta primanja nisu na odgovarajućem nivou koja su predviđena određenim koeficijentima za predškolsko obrazovanje zbog njihovog materijalnog položaja, zbog visine budžeta. Tu imamo i problem određenih limita, ne sme da se prekorači masa sredstava za takve namene, tako da je problem svakako veoma složen, ali smatram da su i oni veoma važna karika u sistemu obrazovanja i vaspitanja u našoj zemlji i da bi trebalo videti da li možemo tu nešto da uradimo.
Sistem obrazovanja i vaspitanja je najveći sistem koji je korisnik budžeta, budžetskih sredstava i u najširem smislu prema podacima Zavoda za statistiku, pre dve godine, on je obuhvatao preko milion korisnika, tačnije milion i 285 hiljada korisnika. Tu su obuhvaćeni ne samo zaposleni u predškolskom obrazovanju, osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju, u visokom obrazovanju, već i sami predškolci, učenici osnovnih škola, učenici srednjih škola, studenti, njihove stipendije, učenički i studentski standard, ustanove i institucije iz oblasti obrazovanja, obrazovanje odraslih, udžbenici, investicije, materijalni troškovi, itd.
Dakle, svakako je to jedan veliki sistem koji zahteva mnogo, mnogo sredstava i samim tim, u ovim uslovima u kojima se danas nalazi Srbija, teško je zadovoljiti sve apetite, a ne apetite, već i one realne potrebe, da tako kažem.
Naravno da mi treba da težimo tome da se poveća procenat BDP koji će se izdvajati za obrazovanje i da on treba da bude preko 5%, mada je teško to utvrditi samim tim da imamo i deo tog privatnog sektora u oblasti obrazovanja i tu se stiču određena sredstva i određena ulaganja.
U svakom slučaju, taj procenat je i padao i prethodnih godina, a i danas nije na zadovoljavajućem nivou zbog ekonomske krize koja je zahvatila jedan širi prostor, to je globalnog karaktera itd. Ali, naravno, ove reforme koje smo preduzeli ovde na čelu sa Vladom Republike Srbije obećavaju da jednim istrajnim radom, doslednim radom, što stalno propagira i trasira naša Vlada, da ćemo mi uspeti da stanemo u red evropskih zemalja koje će imati stabilnu ekonomiju i time obezbediti stabilan priliv sredstava u budžet, što će omogućiti rešavanje položaja obrazovanja u našem društvu.
Nama je poznato da u sadašnje vreme, ali i već duži period unazad, od ukupnih budžetskih sredstava koja se izdvajaju za obrazovanje 96% ide na plate, a da svega 4% ide na sve ostalo, što je jasno apsolutno da je to zaista malo. Međutim, to je naša stvarnost i kažem, reformama i oporavkom Republike Srbije, na čemu radi predano naša Vlada, ovi parametri moraju i verujem da će se promeniti na bolje.
Rekao bih i to da već duže vreme loš materijalni položaj obrazovanja generiše negativnu selekciju kadrova u samom obrazovanju i svakako to da ima određene posledice koje su veoma značajne. Ovde smo i čuli da je veoma značajno da kvalitetno obrazovanje koje je nama potrebno treba da u krajnjoj rezultanti omogući bolju produktivnost, što je veoma značajno, naravno, ne samo bolju produktivnost, nego obrazovanje treba da nam obezbedi jedan drugačiji vrednosni sistem u posmatranju stvarnosti u onome što jeste život koji je pun svesti, pun znanja, pun vrednoće, poštenja itd. U uslovima gde smo imali izvrnute vrednosne sisteme, mi smo imali jedan haos, jedan neprikladan i neprimeren odnos prema onome što je obrazovanje, prema onome što je potreba da se obrazujemo i tu moramo zaista dosta da uradimo i da te stvari promenimo.
Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine projektovani su dugoročni ciljevi. Ti ciljevi: su poboljšanje uslova rada u obrazovanju, poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika, uslova školovanja naše dece, veće investicije, koje su potrebne obrazovanju i te kako. Ja bih rekao da je za pohvalu, za svaku pohvalu trud i zalaganje Vlade, a i sleđenje jedne takve politike da se stvaraju bolji uslovi u našim obrazovnim ustanovama kroz renoviranja, kroz adaptacije i ovo što je poslednje rečeno, za svaku je pohvalu i renoviranje sanitarnih uslova u školama i kamo sreće da to uopšte nije na dnevnom redu. To je u jednom normalnom društvu trebalo davno da bude rešeno. Nažalost, mi smo zaista po svemu onome što je naša stvarnost jako nisko i zaista treba predano i dugo da radimo, mukotrpno, da bi isplivali na jednu površinu koja predstavlja jednu sasvim drugačiju stvarnost, normalnu stvarnost u kojoj možemo objektivno i na jedan valjan način da vodimo računa o potrebama raznih sfera u našem društvu.
