Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7851">Aleksandar Vlahović</a>

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, simpatično je uporno, višegodišnje pokušavanje poslaničke grupe, koja je devedesetih godina delila vlast i koja je odgovorna za sve "uspehe", drugim rečima za sve neuspehe koji su ostvareni devedesetih godina, za propadanje i ruiniranje srpske ekonomije, uništavanje životnog standarda građana; meni je lično simpatično upinjanje da se kaže da je kičma srpske privrede slomljena 5. oktobra.
Ne, gospodo, kičma srpske privrede je slomljena devedesetih godina, kada ste na jedan potpuno neodgovoran način vodili ekonomsku politiku u ovoj zemlji i kada je kao posledica slamanja kičme srpske privrede milion ljudi radilo na radnim mestima, a nisu primali plate, nisu im uplaćivani doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, i kada je jedan veliki broj radnika, izgubivši svoja radna mesta, našao svoje novo zaposlenje na crnom tržištu, po buvljim pijacama - to su rezultati vaše ekonomske politike.
To građani Srbije vrlo dobro znaju i nisu naseli na prevare koje se svakodnevno šalju u populističkom maniru, što smo mogli da vidimo i na prethodnim izborima, na kojima je pobedio kandidat Demokratske stranke gospodin Boris Tadić.
Nikada poslanici DS-a, niti Vlada u kojoj je bila Demokratska stranka, nisu predlagali zakonska rešenja da bi produžili vek svojoj vladi. I nije tačno da je zakon o stečaju ušao u parlament Srbije u novembru, nego je ušao u junu. Imali ste dovoljno vremena da proučite taj predlog. I, nije tačno da smo ovim i drugim zakonskim projektima pokušali da produžimo vreme trajanja prethodnoj vladi.
Nikada se nismo demagoški odnosili prema zakonodavnom radu ovog tela, pa nećemo ni danas. Danas je pitanje šta bi bilo sa sudbinom ove vlade da Demokratska stranka kaže - ne, glasaćemo protiv ovog zakona. Mi to nećemo reći zato što nam sitni politički ciljevi, sitni politički interesi nisu uopšte vredni u odnosu na interes zemlje da što pre dobije jedan dobar procesni zakon koji će regulisati ovu materiju i omogućiti jednom velikom delu srpske privrede da ponovno oživi.
Nije tačno da je došlo do velikih promena u odnosu na prethodno ponuđeni zakonski projekat. Naprotiv, ugrađeno je šest amandmana poslanika iz prethodnog saziva, plus četiri nova amandmana koja u formalnom smislu regulišu položaj stečajnog upravnika i ubačeno je poglavlje sa elementom inostranosti. Mogli ste da čujete iz obrazloženja narodnog poslanika Demokratske stranke zašto to poglavlje u prethodnom predlogu uopšte nije bilo tretirano...
(Predsednik: Četrdeset pet sekundi, gospodine Vlahoviću.)
... Zbog različitog pristupa, s jedne strane, završavam, a sa druge strane Evropske unije u ovom delu koji, uzgred da kažem, još uvek nije u potpunosti usaglašen.
Prema tome, demagogija, politički populizam nikada nije bio niti će biti nešto po čemu će se Demokratska stranka prepoznati. Demokratska stranka želi dobro ovoj zemlji i glasaće za ovaj zakon uprkos činjenici da u slučaju da Demokratska stranka ne glasa, pitanje je kakva bi sudbina ovog zakona bila. Glasaćemo zato što je ovo dobro za našu zemlju i za naše ljude.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pošto sam pomenut, tražio sam repliku.
Mislim da onaj ko želi da bude poslanik u Narodnoj skupštini mora da zna da postoji jasna podela između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti i da kada govori o sprovođenju postupaka stečaja ima u vidu podeljenost, s jedne strane, izvršne i s druge strane, sudske vlasti i da treba, bez obzira što je to atraktivno za birače, odnosno za građane, ipak da poštuje nezavisnost ove dve vlasti jedne od druge.
Ovde je pomenut slučaj stečaja "Sartida" i ja bih samo da podsetim prethodnog govornika i njegovu poslaničku grupu da je 90-tih godina, u doba kada je poslanička grupa prethodnog govornika imala punu vlast u saradnji sa nekim drugim političkim partijama, koje neću pomenuti, "Sartid" bio sve samo ne metalurški kombinat, da su se u "Sartidu" gajile pečurke, da je stepen korišćenja kapaciteta u "Sartidu" bio manji od 10%, da je godišnji dug koji je "Sartid" pravio prema javnim preduzećima iznosio oko 600 miliona dinara; da je u jednom dugom vremenskom periodu od pet godina nagomilana obaveza za neplaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Dakle, radnicima nije tekao radni staž, a i plate nisu bile isplaćivane.
Prema tome, nije dobro pominjati preduzeće koje je u potpunosti bilo ruinirano zahvaljujući pogrešnoj ekonomskoj politici koju je vodila prethodna vlast tokom 90-tih godina.
Molio bih i gospodina predsedavajućeg, a i sve narodne poslanike da se za ovom govornicom koncentrišu na konkretnu temu dnevnog reda, a to jeste zakon o stečaju koji upravo svojim provođenjem i implementacijom treba da obezbedi restrukturiranje velikog dela srpske privrede koji se nalazi u teškoj strateškoj, operativnoj krizi upravo zahvaljujući pogubnoj ekonomskoj politici koja se na ovim prostorima vodila 90-tih godina.
(Branče Stojanović, sa mesta: Po Poslovniku?)
Replika, pošto sam pomenut u izlaganju prethodnog poslanika. Nemam ja nikakvih kumova koji se nalaze u bilo kom stečajnom postupku, i na bilo kom mestu u ovoj državi. Suština moje replike odnosila se na podeljenost izvršne i sudske vlasti.
Demokratska stranka, koja je bila u Vladi u prethodnom periodu do marta ove godine, upravo je konstatovala da postoji sistemski problem u sprovođenju stečajnih postupaka u ovoj zemlji, da su stečajevi dugi, da traju u proseku 7,2 godine, da ne postoji podeljenost odgovornosti između stečajnih upravnika i stečajnih sudija, da se ne zna ko donosi operativne, a ko sudijske odluke, da sama procedura nije dovoljno okrenuta ka onima koje stečaj najviše treba da interesuje, a to je odbor poverilaca.
