Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7835">Branka Karavidić</a>

Branka Karavidić

Socijaldemokratska stranka

Govori

Umesto kontinuiteta, vidim samo haos. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo iz ministarstva, nažalost, tragični događaj u Novom Sadu inicirali su izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara. Neophodno je bilo izmenama zakona povećati stepene bezbednosti u objektima javne namene sa aspekta zaštite od požara.
Dobro je što je izmenama zakona precizirano na koje se objekte odnose ove izmene. Mislim da je pozitivno i to što se saglasnost za objekte sa aspekta zaštite od požara za obavljanje pojedinih delatnosti mora pribaviti u MUP. Određen je i minimum tehničkih uslova shodno nameni objekta, utvrđen osnov za zabranu vršenja delatnosti ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za evakuaciju ljudi itd. Te izmene pozdravljam, smatram da će doprineti smanjenju broja stradalih građana u požarima u narednom periodu.
Želela bih da prokomentarišem da je bio i suviše dug period od pokretanja inicijative za izmenu zakona do dana stavljanja na dnevni red. Naime, 24. oktobra 2012. godine, dakle pre više od dve godine, gospodin Predrag Marić, načelnik MUP za vanredne situacije, najavio je da će se zakon citiram „sutra naći u skupštinskoj proceduri“, dakle 25. oktobra 2012. godine. Rečeno je tada da je predlog zakona realan i da je potrebno malo političke volje da se postojeći zakon izmeni. Naglašeno je tada da je podršku „Tamarinom zakonu“ dao i tadašnji premijer i ministar MUP, gospodin Ivica Dačić. I, konačno 25. decembra 2014. godine, dakle posle više od dve godine Vlada usvaja ovaj zakon, za koji se zna da će glasati opozicija, i upućuje ga Narodnoj skupštini na razmatranje.
Šta je to sprečavalo prethodnu, ili ovu Vladu, da ove izuzetno važne izmene Zakona o zaštiti od požara stavi na dnevni red ranije? Ovaj zakon bih sagledala iz nekog drugog ugla.
Vlada Republike Srbije usvojila 21. marta 2012. godine Strategiju zaštite od požara za period od 2012. do 2017. godine. U njoj, između ostalog dat opis i ocena stanja u oblasti zaštite od požara, pa je recimo, između ostalog, konstatovano da je broj vatrogasaca, spasilaca ispod evropskog standarda. Da je nedovoljna popunjenost vatrogasno-spasilačkih jedinica kvalitetnim, stručnim i psihofizičkim osposobljenim ljudskim resursima za obavljanje poslova zaštite uključujući i angažovanje osoba sa invaliditetom. Tu su i problemi u opremi vozila koja su neophodna za intervencije. Navedeni su i drugi problemi, ali ja ću se samo na neke fokusirati.
Prema podacima koje sam uspela da pronađem, kaže se da je broj vatrogasaca u celoj Srbiji 3.200, a da je evropski standardi nalažu jedan na 1.000 stanovnika. Popunjenost u vatrogasnoj službi prema sistematizaciji između 60% i 70%. Inače, sistematizacija koja je urađena nije u skladu sa evropskim normama, ona je daleko manja. Budžetom za 2013. godinu, bilo je predviđeno zapošljavanje 500 vatrogasaca, ali je zaposleno samo 170. Inače, načelnik Sektora za vanredne situacije, gospodin Marić, iznosi podatak da Srbija ima 3.100 vatrogasaca, a neophodnih je 7.000 hiljada. Da je zbog nedostatka sredstava ona ima najmanje vatrogasaca u regionu. Ni situacija što se tiče starosti vatrogasnih vozila u Srbiji nije ništa bolja. Naime, prosek starosti vatrogasnih vozila je 25 godina, neka su stara i po 40 godina.
Zna se da su vatrogasno-spasilačke jedinice u 2013. godini imale 28.843 intervencije, od toga 22.007 u gašenju požara, 41 eksplozija, 1.975 tehničkih intervencija. Spašeno je 1.404 osobe, a prilikom intervencija je 30 vatrogasaca povređeno. Smatram, da su vatrogasci zaista heroji, obzirom da svoj posao rade u izuzetno teškim okolnostima, neadekvatno opremljeni sa izuzetno dotrajalom opremom.
