Hvala, gospođo predsednice.
Ovo je još jedan od prihvaćenih amandman poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije. Naime, radi se o članu 45. koji govori o kodeksu policijske etike, gde se u trećem stavu kaže da kodeks policijske etike propisuje Vlada.
Mi smo predložili da se preciziraju rok u kome se usvaja kodeks policijske etike. Mislim, da se u prelaznim i završnim odredbama, predviđen je rok za usvajanje podzakonski akata, ali kodeks policijske etike predstavlja specifični dokument koji se ne može podvesti pod pojam podzakonskih akata kao opštih pravnih akata, te u tom smislu smo i predložili ovaj amandman i naravno predložili smo da taj rok bude 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona. Dobro što je Ministarstvo i Vlada imalo razumevanja za ovaj naš amandman. Hvala.

Hvala.
Član 52. govori o snimanju na javnim mestima. Tako prvi stav kaže – policija vrši nadzor i snimanje javnog mesta radi obavljanja policijskih poslova. Mi smo ove reči: „radi obavljanja policijskih poslova“ zamenili rečima: „radi sprečavanja izvršenja krivičnog dela ili prekršaja“.
U našem obrazloženju se kaže, u stvari, mi predlažemo da svrha zbog koje se može preduzeti snimanje javnog mesta bude precizno definisana. Inače, Predlogom zakona je predviđeno da snimanje javnog mesta može biti preduzeto radi obavljanja policijskih poslova. Obzirom da je krug policijskih poslova definisan u članu 30. Predloga zakona i da, između ostalog, podrazumeva i izvršavanje drugih policijskih poslova i zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona, to praktično znači da policija može preduzeti mere snimanja javnog mesta iz bilo kog razloga protivno svrsi zbog koje se ova mera uvodi.
Ovako široko definisan razlog za preduzimanje mere snimanja javnog mesta je izuzetno opasan, jer otvara mogućnost zloupotrebe, a ako se ima u vidu da se ovom merom zadire u privatnost građana, problem postaje znatno veći.
Pored toga, Predlog zakona ima ozbiljnu manjkavost u pogledu evidencije podataka o ličnosti, tako da se postavlja pitanje koji se podaci prikupljaju na ovaj način, gde se skladište, kako se obrađuju i kako se čuvaju? Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 56. govori o pružanju policijske pomoći zdravstvenim radnicima. Gde se u stavu 1. kaže da se policijski službenici odazivaju na poziv lekara. U stavu 2. da poziv rukovodioca psihijatrijske ustanove itd. U stavu 4. se kaže da ako je pružena policijska pomoć, zdravstvena ustanova je dužna da dostavi zahtev.
Mi smo ovaj stav proširili time što smo rekli da se umesto reči „zahtev“ dodaju reči „pisani zahtev najkasnije u roku od 48 časova od podnošenja usmenog zahteva“. Dakle, ukoliko na poziv lekara policijski službenici dođu i intervenišu ili na poziv rukovodioca psihijatrijske ustanove dođu i intervenišu, zdravstvena ustanova i po našem predlogu bi bila dužna da u roku od 48 sati u pisanoj formi podnese zahtev.
Kada sam pogledala obrazloženje za odbijanje ovog amandmana, meni je tu prosto ne jasno, vidim da se obrazloženje odnosi na amandman koji su podnele kolege Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković i Nenad Nikolić. Njihov amandman se na ovaj član odnosi na stavove 1. i 2. a ovde je u pitanju stav 4.
Mislim da bi prihvatanjem ovog našeg amandmana ovaj član bio kompletniji. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ovo je još jedan amandman poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka.
Amandman se odnosi na član koji govori o primeni ovlašćenja prema maloletnim licima. Mi smo u više stavova intervenisali i konačno je dobro što je Vlada prihvatila ovaj naš amandman. Inače, nesporno je da policijska ovlašćenja prema maloletnom licu primenjuju svi policijski službenici i osim prikupljanja obaveštenja u svojstvu građanina i saslušanja maloletnika u svojstvu osumnjičenog koje primenjuje policajac za maloletnike, smatramo da treba normirati i da policajac za maloletnike saslušava maloletna lica i kada oni imaju svojstvo oštećenog. To je jedna od naših intervencija u stavu 1.
