Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7851">Aleksandar Vlahović</a>

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, najpre želim da, u ime poslaničke grupe DS, izrazim nezadovoljstvo što se danas u Skupštini ne nalazi Vlada Republike Srbije, dakle svi ministri u Vladi, jer ovaj rebalans budžeta jednako tangira sve pozicije pojedinačnih ministara, pa bismo imali mnogo štošta da upitamo i ministra za kapitalne investicije, ministra za poljoprivredu i ministra za privredu, koga doduše nema, ali imamo koordinatora ministra za privredu.
To, pretpostavljam, dovoljno govori o tome koliko Vlada poštuje Skupštinu Republike Srbije i zahvaljujem ministru Dinkiću što je on ovde prisutan, i naravno ministru vera, koji je takođe prisutan, ali čini mi se da ovaj budžet neće proći pa makar uz prisustvo ministra vera.
Objasniću koji su razlozi zbog kojih smatram da će usvajanjem rebalansa budžeta naša zemlja imati još veće probleme na terenu vođenja ekonomske politike.
Dakle, prvo, ministar je rekao da je ovo prvi put da Narodna skupština usvaja rebalans budžeta gde se rashodi smanjuju i čini mi se da je ovo prvi takav slučaj posmatrano u odnosu na čitavo okruženje, zemlje u tranziciji. Zašto? Zbog toga što postoji jedan jednostavniji instrument, a to je da se smanji stepen ispunjenja budžetskih obaveza, i onda mi narodni poslanici ne bismo morali da provodimo sate i dane raspravljajući o rebalansu, a Vlada bi mogla da nastavi realizaciju svoje ekonomske politike.
Nije rekao dve stvari koje su u suštini razlozi za raspravu o rebalansu budžeta. Prvo, to je da su penzije, da su druga prava nerealno postavljena budžetom iz marta meseca ove godine, na šta smo na vreme ukazivali i, ako pogledate stenografske beleške sa te sednice, videćete da smo ukazali da postoji, pored budžetskog deficita, dodatni fondovski deficit od pet milijardi dinara, koji će onemogućiti isplatu penzija do kraja godine. I ako ni zbog čega drugog, zbog toga ćete morati da idete sa rebalansom budžeta. Naravno, onda naše kritike nisu dobronamerno shvaćene, a sada se ta dobronamernost pojavljuje kao ključni argument zašto poslanici Demokratske stranke treba da glasaju za ovaj budžet.
Kada smo već kod ove poruke gospodina ministra da ko ne glasa za budžet, odnosno rebalans budžeta, on je protiv penzionera, MMF-a, Londonskog kluba, a i šire, prvo, nismo mi, gospodine ministre, protiv penzionera i protiv isplate penzija. Čini mi se da ste vi, dakle vaša vlada, nerealnim prikazivanjem budžetske pozicije u martu zapravo ugrozili isplatu penzija do kraja godine, i to je činjenica.
Kao što nismo protiv MMF-a, naprotiv apsolutno smo za saradnju sa MMF-om, i o tome smo vam govorili u martu, kada smo govorili da je budžet takav kakav jeste, populistički a ne razvojni, i da neće moći da izdrži. U martu to su govorili eksperti MMF-a i meni zaista nije jasno zašto tada nismo raspravljali o drugačijim proporcijama budžetskih rashoda i budžetskih prihoda.
Kao što nismo protiv sporazuma sa Londonskim klubom, o tome smo ovde glasali, a naša vlada je najveći deo posla obavila u periodu od 2001. do 2003. godine, da bi taj aranžman mogao uopšte da bude sklopljen u 2004. godini. Ako krenemo logikom da neglasanjem za budžet mi smo protiv MMF-a, onda ste vi prošle godine, dok ste bili opozicija, ne glasajući za predloženi budžet, bili faktički protiv MMF-a.
Mi taj argument nismo nikada koristili, ali kao što znate uprkos neizglasavanju budžeta, uprkos početku rasprave o poverenju Vladi, penzioneri su prošle godine do marta redovno dobijali svoje prinadležnosti, svoje penzije, sva socijalna prava su redovno isplaćivana, zbog toga što je budžet bio realno postavljen.
Rebalans budžeta je ogledalo ekonomske politike jedne vlade u prethodnom periodu. Budžet je ključni instrument za realizaciju ekonomske politike, a kada raspravljamo o rebalansu onda svodimo račune i kažemo šta je to u prethodnom periodu urađeno. To ogledalo ekonomske politike, sprovođene u prethodnih nekoliko meseci, izgleda jako loše.
Pokušaću na osnovu statističkih podataka da kažem šta su rezultati ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Mi smo najviše bili kritikovani da smo enormno uvećali trgovinski deficit, koji je u prošloj godini iznosio 4,2 milijarde dolara. Trgovinski deficit u ovoj godini će iznositi 6,1 milijardu dolara i biće veći za 50%. To ne može ni na koji način da se poveže sa radom prethodne vlade. To je rezultat ekonomske politike ove vlade.
Platno-bilansni deficit je u prošloj godini iznosio 2,1 milijardu dolara, a u ovoj godini iznosiće tri milijarde dolara. Opet za 50% povećanje. To je rezultat ekonomske politike ove vlade. Strane direktne investicije u ovoj godini, u prvih osam meseci, iznose 380 miliona dolara, i uopšte neću da ih poredim sa onim što je ostvareno u prošloj godini, ali želim da vam kažem da je 70% od ovih 380 miliona dolara plaćanje iz privatizacije koja je obavljena u prošloj godini i nema nikakve veze sa radom ove vlade.
Kao što ni direktna investicija grinfild, taj čuveni Pekidžing, koji treba od maja iduće godine da počne da radi, jeste investicija koja je ugovorena još u martu 2003. godine. Dakle, onda kada su se stekli uslovi presečena je vrpca. Nije presekao onaj ko je zaslužan za dolazak te investicije, ali šta da radimo, takav je život.