Budžetom za 2015. godinu, u razdelu MUP za nabavku mašina i opreme opredeljeno je 250 miliona dinara, u 2016. godini 700 miliona dinara, a u 2017. godini 800 miliona dinara. Moja pitanja, gospodine ministre odnosi se na Akcioni plan za sprovođenje strategije zaštite od požara od 2012. do 2017. godine - da li je ona urađena? Ja nisam uspela da je pronađem ni na sajtu MUP, ni na sajtu Vlade. Šta Vlada planira po pitanju neophodnog povećanja broja vatrogasaca? Šta će Vlada preduzeti po pitanju povećanja broja adekvatnih vatrogasnih vozila, odnosno adekvatne opremljenosti vatrogasnih jedinica? Sigurna sam da delite moje mišljenje da nam je osim hrabrih vatrogasaca neophodna i adekvatna oprema i vozila.
Što se tiče pravila zaštite od požara, imam jednu nedoumicu. U članu 28. kaže se da, između ostalog, i da stambene zgrade donose pravila zaštite od požara koje obuhvataju, pa onda pod 1. organizaciju tehnološkog procesa na način da rizik od izbijanja i širenja požara bude otklonjen, a da u slučaju njegovog izbijanja bude obezbeđena evakuacija ljudi i imovine. Pod 2. – neophodno je da se sačini plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara.
U stavu 3. kaže se da plan evakuacije, uputstva za postupanje u slučaju požara moraju biti istaknuti na vidljivom mestu. Obzirom da znamo da su stanari vlasnici zgrade, a da skupštine stanara ne funkcionišu, mislim ne funkcionišu valjano, onako kako bi trebalo, moje pitanje je – ko će sačiniti, recimo plan evakuacije za stambene zgrade, odnosno solitere sa preko četiri, šest, deset spratova? Da li će se podzakonskim aktima ova nedoumica razrešiti? Neophodno je da se u svim višespratnicama izvrši presek stanja opreme za gašenje požara i njihova redovna šestomesečna kontrola.
U članu 84. koji se odnosi na prekršaje fizičkih lica, ne slažem se sa predlogom da se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara, kazne za prekršaj fizička lica ako spaljuju ostatke stranih useva, smeća, biljnih ostataka, na otvorenom prostoru.
Zašto na taj način, praktično blagom kaznom, podsticati upravo te aktivnosti, ako se zna da je recimo, pre dve do tri godine, materijalna šteta od šumskih požara iznosila 50 miliona evra, a od požara na otvorenom je stradalo 78 ljudi? Još jednom pitam zašto se kazna minimalizuje? Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovani predstavnici ministarstva, moja koleginica Biljana Hasanović i ja imale smo nameru da u članu koji određuje pojmove, dodamo posle tačke 24. tačku 24a, koja glasi – lučki agent je domaće pravno lice licencirano za obavljanje lučkih agencijskih poslova koje u ime i za račun vlasnika plovila zakupca ili menadžera plovila obavlja lučke agencijske poslove, prema nadležnim državnim institucijama, lučkim korisnicima i lučkim operaterima.
Drugi deo koji se odnosi na isti član, u stavu 8. kojim se menja tačka 45. da se izbaci reč – domaći.
Naša ideja je bila da u stvari pojam - lučkog agenta u stvari postoji u komparativnom pravu, ali u našem pravnom sistemu nije uređen, te smatramo da je bilo potrebno normirati institut - lučkog agenta, kao predstavnika brodara koji realizuje plaćanja prema državi. Mislim da bi se uvođenjem licenciranih lučkih agenata, pored efikasnije primene propisa iz ove oblasti, dodatno bi se ostvario i budžetski prihod.
Ideja je da bi lučki agent na osnovu punomoćja u ime i za račun nalogodavca obavljao i lučke agencijske poslove, te poslove pomaganja, posredovanja i zastupanja. Lučki agent bi obavljao poslove koji se odnose na plovidbu, brodove, njihovo korišćenje, naročito na prihvatanje i otpremanje brodova, posredovanje ili sklapanje ugovora o korišćenju brodova, kupoprodaji, gradnji, prenameni i popravci brodova, osiguranju brodova, tereta i prava snabdevanja u zalihama, popunjavanju posadom, kao i poslova u vezi sa bezbednošću putnika.
Dobili smo odgovor da se amandman ne prihvata iz razloga što je poslovanje te posledično i pojam - lučki agent predmet uređenja Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, a detaljnije će biti uređeno zakonom kojim će se urediti privatno-pravna materija u oblasti plovidbe.
