Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi već je šest meseci u parlamentu i moram priznati da sam očekivala da ćete ga povući iz procedure. Ne iz razloga što je moje mišljenje o predloženim izmenama izuzetno loše, već zbog toga što nema udruženja iz oblasti kulture ili ustanove kulture koja nisu negativno reagovala na predložene izmene zakona.
Na izmene zakona reagovao je i Savet za kulturu, naravno, brojnim primedbama. Reagovala je i javnost negativno. Mogu samo da pohvalim vaše istrajavanje na tome da ovaj i ovakav Predlog zakona ostane u proceduri i pored svih negativnih kritika. To su na žalost jedine reči hvale koje mogu da kažem o ovom Predlogu zakona.
Koje poruke Vlada šalje javnosti i kulturnim poslenicima predlaganjem ovih izmena zakona? Vlada je jasno poručila – ne damo novac iz republičkog budžeta, ukidamo tzv. nacionalne penzije, jer štedimo. Zatim, kaže – hoćemo da kontrolišemo sve ustanove kulture degradirajući upravne odbore, jasno je rečeno – mi biramo direktore.
Zatim, ukidamo ustanove kulture od nacionalnog značaja, jer kažete – ima ih previše, a treba ih prioritetno finansirati iz budžeta Republike, i to je, naravno, veliki problem.
Nacionalni savet za kulturu u ovom sastavu nam nije partner i blizak saradnik, jer ne razume svoje nadležnosti, naročito u odnosu na Ministarstvo, kako vi kažete.
Ovo su ključne poruke Vlade svima koji su na bilo koji način uključeni u kulturnu delatnost. Moto – ne damo novac iz budžeta, ostvarićemo značajne uštede, provlači se kroz mnoge odredbe ovoga predloga izmena zakona.
Sa penzionera i zaposlenih u javnom sektoru kojima su smanjene penzije i plate, preko uvođenja akciza za električnu energiju, prešlo se i na ukidanje tzv. nacionalnih penzija, ukidanje statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja, ukidanje obaveza uplate doprinosa iz budžeta istaknutim umetnicima i tako redom.
Gospodine ministre, verovatno vam je poznato – ova priča nema kraj. Ali, u međuvremenu će premijer, na kraju svakoga meseca, objaviti da su postignute neverovatne uštede u visini od nekoliko stotina miliona dinara mesečno.
Gospodine ministre, da li su vaše ideje ukidanje tzv. nacionalnih penzija i statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja? Da li se možda to od vas tražilo? Da li ste se suprotstavili ovim prosto neverovatnim idejama? Na koji način štitite resor na čijem ste čelu? Za neverovati je i obrazloženje kojim opisujete cilj koji se postiže ukidanjem priznanja za vrhunski doprinos u kulturi.
Kažete da je dodela tzv. nacionalnih penzija istaknutim delatnicima u kulturu u praktičnoj primeni pokazala efekte koji su očekivani, te je iz tih razloga predlog da se ovaj institut briše iz zakona. Da li to znači da Ministarstvo pretpostavlja da nema, a neće ni biti više, istaknutih delatnika u kulturi? Vaše obrazloženje da se, kako kažete, „ukidanjem nacionalnih penzija želi postići da se prekine diskusija u javnosti koja je svake godine kada se ovo priznanje dodeljivalo u značajnoj meri kompromitovala i predložene kandidate i članove komisija koji su ih predlagali“ – vaše obrazloženje je prosto skandalozno. I ovde nije kraj.
U nastavku vi kažete da ne postoji drugi način da se ovaj problem reši i izbegne diskusija u javnosti, te se zato ovaj član briše. Dakle, nacionalne penzije se ukidaju jer Vlada ne želi nikakve diskusije u javnosti u vezi dodela istih, a drugo rešenje ne ume da nađe. Naravno, ponavljam – skandal.
Da li Vlada ima nameru da briše sve one članove raznih zakona koji izazivaju, kako vi kažete „diskusiju“? Naravno da ne. Brisaće samo one koji će u budžetu ostvariti značajnu uštedu.
Olako ste, gospodine ministre, doneli ovakvu odluku, bez argumenata, sa neverovatnim obrazloženjem. Nažalost, ostaćete upamćeni po tome, a ne po obnovljenom Narodnom muzeju ili Muzeju savremene umetnosti.
Na ovaj način Vlada pokazuje istaknutim kulturnim delatnicima koliko ih ceni i kakav odnos ima prema njima i njihovom radu. Pokazuje i nebrigu o tome da li će dostojanstveno završiti svoje karijere kada ne budu više u žiži javnosti. I neko bi pitao – kad ima za sportiste, zašto nema za istaknute kulturne radnike? Da li je ministar Udovičić bio uporniji od vas, ili je politika ove Vlade – hleba i igara? Nažalost, vaš odgovor već znamo. Imali smo prilike da to od vas čujemo, a znamo da će i zahvaljujući ovakvim odlukama Vlade, mnogi sada istaknuti, kulturni radnici, završiti u Čkaljinim cipelama. Pretpostavljam da ste upoznati sa teškim penzionerskim danima našeg istaknutog umetnika, tako popularnog u celoj bivšoj državi.