Zbog toga smo pripremili zakon koji u sistemskom smislu poboljšava način funkcionisanja ovog procesa, jako važnog ne samo za poverioce koji su direktno zainteresovani u konkretnom slučaju, već jako važnog procesa globalno, za restrukturiranje prezaduženog dela srpske ekonomije.
Čini mi se da smo mi to svojim delanjem i pokazali, i samom činjenicom da zakon o kome danas govorimo, kao i ovaj o kome ćemo govoriti u narednoj tački dnevnog reda, jeste upravo produkt rada prethodnog Ministarstva privrede i privatizacije.
Još jednom pozdravljam odluku ove Vlade Republike Srbije i novog Ministarstva za privredu i privatizaciju da ovakav zakonski tekst uputi Skupštini Srbije.
Nema pojedinačnih ispravki i pojedinačnog ubrzanja procesa, odnosno stečajnih procedura. Ako problem postoji, on se samo sistemski može rešavati, a to jeste donošenje novog zakona, formiranje novih institucija koje su zadužene da ovaj proces sprovode. To je bila suština mog odgovora.
Nije dobro koristiti govornicu da se, iz političkih motiva, na bilo koji način napravi paralela ili da se na bilo koji način izvršni organi uvuku u nešto što nije njihov domen odgovornosti. To je bila suština mog odgovora. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, DS izražava zadovoljstvo što je zakonski projekat koji se odnosi na novu stečajnu regulativu napokon došao na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Želim u startu da kažem da će DS podržati Predlog zakona o stečaju i Predlog zakona o licenciranju stečajnih upravnika, iz više razloga.
Prvo, zbog toga što je DS svojim radom i svojim delovanjem pokazala da ne menja stavove u zavisnosti od toga da li se nalazi na vlasti ili u opoziciji, drugim rečima, da se istinski zalaže za nastavak reformi, pre svega ekonomskih, u našoj zemlji. Zatim, zbog toga što je, između ostalog, zakon o stečaju i zakon o licenciranju stečajnih upravitelja upravo i napisalo i pripremilo prethodno Ministarstvo za privredu i privatizaciju, a gledajući određene korekcije primetili smo da nije došlo do suštinskih izmena definisanog stečajnog postupka. Treće, zbog toga što DS pretpostavlja interese Srbije svojim stranačkim interesima.
Drugim rečima, mi znamo da bez donošenja ovakvog zakonskog projekta nema nastavka ekonomskih reformi, nema progresa u restrukturiranju srpske privrede, niti, pak, ima progresa u daljoj izgradnji privatnog sektora.
Mi znamo da je ovo jedan od preduslova za nastavak makrofinansijske podrške Evropske unije, da je ovo jedan od preduslova za nastavak programa podrške razvoju privatnog sektora od strane Svetske banke i da je ovo jedan od preduslova za trajno prisustvo MMF-a i podršku MMF-a.
Ne želimo da stičemo jeftine stranačke poene tako što bismo bili protiv jednog reformskog zakona koji je pripremljen u prethodnom periodu i tako što bismo postojeću Vladu, u kojoj DS ne učestvuje i koju DS generalno ne podržava, doveli u situaciju da bude u velikim problemima, pre svega u problemima realizacije Zakona o budžetu, koji je definisan za ovu godinu.
Zakon o stečaju i zakon o licenciranju stečajnih upravitelja jeste jedan paket zakona koji, pre svega, sa privrednog aspekta rasvetljava problematiku stečaja. Moram da izrazim, u svoje lično ime i u ime DS, nezadovoljstvo i žaljenje što Srbija danas, kada ima veoma velike ekonomske probleme, Srbija u kojoj je tranzicija u ekonomskom smislu maltene stala, u kojoj je razvoj privatnog sektora, restrukturiranje privrede potpuno stalo, nema ministra za privredu, već je prinuđen uvaženi gospodin ministar pravde da obrazlaže zakon o stečaju.
Ključni kvalitet upravo ovog zakonskog projekta jeste što stečajnu problematiku, stečajni proces rasvetljava pre svega sa privrednog aspekta, odnosno postavlja stečaj u funkciju ozdravljenja srpske privrede, i to onog dela srpske privrede koji ne može da bude privatizovan u skladu sa Zakonom o privatizaciji, koji se nalazi u dubokoj operativnoj, zatim, tekućoj i strateškoj krizi, te je kao takav bez velikog restrukturiranja dugova, a što je moguće jedino stečajnim postupkom, niti je moguće odgušenje nelikvidnosti, niti je moguće prevazilaženje strateških problema.
Upravo ključne karakteristike ovog stečajnog zakona i zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja, o čemu ćemo, nažalost, zbog nedostatka poslaničke većine pričati u drugom delu rasprave, kada budemo razgovarali o tom posebnom zakonu, dakle, ključni postulati su sledeći: brzina stečajnog postupka, a to znači da stečaji ne traju u proseku 7,2 godine; zatim, razdvajanje sudijske od operativne funkcije, odnosno jasno definisanje uloge stečajnih upravitelja i, sa druge strane, uloge stečajnog sudije; zatim, fokus stečaja koji se sa dužnika prebacuje na poverioce.
Zatim, ono što očigledno ni danas poslanička većina ili vladajuća koalicija nema hrabrosti da kaže, a mi, bez obzira što smo u opoziciji, imamo i imali smo hrabrosti da kažemo - to je razbijanje lažne slike o socijalnoj stabilnosti u preduzećima koja ne rade, koja formalno postoje, lažne slike o lažnoj zaposlenosti koja je nasleđena zahvaljujući pogubnoj politici devedesetih godina, a neke političke partije, koje i danas sede u parlamentu upravo su bile kreatori tih glavnih ekonomskih procesa devedesetih godina.
Dakle, nije nepoznato da su sve zemlje u tranziciji upravo ključni iskorak u razvoju privatnog sektora, u podizanju nivoa privatne aktivnosti, u snažnom prodoru u domenu restrukturiranja privrede, drugačijeg strukturnog prilagođavanja, napravile upravo onog časa kada su definisale efikasnu stečajnu proceduru, regulativu i kada su institucije bile sposobne da tu efikasnu stečajnu regulativu sprovedu. Imate primer Mađarske, imate primer Slovenije. Gotovo sva ključna, velika, vodeća preduzeća u Sloveniji su ranih devedesetih godina bila restrukturirana u stečajnoj proceduri.