Mislim da je ipak bilo neophodno da se i u ovaj zakon ubaci pojam - lučkih agenata, jer ovaj zakon reguliše upravo pravila o plovidbi i lukama na unutrašnjih vodama.
Što se tiče ovog drugog dela našeg amandmana kojim se briše u pojmu pristaništa reč - domaćih, obzirom da je pristanište prostor koji je izgrađen i opremljen za prijem, ukrcavanje i iskrcavanje i skladištenje robe u ukrcavanju i iskrcavanju putnika, ne samo domaćih, već i stranih brodova, mislim da je neophodno da se iz datog pojma, odnosno u opisu datog pojma izbriše reč - domaćih.
Ako je u članu 1. Predloga izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama dat pojam - luke, ja ću citirati deo, kaže – luka je vodni i sa vodom povezani prostor koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova i brodova strane zastave, dok se u opisu pojma - pristaništa to fokusira samo na domaće brodove.
Imam par pitanja, mislim da je i koleginica Branka Bošnjak u načelnoj raspravi iznela neke nedoumice. Mislim da ćemo biti u jako velikom problemu ukoliko nam vi ne pojasnite neke stvari. Ako znamo da Dunavom prođe 450 turističkih brodova godišnje, od kojih je recimo 2012. godine u Donjem Milanovcu, to je opština Majdanpek iz koje ja dolazim, pristalo 92 kruzera, gde je bilo u poseti Donjem Milanovcu 18.000 putnika, interesuje me šta će biti, gde će stajati brodovi i strane zastave posle ovog usvajanja zakona i šta će biti sa pristaništima recimo – Apatin, Beograd, Bačka Palanka, Beočin, itd?
Da li će se možda izvršiti preimenovanje nekih pristaništa u luke da bi se omogućio pristan stranih kruzera i stranih brodova, kako bi se omogućila poseta turista našoj zemlji ili će možda naći neko drugo rešenje?
Ako je ovaj drugi deo našeg amandmana bio prihvatljiv, možda je i sam odbor mogao pribeći rešenju i on uraditi amandman koji bi bio prihvatljiv, te vas molim da na ovaj drugi deo mog pitanja odgovorite. Pretpostavljam da će Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi regulisati onaj prvi deo mog amandmana, odnosno lučkog agenta, ali me interesuje kako će se vršiti pristan stranih kruzera, brodova u turističke svrhe? Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Izmenila sam član 227đ u drugom delu, znači ne stav 1. koji je korektan i njime se određuju kriterijumi na osnovu kojih Agencija zasniva izbor najpovoljnije ponude, to su ekonomski najpovoljnije ponude sa stanovišta agencije, kriterijumi vezani za predmet koncesije i tu se dalje obrazlaže šta su sve parametri koji određuju to, međutim, u drugom stavu mišljenja smo da treba izmeniti stav 2. ovoga člana.
Mi smo naveli, znači izmenili taj deo ovoga člana i kaže se: „U postupku izbora najpovoljnije ponude, Agencija u konkursnoj dokumentaciji navodi sve elemente kriterijuma za izbor ponude čiju primenu predviđa u odnosu na značaj koji im daje određivanjem niza maksimalnih vrednosti u odgovarajućem rasponu ili, ako to iz opravdanih razloga nije moguće, po značaju od najvažnijeg prema manje važnom“.
Inače, u Predlogu izmena i dopuna zakona u tački 2) se kaže da se određuje najviše ponuđena koncesiona naknada, gde se kasnije sve to objašnjava.
Mi smo dobili obrazloženje da se amandman ne prihvata, jer je pitanje kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude predmet uređivanja Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama. Predmetnom normom se uređuju samo određene specifičnosti lučkih koncesija, kao što su predloženi iznos lučkih taksi prema krajnjim korisnicima, kvalitet u pružanju lučkih usluga, odnosno izgradnju lučkih građevina i objekata, ostvareni rezultati u pretovarnoj, odnosno u drugoj lučkoj delatnosti, privatnog partnera u poslednje tri obračunske godine od dana pokretanja postupka za davanje koncesije.
Mišljenja smo da tu tačku 2) u ovom članu treba izmeniti onako kako smo mi dali. Zahvaljujem.
Poštovana gospodo ministri, mi smo amandmanom predložili povećanje ukupnih prihoda u budžetu tako što smo planirali povećanu naplatu poreza na dohodak građana i PDV.

