Hvala gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS je posebnu pažnju obratila na ova dva člana, na član 7. i na član 8.
U članu 7. su date pogodnosti koje ima poslodavac u slučaju da zaposli nezaposleno lice. Mi smo predvideli da se umesto povraćaja dela plaćenog poreza koji je dat u stavu 1, mi smo izmeni ovaj stav 1. i predložili vam da – poslodavca oslobodite obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca.
Mislimo da je to daleko lakše i pogodnije za poslodavca. Mi smo imali izmenu u stavu 2. a u pitanju je stav koji kaže, ko se smatra nezaposlenim licem, tako da se između ostalog kaže da je to lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno, najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom, najmanje tri meseca.
Mi smo tu stavili tačku i obrisali ovaj deo u kojem se kaže – i za to vreme nije ostvarilo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog angažovanja. Mislim da je nepotrebno ograničenje.
Zatim smo u stavu 6. predvideli ono isto što smo predvideli i u stavu 1. da – poslodavac ima pravo na oslobađanje obaveza plaćanja dela doprinosa. Ono što je najbitnije, mi smo posle stava 6. dodali stav 7. u kojem smo predvideli da poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licem koje je mlađe od 30 godina, starije od 55 godina ili samohrani roditelj, ima pravo na uvećanje stope iz stava 6. ovog člana za još 15%.
Vi ste naš amandman odbili sa obrazloženjem da se ne prihvata, obzirom da se predloženo zakonsko rešenje odnosi na preciziranje postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica koja podrazumeva povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade itd.
Naš je cilj je bio da ovaj član zakona poboljšamo, da doprinesemo, da ga unapredimo i mislimo da je naše rešenje daleko bolje i po poslodavca i po nezaposlene, pa vas još jednom molim da razmislite i prihvatite ovaj naš amandman. Hvala.

Hvala.
Ja i dalje stojim, mislim da je stimulativnije za poslodavca da zna da će imati poreske olakšice i da je bitno da ga država svojim rešenjima blagovremeno obavesti o tome i omogući im da imaju poreske olakšice. Ja bih zaista volela kada bi ministar mogao da mi odgovori na ovo naše pitanje. Ja uopšte ne znam šta je sporno u tome da se u ovom članu Predloga zakona omogući ljudima koji su u grupi teško zapošljivih, misli se na one preko 55 godina, misli se na one do 30 godina. Tako da bih ja volela od gospodina ministra da čujem šta je sporno u ovom našem amandmanu? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja se nadam da ću sada biti jasnija. Fokus ovih naših izmena je u prvom stavu ovog člana. Dakle, da skratim, poslodavac koji zaposli jednu ili dvoje lica ima pravo na povraćaj poreza na zaradu u iznosu od 75%, najkraće rečeno.
Vi ste u tom istom stavu rekli da za novozaposleno lice se porezi, znači, ta umanjenja važe za sve one koji su zaposlili novozaposlena lica i isplaćuje se zajedno sa 31. decembrom 2017. godine.
Naš predlog je da taj poslodavac koji prvo mora celokupnu sumu poreza da uplati državi i da kasnije čeka povraćaj, ima drugačiju vrstu olakšice. Znači, na samom startu da ima oslobođenje, odnosno oslobađanje ove obaveze u iznosu od 75%, da budem potpuno jasna. Predviđamo da je taj period ne traje do kraja 2017. godine, nego da traje u periodu od dve godine, jer je daleko lakše za poslodavca, koji, recimo u polovini 2016. ili krajem 2016. godine zaposli jedno ili dva lica da zna da će imati tu vrstu povlastice u naredne dve godine, a ne u godinu ili godinu i po dana.
Te vas još jednom molim da pogledate ovaj naš amandman, jer mislim da je to stimulativno i za poslodavca, naravno i omogućava da se veći broj ljudi zaposli. Nadam se da Vlada čiji ste vi ministar finansija, ne vodi računa samo o brojevima, nego i o građanima. Hvala.