Kao što stopa ukupnih investicija, privatnih i javnih, nije ni za jedan promil veća u ovoj godini nego što je bila u prošloj, iako se nama u martu ovde predstavljao nekakav razvojni budžet koji treba da podigne nivo privredne aktivnosti itd.
Šta se desilo sa potrošnjom? Šta se desilo sa platama? Plate rastu brže nego što raste bruto društveni proizvod. To znači da plate ne prate produktivnost. Šta je posledica, odnosno šta je uzrok tome? Uzrok jeste činjenica da danas, kada god neko blokira jedan put, država se rasipnički ponaša i isplaćuje sve zahteve. To je, između ostalog, uzrok podignutih inflatornih očekivanja, koja su se naročito u junu i julu u našoj zemlji odslikala, a između ostalog zbog toga što je Vlada radila na populističkoj kampanji, zato što je budžet bio odraz, slika i ogledalo upravo te populističke kampanje.
A onda kada se krenulo u izvršenje, onda je bio problem održavanje inflacije u okvirima koji su planirani, pa se onda nalazi objašnjenje i kaže se da je inflacija kod nas porasla zato što je porasla svetska cena nafte. Kakve veze ima svetska cena nafte sa inflacijom u našoj zemlji, kada kod nas niti raste cena nafte, niti raste cena energenata, jer se država prema naftnoj industriji ponaša administrativno, u svetlu onih sjajnih vremena 90-tih godina.
Znači, s jedne strane vodi politiku rigidnih cena, a sa druge strane ništa ne radi na restrukturiranju NIS-a. Sutra ćemo cenu platiti svi mi. Platiće poreski obveznici, kao što smo platili cenu 2001. godine restrukturiranjem EPS-a i ponovnog podizanja na noge NIS-a.
Dakle, nije inflacija i nisu inflatorna očekivanja nastala zbog toga što je došlo do pomeranja u međunarodnim i svetskim okruženjima, nego je inflatorno očekivanje nastalo zbog toga što je narušen ambijent za poslovanje, zato što je rizik podignut zbog toga što se pokušalo da se jedna populistička politika pretoči u ekonomsku politiku, i ovo su rezultati koje danas imamo.
U aprilu mesecu se mnogo govorilo o tome kako nova vlada nema nameru da otpušta ljude, nego naprotiv ima nameru da ih zapošljava. Kada smo govorili o nivou sredstava koja je potrebno izdvojiti u tranzicioni fond da bi se nastavio postupak restrukturiranja, da vidimo šta se desilo sa zaposlenošću.
Da, želim da koristim i drugih 10 minuta. Da vidimo šta se desilo za zaposlenošću. Znate gde ona raste? Jedino u državnim ustanovama.
Zaposlenost pada za 2,4% u poslednjih 8 meseci. Dakle, to je rezultat politike zapošljavanja koja je obećana u prethodnom periodu. Šta onda? Šta ostaje Vladi, ali na svu sreću ne Vladi, nego guverneru centralne banke, da zaustavi inflatorna očekivanja podizanjem stope obavezne rezerve.
Šta se onda dešava? Onda nema tih kreditnih sredstava za finansiranje privrede i onda dodatno biva ugrožen dalji privredni rast i razvoj. To je rezultat ekonomske politike koja se sprovodila u poslednjih 7 meseci. Narušeni svi makroekonomski pokazatelji, od deficita, zato moramo da menjamo budžet, preko onih ključnih koji se tiču spoljnotrgovinskog deficita, platnobilansnog deficita, inflacije koja od 9,5, biće preko 12% u ovoj godini, i to pre svega zahvaljujući ovoj politici.
Šta je dobro? Da ne bude da je sve loše, dobro je da raste društveni bruto proizvod i on će u ovoj godini biti 8%, možda i više, ali moram da vas razočaram, to nije zahvaljujući ekonomskim merama Vlade.
Poljoprivreda raste zahvaljujući dobrom vremenu, a obim industrijske proizvodnje raste zahvaljujući onome šta smo uradili u prethodnom periodu u privatizaciji, što ste mogli da čujete maločas iz izlaganja gospodina ministra.
Ali, iza dobre vesti uvek stoji loša. Iscrpli su se potencijali rasta iz privatizacije, tako da vi od novembra možete očekivati pad obima industrijske proizvodnje zahvaljujući upravo vašoj politici razvoja privatnog sektora privatizacije i to je ta politika koja stvara stabilan makroekonomski okvir. A kakva nam je stabilnost, najbolje vam govore o tome saopštenja Saveta stranih investitora, koji kažu - državo, prestani da se mešaš u privredni život, dozvoli nam da u otklonjenim barijerama poslujemo normalno u jednom stabilnom makroekonomskom okviru.
Prema tome, zaustavljanjem privatizacije, otvaranjem tzv. afera, vi ste oterali investitore od ove zemlje i onda, nedostatkom privatizacionih prihoda, nastao je budžetski problem, nastala su inflatorna očekivanja i zato imamo sve ove pokazatelje ovakve kakvi jesu u prethodnom periodu.
Da potrošim narednih 7 minuta na komentar pozicija koje su date u rebalansu budžeta. Prvo, budžetski prihodi. Ako napravimo detaljnu kalkulaciju makroekonomskih veličina i odbijemo sva ona poreska rasterećena koja su se desila na osnovu zakona, koje je ovde ministar objasnio i dodamo sva dodatna poreska opterećenja koja su nastala izmenama Zakona o akcizama, pre svega, jer ovde nije napomenuto da je na ključnim akciznim robama došlo do povećanja akciza, videćete da je poresko opterećenje na istom nivou.
