Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, zaista nisam očekivao da ćemo oko jednog tehničkog zakona voditi raspravu koja u momente ulazi u deo koji se zove čista politička filozofija, za šta, moram da priznam, kapaciteti mog ministarstva nisu dovoljni da bi dali odgovarajuće tumačenje.
O čemu se zapravo radi? Ukoliko potencijalni preduzetnik ulazi u avanturu, koja se zove osnivanje novog preduzeća, neophodno je da: a) ima ideju i b) da ima novac koji će finansirati tako definisanu ideju. Iskustva svih zemalja su pokazala da su svi projekti razvoja malih i srednjih preduzeća, konkretni projekti, upravo propali zbog toga što ovaj prvi deo, segment početka poslovnog poduhvata, dakle ideja nije bila dovoljno razrađena. U kom smislu? Naizgled se vrlo često učini da je neki posao ili neka ideja dosta dobra, pa čak izrada nekog tzv. plana, poslovnog palana, da odgovarajuće rezultate, a u suštini rizik se ne izmeri na najbolji mogući način.
Naizgled se učini da potencijalni preduzetnik poznaje sva pravna, ekonomska tumačenja i da mu je jasno kako može inovaciju da pretvori u praksu, u konkretan projekat, pa iza toga, kada čitava priča počne da se odvija u realnom životu, pokaže se da to nije dobro.
Dakle, čitav kompletan zadatak, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i pojedinačnih regionalnih agencija, a objasniću vam koji je njihov odnos, jeste upravo da radi na ovom prvom delu, da smanji rizik ulaska u poslovni poduhvat tako što će definisati jedinstvenu metodologiju za izradu biznis planova, što će raditi na tumačenju ekonomskih propisa koji, između ostalog, tangiraju i preduzeća iz malog i srednjeg biznisa, tako što će da razvija inovativne inkubatore, što će da definiše metodologiju edukacije.
Dakle, to je zadatak Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, a ne da finansira, a ne da daje pare. Davanje para od ustanova državnog tipa je povratak u jednu centralističku, administrativnu ekonomiju. To nije niti cilj, niti ideja ove vlade, da razvija centralističku, administrativnu ekonomiju, nego naprotiv, da razvija ekonomiju tržišnog tipa.
Ukoliko postoji projekat, a iza njega stoji biznis plan, iza koga postoji preduzetnik kome je potpuno jasan ambijent u kome će realizovati svoju ideju, zadatak banaka, finansijskih organizacija, uključujući i Fond za razvoj Republike Srbije, je da finansira takav projekat, pre svega na osnovu pokazatelja rentabilnosti.
Dakle, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća neće finansirati projekte iz oblasti malog i srednjeg biznisa, nego će pružati sve potrebne konsultantske, menadžment usluge, tumačenja pravnih propisa, razvoj inicijative inkubatora itd. A to finansiranje se obavlja od strane banaka, od strane Fonda za razvoj. Mi ovim ne razvijamo novu finansijsku instituciju. Kada govorimo o zakonu o donatorskim sredstvima, govorimo o donacijama za funkcionisanje centralne agencije, čiji je zadatak da metodološki razrađuje politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, koju definiše ovo ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije.
Kakav je odnos regionalnih agencija? Neće centralna agencija osnivati regionalne agencije. Regionalne agencije se, gospodo, već osnivaju. Osniva ih Evropska agencija za rekonstrukciju. Osniva ih Vlada Republike Srbije zajedno sa preduzetnicima, sa privrednim komorama, osnivaju ih udruženja preduzetnika na terenu.
Odnos između centralne i regionalnih agencija je pre svega ugovorni odnos, a to je da se na terenu mora implementirati jedinstvena politika razvoja malih i srednjih preduzeća. Jer, ukoliko nema jedinstvene metodologije koju definiše centralna agencija, onda ćemo ponoviti slučajeve mnogih zemalja u tranziciji, gde je ideja razvoja malih i srednjih preduzeća bila kompromitovana, gde su ljudi ulazili "grlom u jagode" u projekte i gubili i ono malo imovine što su imali i što su ulagali kao kolateral.
Dakle, regionalne agencije će osnivati neposredni preduzetnici, ali će postojati taj odnos između centralne i regionalnih agencija.