Istovremeno smanjili smo prihode na osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru na iznos od 12 milijardi, što je u stvari na nivou efekata solidarnog poreza. Ujedno se predlaže vraćanje iznosa zarada i doprinosa na nivo pre smanjenja, a razlika u prihodima u odnosu na Predlog zakona o budžetu se preraspoređuje na subvencije u oblasti turizma.

Napominjem da cifre koje se pominju u našem amandmanu su uzete iz Predloga budžeta za 2014. godinu. To su te iste cifre koje je Vlada pre godinu dana ovde nama dala. Dakle, akcenat je stavljen na efikasni rad poreske uprave i na povećanje naplate prihoda na dohodak građana i povećanje naplate PDV. Predložili smo i vraćanje zarada na nivo solidarnog poreza, što za sobom povlači i smanjenje prihoda po osnovu smanjenja zarada, vraćanje iznosa na zarade, na doprinose na nivo pre smanjenja. Povećao bi se i porez na dohodak građana.

Vraćanjem zarada kupovna moć građana bi bila veća i to bi povećalo potrošnju, samim tim bi se povećao i prihod od PDV. Naravno sve ovo bi moglo da se ostvari snažno insistiranjem na većoj efikasnosti poreske uprave.

Još nekoliko bitnih podataka koje smo ovih dana čuli me uverava da je moguće prihvatiti ovaj moj podneti amandman, a to je informacija da je naplata PDV gotovo rekordna odnosno kako neko kaže – nismo je imali u skorije vreme.
Pretpostavljam da će se ovakav trend nastaviti u 2015. godini, te su možda na sumnji i prihodi od PDV ocenjeni.
Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani gospodine ministre, ideja ovog amandmana je da se u tabeli kojom se prikazuje pregled kapitalnih izdataka za budžetske korisnike za ovu i naredne godine uradi neka preraspodela. Obzirom da je izgradnja Južnog toka neizvesna, mi smo predvideli da se razdeo u Ministarstvu finansija koji opredeljuje sredstva za aproprijaciju zemljišta za izgradnju kapitalnih objekata za 2015. godinu u visini od dve milijarde prebaci budžetskom Fondu za vanredne situacije.

Mi smo svi svedoci da su nas ove godine zadesile i katastrofalne majske poplave. Zatim, je bilo i nevremena početkom zime u istočnoj Srbiji, te zaista mislim da bi bilo neophodno da se budžetski Fond za vanredne situacije, da mu se suma poveća za kupovinu, odnosno za kupovinu imovine, dobara, za spašavanje građana i naravno sve to kao zaštita, odnosno za otklanjanje posledica od vanrednih situacija.

Mislim da je ovaj fond iz godine u godinu prosto zanemaren, i njega se setimo samo onda kada nas neka od tih pošasti pogodi.

Zato sam bila malo radoznala, pogledala sam 16 i 617 stranu, koja se odnosi na kapitalne objekte, u čiju korist će se vršiti eksproprijacija, tu sam videla da se radi o Koridoru 10 i Koridoru 11.
Zahvaljujem.

Član 6. govori o budžetu AP Vojvodine. U članu 6. u stavu 2. u alineji 1. posle reči „transferi“ dodaje se reč „svi“, alineja 4. posle reči „Vlada“, briše se tačke dodaju se reči – „u saradnji sa Vladom AP Vojvodine“.