Onda se pitam - kako je moguće da su prihodi isti kao što su projektovani. Sada ću vam objasniti zašto. Zato što je korekcija prihoda urađena na pretpostavci od 9% inflacije i 4% rasta društvenog bruto proizvoda. Mi ćemo imati rast od 9%, a inflaciju od 12%. Samo sabiranjem tih veličina, morali smo da imamo veće prihode nego koliki su u budžetu prikazani, čak i u datom rebalansu.
Šta se desilo? Da nije možda zatajila poreska uprava u naplati, da li možda poreska administracija ne vodi čvrstu poresku politiku; to ne znam, odgovor na pitanja očekujem tokom rasprave.
Da vidimo šta se dešava sa deficitom. Dakle, priznajemo da nema prihoda od privatizacije, na vreme smo vas upozoravali, konsultujte stenografske beleške iz marta, da je plan nerealno postavljen i sada idemo na cifru od 5 milijardi, i zbog toga krešemo rashode.
Koje rashode? Krešemo investicije, smanjujemo investicije, a povećavamo ličnu potrošnju. Da li je to taj razvojni budžet o kome smo govorili u martu? Naravno da nije.
To je dodatno smanjenje javnih investicija, koje će dodatno uticati na smanjenu privrednu aktivnost u narednom periodu.
Postavljam pitanje - ako nam toliko fale prihodi od privatizacije, zašto neke očigledne šanse u proteklom periodu nisu iskorišćene. Imali smo pre mesec dana mogućnost da akcijski fond jednostavno, bez ikakvih komplikacija, proda svojih 42% i da uzme 40 miliona evra, i da budžet dobije tri milijarde dinara i sa tih tri milijarde dinara da se ne smanjuje pozicija koja je definisana u Ministarstvu za kapitalne investicije.
Ne znam kako će ministar za kapitalne investicije, žao mi je što nije ovde, objasniti što nema tih para koje su planirane u ovoj godini, kao što ne znam kako će ministar za poljoprivredu da objasni da nema subvencija u agrarnom budžetu, koje su planirane u ovoj godini.
Prihod od privatizacije je izostao zbog nakaradne politike privatizacije koja je vođena u prethodnom periodu. Ako ste hteli da menjate zakon, trebalo je to da uradite u martu. Ako ste hteli da prekontrolišete sve privatizacije, što vam je zakonska obaveza, trebalo je to da uradite na osnovu zakonom definisane procedure, nema velike dževe. A ne politikantski, neprofesionalni način korišćenja jedne veoma važne oblasti za našu zemlju, što znači stvarati rizik investiranja koji će dodatno ugroziti sve ove makroekonomske pozicije o kojima sam maločas govorio.
Šta se ovde u deficitu povećava, odnosno u izvorima za pokriće deficita? Povećava se neto zaduživanje, domaće zaduživanje države. Šta je posledica toga? Dodatno cenzurisanje slobodnih kreditnih sredstava koja treba da odu u privredu. Šta će biti posledica? Još manje smanjenje izvora potencijala rasta. Da li je to budžet koji DS treba da podrži? Neće podržati budžet, odnosno rebalans budžeta, koji i dalje vodi ka smanjenju privredne aktivnosti u našoj zemlji.
Neće podržati rebalans u kome se ne vidi hrabra mera restrukturiranja javnih preduzeća, već u kome se vidi administriranje javnim preduzećima, neće podržati rebalans u kome se ne vidi smanjenje lične potrošnje u javnoj potrošnji, a ne smanjenje investicija koje su nam preko potrebne. Neće ga podržati iz prostog razloga što ne veruje da dalja ekonomska politika može da bude na korist naše zemlje, na korist onih ključnih koraka koje treba uraditi u ekonomskoj tranziciji, da bismo na kraju imali mesto tamo gde nam pripada, u Evropskoj uniji.
O toj deklaraciji smo pre nekoliko dana raspravljali, juče smo glasali za nju. Molim vas, dajte budžet koji će nam omogućiti da se približimo EU, a ne da odemo korak dalje od EU.
Hajde da pređemo, pošto neću da uzimam više vremena nego što imam, na ona populistička obećanja.
Kako će sada da se objasni sindikatima, sa kojima ste tako lako koketirali, da nema para za preduzeća koja se nalaze u dubokoj finansijskoj krizi, da nema besplatnih subvencija. Ne želim da kritikujem ovu meru, ali želim da kritikujem populizam koji stoji iza budžeta u martu ove godine.
Kako će da se objasni ne samo smanjenje subvencija za privredu. Znam da je vama najlakše da smanjite vojni budžet, zato što vojska ne štrajkuje. Koliko god da joj date, vojska mora da bude zadovoljna, nema štrajka. Ali nije tačno da se smanjuju najosetljivije pozicije. Smanjuje se pozicija materijalnih troškova, smanjuje se pozicija investicija, nabavke mašina i opreme.
Nisam vojni ekspert, ali pretpostavljam da to direktno dovodi u vezu borbenu gotovost naše vojske. Da li je to naš cilj? Pogledajte, gospodo poslanici, pozicije, pa onda diskutujte o tome. Ako se smanjuje na materijalu, na nabavci mašina i opreme, onda se smanjuje na investicijama. Ako nema investicija, kako možete očekivati da jedna institucija kvalitetno funkcioniše.
Sasvim na kraju, da ne uzimam više vremena nego što mi je dato, nećemo glasati za rebalans budžeta zbog toga što se preraspodelom rashoda oni smanjuju na teret investicija, a ne na teret lične potrošnje, zbog toga što ne vidimo ni jedan napor koji je učinjen za smanjenje troškova državne administracije.
Nećemo glasati za budžet zbog toga što ne želimo da amnestiramo lošu ekonomsku politiku Vlade u prethodnom periodu, a ne glasajući za budžet, upravo ćemo omogućiti da budemo korak bliže Evropskoj uniji, boljoj saradnji sa MMF-om i ispunjenju svih obaveza prema Londonskom klubu.