Gospodine ministre, odustanite od ukidanja tzv. nacionalnih penzija. Dosledno se držite važeće Uredbe o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i ostalom. Bliže uslove i način dodele priznanja utvrđuje Vlada. Vi ste, naravno, odgovorni.
Ukidanje instituta ustanova kulture od nacionalnog značaja je takođe očigledna nesposobnost Vlade i Ministarstva da strogo poštuje zakon. U obrazloženju za ukidanje instituta ustanova kulture od nacionalnog značaja kažete da su „u praksi dodeljivanja statusa nastali problemi, jer se ispostavilo da veliki broj ustanova želi da dobije ovaj status, te je to dovelo do toga da se devalvira značaj tako važnog statusa“. Preveliki broj ustanova je dobio ovako značajan status nadajući se i prioritetnom finansiranju iz budžeta Republike.
Za devalvaciju značaja ovog statusa odgovorno je Ministarstvo i Vlada, olako dodeljujući status mnogim ustanovama kulture. Podsetiću vas da se status stiče aktom Vlade, na predlog Ministarstva, uz mišljenje Saveta, a sama Vlada bliže uređuje uslove, kriterijume i način sticanja i oduzimanja statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja.
U ovom slučaju je vrlo bitan stav 3. člana 52. postojećeg Zakona, koji kaže da se „status može i oduzeti u postupku i na način na koji je stečen“. Dakle, Ministarstvo umesto da preispita sve dodeljene statuse i revidira listu, tako što će predložiti Vladi da oduzme status onim ustanovama kulture koje ne ispunjavaju kriterijume, ono ukida institut ustanova kulture od nacionalnog značaja.
Gospodine ministre, na sajtu vašeg Ministarstva sam pronašla da je Vlada usvojila konačan predlog Ministarstva 30. 04. 2013. godine, kojim je doneta odluka o ustanovama kulture koje su dobile status od nacionalnog značaja. Na listi je 60 ustanova. Znam, reći ćete – to je uradila neka druga Vlada, a ne ova. Vašom krivicom je devalviran status institucija od nacionalnog značaja. Nema opravdanja da se ovaj institut briše. Odredbe čl. 52, 53. i 54. su savršeno jasne, pa i finansiranje ustanova kulture od nacionalnog značaja potpuno je jasno definisano, samo je neophodno da se lista od 60 ustanova revidira. Ali, lakše je bilo ukinuti status nego revidirati listu ustanova.
Kažete kod promena odredbi koje se odnose na izbor direktora, da su sve promene u cilju izbora što kvalitetnijih kadrova, a oni bi bili izabrani putem javnih konkursa. To zaista cenim, to zvuči progresivno, dobro do momenta dok se izmene zakona ne pogledaju podrobnije.
Ovim izmenama hoćete da kontrolišete upravne odbore tako što ih direktno degradirate praveći od njih samo uslužne servise. Naime, u postojećem zakonu upravni odbor je raspisivao javni konkurs za izbor direktora, odlučivao o izboru kandidata i predlog dostavljao osnivaču. Sada po ovom predlogu, upravni odbor po završenom konkursu obavlja razgovor sa kandidatima i osnivaču dostavlja obrazloženi predlog liste kandidata. Osnivač imenuje direktora ustanove sa liste. Dakle, upravni odbor ne odlučuje o kandidatu za direktora ustanove.
Kao obrazloženje za ovu izmenu kažete da će se sprečiti moguće zloupotrebe, ovlašćenja iz zakona koja su u praksi dovodila do loših kadrovskih rešenja. Ko garantuje da će osnivač drugačije i zasigurno odabrati boljeg direktora?
Ni odnos Ministarstva prema Nacionalnom savetu za kulturu nije sjajan. Zašto se sa izmenama odredbi koje uređuju materijalni i statusni položaj ovog tela nije krenulo na vreme? Ni ovoga puta izmene, sem donekle rešenog materijalnog pitanja, nisu donele ništa novo. Naprotiv, umesto da Savet učestvuje u izradi strategije razvoja kulture, on ovim izmenama samo razmatra i daje mišljenje o predlogu strategije i daje ocenu izvršenja.
Ako Savet čine stručnjaci iz različitih oblasti kulture, zašto pre donošenja zakona ne daje svoje mišljenje i sugestije o njima? Nacionalni savet za kulturu kaže da je na ovaj nacrt zakona dao 20 predloga izmena, 17 je odbijeno, jedna prihvaćena, a dve delimično. Očigledno je da Savet razume svoj posao, štiti kulturne delatnosti, a vi mu spočitavate da ne razume svoje nadležnosti, a naročito u odnosu na Ministarstvo.
Postoji još niz zamerki na Predlog izmena zakona o kojima ćemo pričati u raspravi u pojedinostima.
Na kraju, ne mogu da se nekako otmem utisku koji se sam nameće - šta još reći o zakonu koji iz oblasti kulturnih delatnosti izbacuje umetničku fotografiju, a uvodi cirkus?
Poslanička grupa Boris Tadić-SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.