Kao što znate, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o stečaju je sličan Zakonu o registraciji privrednih subjekata, Zakonu o preduzećima. Do marta 2003. godine, tačnije do 18. aprila 2003. godine, bio je u direktnoj ingerenciji saveznih ministarstava, odnosno savezne Vlade. Tek 18. aprila 2003. godine stečajna problematika je definisana kao ingerencija republičke Vlade. Izmenama Zakona o ministarstvima i definisanje zakonodavnog okvira za stečajne procese i, između ostalog, funkcija nadzora u stečajnom postupku postaje predmet aktivnosti Ministarstva za privredu i privatizaciju, danas Ministarstva za privredu, a ne Ministarstva pravde. Ovo nije samo simbolična promena, nego je ovo istovremeno poruka da će stečajni procesi, u skladu sa novom stečajnom regulativom, imati bitno drugačiju ulogu u sveopštem procesu restrukturiranja privrede Srbije.
Podsetiću vas da je prethodno ministarstvo u roku od dva meseca pripremilo zakon o stečaju i zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja i da je Skupština u prethodnom sazivu, u junu mesecu 2003. godine, imala ove zakonske dokumente na dnevnom redu. Bilo bi mnogo bolje da je zakon o stečaju usvojen tada.
Izražavam žaljenje ne zato što je prethodna vlada ostala bez poslaničke većine, to je normalna stvar, nego zato što je Srbija, srpska privreda propustila čitavu jednu godinu da napravi snažan prodor u postupku restrukturiranja. Izražavam žaljenje što je najveći deo prethodnog parlamenta, političkih stranaka, upravo rukovodeći se uskostranačkim i jeftinim političkim poenima, obarao zakon, Skupštinu, između ostalog i Vladu, ne bi li došlo do promene na vlasti. Ta promena je nastala u martu mesecu. Izražavam žaljenje što je više od četiri meseca bilo potrebno da jedan pripremljeni zakonski dokument bude prosleđen republičkoj Skupštini na usvajanje.
Kao što vidite, DS će podržati ovaj zakon o stečaju, bez obzira što se nalazi u opoziciji i bez obzira što znamo da vladajuća većina ima problema sa većinom u parlamentu. Nećemo koristiti jeftinu političku propagandu i demagogiju, čemu je sklona jedna druga politička stranka u parlamentu.
Završavam, neću koristiti drugih deset minuta.
Dakle, podržaćemo, ali napominjem, pošto postoji veliki broj amandmana koji dolaze od jedne druge poslaničke grupe koja podržava manjinsku Vladu, a opravdana je sumnja da će poslanička većina prihvatiti amandmane one poslaničke grupe koja podržava Vladu, ukoliko pak dođe do usvajanja tih amandmana Demokratska stranka neće glasati za zakon o stečaju zbog toga što bi usvajanje tih amandmana vratilo stečajnu regulativu tamo gde je ona bila i do sada, a to nije suština i to nije cilj ovoga što se želi postići ovim zakonom.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, izašao sam da podsetim narodne poslanike da DS nije u vlasti još od 4. marta 2004. godine, s obzirom da ima jako puno neobaveštenih u ovoj skupštini; neki dan smo videli da su neki poslanici neobavešteni ko je predsednik Republike Srbije, a ja ću vas podsetiti, to je gospodin Tadić, izabran u nedelju, a danas vidimo da se meni, usled neobaveštenosti, poslanici obraćaju sa - gospodine ministre. Ja nisam ministar već četiri ili pet meseci.
Bivša vlada nije tema ove Narodne skupštine, nego je tema sadašnja Vlada Republike Srbije i rezultati koje sadašnja Vlada ostvaruje. Tačnije, tema ove skupštine jeste zakon o stečaju, za koji iskreno priznajem da smo ga mi pripremili, prezentovali još pre godinu dana i za koji iskreno kažem da će ga DS podržati ukoliko ostane u neizmenjenom tekstu.
Ako vas interesuje šta se dešava sa slučajevima stečaja poput "Sartida", pošto prethodni govornik pripada političkoj grupi koja jako ceni mišljenje sindikata, najbolje je da se raspitate kod sindikata te iste kompanije koji su svojim saopštenjima vrlo jasno poslali poruku - ostavite nas na miru, prvi put imamo perspektivu, imamo budućnost, prvi put smo realno plaćeni za ono što radimo, prvi put imamo kompaniju koja ne pravi gubitke, nego redovno plaća svoje poslovne obaveze, prvi put imamo preduzeće koje ne samo da vraća redovne, tekuće obaveze, redovno isplaćuje plate, nego plaća i doprinose i poreze državi. Preduzeće koje je danas, ne prema izjavama one vlade o kojoj vi i dalje zbog sindroma opsednutosti i dalje pričate, nego prema izjavama ministra iz ove vlade, najveći srpski izvoznik.
A, ako je i bilo nekakvih malverzacija od strane onih koji su vodili stečajni postupak, a podsetiću vas, danas je u Srbiji u toku na hiljade stečajnih postupaka, koji se vode nezavisno od izvršne vlasti, e onda ti koji su eventualno učestvovali moraju da snose, naravno, zakonske sankcije.
Jako je loše da se ova govornica u ime zaštite radnika, u ime boljeg životnog standarda koristi upravo protiv tih istih radnika i protiv tog istog povećanog životnog standarda našeg stanovništva. O tome ne treba da vas opominjemo mi, već ste opomenuti od onih, tj. radnika u čije ime govorite i za čije interese se navodno zalažete.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, dobro jutro.
Što se tiče amandmana koji sam podneo u ime poslaničke grupe DS-a na član 23, radi se o sledećem: amandman koji smo podneli vraća zakon, makar u ovom članu, u prvobitno stanje, a odnosi se na ponovno uvođenje opštih i posebnih nastavnih programa na osnovu kojih pojedine škole donose pojedinačne školske programe i na osnovu kojih se kasnije definišu pojedinačni nastavni planovi.
Zašto je ovo bitno? Ako ste primetili, u članu 23. je definisano da sem opšte osnove predškolskog programa, sve ostalo se bitno menja i definiše se na nivou nastavnih planova, te se potom školama omogućava donošenje pojedinačnih školskih programa. A podsetiću da su nastavni planovi vrlo striktno definisani i propisani, i da se gubi potpuna kreativnost, gubi se fleksibilnost koju je prethodni član zakona definisao, kada su se opšti i posebni školski programi za pojedine razrede upravo donosili.