Takođe smatramo da prilikom primene policijskih ovlašćenja, policijski službenici dužni su da vode računa, ne samo o dostojanstvu ličnosti maloletno lica, već i o njegovom psihičkom i emocionalnom svojstvu, budući da su maloletnici specifična kategorija pravnih subjekata.
Smatramo da način primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima treba da propišu osim ministra unutrašnjih poslova i ministar nadležan za pravosuđe, što u članu i postoji, ali i ministar zdravlja, s obzirom da na specifičnost emocionalnih, psihičkih i drugih svojstava maloletnih lica, te još jednom mislim da je dobro što je Vlada prihvatila ovaj naš amandman. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 85. govori o pravima lica koja se dovode. Mi smo predvideli da se u članu 85. briše stav 2. Inače, u članu 85. stavom 2. je predviđen izuzetak kod pravila da je policijski službenik dužan da lice koja dovodi pre dovođenja, na jeziku koje lice razume, upozna za razlozima dovođenja, pravu na obaveštavanje porodice ili drugih lica kao i o pravu na branioca.
Izuzetak podrazumeva da policijski službenik može upoznati lice sa pravima tek po dovođenju i to ako okolnosti u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. Dakle, u pitanju je diskreciona ocena policijskih službenika i otvara prostor za zloupotrebu i za najgrublje ograničavanje i ugrožavanje prava građanina da bude upoznat sa osnovnim pravima pre samog dovođenja. Od ovog slučaja može zavisiti kasnije ceo tok eventualnog postupka - da li je policijski službenik pravilno ocenio okolnosti u i u skladu sa tim pravilno postupio, to je pitanje? Da li je povređeno pravo građanina da bude obavešten o svojim pravima, da li se time uticalo na njegov položaj u eventualnom postupku i tome slično?
Ukoliko je potrebno da se utvrdi određeni izuzetak od pravila, on mora biti precizan i tako definisan da ne dozvoljava bilo kakva široka tumačenja, niti diskreciona postupanja.
U odbijanju našeg amandmana vaš odgovor glasi da se amandman ne prihvata, zato što Vlada smatra da u slučajevima hitnih intervencija koje ne trpe odlaganje zbog ugrožavanja života ili zdravlja nekog lica, lica koje se dovodi, koje predstavlja pretnju po život i zdravlje, biće upoznato sa svojim pravima kada se otkloni opasnost.
Ja bih zaista želela da mi gospodin ministar malo bolje objasni, znači da mi ovo obrazloženje proširi time i da me uveri da neće doći do zloupotreba ovog stava 2. člana 85. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Pa, poslanička grupa Boris Tadić - Socijaldemokratska stranka je podnela pedesetak amandmana i ovo je već, ako se ja ne varam 15. ili 16. amandman. U toku sednice je ministar prihvatio, čini mi se, tri naša amandmana.
Ja samo mogu da iskažem zadovoljstvo što se pažljivo čitaju naši amandmani. Naravno, oni nisu kozmetički, oni su, čini mi se, u nekim slučajevima i suštinski. Pa, još jednom, smatram da je ovo dobar znak da se i opozicija u ovom parlamentu bar donekle sluša. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsednice.
Ovo je još jedan amandman Poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka koji je prihvaćen. Inače smo mi, takođe, kao kolege Šutanovac i Pavićević, intervenisali na stav 1. tako što smo na kraju rečenice dodali reči – koji se ističe na oglasnoj tabli organizacionih jedinica, tako da bi taj stav glasio sad – Ako je rukovodeće radno mesto upražnjeno, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan da zahteva popunu upražnjenog radnog mesta, u roku od 30 dana od dana kada je mesto upražnjeno, organizaciona jedinica nadležna za upravljanje ljudskim resursima raspisuje interni konkurs za popunu tog radnog mesta, koji se ističe na oglasnoj tabli organizacionih jedinica.