Naše obrazovanje svakako da treba konačno da tretiramo kao investiciju u budućnost, a ne kao trošak. Dakle, to što obrazovanje stvara danas, kao gotov proizvod se dobija za 15-20 godina. Znači, unapred moramo da razmišljamo, jer taj proizvod, figurativno rečeno, će biti nosilac ove države, ovog društva i prosperiteta našeg društva, naše zemlje itd.
Zato obrazovanje ima tu veoma, veoma važnu ulogu kojih moramo da budemo veoma svesni i koje drugačije treba da tretiramo. Ja bih rekao u ime poslaničke grupe SPS da se ovim pitanjem naša aktuelna Vlada i ova poslanička grupa i te kako zalaže u tom pravcu. Međutim, stvari ne mogu svakako da se promene preko noći i da sve stvorimo za veoma kratko vreme.
Naravno, naša poslanička grupa ovu pomoć od 7.000 ne smatra konačnim rešavanjem materijalnog položaja prosvetnih radnika. To je zaista nešto što je i malo i nedovoljno, ali osnovna misao koja mora da se javno saopšti u našim postojećim uslovima u kojima mi živimo, privređujemo i radimo prosto je nemoguće da ta pomoć bude veća i to treba prihvatiti. Svi bi mi voleli da ne samo obrazovanje, nego i druge sfere i druge oblasti imaju mnogo veća primanja, mnogo veće plate, ali je to u ovom trenutku zaista nemoguće.
Takođe, zaslužuje podršku i povećanje plata u prosveti od 4%. U ovom trenutku to je taj najveći procenat koji će biti izdvojen za prosvetu od 1. januara i to je sasvim opravdano, uzimajući u obzir da u sistemu obrazovanja radi najveći broj visokoobrazovanih kadrova, a da su njihova primanja ispod nivoa visokoobrazovanih kadrova u drugim oblastima. Tako da, svakako je to jedan od poteza, jedan od koraka u pravcu izjednačavanja položaja sa kadrovima u drugim oblastima, a što će opet omogućiti da kada dođe na dnevni red usvajanje zakona o platnim razredima budu ljudi iz obrazovanja u jednakoj poziciji sa odgovarajućim stepenom obrazovanja u drugim oblastima.
Svakako da donošenje zakona o platama i platnim razredima je sistemsko rešenje koje bi trebalo da reši to na jedan pravedan način, jer će to svakako onemogućiti gledanje u tuđe dvorište, pa onda upoređivanje, pa onda nikada kraja tim raspravama ko je zaslužio, ko nije itd.
Naravno, zakon o platama i platnim razredima smatram da nije, po onome što ja znam i naša poslanička grupa, došao do onog potpunog uobličavanja i neke konačne verzije. Čini se da tu treba još dosta poraditi na tome. To nisu, da tako kažem, jednostavne stvari, ali verujem da ćemo dobiti jedan kvalitetan zakon određenog trenutka i da će i on doprineti rešavanju svih ovih pitanja.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre i saradnici, poslanička grupa SPS u svakom slučaju podržava dopunu budžeta kroz izdvajanje ovih sredstava u visini od 7.000 dinara za sve zaposlene u obrazovnim institucijama.
Naravno, mi bi apelovali na to da treba svi da shvatimo da je teško vreme, da ne možemo iz ničega stvoriti novo, nešto više itd, i da svi treba da budemo strpljivi i da predano radimo na svojim zadacima. Naravno, to se očekuje i od prosvetnih radnika koji su veoma značajni za budućnost Srbije, za vaspitavanje i obrazovanje naše dece. I sam sam prosvetni radnik i potičem iz te oblasti i zato se zalažem, da tako kažem, za sve ovo na ovakav način i ovakvim rečima i uvek sam govorio da raditi u prosveti sa mladim ljudima, sa decom, je privilegija, sa jedne strane. Mislim da nema lepšeg posla od takvog posla raditi sa mladim ljudima, sa decom, uobličavati ih kao ljude i stvarati nov kvalitet u ljudskom smislu kroz znanje, kroz vrednosne sisteme itd, ali sa druge strane to je i te kako velika odgovornost, a to ova država, društvo, mora da ceni i zato prosvetni radnici i svi zaposleni u obrazovanju zaslužuju veliku pažnju. Dakle, poslanička grupa SPS glasaće svakako za ovaj zakon.