A, naravno, to će raditi jedna mnogo odgovornija, mnogo profesionalnija, mnogo stručnija vlada, koja će umesto populizma zapravo raditi ono što treba da radi u ovoj zemlji. Hvala vam.
Moram prvo da kažem da moje kritike maločas, upućene dominantno Vladi, najmanje su upućene ministru finansija, koji je objektivno u toj vladi najviše napora učinio da napravi kakav-takav kontinuitet. Ali, nažalost, napori su bili uzaludni.
Zašto smo 18 milijardi dinara napravili deficita? Napravili smo deficit koji je pokriven iz realnih izvora. U tome je razlika između nas i vas. Imate deficit koji ne znate kako ćete da pokrijete. Mi smo imali deficit koji smo pokrili iz realnih izvora, pa što se tiče, gospodine ministre, konzistentnosti, da li se sećate štrajka zdravstvenih radnika u septembru i oktobru prošle godine, a kada smo prethodno imali privatizaciju Duvanske industrije, a kada ste ih vi i vaša stranka iz opozicije učili da treba da traže pare za veće plate, jer Vlada ima prihod od privatizacije.
To ste govorili onda kada ste bili opozicija, a sada govorite neku drugu pesmu. Naravno, nismo poklekli pred štrajkovima, pred blokadama, zato što, ma koliko da to donosi nepopularne poteze i ti nepopularni potezi smanjuju političke poene stranci, odgovorna smo politička stranka koja je spremna da žrtvuje i svoj politički kredibilitet za interese države. To smo pokazali.
Slažem se s vama da ste učinili napore na restrukturiranju javnih preduzeća, ali u obrnutom smeru. A vratili ste nazad ono što smo mi prethodno uradili i to se najbolje vidi kod EPS-a: taman smo imali dogovor sa sindikatima, započeli proces izdvajanja podzemnih rudnika, vi ste to vratili nazad i sada počinjemo ispočetka.
Kao što znate, a vi ste bili u to vreme kao guverner NBJ uključeni u posao na restrukturiranju javnih preduzeća, imali smo gotove projekte za početak rada na restrukturiranju javnih preduzeća, ali imali smo nestabilnu političku situaciju. Ono što sam vam uvek govorio, ako u prvoj godini vlade, jedne nove vlade koja po definiciji mora da ima najveći kredibilitet, najveću političku snagu, to ne uradite, pa džaba počinjete u drugoj godini, jer tek onda nećete moći to da uradite. To vam krajnje dobronamerno kažem.
Ta priča o deficitu za iduću godinu od 10 milijardi, baš me interesuje kako će to da prođe u ovom parlamentu, a ne kod nas, nego kod vaših političkih prijatelja koji vas podržavaju i koji danas čine političku koaliciju, jer sam ubeđen da je u suprotnosti sa političkim programima...
(Predsedavajući: Gospodine Vlahoviću, vreme.)
Samo još jednu rečenicu, izvinjavam se, kada je u pitanju konzistentnost i za vid trgovinskog deficita, kao što ste i vi meni rekli da budem konzistentan, vama kažem, budite i vi u Vladi konzistentni, pa nemojte da rast obima industrijske proizvodnje u prvom kvartalu pripisujete kao vašu zaslugu, jer to nema nikakve veze sa ovom vladom. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem, gospodine predsedniče, što ste mi dali reč i time poštovali Poslovnik, javio sam se kao predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke na izlaganje gospodina Vučića.
Dakle, čini mi se da Radikalna stranka smatra da je naš narod doživeo kolektivnu amneziju pa je zaboravio period sjajne vladavine SRS u Srbiji, zajedno sa svojim koalicionim partnerom. Zaboravio je čuvenu crveno-crnu koaliciju, kako je narod prozvao, zaboravio je period kada nam je bilo najteže, kada su bombe padale u Beogradu, kada su bombe padale u celoj Srbiji, kada je potpisan Kumanovski sporazum, ili bolje rečeno - Kumanovska kapitulacija, u čemu ste vi učestvovali, a ne Demokratska stranka, a ne druge stranke.
Zaboravio je period kada ste, tačno je, jurišali u prvim borbenim redovima, ali na nove kvadrate stambenog prostora, kada ste jurišali na slobodu i nezavisnost medija, kada ste jurišali na slobodu reči, kada ste vodili strahovladu.
Ako ćete ponovo to da ponudite građanima Srbije, bojim se da nećete imati šanse, jer kao što reče moj prethodnik, postali ste zajedno zaista profesionalni gubitnici. Rekao sam vam posle predsedničkih izbora - na sledećim izborima idete dole, na izborima posle tih idete još dole.
A to se, sada, na ovim lokalnim izborima i pokazalo, gde je Demokratska stranka dobila ubedljivo najviše glasova i postala prva politička stranka u Srbiji.
Ovo govorim javnosti radi, ne zbog vas, vi to već znate, ali nećete da kažete, jer vam cifre ne idu u prilog.
Na prošlim lokalnim izborima DS je osvojila 461.000 glasova. Prva sledeća je osvojila 390.000, a oni koji se navodno vraćaju osvojili su svega 180.000 glasova. Toliko o rasporedu političkih snaga na političkoj sceni u Srbiji. I to je nastavak onog trenda koji smo imali i na prethodnim izborima.
Što se tiče kriminala, o kome se, gospodine predsedniče, govorilo pre nego što sam tražio repliku i nisam pogrešio u svojoj replici, molim vas pogledajte stenografske beleške, pa ćete videti. Što se tiče kriminala, što se tiče šećerne afere, konsultujte malo vladajuću koaliciju, naći ćete tamo onoga ko je direktno odgovoran za šećernu aferu.