Smatramo da je potrebno uvesti obavezu organizacione jedinice nadležne za upravljanje ljudskim resursima da zaposlene obavesti o raspisanim internim konkursima, putem isticanja istog na oglasnoj tabli tih organizacionih jedinica.
Zahvaljujem.

Hvala gospođo predsednice.
Mi smo isto intervenisali na član 138. koji kaže ko ne može biti primljen u radni odnos u MUP. Tako da smo imali najveću primedbu na tačku 6). Prvi deo te tačke koji kaže da lice koje je pravosnažno osuđeno za prekršaj sa elementima nasilja ne može da bude zaposleno u Ministarstvu. Slažemo se potpuno sa time, međutim drugi deo ove tačke 6) nam ne uliva nadu da je jasan, on glasi – ili drugi prekršaj koji ga čine nedostojnim za obavljanjem poslova u Ministarstvu.
Mi predlažemo da se ta odrednica ili drugi prekršaj koji ga čini nedostojnim za obavljanje poslova u Ministarstvu izbriše, jer smatramo da razlog da neko lice ne bude primljeno u radni odnos mora biti vrlo precizno određen i da ne sme biti nikakvog prostora za proizvoljna tumačenja, što se podrazumeva pod nedostojnošću za obavljanje poslova u Ministarstvu, na koji način će odrediti krug takvih prekršaja. Volela bih da čujem to kao odgovor od gospodina ministra.
Inače, u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana, pozivate se amandman ne prihvata, iz razloga što je prihvaćen amandman narodnog poslanika Zorana Babića na član 172.
Ja sam pogledala amandman kolege Babića i videla sam da se on delimično odnosi i na član 138, međutim, ni jedan deo tog njegovog amandmana se ne odnosi na tačku 6) na koju mi imamo primedbe i na koju smo mi uložili amandman, te vas molim da mi razjasnite upravo ono što sam pitala – koje taj koji će određivati da li je neko dostojan ili nedostojan? Šta su to parametri i sve ono što sam u prethodnom izlaganju rekla. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Član 170. govori o pravu na štrajk. Mi smo intervenisali na stav 4. koji glasi: „Rukovodilac organizacione jedinice najkasnije deset dana pre početka štrajka određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada“. Mi smo svojim amandmanom predvideli da ostatak rečenice koji glasi: „koji ne može biti manji od 60% zaposlenih“ briše. Zatim smo predvideli da se briše stav 10. istog ovog člana, koji glasi: „Policijski službenici koji učestvuju u štrajku ne mogu za vreme štrajka da nose oružje i druga sredstva prinude“.
Dakle, rešenje iz predloga zakona po kojem broj zaposlenih, koji je dužan da ostane na svom radnom mestu za vreme štrajka, ne može biti manji od 60% u potpunosti obesmišljava ustavno pravo na štrajk. Budući da je štrajk posledice spora između većine zaposlenih i poslodavca, prosto je nelogično da je to tako dato u ovom članu.
Takođe je neprihvatljiva odredba da policijski službenici koji učestvuju u štrajku ne mogu za vreme štrajka da nose oružje i druga sredstva prinude, obzirom da za vreme štrajka mogu nastupiti objektivne okolnosti koje zahtevaju zakonitu upotrebu sredstava prinude.