Mi, gospodo, živimo u 21. veku, u kome je najvažnija vrednost, konkuretnost, kreativnost, fleksibilnost, mogućnost da pojedine škole definišu program, između ostalog i da se iskažu na tom posebnom polju. Ako idete sa krutom odredbom koja je jedinstveno definisanje nastavnih programa, a iza toga omogućujete školama da same pojedinačno donose školske programe, onda vas pitam, gde je međusobna konkurencija između pojedinih škola, gde je nametanje kvaliteta pojedinih škola, gde se nalazi kreativnost koje će pojedine škole pokazati i na taj način se preporučiti učenicima.
Ovo nas naravno ne čudi, imajući u vidu da je u uvodnom izlaganju objašnjeno da reforme predložene ovim zakonom u centar pažnje stavljaju nastavnika, a ne učenika, što smatramo da je potpuno pogrešno.
Jer stavljanje onoga ko je sredstvo i ko ima osnovni zadatak da nove generacije vaspita i da omogući razvijanje pojedinca, a ne razvoj jednog kolektivističkog duha, što je bila karakteristika svih prethodnih sistema obrazovanja, jeste nešto što je potpuno pogrešno i jeste nešto što ne može da bude u skladu sa modernim tendencijama, a maločas sam rekao, to su konkurencija, fleksibilnost, a pored konkurencije i fleksibilnosti i kreativnost.
To nas naravno ne čudi, imajući u vidu da je ovo potpuno u skladu sa predloženim ukidanjem petogodišnjeg licenciranja nastavnika, odnosno onih koji su tu da našu decu obrazuju. Bojim se da ćemo na ovaj način izgubiti mogućnost onog samog generišućeg kvaliteta u pojedinim školama, što je između ostalog bio temelj prethodnog zahteva zakona o obrazovanju, odnosno prethodno definisane reforme.
Još jednom kažem, ako ne prihvatimo postulat konkuretnosti, postulat fleksibilnost i isto tako mogućnost pojedinih učesnika i na ovom tržištu, a to je tržište znanja i tržište obrazovanja, da pokažu vlastitu kreativnost, onda na kraju nećemo imati ni kvalitet, i zato predlažemo da se član 23. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja briše, da bi se ova materija vratila u prethodno, prvobitno stanje. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na repliku, jer sam pomenut, mada sam mogao i da reklamiram Poslovnik.
Jer ako se prethodni poslanik javio i rekao da se poslanici uvredljivo odnose prema drugim poslanicima u Narodnoj skupštini, zbog toga što kažu da je većina tražila produžetak rada i da smo prošlog petka i u ponedeljak proveli čitavih 16 sati u Skupštini ne radeći zbog toga što vladajuća koalicija očigledno nije uspela da se dogovori, pa su morali da se uzmu dodatni sati da bi napokon sednica počela, onda zaista ne znam kako da kvalifikujem izlaganje prethodnog govornika.
Za razliku od mnogih, naravno da ću reći gde sam bio i šta sam radio, da bih odgovorio gospodinu Šormazu, a mogao je da me pita i u hodniku, i da ne zamara druge narodne poslanike, pa bi dobio punu informaciju. Da, tačno je da sam bio u Kragujevcu. Da, tačno je da sam se sreo ne sa rukovodstvom, nego sa mojim prijateljima iz sindikata i "Namenske", i "Zastave automobila", jer su želeli da se vidimo. Da, tačno je da sam im rekao da treba da se uzdrže svih mogućih štrajkova, da treba da nastave da rade, da treba da pomognu ovoj vladi da realizujemo program restrukturiranja, koji smo mi započeli, jer nama nije važno da bude gore državi, da bi nama bilo bolje. Ne, nije, gospodo.
Biću srećan da ova vlada, ovo ministarstvo privrede i Ministarstvo odbrane završe započeti posao na restrukturiranju i namenske industrije, i "Zastave", i u tome je jedina moja poruka bila - pomozite, jer Vlada želi da vam pomogne, ova vlada. Ne treba da bacamo pod noge sve što je bitno za našu zemlju, da bi jedna, druga ili treća stranka ostvarile nekakve političke poene, jer, gospodo, cena je veoma skupa.
Prema tome, svakog drugog koga zanima šta radim u toku dana, može da me pita ovde u holu, da ne zamaramo Narodnu skupštinu i narodne poslanike. Verujte mi, građanin sam ove zemlje i pre svega želim da moja zemlja napreduje, da ostvaruje uspehe, rezultate, makar i onda kada je DS u opoziciji. Za nas je najvažniji interes države, pa tek onda interes naše stranke.
Narodni poslanici, gospodine predsedavajući, DS je podnela amandman koji bi trebalo ovaj deo zakona da vrati u prvobitno stanje i da ponovo omogući da zakon ... Molim vas, gospodine predsedavajući, da mi ne računate vreme ometanja narodnih poslanika.
Dakle, govorim o amandmanu DS po članu koji ste maločas pročitali, a o tome je govorio gospodin Slobodan Mihajlović i tiče se izostavljanja ishoda predviđeno novim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona koji je danas na dnevnom redu. Izostavljanjem ishoda zapravo je potpuno onemogućeno praćenje i vrednovanje kvaliteta i stvarnih učinaka obrazovnog i vaspitnog rada u školi.
Ovo je još jedan primer kako se fokus obrazovanja sa učenika, što je bila centralna tačka u reformskom zakonu o sistemu obrazovanja i vaspitanja, seli ka nastavniku. U ovom slučaju, predložena zakonska rešenja se odnose na nastavnika i u potpunosti se gube iz vida učenici, oni zbog kojih obrazovni sistem postoji, zbog kojih i škole postoje, što je normalno svojstveno svim savremenim obrazovnim sistemima.
Drugim rečima, u ovom delu Predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja trajno određuje šta nastavnik treba da radi, ali ukoliko izostavimo ishode, onda nećemo imati određenje – šta je to što učenik treba da nauči, što učenik treba da postigne u svom životu. U tome je koncepcijska razlika. Najbolje se može sagledati na izostavljanju ishoda, ta koncepcijska razlika u sistemu obrazovanja uvedenom zakonom iz 2003. godine i izmenama i dopunama koje se ovim zakonom predlažu.
Naime, još jednom ponavljam: fokus, centralna tačka svakog modernog obrazovnog sistema jeste učenik.
