Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Vlade i kolege poslanici, s obzirom na to da dolazim iz Majdanpeka, ja bih najveći deo svog izlaganja posvetila upravo ovim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Primećujemo neke dobre stvari u ovom zakonu gde se na precizniji način uređuju uslovi eksploatacije rudnog blaga, gde se podstiče razvoj rudarstva, gde se sprečavaju i otklanjaju štetne posledice nastale eksploatacijom mineralnih sirovina i zatvaranjem rudnika. Ovim zakonom će se omogućiti i efikasnija naplata naknade za korišćenje mineralnih sirovina, što je izuzetno bitno kad su u pitanju lokalne sredine u kojima se rudnici nalaze.
Ovaj predlog izmena Zakona omogućiće ostvarivanje potpunije kontrole poslovanja preduzeća koja obavljaju tu delatnost i izdavanje rudarskih licenci od strane Ministarstva.
Pooštravaće se sankcije za vršenje eksploatacije suprotno odredbama Zakona o rudarstvu.
Predlažu se izmene kojima se svim privrednim subjektima omogućuje aktivnost pod jednakim uslovima, a ujedno se obezbeđuje i zaštita svih oblika svojine, shodno Ustavu Republike Srbije.
Određene su i nove osnove po kojima se određuje visina i način plaćanja naknade za eksploataciju mineralnih sirovina. Valja istaći smanjenje naknade sa 4% na 1% od prihoda za eksploataciju sirovina koje su nastale kao rezultat eksploatacije i prerade mineralnih sirovina.
Odricanjem od dela ukupnih prihoda od eksploatacije tehnogenih sirovina država stimuliše potencijalne investitore, a ujedno bi se rešilo i veoma problematično pitanje flotacijskih jalovišta, što bi u krajnjoj liniji doprinelo unapređenju životne sredine.
Napravljena je, sa dobrim razlogom, razlika u visini naknade kada je u pitanju površinska i podzemna eksploatacija uglja, s obzirom na težinu i dodatne troškove vezane za podzemnu eksploataciju uglja.
Predlog izmena ovog zakona predlaže da Vlada donosi program kojim se utvrđuju uslovi i način korišćenja sredstava za podsticaj razvoja rudarstva i, što je vrlo bitno, programom bi se propisivale mere za otklanjanje štetnih posledica nastalih rudarenjem, o kojima do sada niko nije vodio računa.
Novina uspostavljena ovim predlogom zakona je obaveza preduzeća da redovno dostavljaju godišnje izveštaje o poslovanju, na osnovu kojih bi se pratila realizacija rudarskih radova i tako vršila kontrola naplate za korišćenje mineralnih sirovina.
Predlaže se da javna preduzeća pre trajne obustave rudarskih aktivnosti moraju raditi poseban program pre zatvaranja rudnika, na koji Vlada daje saglasnost. Na taj način bi se rešila socijalna i ekološka pitanja vezana za trajnu obustavu rada u rudnicima, a to bi se direktno odnosilo na sredine u kojima se rudnici nalaze. S obzirom na to da su mineralne sirovine potrošno bogatstvo i da do toga mora doći, odnosno do zatvaranja rudnika, neophodan je i planiran pristup uticajima koje zatvaranje rudnika može imati na društvo i na zajednicu uopšte.
Sredstva za realizaciju programa obezbeđuju se iz republičkog budžeta i dodatnih izvora.
Uređuje se i pitanje bezbednosti zdravlja na radu i time se usklađuje sa drugim važećim zakonima.
Neke kaznene odredbe su usklađene sa izmenama zakona, a dodaju se i nove tačke kojima se proširuju slučajevi u kojima se smatra da je preduzeće učinilo privredni prekršaj. Uvodi se, takođe, i prekršaj odgovornosti preduzetnika.
Iskoristila bih priliku i svoju diskusiju delimično fokusirala na prethodni zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, koji je usvojen 2006. godine. Naime, usvajanjem tog zakona prestao je da važi, nakon isteka od godinu dana, Zakon o plaćanju ili o usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa.
S obzirom na to da je prethodnim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu prestao da važi taj zakon, mislim da su izmene i dopune Zakona o rudarstvu koje su trenutno na dnevnom redu prava prilika da se lokalnim upravama vrate ukinute naknade, koje bi im omogućile da u ovom teškom vremenu, u vremenu ekonomske krize, lakše funkcionišu.
Odredbama ovog zakona, sada nevažećeg, određivale su se obaveze preduzeća koja obavljaju proizvodnju električne energije, površinsku eksploataciju uglja i proizvodnju nafte i gasa prema sredinama na čijoj se teritoriji nalaze.