Samo bih želela da vam pročitam i obrazloženje koje se odnosi na odbijanje našeg amandmana. Znači, i dalje se pozivate na to da ste prihvatili amandman narodnih poslanika Vladimira Orlića, Dušice Stojković, Aleksandra Markovića, Nenada Nikolića na isti član ovog zakona. Međutim, ono na šta su kolege intervenisale nema veze sa onim na šta smo mi intervenisali, te vas molim još jednom, znači ovo nije prvi put, ovo je već možda jedno peti, šesti put da ja imam nesuvisla objašnjenja za odbijanje naših amandmana, da upozorite službu da bar pažljivije piše te vaše odgovore na odbijanje naših amandmana. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 190. govori o pravu na naknadu u slučaju privremene sprečenosti za rad i stav 6. predviđa i slučaj zloupotrebe privremene sprečenosti za rad. Mi smo preformulisali taj stav 6. koji inače glasi – u slučaju postojanja osnovane sumnje da zaposleni vrši zloupotrebu korišćenja privremene sprečenosti za rad, neposredni rukovodilac može isključivo radi obezbeđenja dokaza o tome da izvrši terensku kontrolu, a potom se obrati nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
Naša izmena glasi – u slučaju postojanja osnovane sumnje da zaposleni vrši zloupotrebu korišćenja privremene sprečenosti za rad, neposredni rukovodilac može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
Rešenje koje je dato u zakonu kaže da postoje slučajevi osnovane sumnje da zaposleni vrše zloupotrebu korišćenja privremene sprečenosti za rad i neposredni rukovodilac može isključivo radi obezbeđenja dokaza o tome da izvrši terensku kontrolu, a potom se obrati nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u suprotnosti je sa članom 103. Zakona o radu. Sem toga, neposredni rukovodilac ne poseduje dovoljno znanja iz oblasti medicinske struke da bi prikupljao dokaze na način kako je to predloženo stavom 6. člana 190. Predloga zakona.
Što se tiče obrazloženja koje smo dobili, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je mogućnost kontrole bolovanja predviđena članom 103. Zakona o radu, a obzirmo da policijski službenici kao uslov za zasnivanje radnog odnosa i rad u ministarstvu imaju posebnu psihofizičku sposobnost, smatramo predloženo rešenje opravdanim. Cilj norme je sprečavanje zloupotrebe bolovanja, umanjena psihofizička sposobnost utiče na obavljanje policijskih poslova.
Delimično se slažem sa ovim vašim obrazloženjem, ali dozvolićete i da je policajac, odnosno policijski službenik živo biće i da postoji mogućnost i da se on razboli, te ne znam zašto odbijate ovaj naš amandman. Mislim da zdravstveni radnici imaju daleko više osnova da daju svoje mišljenje u vezi razmene sposobnosti pripadnika policije. Zahvaljujem.

Samo jednu rečenicu.
Ja ne sporim da ima zloupotreba, ali opet trebamo poći od toga da to nije masovna pojava. Čitam ono što je predloženo u ovom članu zakona, a to je upravo ono što ste vi rekli. Znači, to je taj drugi deo rečenice koji kaže – a potom se obrati nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Dakle, vraćamo se ponovo zdravstvenoj ustanovi koja, hteli mi to ili ne, mora da da svoje mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ovim članom je između ostalog definisano šta je zadatak lokalnih samouprava u procesu prodaje poljoprivrednog zemljišta i između ostalog njihov je zadata da opredeljuju površine za prodaju poljoprivrednog zemljišta, da raspisuju, odnosno objavljuju javne pozive za prikupljanje ponuda, da razmatraju ponude i da donose odluke o prihvatanju ponuda. Naravno, sve to uz obaveznu saglasnost nadležnog ministarstva.
Ja se ne slažem sa time da sve te radnje lokalne uprave treba da se rade samo uz saglasnost Ministarstva. Dobila sam odgovor na svoje amandmane u kojima sam predvidela da se u stavu 2. i u stavu 5. brišu upravo te reči koje kažu da se sve te radnje rade uz saglasnost Ministarstva.
U odgovoru se kaže da poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini upravlja i raspolaže Republika Srbija, i ja to ne sporim. Međutim, imam pitanje za vas zašto Ministarstvo i Vlada nemaju poverenja u rad jedinica lokalnih samouprava? Mislim da se rad lokalnih samouprava svodi samo na pripremu svega što je u funkciji prodaje poljoprivrednog zemljišta.