Sledeća stvar koju želim da vam kažem jeste da je tačno da je Vlada, na osnovu svoje uredbe, između ostalog, osnovala i agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ona je osnovana uredbom Vlade, operativno je funkcionisala u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, sa idejom da na jednom konkretnom projektu ne čekamo zakon o centralnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, nego da već u februaru počnemo da radimo. Tačno je da je izveštaj o radu Ministarstva za privredu i privatizaciju obuhvatio i rad Agencije za mala i srednja preduzeća, koji je nadležnim skupštinskim odborima do sada dva puta dostavio. U avgustu i u septembru mesecu gospoda poslanici koji sede u Odboru za industriju imali su priliku da raspravljaju o tom izveštaju.
Međutim, ova centralna agencija će imati daleko veći broj nadležnosti. Osnovana je u trenutku da ne čekamo, da radimo na tome sa jednim konkretnim projektom, a ovde je precizno definisan broj nadležnosti centralne agencije. I da se ne bi stvarala pravna konfuzija, mi smo na Vladi, pretprošlog četvrtka, na inicijativu ovog ministarstva, predložili izmenu te uredbe. Izmenom je definisano da će Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja je osnovana na osnovu uredbe Vlade, prestati sa svojim radom onog časa kada Skupština bude izglasala ovaj zakon.
Drugim rečima, neće postojati dve centralne agencije, nego samo jedna osnovana na osnovu ovog zakona, kada ga Skupština usvoji. Odakle sredstva za osnivanje? Gospodo, u Zakonu o budžetu, koji ste vi usvojili u martu mesecu, za 2001. godinu, definisana su sredstva za osnivanje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Prema tome, tamo stoji precizna cifra koja će poslužiti kao osnivački ulog, odnosno osnivačka sredstva od strane Vlade. I, još nešto: gospođa Elen Peterson, koja je ovde pomenuta, doskora je bila šef Ureda svetske banke, nije pisala ovaj zakon i nije tačno da je ovaj zakon napisan da bi donatorska sredstva mogla da budu usmerena. Ovaj zakon je napisan da bismo mi imali institucije za jedno adekvatno, efikasno vođenje politike razvoja malih i srednjih preduzeća, pri tome ne mešajući, s jedne strane, finansijske institucije i, s druge strane, institucije koje treba da predstavljaju podršku realizaciji ideje.
Fond za razvoj će svakako finansirati, za razliku od dosadašnje prakse, mada smo ovde čuli drugačija tvrđenja, ali verujte mi da nije tačno. Za razliku od prakse do 2000. godine, kada je Fond za razvoj svoja sredstva isključivo preusmeravao velikim holding društvenim preduzećima, koja su imala manje-više socijalni status za gašenje socijalnih požara, Fond za razvoj će dominantno porciju novca koja mu dolazi od privatizacije preusmeravati za razvoj malih i srednjih preduzeća.
I da sve nije tako crno, da između ostalog postoje rezultati, rada i u privredi, molim vas, ne koristite više septembarske podatke o industrijskoj proizvodnji. Uzmite oktobarske. Naći ćete da je industrijska proizvodnja u oktobru u odnosu na septembar porasla za 10%, da industrijska proizvodnja zaostaje za 1,4% u odnosu na isti period prošle godine. Mi očekujemo da će do kraja godine industrijska proizvodnja premašiti proizvodnju ostvarenu prošle godine, što, imajući u vidu nivo socijalnih subvencija koje su potpuno nerezonski i neekonomski deljene u prošloj i pretprošloj godini i imajući u vidu efikasnost ovog budžeta, predstavlja veliki uspeh. Pri tom još imajući u vidu da smo mi ove godine ušli u tranziciju.
Dakle, mi ćemo imati realni rast bruto društvenog proizvoda za više od 5%. Zbog rasta industrijske proizvodnje između ostalog, mi ćemo ove godine prekinuti desetogodišnji lanac dezinvestiranja koji postoji u ovoj zemlji, ako hoćete da znate šta to znači, to je gubitak na supstanci. Podsetiću vas da je ova zemlja od 1991. godine godišnje gubula na supstanci 1,3 milijarde dolara zbog toga što je ekonomija od strane današnjih dušebrižnika bila gurnuta u totalni zapećak, što su neki drugi interesi bili važniji, koji se, usput da kažem, ni takvi kakvi su bili definisani nisu ostvarili. Hvala.