Što se tiče tih nazoviafera, pogledajte kako su se te afere završile, kako su sudovi presudili u svim tim aferama. Postoji li ijedno validno rešenje sudova koje je izašlo i potvrdilo - da, to je bila pljačka, da, to je bio kriminal. Nemojte da govorimo za ovom govornicom teške reči. Narodu Srbije je preko glave teških reči, teških optužbi, pri tome neargumentovanih. Zaista, jer najčešće se na taj način skriva zapravo praznina u politici, u političkoj strategiji, u političkom programu. Kada nemate šta da ponudite, a onda udri svi po kriminalu i po aferama kojih nema.
Javljam se po Poslovniku, član 97. stav 1. koji glasi: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje itd."
Takođe reklamiram povredu člana 100. Poslovnika. Ono što želim da kažem jeste da je Demokratska stranka uvek gajila evropske vrednosti prema nacionalnim manjinama u ovoj zemlji i po tome se razlikovala od većine drugih stranaka, istovremeno ne bivajući ništa manje patriotska, ništa manje stranka koja će doprineti razvoju svoje zemlje, i to će Demokratska stranka i ostati. Meni je žao što nacionalne manjine ne žele da sarađuju sa nekim drugim strankama, u kojima ne prepoznaju vrednosti koje su prepoznate u Evropskoj uniji ka kojoj težimo.
Što se tiče zamene imovine ili ponude za zamenu imovine koja je ovde data, lično nisam spreman ni sa kim da delim svoju imovinu, jer moja imovina je nastala 14 godina radeći profesionalno svoj posao u kojem sam izgradio svoje ime, za razliku od mnogih poslanika koji nemaju jedan dan radnog staža, nego su profesionalni političari, bez ikakve profesije.
Javljam se po Poslovniku, dame i gospodo narodni poslanici, pravo na repliku.
Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, zaista je teško objasniti i ući u svojevrsnu političku alhemiju u kojoj treba javnost Srbije ubediti da je bolje imati tri marke penziju, kolike su bile tokom 90-tih godina, ili da je bolje da penzije kasne po nekoliko meseci, i da je bolje da umesto novca penzioneri dobijaju kupone za plaćanje struje, nego imati redovnu penziju sa visinom koja je bitno drugačija, bitno veća čak i u poređenju sa zemljama koje 2007. ulaze u Evropsku uniju, mislim na Bugarsku i Rumuniju, nego imati ekonomsku politiku koja je značila vraćanje zaostalog duga koji je nasleđen od vlade koja je na ovim prostorima vladala do 2000. godine.
Onda, ako želite da budete uspešni u toj političkoj alhemiji, morate imati argumente koji nisu argumenti. Argument koji je prethodnik rekao da je 500.000 ljudi ostalo bez posla jednostavno nije tačan.
Čak i statistički kad pogledate videćete da je broj nezaposlenih 2000. godine, odnosno 2001. godine u januaru iznosio 750.000, a da je danas ukupan broj nezaposlenih ljudi 936.000.
Međutim, ono što statistika ne obuhvata, a što je zatečeno stanje 2001. godine, to je približno milion ljudi koji su formalno imali radna mesta, a da na tim radnim mestima nisu imali redovne plate, niti je redovno uplaćivano penziono i zdravstveno osiguranje. Samim tim nisu imali ni evidentiran penzioni staž i to je takođe ogroman problem koji je prevaljen na Vladu koja je svoj posao započela januara 2001. godine.
Da ne govorim o podatku da je januara 2001. godine 350.000 zaposlenih radnika, onih koji su imali radno mesto, ali ne i posao, bilo na privremenom, prinudnom odmoru, kategorija koja je izmišljena na ovim prostorima tokom 90-tih godina. Kao što znate, ta kategorija, prinudni odmor, shodno Zakonu o radu, danas ne postoji.
Prema tome, kada kažem da je danas manji broj nezaposlenih ljudi nego što je zatečeno januara 2001. godine, ta argumentovana analiza se zasniva na sledećim činjenicama. Danas imate 936.000 ljudi koji traže posao. Januara 2001. godine ste imali 750.000 nezaposlenih ...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam, 750.000 statistički evidentiranih nezaposlenih i približno milion ljudi koji su imali radno mesto, ali ne i posao.
Nesrećno je izabran primer Popovca, jer Cementara Popovac je upravo primer preduzeća koje nije uplaćivalo godinama doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i to je primer preduzeća koje je očerupano u sistemu društvene svojine 90-tih godina, gde je bilo preko 1.500 izvršnih utuženja u Trgovinskom sudu u Kragujevcu. Da nije bilo privatizacije, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena, to preduzeće danas ne bi radilo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, Demokratska stranka će podržati ovaj zakon o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća. No, zaista treba realno sagledati očekivano dejstvo ovog zakona. Treba zaista prizemljiti odgovarajuća optimistička očekivanja u pogledu visine stranih investicija i uticaja ovog zakona na budući nivo privrednih aktivnosti.
Kada smo dobili Predlog zakona upravo na taj način smo analizirali predloženi zakonski tekst.
Sa jedne strane, ne smatramo da će uticaj na privrednu aktivnost postojećih privrednih subjekata, koji posluju unutar privrednog sistema Srbije, biti naročito izražen, jer činjenice govore da su i dalje kumulirani gubici veći od kumuliranih dobiti. Prema tome, ovaj zakon isključivo treba sagledavati u svetlu potencijalnog uticaja na nove investicije, na novo investiranje, bilo inostranih ili domaćih investitora.
Tačno je da stimulansi u poreskoj sferi mogu da pozitivno utiču na ukupan nivo inostranih investicija, kao što je tačno da stimulansi u poreskoj sferi dođu kao šlag na tortu, i da to nije glavna odrednica, odnosno glavni kriterijum kod donošenja odluke da li će neki strani investitor investirati u jednu zemlju ili neće.
Drugim rečima - mnogo značajnije za očekivani nivo inostranih investicija jeste stabilnost, pre svega politička stabilnost, eliminacija svih političko-privrednih rizika, rizika u vezi sa sredstvima i, na kraju, svih potencijalnih finansijskih rizika.
