Zahvaljujem, gospodine Anđelkoviću. Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, DS je veoma pažljivo razmotrila odredbe zakona o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji, izmeni i dopuni Zakona o Akcijskom fondu i zakona o izmeni i dopuni Zakona o hartijama od vrednosti.
Posle 13 meseci mi pred sobom imamo izmenjene zakone, koji su obećani u predizbornoj kampanji decembra 2003. godine.
Meni je lično, s obzirom da se radi o oblasti za koju sam bio zadužen do pre godinu dana, s jedne strane veoma teško da govorim o ovim promenama a da ne unesem deo subjektivnog odnosa prema toku privatizacije u Srbiji, a s druge strane, čini mi se da ono što imam da kažem teško da mogu uputiti gospodinu ministru Bubalu. Više bih želeo da uputim prethodnom ministru i politici koja se vodila u procesu privatizacije do oktobra 2004. godine.
Dakle, mi smo imali populistička obećanja decembra 2003. godine, a koja su bila u jednom veoma širokom spektru. Od toga da će se poništavati sve što je u prethodnom periodu urađeno, pa do toga da će doći do drastičnih promena zakona, promena koje će ići ka modelu besplatne podele.
Naravno, politička odgovornost za tako olako izrečena obećanja je verovatno bila na veoma niskom nivou tada kada su ta obećanja građanima davana. Međutim, istovremeno nije se izmerio stepen rizika koji, zbog datih obećanja i zbog pokušaja da se jedna populistička politika pretoči u realnost, može i te kako jako puno da košta našu državu. Pozdravljam promene Zakona o privatizaciji, o kojima danas raspravljamo, jer nema sumnje da je ekonomska celishodnost ovih promena veoma jasna i veoma vidljiva.
Ne mogu a da se ne osvrnem na period od marta 2004. godine, pa sve do oktobra 2004. godine, kada je jedna pogubna privatizaciona politika, ako je uopšte i bilo, vođena od strane Vlade Republike Srbije, koja je za posledicu imala potpuni zastoj razvoja privatnog sektora, a kasnije naravno i destabilizaciju opšteg makroekonomskog ambijenta, o čemu ne moram da vam pričam ja, možete da čujete od guvernera Centralne banke, možete da čujete od drugih predstavnika Vlade u tom periodu.
Za posledicu je imala činjenicu da zbog zastoja razvoja privatnog sektora i zbog izostanka planiranih privatizacionih prihoda monetarne mere su morale da budu povučene, odnosno da budu implementirane, pogotovo mere povećanja obavezne rezerve poslovnih banaka, a kasnije pooštravanje uslova kreditiranja, što je sve zajedno doprinelo da kriza likvidnosti u 2004. godini bude značajno izražena.
Sve zajedno je doprinelo da na kraju 2004. godine imamo dramatično visok stepen inflacije, stopu inflacije koja je za više od 70% veća od one koja je planirana ekonomskom politikom Vlade za 2004. godinu. Neću govoriti o trgovinskom deficitu, neću govoriti o platno-bilansnom deficitu, neću govoriti o činjenici da je potpuno izostao postupak restrukturiranja, ne samo velikih javnih preduzeća, već i društvenih preduzeća, čak i tamo gde je taj postupak bio doveden do kraja.
Bio bih politički nekorektan ukoliko ne bih rekao da dolazak novog ministra ove procese značajno oživljava, ali isto tako vi vrlo dobro treba da znate da je poverenje u proces veoma lako ugroziti i veoma lako uništiti, ali kod onih koje svesrdno verbalno pozivamo da investiraju u naš ambijent, u našu zemlju, potrebni su višestruki napori da bi se to poverenje vratilo.
Kao posledicu jedne pogubne populističke politike, od strane onih koji nemaju potreban stručni potencijal, neću ih nazvati neznalicama, već će vreme koje dolazi dovoljno reći o tome na koji način se kadriralo u Agenciji za privatizaciju, u Ministarstvu za privredu u tom periodu, imali smo godinu koja je, merena po svim kriterijumima, bila četvorostruko slabija u odnosu na 2003. godinu; u odnosu na nivo prihoda od privatizacije; u odnosu na nivo direktnih investicija koje su kroz privatizaciju ušle u našu zemlju; u odnosu na broj preduzeća koja su privatizovana.