Na kraju krajeva, sve školske institucije, obrazovni sistem i postoji da bismo na kraju dobili kvalitet. Najveća snaga jedne zemlje jesu ljudski resursi. Ukoliko se ljudski resursi razvijaju, a pri tome ne vodeći računa o kvalitetu kadrova koje ćemo dobiti, nisam siguran da ćemo uspeti da u 21. veku ostvarimo neophodne džinovske korake napretka, odnosno nisam siguran da ćemo biti u situaciji da brzim i krupnim koracima stignemo savremeni svet.
Tema je povezana sa sledećim članom, a o tome ću govoriti kada taj član zakona dođe na dnevni red, to je izostanak stalnog praćenja rezultata rada nastavnika. Svako od nas sigurno ima ili je imao decu u školi i zna da je kvalitet stečenog obrazovanja zavisio od kvaliteta učitelja, odnosno nastavnika. Svako od nas je sigurno imao iskustvo sa određenim nastavnicima, određenim učiteljima koji nisu ulagali u svoj vlastiti razvoj.
Ovo je još jedan primer kada, umesto da centralna tačka obrazovnog sistema bude učenik, čitav fokus se okreće ka nastavniku, odnosno učitelju, bez mogućnosti ugrađenog mehanizma vlastitog razvoja nastavnika, odnosno vlastitog razvoja obrazovnog kadra, koji treba da budu garant kvalitetnog razvoja učenika.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javio sam se za reč povodom amandmana koji smo podneli na član 43, a odnosi se na ukidanje licenci za nastavnika, odnosno obnavljanje licenci, zato što mislim da je to veoam važna kategorija, koja je između ostalog poznata u mnogim drugim profesijama.
Mi ćemo vrlo brzo imati pred Skupštinom zakon o stečaju i zakon o licenciranju upravitelja i onda ćemo u tom zakonu videti da jedna profesija koja je odgovorna, stečajni upravnik, ali daleko manje odgovorna i daleko manje važna nego što je obrazovanje dece, nego što je njihovo vaspitanje u školskim institucijama, dakle, daleko manje bitna profesija zahteva stalno obnavljanje znanja i ponovno licenciranje onih koji se bave odgovarajućim poslom.
Licenca kao kategorija nije nikakva kazna, to je samo regulišući mehanizam koji jednostavno nagoni određene profesije da svoja znanja usavršavaju, jer kao što reče moj prethodnik za ovom govornicom, uvaženi kolega gospodin Gašo Knežević, znanje je veoma dinamična kategorija, poznato je da je samo u poslednjih 10 godina XX veka količina znanja udvostručena u odnosu na sve ono što se do tog trenutka znalo.
Podsetiću vas kojom brzinom znanje napreduje. Početkom 90-ih godina, Internet; ima to veze sa amandmanom, zbog toga što, da biste mogli kvalitetno da prenosite znanje na nove generacije, vi morate imati način da nastavnike i učitelje, između ostalog, stimulišete da povećavaju svoj fond znanja. Hajde da budemo realni, da li je dobro da onog časa kada se učitelj zaposli, kada se nastavnik zaposli, da svoj fond znanja ne unapredi ni za jotu. Da li je to dobro za obrazovanje naše dece? Ako nemate unutrašnji samoregulišući mehanizam koji jeste obnavljanje licence, onda nećete ni imati garanciju da će taj fond znanja biti uvećavan.
Kategorija licence je poznata u čitavom nizu drugih profesija, pomenuću samo neke koje dolaze iz ekonomskog domena, licenca za revizore, licenca za procenitelje, brokerske licence, sve su to obnavljajuće licence koje jednostavno obezbeđuju uvećanje kvaliteta znanja.
Mislim da je ovo jako pogrešno, ukidanje postulata, odnosno ukidanje obnavljajuće licence i obaveza nastavnika i učitelja da nakon isteka svakih pet godina tu licencu ponovo potvrđuju. Pogrešno je zbog toga što ćemo ne samo imati školski sistem i obrazovanje koje je usmereno na nastavnika, odnosno na učitelja, nego ćemo i učitelja i nastavnika imati bez ugrađenog mehanizma sticanja znanja, a to znači da ćemo na kraju imati bitno smanjeni kvalitet obrazovanja naše omladine, odnosno naše dece.
Još jednom, kao što sam prošli put rekao, ljudski resurs je najvažniji resurs onda kada imate uvećanje fonda znanja brzinom koju smo imali u HH veku, a računajte da ćemo u narednom periodu imati ne proporcionalno, nego eksponencijalno uvećanje znanja, i zbog toga je potrebno da postoji mehanizam koji će nastavnike, učitelje, profesore direktno stimulisati da svoj fond znanja uvećavaju.
Ovo nije kazna za učitelje i nastavnike, ovo je jednostavno mehanizam koji obezbeđuje bitniju i kvalitetniju nastavu.
Apelujem na poslaničku većinu da se dobro zamisli da li je dobro ukidati obnavljajuće licence za prosvetni kadar. Naravno, postoji čitav niz učitelja, nastavnika koji, zahvaljujući vlastitoj kreativnosti, vlastitoj znatiželji, uvećava svoj fond znanja, ali nemojte zaboraviti da postoji jedna velika grupa prosvetnog kadra koji maltene od trenutka stupanja ne radi na vlastitoj doradi uvećanja fonda znanja, i zaista ovaj unutrašnji ugrađeni mehanizam je neophodan da bismo imali kvalitetnu nastavu i da bismo koliko-toliko fokus sa nastavnika skrenuli na učenike.
Naravno, ako neki poslanici iz poslaničke većine smatraju da je ovo o čemu govorim nebitno, bilo bi dobro da izađu za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, moram da izrazim svoje lično zadovoljstvo što je Narodna skupština konačno dobila prvi reformski zakon od početka rada nove vlade.
Uglavnom se sve ono o čemu smo do sada raspravljali odnosilo na izmene i dopune već postojećih zakona. Nijedan zakonski projekat do sada nije sezao do tzv. temeljnih promena institucija, odnosno nije značio nijedan korak napred u izgradnji privredno-pravnog ambijenta, ne bi li se proces ekonomskih reformi nastavio.
Istovremeno moram reći da je ovaj zakon, koji je pred narodnim poslanicima bio još pre godinu dana, u ovoj Narodnoj skupštini u potpuno neizmenjenom tekstu, i da je to rezultat rada prethodnog Ministarstva za privredu i privatizaciju.