Naime, kada se članu 6. određuje budžet AP Vojvodine, odnosno visina koja pripada, kaže se, znači u stavu 2. u alineji 1 . znači „transferi za sve poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje nadležnost AP Vojvodine“.

Mislim da je bitno da ovde stoji ova reč „svi“. I u alineji 4. posle reči „Vlada“ briše se tačka, i dodaju se reči – „u saradnji sa Vladom AP Vojvodine“, što će reči da namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada, naravno u saradnji sa Vladom AP Vojvodine. Hvala.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani predstavnici Vlade, moj se amandman odnosi na Razdeo 21. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ja sam predvidela da se sa sredstava aproprijacije koja se odnosi na subvencije javnim neprofitnim preduzećima od sume od 6.115.000.000 dinara prenese 200.000.000 dinara u poseban deo koji bi se odnosio na sredstva koja su neophodna za izradu planske dokumentacije za državni put prvog reda Požarevac, Kučevo, Majdanpek i Bugarska granica.

Prostornim planom Republike Srbije, koji je usvojen 2010. godine, predviđena je izgradnja ovoga puta i potrebno je u Predlogu zakona o budžetu za 2015. godinu odvojiti neophodna sredstva. To je u visini od 200.000.000 dinara za izradu ove planske dokumentacije.

Inače, povezivanje Koridora 10 sa Bugarskom granicom preko Požarevca, Kučeva i Majdanpeka podstaklo bi ekonomski razvoj Braničevskog i Borskog okruga, naravno i Zaječarskog i zaustavilo bi odliv stanovništva, omogućilo efikasniji promet ljudi, roba i kapitala, a povezala bi se i dva strateška i bitna koridora. To su Koridar sedam (reka Dunav) i Koridor10.

Svi znamo u kakvom je stanju istočna Srbija. Ona je ostala devastirana, ostala je sa jako veliki brojem nezaposlenih, siromašna i, obzirom da se radi na izgradnji Koridora 10 i 11, mislim da je bitno i istočnu Srbiju povezati sa ovim koridorima. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre Vujoviću, moj amandman je sličan amandmanu mog cenjenog kolege. Naime, ja sam samo imala drugi osnov za pisanje amandmana.