Poslanička grupa Boris Tadić SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, su protiv takvog tutorstva nad jedinicama lokalne samouprave.
Mislimo da se na taj način ponovo vrši, po ko zna koji put, centralizacija, sve uz opravdanje da su lokalne samouprave nesposobne da ovaj posao rade samostalno, jer je i onako zakonom predviđena kontrola zakonitosti odluka jedinica lokalne samouprave, kroz mogućnost izjavljivanja žalbi ministarstvu.
Takođe, predlažemo i brisanje stava 8. ovog člana, kojim se predlaže da uslove i način utvrđivanja tržišne vrednosti propisuje ministar finansija uz saglasnost Ministarstva za poslove poljoprivrede.
Mislim da je ovo bespotrebno, obzirom da se u prethodnom stavu kaže da poreska uprava za svaku lokalnu samoupravu utvrđuje tržišnu vrednost poljoprivrednog zemljišta. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ja to sve razumem što ste rekli, jasno mi je, ja sam bila u lokalnoj upravi tri godine, bila sam zamenica predsednika opštine, i meni je to potpuno jasno.
Nego, otkud potreba da se stalno, u svakom stavu, naglašava da je sve, uz saglasnost Ministarstva.
Ako ste me u obrazloženju, odbijanjem amandmana rekli, da je poljoprivredno zemljište vlasništvo Republike Srbije, da ona raspolaže njime, to je meni potpuno jasno, nego otkud tolika potreba da se iza svakog stava, a kada se radi o radnjama koje vrši lokalna uprava stoji – uz saglasnost ministarstva. To se podrazumeva, verovatno. Hvala.

Hvala.
Član 5. ovog zakona govori o konačnosti odluka. Mi smatramo da ono što je dato u ovom članu se kosi sa Ustavom. Vi ste u prvom stavu rekli – odluke donete u skladu sa ovim zakonom su konačne; protiv odluka iz stava 1. ovog člana može se voditi upravni spor.
Mi mislimo da je bitno uvesti i mogućnost prigovora na odluku, te naša izmena ovog člana glasi: „Učesnik u postupku privatizacije ima pravo prigovora na odluke donete u postupku privatizacije u roku od osam dana od dana donošenje odluke. Prigovor se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privrede, koje je dužno da o prigovoru odluči u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Akt kojim se odlučuje o prigovoru konačan je i protiv njega se može voditi upravni spor“.
U odgovoru koji smo dobili kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što je predviđena odredba posledica koncepta predloga zakona koje ministarstvo nadležno za poslove privrede sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, pa je shodno navedenom propisana konačnost odluka donetih u skladu sa ovim zakonom itd.
Ja vas molim da još jednom razmotrite ovu mogućnost i uvedete u zakon naš amandman koji daje mogućnost nezadovoljnima u privatizacijama pravo na prigovor na odluku. Hvala.

Hvala.
Član 7. govori o sredstvima koja se dobijaju prodajom kapitala, odnosno imovine u postupku privatizacije. Tu je dat raspored tih sredstava.
Mi smo predvideli da se tačka 4. u istom tom članu sa 5%, a odnosi se inače na sredstva koja su namenjena lokalnim upravama u postupku privatizacije, da se ona poveća sa 5% na 35%, a da se tačka 5. briše.
Tačkom 5. se kaže da će se 30% sredstava izdvojiti za druge namene koje poslovnom odlukom određuje Vlada Republike Srbije.
U odgovoru se praktično kaže da Vlada mnogo bolje raspolaže sredstvima, nego lokalne uprave. Ovo je još jedan u nizu zakon kojima se gotovo na brutalan način vrši centralizacija cele države. Ova Vlada je rešila da sve centralizuje, ne vodeći računa o svim lokalnim samoupravama podjednako i, kao što reče jedan kolega pre neki dan, braneći zakone koje je predstavljao ministar Vujović, ova Vlada vodi računa o ciframa. Nažalost, izgleda da se njena briga svodi samo na cifre, a ne i na građane. Zahvaljujem.