Ako ovog prethodnog nemate, ako imate visoko rizični ambijent, onda možete ukinuti porez na dobit, a opet će izostati očekivani nivo investicija.
Mi smo i do sada imali u regionu relativno najnižu poresku stopu na dobit korporacije, odnosno porez na dobit preduzeća i verujte nismo u 2003. godini ostvarili 1.300.000.000 evra direktnih stranih investicija zahvaljujući niskoj stopi poreza na dobit, nego zahvaljujući pre svega jednoj vrlo jasnoj jedinstvenoj ekonomskoj politici koja se vodila, pri čemu je to jedinstvo postojalo na relaciji onih koji su vodili ekonomsku politiku i sa druge strane institucija koje su vodile kreditno-monetarnu politiku. Dakle, nije postojalo nerazumevanje u realizaciji ekonomske, fiskalne i kreditno-monetarne politike i pored neretkih iskrica koje su se javljale na relaciji ovih pomenutih institucija.
Želim da kažem da izražavam sumnju da će ovaj zakon dati pozitivne efekte na visinu direktnih stranih investicija i to ću pokušati da u narednom izlaganju i obrazložim.
Da vidimo kakav je stepen rizičnosti ulaganja u našu privredu, da li je on manji ili pak veći. Kada govorimo o riziku ulaganja obično merimo sa tri osnovna aspekta. Prvi jesu rizici u vezi sa sredstvima, drugi jeste političko-privredni rizik i treći finansijski rizik. Kao što smo mnogo puta do sada principijelno rekli da su neki zakonski tekstovi, koji su od strane Vlade upućeni Skupštini, dobri zakonski tekstovi, a između ostalog i zato što smo i mi učestvovali u njihovoj pripremi i podržali te zakonske tekstove, tako ćemo i sada reći da je dogovor koji je Vlada, pre svega Ministarstvo finansija i Narodna banka, ostvarila sa Londonskim klubom dobar dogovor i predstavlja korak dalje u eliminaciji postojećih finansijskih rizika.
Ono što nije dobro jeste politička nestabilnost i čini mi se da se danas upravo politička nestabilnost generiše samo u jednoj instituciji, a to je u Vladi Republike Srbije. Sa jedne strane, dobili smo predsednika Republike, gospodina Borisa Tadića, koji upravo svojim političkim govorom forsira i činjenjem radi na političkoj stabilizaciji, na drugoj strani imamo svakodnevno trvenje i svakodnevni sukob unutar Vlade Republike Srbije između pojedinih ministarstava, što indirektno govori da nema jedinstvene ekonomske politike koju Vlada mora da vodi.
Čini mi se da mnogi ministri u ekonomskim resorima i dalje smatraju da je moguće pokretanje privredne aktivnosti nekakvim komandnim modelom privređivanja ili komandnim modelom ponašanja Vlade Republike Srbije i da još uvek postoji žal za javnim radovima, samo niko nema odgovor na pitanje odakle će se ti javni radovi finansirati, da li će to možda biti ponovni generator inflacije.
Ne samo da mi se čini, nego to i čitava javnost vidi, da postoji neslaganje oko vođenja ekonomske politike unutar Vlade. Da pogledamo malo šire, da vidimo koji su to sistemski rizici koji postoje, i naravno da sve ovo ima veze sa temom o kojoj pričamo, da ne očekujemo previše od eventualnog dejstva sniženih poreza na stopu dobiti i povećane atraktivnosti ulaganja, da vidimo koji su to sistemski rizici, kako i na koji način izvršni organ u ovoj zemlji, Vlada Republike Srbije, utiče na eliminaciju sistemskih rizika.
Imamo pitanje harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. To je najveći sistemski rizik koji danas, pored još druga dva koja ću pomenuti, opredeljujuće utiče na inostrane investitore u momentu kada donose odluku o svojoj eventualnoj poslovnoj aktivnosti u Srbiji. Nisam siguran da unutar Vlade Republike Srbije postoji jedinstvo kada je u pitanju budućnost državne zajednice Srbije i Crne Gore i sledstveno harmonizacija ekonomskih sistema, da bismo konačno imali zaokružene granice zemlje u kojoj inostrani investitor treba da uloži svoj novac i na taj način eliminisan jedan sistemski rizik.
Demokratska stranka će pružiti punu podršku Vladi Republike Srbije u konačnoj harmonizaciji ekonomskih odnosa, odnosno ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, jer smatra da se ne treba igrati sa budućnošću državne zajednice srpskog i crnogorskog naroda.
Da vidimo drugo pitanje koje pritiska i koje i te kako utiče na stepen rizičnosti ulaganja. To je pitanje koje takođe zahteva veliku hrabrost i konačno opredeljenje od strane onih koji danas vode politiku, odnosno imaju izvršnu vlast u ovoj zemlji. To je pitanje Haga.
Da li zaista mislite da će Srbiji, da će privredi Srbije krenuti snažno nabolje i da će se broj inostranih investitora povećati dok se svi ti sistemski rizici ne otklone? Tu je dominantna uloga onih koji donose odluke, dominantna uloga u kojoj se ispoljava njihova hrabrost da takve odluke donesu, a sve za dobrobit građana, odnosno za dobrobit buduće značajno uvećane privredne aktivnosti.
Kada imate političku nestabilnost koja je generisana unutar same Vlade zbog različitih konceptualnih mišljenja oko ekonomske politike, zbog nespremnosti jedne ili druge političke partije da donese važnu odluku, onda imate situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi.
Podsetiću vas, mi smo prošle godine imali 1.300.000.000 evra direktnih stranih investicija, i za to naravno nije zaslužna samo izvršna vlast koja je vodila ekonomsku politiku nego i institucije koje su vodile kreditno-monetarnu politiku, koje se ne nalaze u Vladi. Danas mi samo govorimo o planu od 700.000.000 evra, a da sem jedne investicije koju je jedan predsednički kandidat svečano otvorio tokom svoje kampanje, mi nemamo faktički niti jednu direktnu inostranu investiciju u najavi.