Visina naknade je zavisila od proizvodnje, recimo, kilovat-časa kada je u pitanju proizvodnja električne energije, bilo u hidroelektranama ili u termoelektranama; zavisila je od proizvedene tone uglja na površinskom kopu za potrebe termoelektrana, a takođe i od ostvarenog prihoda prodajom nafte i gasa.
Napominjem da je ovu naknadu od 1990. godine koristilo više od 30 opština u Srbiji. Sredstva ostvarena od naknade koristila su se za finansiranje i izgradnju objekata i izvođenje radova radi sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica izvedenih radova na izgradnji hidroelektrana, termoelektrana ili otvaranja eksploatacionih polja i štetnih posledica korišćenja istih.
Pomenuta sredstva usmeravala su se opštinama na čijoj se teritoriji vršilo iskorišćavanje dobara. Konkretno, kada je u pitanju kraj iz koga dolazim, to je Borski okrug, od četiri opštine, tri opštine su bile korisnici takozvane rente.
Izvinjavam se što se malo vraćam unazad, 1991. godine osnovan je tzv. Fond rente i tada je otvoren poseban račun fonda na koji je Hidroelektrana „Đerdap“ uplaćivala naknadu ovim opštinama. Sporazumom o raspodeli naknade za korišćenje vode u proizvodnji električne energije u Hidroelektrani „Đerdap“ opštine potpisnice sporazuma (među kojima je i moja opština), znači Kladovo, Majdanpek, Golubac, Grocka, Bela Crkva, utvrdile su učesnike i raspodelu sredstava naknade prema površini, prema vrsti zemljišta, u zavisnosti od toga da li je poljoprivredno. Naravno, uzet je u obzir i slučaj Donjeg Milanovca, gde je celo jedno naselje preseljeno nekoliko kilometara nizvodno.
Tada je opština Majdanpek izgubila 860 hektara svoje površine. Naravno, ovo nije podatak koji sam izmislila, to je podatak Republičkog geodetskog zavoda i Službe za katastar opštine Majdanpek. Najveću štetu u mojoj opštini pretrpelo je naselje Donji Milanovac – 61% njegove površine bio je obuhvaćen ovim.
Da bih ilustrovala gubitak koji od 2007. godine naša opština trpi, izneću samo par cifara: recimo, za 2005. godinu, kada je budžet opštine Majdanpek iznosio 227.000.000, iz sredstava rente opština Majdanpek je dobijala 18.630.000 dinara. Za 2004. godinu, od 121.000.000 dinara u budžetu renta je 8.549.000.
Valja napomenuti da su se sredstva rente koristila isključivo za potrebe mesnih zajednica koje su teritorijalno ili na bilo koji drugi način bile oštećene izgradnjom Hidroelektrane „Đerdap“. Ona su se koristila za sanaciju klizišta, za izgradnju neophodne infrastrukture, za vodovod, kanalizaciju, lokalne puteve itd.
Iz svega navedenog može se zaključiti da je ova naknada predstavljala za nekada bogatu i naprednu opštinu kao što je Majdanpek, sada devlastiranu i siromašnu, značajan izvor prihoda.
Isti problem imaju naše susedne opštine, koje trpe posledice prestanka važenja gore navedenog zakona. Sve naše lokalne uprave u okruženju su reagovale.
Reagovali smo na različite načine: neke su tražile uvećanje kompenzacionog transfera; neke su pokretale inicijativu za izmenu Zakona o rudarstvu donoseći na svojim lokalnim skupštinama upravo takvu odluku; neke su inicirale donošenje posebnog zakona kojim bi bili obuhvaćeni i drugi vidovi ustupljenih naknada.
Izmene i dopune Zakona o rudarstvu koje su danas na dnevnom redu prava su prilika da se prihvatanjem amandmana ovo pitanje reguliše, na zadovoljstvo preko 30 lokalnih uprava u Srbiji. Neću da ponavljam ono što je rekao kolega Stamenković, da su mnoge lokalne uprave dale podršku upravo ovom amandmanu.
Međutim, u razgovoru sa predstavnicima Ministarstva na Odboru za industriju rečeno je da pomenuti problem povratka plaćanja rente nije predmet ovog zakona. Upućivali su nas na Ministarstvo za poljoprivredu, koje trenutno radi zakon o vodama. Pitali smo se među sobom da li bi možda zakon o energetici pokrio ovo o čemu sam sada govorila.
Ako ova tema nije predmet koji uređuje ovaj zakon, pretpostavljam i gotovo sam sigurna da će predstavnici Ministarstva pomoći u realizaciji inicijative nas poslanika iz grupe ZES (a ima ih i iz drugih poslaničkih grupa) da pronađemo pravu adresu i da našu inicijativu pretočimo u predlog zakona.