Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i saradnici, očigledno je da je tema zaštite od grada neomiljena, i u Vladi a i među ministrima. Ona se tako, s vremena na vreme, prebacuje kao vruć krompir sa državnih organa na ministarstvo, pa ponovo sa ministarstva na državni organ, u ovom slučaju na Republički hidrometeorološki zavod.
Da se ni ubuduće ništa neće promeniti govori nam i to da se u Predlogu zakona ne imenuje nadležni organ, već se kroz ceo ovaj predlog zakona on provlači kao takav, odnosno neimenovan. Ako je Vlada čvrsto rešila da će nadležni organ za sprovođenje Zakona o zaštiti od grada biti Republički hidrometeorološki zavod, onda je to jasno trebalo da stoji u zakonu.
U obrazloženju zakona se kao opravdanje navodi to da nadležni organ ne treba imenovati u zakonu, jer postoji mogućnost da se u neko dogledno vreme poslovi zaštite od grada ponovo povere nekom drugom ministarstvu ili nekom organu.
Očigledno je da su problemi koji prate zaštitu od grada mnogobrojni, od nedovoljnog broja raketa, do strelaca koji nisu adekvatno plaćeni za svoj rad, preko zastarele opreme u radarskim centrima, loše koordinacije itd.
Nedavni nemili događaji u opštini Arilje i Ivanjica i pričinjena ogromna materijalna šteta u malinjacima, očaj ljudi koji su, čini mi se, nemarom nadležnih ostali bez svojih useva, ja ću vas samo podsetiti na neke natpise iz novina iz tog perioda: „Nevreme ojadilo voćare“, 21. maj; „Grad uništio zasade malina, šteta milionska“; „Milionska šteta u gradu Arilju“; „Neće da gađaju oblake za 80 dinara dnevno“, 18. maj; „Uništeni malinjaci u Ivanjici“; „Štetu od grada prijavilo 1.150 poljoprivrednika“. Sve su to natpisi iz novina od 29. maja.
Sve se kretalo u začaranom krugu. Ako su opštine obezbedile iz svojih sredstava protivgradne rakete, nije bilo strelaca za njihovo ispaljivanje, jer nisu blagovremeno sklopljeni ugovori sa njima, a podsetiću vas da je do 15. aprila već trebalo potpisati ugovore sa njima.
Ugovori nisu potpisani jer RHMZ u svom budžetu nije predvideo sredstva za naknade strelcima. Vlada je svojom odlukom iz budžetske rezerve odobrila sumu u visini od 80 miliona dinara za angažovanje strelaca, ali oni odbijaju potpisivanje ugovora zbog, kako kažu, ponižavajuće male sume od 2.400 dinara, koja im je ponuđena. I sve tako unedogled – ako ima raketa, nema strelaca, ako su angažovani strelci, nema dovoljan broj raketa, a odgovornih nigde.
Kažete da ne postoji zakon koji će celovito obuhvatiti održivi sistem za suzbijanje grada, koji istovremeno predstavlja integralni deo sistema Republike Srbije za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda.
Nažalost, gospodine ministre, mislim da ni ovaj predlog zakona neće daleko odmaći u sistemskom rešavanju zaštite od grada. I pored javnih rasprava u kojima su učestvovale zainteresovane strane i dale svoje sugestije, mislim da je ova druga verzija zakona rađena u iznudici i pod pritiskom, uz splet nesretnih okolnosti iz maja meseca.
Pored primedbe koju sam već iznela, a odnosi se na to da se u zakonu precizno nije navelo da je nadležni organ Republički hidrometeorološki zavod, moje primedbe se odnose i na čl. 8. i 9, a tiču se nadležnosti AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.
Recimo, u članu 8. stav 1. tačka 2) data je formulacija da AP u okviru svojih nadležnosti, „obezbeđuje podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada“. Ista formulacija je data i kada su u pitanju nadležnosti jedinice lokalne samouprave.
Ovakve formulacije su nedorečene i nejasne. Šta se kroz ovakvu formulaciju očekuje od AP Vojvodine i od jedinica lokalne samouprave? Šta se podrazumeva pod podrškom? Da li je to materijalna podrška u smislu nabavke raketa ili je možda samo logistička podrška, recimo, u obuci strelaca?
Ako je u članu 16. jasno rečeno da Republika Srbija finansira nabavku sredstava za zasejavanje gradonosnih oblaka, da li se i od samih lokalnih uprava očekuje da u okviru svojih mogućnosti, za svoje potrebe, nabave rakete? Ako se na tu vrstu podrške misli, to je bilo neophodno navesti i u samom zakonu.