Imali smo čak i apsurdne situacije, tamo gde je postupak restrukturiranja već završen, gde je ostalo samo da se potpiše ugovor, nakon sprovedenog tenderskog postupka nije potpisan ugovor, naravno da je to odloženo i naravno da su ta preduzeća dodatno bila u problemu, i da su njihove finansijske i poslovne performanse urušene. Pretpostavljam da se nešto i naučilo iz tog perioda, a tu pretpostavku više gradim na inicijativi i energiji koju ulaže pojedinačno i personalno ministar sa svojom ekipom, nego na činjenici da se promenio ideološki odnos prema samom procesu privatizacije.
Sada želim da kažem nekoliko rečenica koje se odnose na konkretno ponuđena zakonska rešenja. Želim da kažem odmah da bez obzira na ekonomsku celishodnost koja je jasno vidljiva, pre svega u izmeni Zakona o privatizaciji, a delimično u izmeni Zakona o Akcijskom fondu, Demokratska stranka će ostati veoma uporno i dosledno pri svojim amandmanima, a pogotovo kada je u pitanju Zakon o Akcijskom fondu, i da u zavisnosti od odnosa Vlade i ove skupštine prema tim amandmanima zavisiće i odnos Demokratske stranke kada se bude glasalo o ovom zakonu.
Počeću najpre od Zakona o hartijama od vrednosti. Mislim da je u ovom trenutku necelishodno donositi zakon o izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti, ukoliko je čitav postupak iniciran čuvenim problemima koji su se desili u postupku prodaje državnog kapitala u kompaniji "Knjaz Miloš", a od tada je prošlo više od tri meseca i do sada je mogao ovoj skupštini da bude ponuđen novi zakon o hartijama od vrednosti i finansijskom tržištu, a ne da raspravljamo u istoj proceduri izmene i dopune koje su definisane kroz četiri ili pet članova ovog zakona.
Zašto to kažem? Zato što se neće otkloniti svi problemi koji postoje u Zakonu o hartijama od vrednosti i Zakonu o finansijskom tržištu, zato što će se pojedinačno rešiti problem koji se odnosi na trgovanje akcijama iz Akcijskog fonda, a istovremeno će se uneti dva veoma opasna i ozbiljna presedana.
Zbog toga Demokratska stranka ne može da podrži izmenjeni Zakon o hartijama od vrednosti ukoliko se prethodno ne prihvate dva amandmana, jedan se odnosi na činjenicu da je ovim izmenjenim zakonom Vlada na sebe preuzela zakonodavnu funkciju.
Vrlo ću konkretno objasniti i zaista argumentovano želim da govorim, u članu 3. dodaju se reči "ako aktom Vlade Srbije nije drugačije određeno". Šta to znači?
To znači da će novi član 262a Zakona o hartijama od vrednosti glasiti - ako aktom Vlade Republike Srbije nije drugačije određeno, odredbe ovog zakona, misli se na Zakon o hartijama od vrednosti, ne odnose se na trgovinu hartija od vrednosti, koje se nadalje u pojedinim tačkama definišu.
Da li to znači da će Vlada sutra jednostavnim aktom moći da kaže - ovim može da se trguje na berzi, ovim ne može da se trguje na berzi.
Da li je to materija koju Vlada treba da uređuje svojim podzakonskim aktom, pretpostavljam podzakonskim propisima u obliku pojedinačnih uredbi ili je to materijalni fakt o kome treba da odlučuje Skupština Srbije?
U ovoj skupštini ima jako puno onih koji se zaklinju na legalizam.
Ako se zaklinjemo na legalizam, što pozdravljam, jer mislim da nikada pre zemlji Srbiji nisu bile potrebnije jake institucije, poštovanje zakona, onda prvi elementarni postulat takvog... produžiću još deset minuta gospodine predsedavajući, iako me niste pitali.