Imamo obećanje da će velika imena investirati, zaustavljanje jednog veoma važnog procesa izgradnje privatnog sektora, a to je proces privatizacije, i umesto ohrabrenja destimulisanje potencijalnih investitora. Ovde se ne radi samo o inostranim investitorima, nego i o domaćim investitorima takođe. U takvoj situaciji mi donosimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i očekujemo da on suspenduje sve greške i sva neslaganja koja danas postoje unutar političke koalicije koja formira Vladu.
Završavam. I pored podrške koju ćemo dati za izmenu ovog zakona, bojim se da će dometi takve ekonomske politike biti mali. Drugim rečima, bojim se da će naša optimistička očekivanja veoma brzo stvarnost razuveriti i da će nam taj san o direktnom efektu ovog zakona kao mehur od sapunice realnost razbiti.
Ne znam zašto se kolega Štimac oseća prozvanim kada govorimo o ekonomskoj politici, pošto je poznato da je ovo zakonodavno telo, nije izvršno, nije mu u domenu njegove odgovornosti vođenje ekonomske politike.
Kada sam rekao da je privatizacija u Srbiji stala, to je činjenica. Nijednog časa nisam rekao da treba da prestane borba protiv korupcije. Borba protiv korupcije mora da teče konstantno 24 časa dnevno 12 meseci u godini. Ne samo na polju privatizacije, nego na svim drugim poljima, ali, molim vas, dajte da vidimo šta su planovi u izgradnji privatnog sektora od danas ubuduće. Mi te planove, ne mi, javnost te planove ne vidi.
Neću sada da pominjem onu čuvenu priču o tri koverta, koju svaki društveni direktor zna. Kada naiđe problem, kritikuj prethodno rukovodstvo, ali vrlo brzo dođe i onaj treći koverat kada treba da se pišu tri koverta i da se ostavljaju nekom svom budućem nasledniku.
Drugo, vrlo jasno sam rekao da ćemo pozdraviti sve poteze koji idu ka tome da se eliminišu svi finansijski rizici. Ne znam, vi mene očigledno niste slušali kada sam rekao da je dogovor ostvaren sa Londonskim klubom dobar. Ali, molim vas, činjenica jeste da ne postoji jedinstven pristup između pojedinih ministarstava unutar Vlade oko vođenja ekonomske politike.
Danas svakog dana čitamo o tome kako javnim radovima, kako upošljavanjem infrastrukture možemo obezbediti stotine i stotine hiljada radnih mesta, kao da je Kejnz rođen pre 10 godina ili pre 10 godina je kenzijanska politika implementirana, a ne pre 60 i više godina. Dakle, sve vreme principijelno govorimo, hvalimo ono što je dobro, ali i te kako oštro kritikujemo ono što je loše i govorimo argumentovano.
Još nešto, gospodine Štimac. Niko G17 nije izbacivao iz Vlade. Koliko se sećam, vaš ministar je dao ostavku u Vladi, gospodin Milosavljević, ministar zdravlja. Niko nikada G17 iz Vlade Republike Srbije nije izbacivao, sem gospodina Milosavljevića, vi u Vladi Republike Srbije niste ni imali druge ministre. Zato vas molim kada dođete za ovu govornicu da pričate činjenice.
Kao što je činjenica da nije dogovor sa Londonskim klubom postignut samo zahvaljujući naporima koji su uloženi u protekla dva do tri meseca, nego naporima koji se ulažu od 2001. godine, kao što ni dogovor sa Pariskim klubom nije rezultat rada samo G17, jer bilo bi isuviše pretenciozno da mi kažemo da su samo eksperti DS-a zaslužni za sve ono što je dobro i urađeno u protekle tri godine.
Molim da ipak vodite računa da kod pitanja kakva su eliminacija finansijskih rizika, Londonski klub, pogotovo Londonski klub i bilateralni rizici sa Rusijom, i još jedan koji nije regulisan sa Kinom, a što nam je nasleđe iz 90-tih godina, to su pitanja koja se ne rešavaju za mesec i dva, koja zahtevaju između ostalog i jedan pogodan makroekonomski politički ambijent, da bi konačno bila rešena.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, DS će podržati zakon o porezu na dodatu vrednost, jer smatramo da je ovo jedan od veoma značajnih reformskih zakona, koji ima svoje vrlo jasno postavljene ciljeve. Ovim zakonom se zaokružuje poresko zakonodavstvo, odnosno reforma poreskog zakonodavstva koja je, podsetiću, započeta još 2001. godine.
Smatramo da je zakon o porezu na dodatu vrednost trebalo doneti još ranije. Tačnije, Predlog ovog zakona je morao da bude na sednici Skupštine Srbije odmah posle izbora nove Vlade.
Napor prethodnog Ministarstva, odnosno pripremljeni zakon bio je sasvim dobra osnova da taj zakon bude izglasan još u martu, aprilu, a da već polovinom ove godine započne primena zakona o porezu na dodatu vrednost.
Neću mnogo govoriti o zakonu. Želim samo da istaknem tri bitne osobine koje su i u obrazloženju zakona date, a prva je da se na ovaj način dalje suzbija siva ekonomija, jer se motivišu učesnici u prometu na plaćanje poreza na dodatu vrednost. Mislim da, zajedno sa drugim merama, taj zakon će doprineti značajnom smanjenju sive ekonomije i značajnom povećanju budžetskih prihoda. Sa povećanim budžetskim prihodima sigurno je da će Vlada Srbije biti u situaciji da vodi aktivniju ekonomsku politiku, onakvu kakva je obećana donošenjem Zakona o budžetu, a koja se do sada ne sprovodi.
