Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, jasno je da je država ovim izmenama zakona rešila da poveća stepen naplate poreza, da smanji sivu ekonomiju, da one neodgovorne koji izbegavaju poreske obaveze adekvatno sankcioniše i uvede u sistem poreske naplate. Ujednačiće, objediniti i pooštriti prekršaje politike u domenu poreskih propisa, usaglasiti ovaj zakon sa Zakonom o prekršajima. Informatički će osavremeniti usluge poreskim obveznicima i rad Poreske uprave. Obeshrabriće one koji bi pokušali izbegavanje poreskih obaveza i kako rekoste – doprineće se bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu Poreske uprave. Utisak je da je akcenat stavljen na poreske obveznike, na njihovu ažurnost, na sankcije ukoliko ne poštuju propise i tome slično.
Pitam se gde je u ovim izmenama i dopunama ovog zakona običan građanin, onaj isti građanin koji od vas očekuje da se u ovim izmenama zakona nađu i preporuke Zaštitnika građanina iskazane nedavno u godišnjem izveštaju?
Ovo je bila odlična prilika da ispravite očigledne propuste. Podsetiću na najznačajnije preporuke i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po kojima nije postupljeno a tiču se upravo ove tematike.
Nužno je da Poreska uprava, citiram Zaštitnika građana, odmah nakon saznanja da porez i sporedna poreska davanja nisu blagovremeno plaćeni, čak i kada je poreski dug neznatan uputi građanima opomenu za plaćanje poreza kako bi sprečila da protok vremena dovede do značajnog uvećanja kamate, naročito iz razloga jer građani zbog višegodišnjeg pasivnog poreskog organa pogrešno smatraju da su nekom od ranijih uplata porez u potpunosti izmirili, kraj citata.
Ova sugestija se mogla naći u ovim izmenama zakona, samo da je predlagač zakona pročitao izveštaj Zaštitnika građana i obratio pažnju na te elemente. Kako ova sugestija nije deo predloženih izmena ovog zakona, poslanička grupa Boris Tadić, NDS, ZZS i Zeleni Srbije načinila je amandman na član 22. odnosno član 71, sve u cilju da ova preporuka bude sastavni deo Predloga zakona.
Nadalje u svom izveštaju Zaštitnik građana kaže – Poreska uprava nije prihvatila preporuku Zaštitnika građana da utvrdi u koliko slučajeva kojim poreskim obveznicima i sporednim poreskim dužnicima i u kom iznosu je nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda primenom komforne metode kamata na kamatu naplaćeno više poreza i sporednih poreskih davanja od dugovanih, nakon čega bi iznos razlike bio vraćen građanina na lični zahtev.
U obrazloženju Zaštitnika građana, između ostalog, se kaže – usled neprihvatanja preporuke poreski obveznici iz druge polovine 2012. godine se i dalje tretiraju lošije u odnosu na dužnike poslovnih banaka odnosno dužni su da na ime kamate RS plate više nego privatnom poveriocu.
O nesprovođenju preporuke Zaštitnika građana, Zaštitnik građana je obavestio Narodnu skupštinu, Vladu i javnost nakon čega je Poreska uprava iznela saopštenje kojim je dezinformisala javnost o tome da je sa primenom komforne metode prestala 1. januara 2011. godine, iako ju je primenjivala do 1. januara 2013. godine. Zbog toga je Zaštitnik građana tražio od Ministarstva finansija da sankcioniše odgovorne za drsko obmanjivanje javnosti, a u neposrednoj komunikaciji je dogovoreno da Ministarstvo finansija razmotri mogućnost izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kako bi se oštećenim građanima omogućilo vraćanje preplaćenog iznosa na lični zahtev.
Do isteka izveštajnog perioda Zaštitnik građana nije obavešten o preduzetim merama Ministarstva kako bi se po preporuci postupilo, kraj citata. Nažalost, ni ova tema nije deo ovih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Uprkos dogovoru sa Zaštitnikom građana da će se razmotriti mogućnost izmene zakona.
Naša poslanička grupa je takođe svojim amandmanom na član 21, odnosno na član 70. pokušala da tu očiglednu nepravdu učinjenu građanima ispravi ili bar ublaži. Mislim da bi trebalo da date podjednaku važnost i punjenju državne kase i građanima sa druge strane, odnosno njihovim problemima koje je izneo Zaštitnik građana. Imali ste priliku da ovim izmenama pokažete da jednako razmišljate i o punjenju državne kase, kao i o običnom građaninu. Nažalost, to nam ovog puta niste pokazali.