Hvala predsednice.
Naš amandman se odnosi na član 65v. Inače, odnosi se na određivanje poreske osnovice, a u delu je poreze na prihod od nepokretnosti.
Mi smo osim ova četiri člana koja su već dodali još četiri, sve u nameri da preciziramo način određivanja poreske osnovice za ovu vrstu prihoda. Te smo dodali stav 5. koji u stvari kaže da se bruto prihod utvrđuje na osnovu ugovora o zakupu nepokretnosti. Stav 6. kaže - ako je prijavljeni prihod od nepokretnosti manji od onoga koji bi se mogao postići na tržištu nadležni poreski organ će prihod od nepokretnosti utvrditi u visini prihoda koji se mogu postići na tržištu. Stav 7. – prihodi od nepokretnosti u vidu zakupnine koja je primljena za više godina odjednom prilikom utvrđivanja prihoda dele se na zahtev obveznika, na onoliko jednakih delova koliki je broj godina, za koju je zakupnina plaćena, a ne duže od pet. I 8. stav kaže – u slučaju iz stav 7. iz ovog člana u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo prihoda.
Još jednom znači, cilj ovog našeg amandmana je da preciziramo način određivanja poreske osnovice, kao i regulisanje slučajeva kada se unapred primi zakupnina za više godina. Smatramo da će rešenje prema kome se omogućava poreskom obvezniku u slučaju jednokratne naplate višegodišnje zakupnine plaćanje poreza na rate doprineti boljoj naplati poreza i smanjiće se broj slučajeva prikrivanja prihoda. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovane kolege poslanici, izveštaj Evropske komisije o stanju u srpskim medijima od pre skoro dva meseca je nažalost, poražavajući. Nema ni napretka u primeni Zakona o javnom informisanju i medijima. Naprotiv, obaveza da se do avgusta meseca u Registar medija upišu svi vlasnici, direktni ili indirektni, koji poseduju više od 5% udela u vlasničkoj strukturi još nije zaživela.
Usvajanje seta medijskog zakona avgusta 2014. godine, je nažalost, jedini uspeh koji Evropska komisija priznaje. Dakle, nismo se makli od avgusta 2014. godine.
Da li nam je važno da znamo ko su vlasnici medija, svi oni koji na neki način utiču na formiranje našeg mišljenja, i tu ne mislim sam ona one koji su obavezni da se upišu u Registar sa više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, već i na one koji poseduju manje od 5% udela, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom kao izvorima finansiranja više medija. Praksa je nažalost, pokazala da ima i takvih slučajeva.
Moj predlog u ime poslaničke grupe Boris Tadić SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, je izmena Zakona o javnom informisanju i medijima. Predviđa da se u Registar medija moraju upisati svi vlasnici direktni ili indirektni bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu. Na taj način ćemo obezbediti transparentnost vlasničke strukture, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije.
Podsetiću vas da je jedno od Ustavom zagarantovanih prava i pravo na informisanje ali i svojinske odnose kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, te vas iz tih razloga pozivam, ovo je već sigurno deveti put, da podržite ovaj predlog, da se izmene ovog zakona nađu na dnevnom redu ove sednice, pre svega u interesu građana Srbije. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanik Aleksandar Senić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Kolege poslanici, izveštaj Evropske komisije o stanju u srpskim medijima od pre više od mesec dana je, nažalost poražavajući. Nema ni napretka u primeni Zakona o javnom informisanju i medijima. Naprotiv, ima nazadovanja. Obaveza da se do avgusta meseca u registar medija upišu svi vlasnici direktni ili indirektni, koji poseduju više od 5% udela u vlasničkoj strukturi još nije zaživelo.
Usvajanje seda medijskih zakona avgusta 2014. godine je, nažalost, jedini uspeh koji Evropska komisija priznaje. Dakle, nismo se makli od avgusta 2014. godine.
Da li nam je važno da znamo ko su vlasnici medija? Svi oni koji na neki način utiču na formiranje našeg mišljenja. Tu ne mislim samo na one koji su obavezni da se upišu u registar sa više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, već i na one koji poseduju manje od 5% udela, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija. Praksa je, nažalost, pokazala da ima i takvih slučajeva.
Moj predlog u ime poslaničke grupe Boris Tadić – SDS je izmena Zakona o javnom informisanju i medijima i predviđa da se u registar medija moraju upisati svi vlasnici direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu. Na taj način ćemo obezbediti transparentnost vlasničke strukture, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije.
Podsetiću vas da je jedno od Ustavom zagarantovanih prava i pravo na informisanje, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica. Iz tih razloga vas pozivam da podržite ovaj predlog da se izmene ovog zakona nađu na dnevnom redu ove sednice. Napominjem da ne treba zanemariti ni nedavnu izjavu izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera, o svojoj zabrinutosti zbog situacije sa medijima u Srbiji. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.

Mi smo svojim amandmanom predvideli brisanje stava 1. člana 11. koji glasi – obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju se srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta.

Smatramo da je ovaj stav ovog člana neprihvatljiv. Smatramo da obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava Vlada treba da ispunjava u skladu sa zakonima i drugim propisima ili ugovorima, a ne u zavisnosti od sposobnosti vlasti, odnosno same Vlade da napuni budžet.

Obaveza Vlade Srbije je da brine o svojim građanima, a naročito o korisnicima socijalne pomoći, penzionerima. Obaveza je da redovno isplaćuje zaposlenima zarade u javnom sektoru, te iz toga sledi da joj je ipak prioritet punjenje budžeta.

Mi smo dobili odgovor da se amandman ne prihvata, zato što je rešenje dato u predlogu zakona celishodnije. Ja samo mogu da komentarišem jednu stvar, a to je da, po meni, ovo praktično znači da se ispunjenje zakonskih obaveza, koje Vlada treba da ima, zavisi, recimo, od efikasnosti poreske uprave. Mi znamo da je ona neefikasna za sad. Znači, ako poreska uprava uspe da naplati poreze u planiranom iznosu, na mesečnom nivou, u tom slučaju će se znači isplatiti plate i penzije i subvencije i doprinosi zaposlenima. Na ovaj način se praktično na mala vrata daje mogućnost da se suspenduju zakoni, recimo Zakon o radu i obaveznom socijalnom osiguranju. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 15. govori o obavezama javnih preduzeća i privrednih društava i drugih oblika organizovanja, da deo svojih dobiti uplate u budžet Republike Srbije.