Meni je žao što danas u ime predlagača zakona nije ministar za privredu i privatizaciju, odnosno za privredu, jer bi na najbolji način mogli da sagledamo u čemu je razlika između stavova koje je vladajuća koalicija imala pre godinu dana i stavova koje ima danas, a podsetiću vas da je ovaj zakon naišao na najžešću kritiku upravo od strane pojedinih političkih partija koje danas sačinjavaju vladajuću političku koaliciju.
Danas, pak, vidimo da se mišljenje u temelju promenilo. Danas vidimo da se zakon o registraciji privrednih subjekata predlaže u potpuno identičnom tekstu, koji je predložen Narodnoj skupštini još u aprilu, odnosno maju mesecu prošle godine.
Ovde smo čuli i kritike narodnih poslanika, uglavnom iz vladajuće koalicije, da prethodna vlada nije učinila veliki pomak u reformi registracionog sistema.
No želim da obavestim javnost da je nadležnost promene registracije privrednih subjekata republičkoj vladi delegirana tek aprila meseca prošle godine, odnosno 18. aprila, onog časa kada je usvojena Ustavna povelja i kada je čitav set nadležnosti u zakonodavnom smislu sa saveznog nivoa premešten na republički nivo, odnosno na nivo Vlade Republike Srbije.
Podsetiću vas da je od 18. aprila do 1. juna, kada je zakon zvanično ušao u skupštinsku proceduru 2003. godine, proteklo tek mesec i po dana, a to znači da je trebalo manje od mesec i po dana da se ovaj zakon pripremi od strane prethodne vlade, da vidimo da je potpuno identičan tekst zahtevao više od dva meseca čitanja od strane postojećeg sastava Vlade Republike Srbije, a koliko bi tek vremena trebalo da su morali da pripreme tekst od belog papira, mogu samo da pretpostavim.
Ovo predstavlja prvi suštinski, reformski zakon, koji je Vlada Republike Srbije uputila ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto smatram da je prvi? Zbog toga što se primenom ovog zakona i izgradnjom institucija, pre svega Agencije za registraciju privrednih subjekata, omogućuje dalji nov korak u ekonomskim reformama. Omogućuje se pojeftinjenje i tehničko pojednostavljenje postupka registracije i, što je najvažnije, omogućuje se mnogo brža i efikasnija registracija privrednih subjekata.
Javnosti radi želim da kažem da uskoro očekujem, od istog ministarstva za privredu, sledeći zakon, koji je takođe pripremljen još pre godinu dana, i koji će, pretpostavljam, doći takođe u neizmenjenom tekstu, a to je zakon o stečaju. Takođe su ingerencije zakona o stečaju preuzete tek 18. aprila prošle godine i, kao i kod zakona o registraciji privrednih subjekata, bilo je potrebno nešto više od mesec dana da prethodno ministarstvo Skupštini uputi potpuno novi predlog.
Očekujem da će trebati nekoliko nedelja, nadam se, u narednom periodu da taj neizmenjeni predlog bude upućen od strane postojeće Vlade. Očekujem da će vrlo skoro biti upućen i Predlog zakona o trgovačkim društvima, ili Zakon o preduzećima, na koji način će zakonodavni posao Ministarstva za privredu biti u potpunosti zaokružen, jer ćemo dobiti u potpunosti zaokruženi set kompanijskih zakona, koji su neophodni za nastavak ekonomskih reformi.
A podsetiću – i zakon o trgovinskim društvima je pripremljen u prethodnom periodu, prošao je javnu raspravu. Ostalo je samo da se implementiraju primedbe koje su se tokom javne rasprave čule.
Bilo bi na kraju krajeva i za javnost politički prihvatljivije da predlagači zakona, ovlašćeni predstavnici vladajuće koalicije, izađu i kažu – ovo je zakon koji je u potpuno nepromenjenom tekstu upućen Narodnoj skupštini, a pripremila ga je prethoda vlada.
Ne želim puno da pričam o tome zašto nam je potreban novi sistem registracije, zašto nam je potreban između ostalog drugačiji tok stečajnog postupka, što će se, nadam se, regulisati vrlo uskoro zakonom o stečaju, koji je u prethodnom periodu pripremljen. Potrebno je da dođe do rasterećivanja privrednih sudova, da bi konačno mogli da obavljaju osnovnu, a to jeste sudijska funkcija, a ne da se bave i pobočnim stvarima, za šta kapaciteta nemaju.
Ne želim puno da pričam koliki je problem u registraciji privrednog subjekta i pogrešno je braniti ovaj zakon samo sa aspekta razvoja malih i srednjih preduzeća. On je jednako važan i jednako bitan i za direktne strane investicije, jer direktno podiže atraktivnost privrednog ambijenta u koji se ulaže. Jer ako vi danas imate inostranog investitora, kome je potrebno 72 dana da registruje svoju kompaniju, svakako će potražiti novu, atraktivniju destinaciju da bi ostvario svoj poslovni poduhvat i neće obijati pragove privrednih sudova i šaltere koji će mu samo oduzeti vreme.
Vreme je, gospodo, uvek novac, a to posebno znaju da cene oni koji svoji novac žele da investiraju. Prema tome, u tom smislu zakon je važan kao suštinski podsticaj unapređenju privrednog ambijenta. Taj privredni ambijent je bitno narušen u proteklih nekoliko meseci. Da je tako, najbolje svedočanstvo jeste između ostalog i tok privatizacije.
Činjenica je da smo mi u februaru mesecu imali 100 aukcija, a da ih danas imamo svega 20, da je tako najbolje nam govore i revidirane cifre koje se odnose na direktna strana ulaganja u ovoj godini.
Činjenica da je taj iznos u prošloj godini bio milijardu i trista, a danas se projektuje ne više od četiri miliona dolara.
Pri tome se na najveći nivo uzdiže jedna direktna investicija u proizvodnji aluminijumskih konzervi, koja je ugovorena još početkom prošle godine, dakle nije rezultat poboljšanog privrednog ambijenta, nego kao i ovaj zakon nešto što je ostavljeno u nasleđe novoj vladi od strane prethodne vlasti. Da je tako, da je privredni ambijent pogoršan, najbolje vam na kraju krajeva svedoči i očekivanje privrednika, privrednih subjekata na osnovu anketa koje se redovno, mesečno sprovode.