U članu 16, takođe stoji da Republika Srbija finansira rad, opremanje i održavanje, između ostalog, i mreže lansirnih stanica. Zar nije bilo logično da finasiranje, a ujedno i održavanje lansirnih stanica, vrše jedinice lokalne samouprave? Ovo ne podrazumeva održavanje opreme za ispaljivanje raketa. Svaka jedinica lokalne samouprave na svojoj teritoriji ima neko javno komunalno preduzeće koje bi se moglo angažovati na održavanju parcele i objekata koji se nalaze u kompleksu lansirne stanice. Dakle, državni budžet ne bi imao ove izdatke za oko 1.600 stanica, a ova vrsta posla ne bi predstavljala preveliki finansijski teret za jedinice lokalne samouprave.
Pitam vas - šta je prava mera u odnosu na obezbeđivanje podrške AP i jedinica lokalnih samouprava?
Takođe, u članu 9. stav 1. tačka 5) daje se mogućnost jedinicama lokalne samouprave da razmatraju i usvajaju, napominjem – usvajaju, izveštaje o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za svoju teritoriju, koje im priprema nadležni organ. Šta će se, recimo, desiti ako jedinice lokalne samouprave ne usvoje izveštaje? Nedopustivo je da niži organ ima mogućnost da usvaja ili odbacuje izveštaje koje za njega priprema viši organ.
Nigde se u zakonu ne pominje obavezan zdravstveni pregled strelaca i ko to finansira.
U delu koji se odnosi na funkcionalnu strukturu odbrane od grada, republički centar odbrane od grada definiše se kao operativno-metodološki centar koji koordinira, rukovodi i obezbeđuje uslove za rad ostalih delova sistema odbrane od grada, gde se u tačci 6. kaže da „obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje mreže radara“. Ja vas pitam – ko obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje opreme za ispaljivanje protivgradnih raketa? Ili ćemo tehničko održavanje opreme prepustiti strelcima?
Finansiranje svih ovih aktivnosti je najverovatnije i najbolnija tačka oko koje ćemo se svi složiti. Kažete – našli ste rešenje koje bi rasteretilo budžet sa 100 miliona dinara. Ono je dato u članu 15. Mi smo juče na sastanku koji je održan sa vašim saradnicima razgovarali i o tome. Da li je uslov za primenu člana 15. izmena Zakona o osiguranju, ili on kao takav omogućava primenu njegovu? Znači, treba konsultovati stručnjake.
No, meni je u ovom članu nelogično da se 10% uplaćene premije osiguranja koje su društva za osiguranje dužna da uplate u budžet Republike Srbije radi finansiranja sistema odbrane od grada odnose samo na uplate registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Zašto samo registrovana gazdinstva, a ne i ostali osiguranici useva i plodova koji ne spadaju u ovu kategoriju osiguranika?
U članu 16. koji se delom odnosi na visinu mesečne naknade strelcima, mislim da formulacija, visina mesečne naknade ne može biti veća od 20% prosečne neto zarade, nije valjano. Zašto je data gornja granica? Taj procenat može biti daleko niži, što dodatno stvara nezadovoljstvo strelaca. Mislim da treba odrediti gornju, donju granicu i ona bi trebala da iznosi 20%. Na taj način bi se stimulisao rad strelaca.
Čitajući pažljivo zakon primetila sam jednu tehničku omašku u članu 20. Tačka 2. podtačka 3, naime, u delu koji se odnosi na propise koje donosi rukovodilac organa, a u podtački 2. oni se odnose na sprovođenje obuke i usavršavanje izgled potvrde iz člana 11. tačka 4, kako stoji u Predlogu zakona. Inače, tačka 4. se odnosi na planove izgradnje i modernizacije objekata i opreme. Tačka 3. koja treba da stoji se odnosi na obuku i na usavršavanje kadrova i izdavanje potvrde o završenoj obuci. Verujem da se bar oko ovog amandmana možemo složiti u danu za raspravu po pojedinostima.
Na kraju, gospodine ministre zašto je povučena prethodna verzija zakona koja je po mom mišljenju bila bolja, preciznija, bez nedoumica, naročito po pitanju obaveze jedinica lokalne samouprave? Da li ste od te verzije odustali pod pritiskom jedinica lokalne samouprave koje nisu bile spremne da na sebe preuzmu finansiranje dela aktivnosti po pitanju zaštite od grada?
Naša poslanička grupa je na ovaj zakon uložila 11 amandmana, te se nadam da ćete ih pažljivo razmotriti i eventualno neke od njih prihvatiti, sve u cilju poboljšanja kvaliteta zakona. Hvala.