Mi smo samo pokušali, kolega Petrović i ja, da preciziramo stav 2. koji kaže – privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu, dužna su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine, u budžet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za 2015. godinu, koji u skladu sa Zakonom uređuje privredna društva…

(Zoran Babić, s mesta: Šule, kako bilo na koncertu?)

(Dragan Šutanovac, s mesta: Pozdravio te moj tast.)

Ja vas molim da vratite deo vremena, za obrazloženje.

Dakle, naša namera je bila da preciziramo, odnosno utvrdimo dinamiku uplate dela dobiti privrednih društava u budžet Republike Srbije i smatramo da tu dinamiku treba da odredi nadležno ministarstvo za poslove finansija.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ja bih još jednom zamolila gospodina ministra Vujovića da pažljivo pročita stav 2. ovog člana. Moje su primedbe slične onim koje je malopre iznela koleginica Jerkov.

Mogu samo da kažem da iz ovog člana čovek vidi neki nagoveštaj neke namere Vlade, odnosno da uvede u red naknade za članstvo u komisijama. Znači, ništa precizno. Znači, mi iz ovog stava možemo, prosto, on je nesprovodljiv, zato što je sve neodređeno, zato što se nešto preispituje, zato što se nešto eventualno pokreće, zato što se nešto predlaže da se izmeni. Ko predlaže izmene?

Vi ovde kažete u članu da su potrebne izmene zakona i propisa, ali u zakonu se ne kaže ko te izmene zakona predlaže, ne daju se rokovi.

Drugo, zaista ne bih upotrebila nijedan grublji izraz, naravno, ponovili ste u obrazloženju ceo drugi stav, s tim što ste na kraju dodali još jednu haotičnu rečenicu koja kaže drugim rečima - obavezuju se da razmotre ukidanje osnova za isplatu naknada za svaki pojedinačni slučaj. Znači, šta će Vlada konkretno raditi? Ovo ste izgleda stavili reda radi u zakon. Zahvaljujem.

Hvala.

Ni na ovaj član nemam neki bolji komentar nego na onaj prethodni. Da bi bilo jasnije našim gledaocima, ako ih uopšte ima, ovaj član se odnosi na korisnike budžeta Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojim upravljaju drugi korisnici javnih sredstava.

Znači, ceo član je neprecizan. Iz stava 1. se ne vidi na koje se troškove konkretno misli, da li se misli na troškove zakupa prostora, da li se misli na troškove utroška električne energije, vode i ostalih komunalija. Šta znači kod korisnika pokretnih stvari, citiram, namiruju se troškovi samo po tom osnovu? Iz ovog člana prosto nije moguće utvrditi koja su prava i obaveze korisnika budžeta Republike Srbije, te bih ja volela da ministar finansija to malo bolje objasni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Slažem se sa vama, gospodine ministre, da je bilo potrebno da ovaj član bude precizniji. Valjda nam je svima ideja, valjda nam je svima cilj da zakoni budu jednostavniji, čitljiviji i jasniji, da nema nikakvih nedoumica. Nažalost, mi smo imali jako malo vremena da uredimo još bolje i kvalitetnije amandmane, pa je to naš prilog da kažemo da se briše.

Hvala, gospođo predsednice.

Član 24. govori o raspoređivanju sredstava NIP. Mi smo predloži brisanje prvog stava ovog člana, jer nije jasno ko je nadležan da predlaže poseban akt Vlade, nije jasno kojim aktom i kojeg je stepena obaveznosti taj akt i šta će Vlada uraditi po pitanju preraspodele sredstava za realizaciju projekata NIP.

Kada sam čitala obrazloženje koje je dato na odbijanje ovog amandmana, stekla sam utisak da je obrazloženje u stvari mnogo bolje nego sam stav ovog zakona, te ću ga ja pročitati. Kaže – amandman se ne prihvata, jer se sredstva Nacionalnog investicionog plana opredeljuju odlukom o rasporedu i korišćenju sredstava za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije na predlog nadležnog ministarstva, Ministarstva privrede. Znači, tu se jasno kaže koje je ministarstvo nadležno i ja kažem da sam stekla utisak da je obrazloženje bolje od ovog stava. Zahvaljujem.

Mi smo u članu 25. posle stava 4. dodali stav 5. koji glasi – ministarstvo nadležno za realizaciju Nacionalnog investicionog plana će jednom godišnje dostavljati Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju projekata Nacionalnog investicionog plana.

Moje kolege i ja smo malopre razgovarali o tome pokušavajući da se prisetimo koliko godina već traju projekti Nacionalnog investicionog plana. Oni su negde možda od 2006, 2007. godine. Traju priličan broj godina, pa s obzirom da su to projekti od velike vrednosti, mi predlažemo da Vlada bude u obavezi da jednom godišnje Narodnoj skupštini podnese izveštaj upravo u trošenju novca iz Nacionalnog investicionog plana i realizaciji projekata. Hvala.