Nižu se nadalje preporuke koje se odnose na rad regionalnih odeljenja Poreske uprave koja prekoračuje zakonski rok za odlučivanje o žalbama na rešenja filijala, ekspozitura poreskih odeljenja jedinica lokalnih samouprava. Prekoračenje roka pravda se velikim prilivom predmeta i nedovoljnim brojem zaposlenih. Pritužbe se mahom odnose na rad Poreske uprave zbog nemogućnosti da sankcioniše poslodavce da blagovremeno uplate doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Kako bi stekli pravo na penziju, ionako osiromašeni građani su prinuđeni da se zadužuju kako bi umesto poslodavca platili doprinose i počeli da ostvaruju pravo na penziju.
U Poreskoj upravi selektivno se postupa po prijavama, te građane lišava prava na efikasno pravno sredstvo i dovodi ih u beznadežnu situaciju.
Još jedan član ovog zakona izazvao je negodovanje javnosti. To je član 20. koji je izmenjen 29. maja 2013. godine čijom je izmenom prvi put propisano da se odredbe zastarelosti, prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj poreza primenjuje na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Na ovaj način poslodavac će biti trajno amnestiran od uplate doprinosa u fondove koji su ustanovljeni kao obavezni, dok će zaposleni izgubiti mogućnost da mu za pripadajući deo radnog veka budu priznata prava koja je stekao svojim radom. Izmene tog zakona su bile izglasane 29. maja 2013. godine.
Šta reći? Toliko o brizi o običnom građaninu. Po rečima Zaštitnika građana stanje u oblasti prinudne naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje dovodi do zaključka da je ostvarivanje prava sve teže i neizvesnije pri čemu se građani bore ne samo sa bahatošću i samovoljom poslodavaca, neefikasnim organima zaduženim za kontrolu, već i sa preprekama koje im na tom putu postavlja zakonodavac opredeljujući se za favorizovanje drugih interesa kao pretežnih.
Pored ustavnog određenja Republike Srbije kao države zasnovane na socijalnoj pravdi čini se da se zakonodavac nedovoljno rukovodi proklamovanim ustavnim načelima i da ne uspeva da značajan društveni problem reši na sistemski, načelan i pravičan način, kraj citata. Slažem se sa Zaštitnikom građana i pitam vas – gde su u ovom zakonu građani, obični građani? Navikli su već da im svaki novi zakon iz ove oblasti otežava egzistenciju, pravo ona penziju, pravičan povraćaj poreza od države koja očigledno nema namere da to i učini.
Drugi problem, po meni, je Poreska uprava. U internom glasilu Poreske uprave poreznik od septembra 2013. godine, građani su u razgovoru sa bivšim v.d. direktorom Poreske uprave Ivanom Simičem dali ocenu o radu Poreske uprave. Između ostalog je rečeno da postoji problem usled lošeg i neadekvatnog odnosa ljudi, kako je rekao, u prvoj liniji sa poreskim obveznicima, nekorektnost u ophođenju, neljubaznost, nespremnost da se razume problem i birokratski manir, loše stručno postupanje poreskih inspektora koji nisu znali ili nisu hteli da razumeju i uvaže specifičnost poreskih obveznika, već su radili šablonski i kruto iz raznih razloga, loš rad filijala i beg od odgovornosti direktora filijala i stalni pritisak na centralu da se reše sporna pitanja.
Takav manir se mora promeniti i direktori moraju organizovati posao kako valja, rekao je bivši v.d. direktor poreske uprave. To je u stvari mišljenje građana na rad poreske uprave.
Na samom početku svog izlaganja rekli ste da nije problem samo u postojećem zakonu već u njegovoj primeni. Pitam vas da li je bilo nužno donositi novi zakon i koliko ste uvereni da će ovaj nov zakon imati daleko efikasniju primenu? Da li poreska uprava ima materijalnih i kadrovskih potencijala da sprovede ovaj zakon? Da li poreska uprava može biti kočničar u sprovođenju ovog zakona? Na koji način će poreska uprava biti motivisana da poveća naplatu poreza ili da poveća broj poreskih obveznika? Na kraju, zašto poreska uprava nije izvršila ni jednu preporuku Zaštitnika građana? Zašto vaše ministarstvo nije adekvatno reagovalo na preporuke zaštitnika građana?
Poslanička grupa Boris Tadić NDS – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije podnela je desetak amandmana od kojih smo u dva amandmana ugradili neke sugestije Zaštitnika građana. Nadam se da ćete ih pažljivo razmotriti i usvojiti i tako pokazati jednak tretman i prema budžetu Republike Srbije i prema građanima. Zahvaljujem.