Prema tome, očekujem da će posao na izgradnji nove institucije, a to je u ovom trenutku najvažnije, ne samo doneti jedan zakon koji je pripremljen, nego i efikasnu agenciju za registraciju privrednih subjekata, zajedno sa najmanje 16 svojih regionalnih ogranaka. U narednom periodu očekujem da će to biti glavna preokupacija, pre svega Ministarstva za privredu, jer je to njegov zadatak da postavi sistem, da bi novi registracioni sistem uopšte mogao da funkcioniše i da bi novi registracioni sistem mogao da pokaže sve prednosti.
Naravno da tu delim zabrinutost sa pojedinim poslanicima iz opozicije, da ukoliko se efikasno ne postavi sistem agencija i mreža regionalnih agencija, da onda zaista možemo doći u institucionalni vakuum, jer su poslovi registracije prethodno oduzeti od trgovinskih sudova i prebacuju se agenciji.
Nadam se da će se u narednom periodu pokazati mnogo veća energičnost upravo na ovom planu, na planu izgradnje agencije za privrednu registraciju. Zadatak ovog procesa, odnosno zakona, odnosno noviji sitem registracije će na osnovu ovog zakona moći da bude i bitno jeftiniji. Nadam se da ćemo usvajanjem ovog i zakona o stečaju imati mnogo efikasniji rad privrednih sudova.
I, čisto jedna dobronamerna sugestija, jer je za mene lično i za DS najvažnije da se posao na realizaciji privrednih reformi nastavi: neophodno je što pre predložiti novi zakon o izvršnom postupku, jer tek onda ćemo imati bitno smanjenu sistemsku rizičnost, dakle, rizik ulaganja koji dolazi direktno iz sistema, i tek onda ćemo omogućiti privrednim subjektima da onaj deo, deo koji se odnosi na sudijsku funkciju, obavljaju na korektan i efikasan način, odnosno obavljaju na način koji će unaprediti tržišni ambijent u Srbiji, koji će unaprediti atraktivnost za potencijalne investitore.
Prema tome, ne želeći da ulazim dalje u raspravu i priču oko ovog zakona, jer moram da priznam da se lično osećam prilično neobično, pošto sam se svojevremeno pripremao da branim upravo ovaj zakon od tadašnje opozicije, koja je bila protiv ovog zakona, a sada korektnosti radi kažem da je ovo dobar zakon i naravno sa tim se slaže sadašnja pozicija koja je nekada bila protiv ovog zakona, a tekst je, gospodo, identičan.
Želim da kažem da će dalja izgradnja institucija i dalje unapređenje privrednog ambijenta umnogome zavisiti od realizacije, i to institucionalne realizacije zakona, koji će pretpostavljam biti donet u ovoj Narodnoj skupštini, kao i od hrabrosti da se dalje ide ka institucionalnoj reformi, odnosno reformi zakonskog okvira u kome posluju privredni subjekti.
Još jednom napominjem, do sada nismo videli niti jedan predlog, iako se Vlada naveliko hvali kako je zahvaljujući reformskim zakonima, ne znam koji su to bili reformski zakoni, došlo do popravljanja prvirednog ambijenta, ali ovo jesu reformski zakoni, jer suštinski u institucionalnom smislu unapređuju privredni ambijent. Hvala vam.
 Gospodine ministre, vi znate da izuzetno cenim ono što vi radite i što ste radili prethodno. Imali smo prilike jako dugo da sarađujemo,  ja kao ministar, a vi kao direktor jedne velike kompanije.
Moram da kažem da nisam koristio ovo mesto za EPP. Kada sam rekao da su poslanici, odnosno bolje rečeno političke partije koje danas sačinjavaju vlast, nekada bile opozicija, pre samo godinu dana, nisam mislio na skupštinsku raspravu. Svi smo svedoci da te skupštinske rasprave nije ni bilo.
Zakon jeste upućen u junu mesecu. Međutim, nažalost, zbog neefikasnosti rada Skupštine, on je na dnevni red došao tek oktobra meseca, na našu veliku žalost, ne političke stranke, jer nikada uskogrudost u političkom shvatanju i nastojanju nije bila odlika DS-a, nego nažalost zbog nastavka ekonomskih reformi, jer danas vidimo da je ovo zakon bez čijeg donošenja i čijeg institucionalnog utemeljenja nema nastavka ekonomskih reformi, a slično je i sa zakonom o stečaju, Zakonom o preduzećima, zakonom o porezu na dodatu vrednost itd. Na našu žalost, taj zakon, a bogami i na žalost pre svega naše države i njegovog ekonomskog napretka, nije bio usvojen prošle godine.
Činjenica je da su lideri političkih stranaka koji su bili u opoziciji govorili da su otvoreno protiv ovakvog zakona. Za to ima argumenata koliko god hoćete. Sva sreća, sve internet stranice čuvaju u svojim arhivama dnevne štampe, televizije, izjave koje su tada davane, pa onda možemo na kraju krajeva i njih da pokažemo na ovom mestu.
Razumem da politika i sticanje novog političkog poena podrazumeva korišćenje svih političkih sredstava, pa čak biti protiv nečega što je sasvim logično. Građani Srbije treba da znaju da DS nikada neće koristiti sredstva za sticanje političkih poena, a koja će biti protiv intresa države i naroda. Zato otvoreno kažem, ovo je dobar zakon i treba ga podržati.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, sve vreme smo ovde čuli kritiku radi kritike. Zapravo, optužbu prethodnog poslanika da to rade oni koji oponiraju ovom zakonu ili oni koji ga podržavaju, ali ne daju za pravo novoj Vladi da je ovaj zakon pripremila i otud  je to kritika radi kritike.
Suštinski, kritikujući prethodnu vlast i prethodnu vladu, a vidim da vam je to i dalje opsesija, a što me jako raduje, iznosili ste argumente koji se jednom rečju mogu nazvati kritika radi kritike.
Čuli smo da postoji zalaganje za slobodnu tržišnu utakmicu privrednih subjekata koji na tržištu učestvuju, a istovremeno ne prihvatamo tržišnu vrednost kao osnovni postulat na kome se temelji Zakon o privatizaciji.