Zakonom o budžetu za 2015. godinu predviđeni su prihodi od taksi u visini od 14 milijardi i 300 miliona hiljada dinara, dok su rebalansom budžeta za 2014. godinu oni iznosili 15 milijardi i 800 miliona. Dakle, predviđa se smanjenje prihoda od nekih milijardu i po, te smatram da je ovaj odnos koji je dat u Predlogu zakona o budžetu u stavu 3 - 70% iz budžeta i 30% od sopstvenih prihoda, nemoguće. To je lično moje mišljenje i stoga predlažem da 80% prihoda iz budžeta ide, a 20% iz sopstvenih izvora. Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, naš amandman se odnosi na član 32. koji određuje uslove za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u akcionarskim društvima za osiguranje. Mišljenja smo da član 32. nije dovoljno precizan, pa ću tako navesti jedan od primera iz člana 32, koji govori šta lice, odnosno koje uslove treba da ima lice koje ima nameru da stekne, odnosno uveća kvalifikovano učešće u akcionarskom društvu.
U postojećem predlogu kažete u stavu 1. u tački 1. da ima poslovnu reputaciju, u tački 2. da obezbedi da lica koja će voditi poslove društva za osiguranje nakon tog sticanja, odnosno uvećanja imaju dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće iskustvo, u tački 3. da je njegovo finansijsko stanje zadovoljavajuće, s obzirom na poslove koje društvo obavlja itd, itd.
Ovaj član smo preformulisali i tako u tački 1. kažemo da lice mora da ispunjava sledeće uslove, da obezbedi da lica koja će voditi poslove društva za osiguranje nakon tog sticanja, odnosno uvećanja imaju završen fakultet i najmanje devet godina iskustva u poslovima osiguranja, kao i u poslovima upravljanja i rukovođenja. U tački 2. da ostvaruju dobit u poslovanju poslednje tri godine najmanje u iznosu koji odgovara vrednosti kvalifikovanog učešća koje stiče, odnosno uvećava.
Naravno, imamo i primedbu i na poslednji stav ovog člana, koji u predlogu kaže da Narodna banka propisuje bliže uslove za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u akcionarskom društvu za osiguranje, kao i dokaze, dokumentaciju i podatke koje je lice iz stava 1. ovog člana dužno da dostavi uz zahtev za dobijanje saglasnosti iz člana 31. ovog zakona.
Smatramo da su to prevelika ovlašćenja za Narodnu banku, te smo i taj poslednji stav ovog člana preformulisali i kažemo da Narodna banka propisuje na koji način, odnosno kojim dokumentima se dokazuje ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana, kao i drugu dokumentaciju i podatke koje je lice iz stava 1. ovog člana dužno da dostavi uz zahtev za dobijanje saglasnosti iz člana 31. ovog zakona.
Naš predlog je odbijen. Mislim da argumenti koji su dati u obrazloženju za odbijanje amandmana ne stoje.
Pokušala bih još jednom da ubedim viceguvernerku. Mislim da ovim članom nisu precizno utvrđeni, odnosno definisani svi uslovi koje neko ko želi da stekne pravo na kvalifikovano učešće u osiguravajućim društvima, odnosno nije dovoljno merljivo.
Mislim da je nedopustivo da Narodna banka određuje svojim podzakonskim aktima uslove koje treba to lice da ispunjava. Mislimo da uslovi, čije ispunjenje nije objektivno merljivo, nije moguće ni nižim aktima propisati. Ako se kaže da, kao što vi kažete, ima dobru poslovnu reputaciju, da obezbedi da lica koja će voditi poslove društva za osiguranje nakon tog sticanja, uvećanja imaju dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće iskustvo, mislimo da to nije dovoljno precizno. Još jednom vas molimo da razmislite o ovom našem predlogu.
Takođe, mislimo da ovaj član, ovako formulisan, nosi veliki koruptivni rizik, jer kriterijumi za sticanje kvalifikovanog učešća nisu jasno i objektivno definisani, niti je njihova ispunjenost jasno i objektivno merljiva. Dodatno se daje preveliko diskreciono pravo Narodnoj banci Srbije i smatramo da ovaj član treba da bude izmenjen na način na koji smo to rekli. Hvala.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
U članu 62. navedeni su uslovi za obavljanje funkcije člana uprave. Ja ću da pročitam stav 1. Predloga zakona koji glasi da „član uprave mora imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće stručne kvalifikacije, znanje i iskustvo koji su potrebni za obavljanje funkcije člana uprave.“ I danje istrajavamo na tome da uslovi u predlogu zakona trebaju biti precizni, te smo s toga predložili da se stav 1. ovoga člana menja i da glasi da – član uprave mora imati završen fakultet, iskustvo u poslovima upravljanja i rukovođenja, kao i iskustvo od najmanje devet godina u poslovima osiguranja.
Mi smo tu intervenisali u stavu 7. gde reči „bliže uslove za obavljanje funkcija člana uprave, kao i“ brišu, pa se onda tim članom, samo malo, opet stavlja primedba na to da Narodna banka ne bi trebalo da određuje bliže uslove. Mislimo da bi to trebalo da se odredi zakonom.
Smatramo da je stav 1. ovako definisan neprecizan, da daje mogućnost širokog tumačenja i da samim tim otvara mogućnost zloupotreba, pa zbog toga predlažemo da on bude preciziran na način koji smo mi predložili.
Izmenom stava 7. briše se deo koji se odnosi na ovlašćenja Narodne banke Srbije da propisuje bliže uslove za obavljanje funkcije člana uprave. Kao što smo naveli u amandmanu na član 32. ne mogu se podzakonskim aktima nametati dodatne obaveze i ograničenja, već se nižim aktima mogu samo bliže urediti i način i postupak sprovođenja zakona, odnosno u konkretnom slučaju postupak dokazivanja ispunjenosti uslova propisanih zakonom. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Jako mi je drago što je kolega Babić danas okrenuo glavu u pravom pravcu. Juče dok je bila tema postavljanje poslaničkih pitanja i moje pitanje se odnosilo na situaciju u Majdanpeku, cela poslanička grupa SNS je bila...
Molim vas, ako ste njemu dozvolili…