Zahvaljujem gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade gospođo ministarka, oblast prevoza putnika u drumskom saobraćaju trenutno je regulisana Zakonom o drumskom saobraćaju i Zakonom o međunarodnom prevozu i oba su ona iz davnih 90-ih prošlog veka i oba su pretrpela brojne izmene. One poslednje su bile 2010. i 2011. godine.
Očigledno je da je došlo vreme da se regulativa u ovoj oblasti promene, obzirom da su uočene manjkavosti, odnosno poremećaji na saobraćajnom tržištu kako domaćih tako i međunarodnih prevoznika. Neophodno je bilo novim zakonom smanjiti sivu zonu u ovoj oblasti, uvesti nova pravila za sve one koji bi da se ozbiljno bave ovom delatnošću. Naravno, neophodno je zaštiti i interes putnika. Bilo je neophodno ovu oblast uskladiti i sa propisima EU, te je dobar deo rešenja u ovom predlogu zakona kao što st e i dali u objašnjenju upravo zasnovan na mnogim uredbama EU.
Predlog zakona se čini sveobuhvatnim, iz njega se vidi namera predlagača da pokuša da smanji sivu zonu u ovoj oblasti. Vidi se namera predlagača da uvede red u ovoj oblasti i odredbama u kojima se uvode licence i uslovi za izdavanje licence i sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti i tako dalje. Ozbiljna ovlašćenja daju se i u pogledu inspekcijskog nadzora, a predložen je i niz kaznenih odredbi. Pored očigledne namere predlagača da nađe prava rešenja, trenutno moguća, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS ima neke primedbe na neka rešenja data u zakonu.
Tako jedno od primedbi se odnosi na jedan od uslova dobijanja licence kao što je finansijska sposobnost koju treba da ispuni privredno društvo ili preduzetnik. Predviđena je određena visina kapitala, odnosno rezervi u zavisnosti od broja autobusa koje poseduju. Potreban ozbiljnost privrednog društva ili preduzetnika u pogledu posedovanja kapitala je nužna, ali nije jasno iz predloga zakona na koji način se praktično dokazuje ispunjavanje ovog uslova za dobijanje licence.
Naša poslanička grupa je predložila rešenje kroz amandman na ovaj član zakona i mislimo da je neophodno da ministar bliže propisuje način dokazivanja finansijske stabilnosti, odnosno sposobnosti onih koji traže licencu. Moja primedba se odnosi na starost autobusa koji su registrovani za obavljanje međunarodnog, vanlinijskog i linijskog saobraćaja, odnosno prevoza. Rešenje dato u predlogu zakona nije valjano, prosto, čini mi se ne prati trend ovog zakona. Starost autobusa koji bi vršili ove vrste usluga ne može biti 22 godine. Uzimajući u obzir to da se radi o obavljanju međunarodnog prevoza. Uzimajući u obzir rute puta koje su nekada i po više hiljada kilometara. Vodeći računa o sigurnosti putnika, valjano pruženoj usluzi, starost autobusa ne treba da bude iznad 15 godina. Tu bi i privredna društva i preduzetnici trebalo da pokažu svoje ozbiljne namere u pogledu obavljanja ovako odgovornog posla, nabavljajući autobuse ne starije od 15 godina.
Broj vozača autobusa kao uslov za dobijanje licence trebalo bi da bude veći od broja autobusa. To je garancija za kvalitetan i bezbedan prevoz putnika. Ovo se naročito odnosi na međunarodni linijski prevoz. Još jedna od primedbi je ta da u slučaju donošenja rešenja ministarstva kojom se odbija zahtev za izdavanje licence za prevoz, ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz ovog zakona, nema pravo žalbe. Mislim da u ovom slučaju podnosilaca zahteva za licencu da mu treba omogućiti pokretanje upravnog spora. To je jedno od naših viđenja ovog člana zakona.
Jedna od ključnih primedbi na ovaj predlog zakona je i to da privredna komora recimo, propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica, propisuje opšte uslove međumesnog prevoza, vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni prevoz, propisuje daljinar za međumesni prevoz, ima nadležnost u pogledu usaglašavanja predloga redova vožnje. Mislim da sve ove poslove treba da radi nadležni organ.
Evo, recimo u slučaju propisivanja uslova međumesnog prevoza, to je materija od javnog interesa i ne može uslove propisivati Privredna komora Srbije, kao interesno udruženje prevoznika.
Pitam vas, ko štiti javni interes? Ko obezbeđuje da se prevoz obavlja u skladu sa potrebama građana? Na primer, autobuski prevoznici već sada obavljaju prevoz samo onda kada to njima odgovara, tj. kada je isplativo. Iz mnogih mesta nakon 19 časova nije moguće javnim prevozom stići u veća mesta.
Ovim Zakonom bi trebalo da se štiti javni interes.
Zašto se predlagač zakona odriče instrumenata uticaja na ovako značajnu delatnost? Dala sam vam primer koji ide u prilog tome da mnoge nadležnosti nelogično date Privrednoj komori, treba da su u nadležnosti ministra ili Ministarstva.
Čula sam odgovor koji ste vi dali zameniku šefa moje poslaničke grupe, ali ja i dalje insistiram na tome da Privredna komora ne bi trebalo da se bavi ovim poslovima.
Pored primedbi i amandmana koje se odnose na bitna rešenja u Predlogu zakona, poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije podnela je niz amandmana koji bi doprineli kvalitetu teksta zakona, te vas ja molim da sve naše amandmane pogledate.
Zahvaljujem.