Ako vi lično mislite i ukoliko smatrate da nešto mnogo više vredi zahvaljujući vašem prethodnom, pretpostavljam, poslovnom iskustvu ili zahvaljujući svemu onome što ste u prethodnom periodu učili i naučili, onda je na tom tenderu, koji je bio potpuno otvoren za javnost, trebalo da izađete zajedno sa poslovnim partenrima, ako ih imate, i da date ponudu, koja je 10 puta veća.
Tržišna vrednost je osnovni temelj Zakona o privatizaciji i time odgovaram na pomenuti slučaj "Zdravlja", a što možete pročitati u jednom od uvodnih članova Zakona o privatizaciji, a to jeste da je zadatak onoga koji sprovodi privatizaciju da pobezbedi potpuni protok informacija, da obezbedi jednakost uslova za sve potencijalne konkurente, a da je iza toga na ponuđačima, potencijalnim kupcima, da izađu sa svojom cenom.
Kada govorimo o vrednosti kompanija, vrednosti preduzeća, nemojmo ni jednog časa smetnuti s uma da je kapital razlika između imovine i obaveza, da kapital, vrednost kapitala zavisi od, između ostalog, prinosne snage svakog pojedinačnog preduzeća. Ako prinosne snage nema, nema ni vrednosti kapitala.
Sada, kada kritikujete pojedine slučajeve privatizacije, bio bih mnogo zadovoljniji i da kažete, postojala je ta i ta firma, potencijalni kupac koji je bio sprečen da učestvuje u procesu privatizacije, a što je suprotno Zakonu o privatizaciji, a ne da ovde neutemeljeno, kritikom radi kretike, iznosite vaše lične opservacije o vrednosti neke kompanije.
Ta vrednost, još jednom želim da kažem, jeste tržišna vrednosti i ona je, kao i kod svakog drugog prometa roba i usluga, rezultat ponude i tražnje. Vrlo dobro znate da smo imali čitav niz slučajeva gde je početna cena uvećana 100 i više puta, kao što sto imali slučajeve gde je početna cena kapitala bila nedovoljna da zainteresuje bilo kog kupca. I čuveni slučaj, koga veoma često citiram, jeste firma u Senti, gde je početna cena bila svega, ako se ne varam, 2,5 hiljade dinara. Ni pet zaposlenih radnika nisu želeli da kupe tu firmu, jer znaju da bi kupovinom firme preuzeli ogromnu količinu obaveza.
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo dve rečenice, i završavam. Šta je moja poruka: svaki proces privatizacije tereba da bude kontrolisan od strane ministarstva. Ono što smo juče čuli od direktora revizije privatizacije, postoji kontrola procesa privatizacije i to jeste zadatak ministarstva.
To ne sme da bude iskorišćeno na način da se čitav proces zaustavi, kao što se, između ostalog, u Srbiji već desilo.
Što se tiče ministarstva, gospodine Cvetkoviću, ne brinite za rad ministarstva. O tome kako je ministarstvo radilo, najbolju ocenu su dali oni koji zaista razumeju šta je bio delokrug odgovornosti i nadležnosti ministarstva. To što Skupština nije u junu prošle godine raspravila o ovom zakonu, zakonu o stečaju, zakonu o preduzećima, samo je jedan detalj koji sam danas izneo....
(Predsedavajući: Molim vas, prošlo je pet minuta.)
Ministarstvo je šest zakona uputilo Narodnoj skuštini i više od 40 uredbi pripremilo, i imalo aktivnu komunikaciju sa Skupštinom Srbije. Na kraju krajeva, rast industrijskog obima proizvodnje kojim se danas dičite je rezlutat rada prethodne vlade, a pre svega privatizacije.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 97. Javio sam se za repliku, pa prema tome gospodin Cvetković nije imao pravo na repliku, bez obzira što sam ga pomenuo. Odgovarao sam na njegovo prethodno izlaganje.
I, da iskoristim, pošto sam već izašao ovde da kažem, visoko cenim vaše shvatanje vrednosti kapitala. Prepustimo to da oni koji se malo bolje razumeju, a na kraju krajeva, ne samo od vas i od mene, govore o metodima i načinima na koji se utvrđuje vrednost kapitala.
Za vašu informaciju, bilo koja procena jeste samo potencijalni okvir za dogovor. Svi udžbenici o vrednosti kapitala kažu da je realna i fer vrednost ona oko koje se dve strane dogovore u konkretnoj transakciji. Procena ne znači ništa. Nju je, kao administrativni postulat, vredelo izbrisati i ona je trebalo da bude startna vrednost, i da se dozvoli tržištu da normalno funkcioniše, i da nema sakrivanja informacija, i da utakmica postoji.
Inače, nisam ni malo najeđen, gospodine Cvetkoviću, naprotiv. Niti sam nervozan, veoma sam rasopoložen da izlazim za govornicu i da odgovaram na vaše primedbe. Javnosti radi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 99. stav 1. Prethodni govornik, ne gospodin ministar, nego pre gospodina ministra, govorio je o sasvim drugoj temi, a ne o zadatoj temi za današnju sednicu Narodne skupštine.
Ono što želim da kažem, to je da ovo jeste suštinski i reformski zakon i ovo je zakon koji je Narodna skupština imala na dnevnom redu još u junu mesecu prošle godine, ali o ovom zakonu, dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine većina poslanika iz političke kaoalicije koja je danas na vlasti imala je potpuno suprotno mišljenje.
Ako želite da prihvatite tržišne postulate koji Zakon o registraciji privrednih subjekata forsira, onda morate prihvatiti i tržišnu vrednost koju definiše i koja jeste osnov aktuelnog i prethodnog procesa privatizacije i da, kada komentarišete o nekakvim rasprodajama u bescenje, konstatujete razliku između tržišne i administrativne vrednosti. Obrnuto ćete učiniti svojevrsni incest, prihvatajući tržišnu privredu do pola, a od pola želeći da uđete u deo tzv. administrativne privrede.
Prema tome, reklamiram povredu Poslovnika. Prethodni govornik, bez isticanja konkretnog primera, govorio je o nekakvim rasprodajama, nekakvim problemima i vezom sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata, gde zapravo te veze nema.
Još jednom pominjem, suštinske ekonomske reforme ne zavise od trenutne političke pozicije koju pojedinačna politička partija ima na političkoj sceni u Srbiji. Drugim rečima, ako ste zaista za suštinske ekonomske reforme, onda nemojte menjati stavove o zakonskom tekstu, koji je u potpuno identičnoj formi prošle godine upućen, u zavisnosti od trenutnih političkih potreba.