Veoma je važno istaći činjenicu da se zakonom o porezu na dodatu vrednost obavlja zapravo harmonizacija, između ostalog, i u fiskalnoj sferi ekonomskih sistema između Srbije i Crne Gore. I nama u DS je posebno drago da je ovo jedna od najznačajnijih tačaka u obrazloženju ovog zakona.
Posebno nam je drago zbog toga što u političkoj koaliciji koja danas formira Vladu, odnosno koja je formirala Vladu, postoje različita tumačenja o sudbini Srbije i Crne Gore, odnosno postoje različiti pogledi o tome da li državna zajednica Srbija i Crna Gora treba da opstane.
Drago mi je da je ovo argument koji indirektno sugeriše da je stav Vlade i stav svih političkih stranaka zapravo dalja harmonizacija u odnosu Srbije i Crne Gore, odnosno opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Naravno, veoma važno jeste i harmonizacija sa zakonodavstvom Evropske unije, jer čini mi se da smo mi, pored Bosne i Hercegovine, poslednja zemlja koja još uvek nije uvela kategoriju poreza na dodatu vrednost i na taj način izvršila suspendovanje, odnosno zamenu kategorija poreza na promet.
Želim da istaknem da postoje dve opasnosti u implementaciji ovog zakona. Prvo, nisam siguran da je najsrećnije rešenje dve poreske stope u porezu na dodatu vrednost, s jedne strane opšta poreska stopa od 18% i posebna od 8%, jer nije dobro da se uvode bilo kakvi instituti i bilo kakva mesta u zakonodavstvu koja obezbeđuju diskreciono pravo onome ko sprovodi, odnosno implementira zakona o porezu na dodatu vrednost.
Mislim da je to, između ostalog, bila načelna primedba DS. Ali, naravno, mi ćemo i pored uvođenja ove dve poreske stope glasati za ovaj zakon. Mislim da bi jedna opšta poreska stopa obezbedila, zapravo, eliminaciju svih mesta za diskreciona prava poreske administracije, odnosno onoga ko implementira ovaj zakon. Zbog toga smo, svojevremeno, u načelnoj raspravi na Odboru i sugerisali da se prihvati rešenje sa jednom opštom stopom poreza na dodatu vrednost.
Druga opasnost jeste činjenica da efikasno implementiranje ovog zakona u najvećoj meri zavisi od stepena razvijenosti poreske administracije. Pred Ministarstvom finansija, pred Vladom Republike Srbije u narednom periodu stoji veoma težak period u kome poreska administracija mora da bude spremna i sposobna da izvrši implementaciju poreza na dodatu vrednost. Zašto? Ukoliko poreska administracija ne bude bila u stanju da efikasno implementira ovaj zakon, bojim se da ćemo imati obrnute efekte zakona - umesto da idemo ka smanjenju sive ekonomije, siva ekonomija će se povećavati.
No, ne sumnjam u agilnost Ministarstva finansija i ne sumnjam u to da je već definisan plan aktivnosti u narednom periodu na unapređenju efikasnosti poreske administracije.
Dakle, ovim zakonom se zaokružuje paket reformskih poreskih zakona. Zbog toga će DS glasati za donošenje ovog zakona. Pre svega, želim našu javnost, a i vas gospodo narodni poslanici da podsetim da smo zakon o porezu na dodatu vrednost imali još polovinom prošle godine u Narodnoj skupštini i da taj zakon o porezu na dodatu vrednost, u tom trenutku, nije naišao na razumevanje poslanika koji su tada bili u opoziciji, a danas se nalaze u političkoj koaliciji koja formira Vladu.
Taj zakon je predložen za zasedanje Narodne skupštine prošle godine u oktobru. Podsetiću vas da je upravo glasovima poslanika iz političkih partija koje danas formiraju političku koaliciju i koje formiraju Vladu, dakle, nalaze se u vladajućim strukturama, zakon nije uvršten kao tačka dnevnog reda.
U tome i jeste razlika između DS i svih drugih političkih stranaka koje se danas nalaze na vlasti, a onda su se nalazile u opoziciji. Razlika je u principijelnom stavu, razlika je u tumačenju, odnosno prihvatanju činjenice da ono što je u interesu nastavka ekonomskih reformi ne sme da bude korišteno za dobijanje jeftinih stranačkih poena.
Kao što smo mi danas u opoziciji, nama, principijelnoj političkoj partiji - DS, ne daje za pravo da glasamo protiv ovog zakona, jer će ovaj zakon doprineti da ekonomske reforme i ekonomska tranzicija u našoj zemlji idu mnogo efikasnije, pogotovo u delu koji se odnosi na smanjenje sive ekonomije. Podsetiću vas da je ovo bio jedan od važnih zakona koje smo prošle godine predložili i koji je trebalo da obezbedi nastavak ekonomskih reformi.
Dakle, naša poruka i jeste: za reformske zakone, ukoliko ste istinski opredeljeni za nastavak ekonomskih reformi, treba glasati uvek, bez obzira da li se nalazite na vlasti ili u opoziciji. Zbog toga DS podržava ovaj zakonski projekat i dobronamerno sugeriše, pre svega Ministarstvu finansija, da u narednom periodu uloži velike napore na unapređenju poreske administracije, da bi zakon mogao da bude efikasno implementiran.
Po Poslovniku, član 97 - pogrešno tumačenje prethodnog govornika.
Glasanje za kvorum nema apsolutno nikakve veze sa činjenicom da su nama zakoni preko potrebni da bismo nastavili sa ekonomskom reformom. Mi smo se tada opredeljivali za zakonski dokument koji je trebalo da obezbedi dalju reformu poreskog sistema u našoj zemlji, koji je trebalo da obezbedi unapređenje poreske administracije, da bismo mogli da realizujemo ciljeve koji su definisani ovim zakonom.
A to je smanjenje sive ekonomije, to je harmonizacija ekonomskog sistema sa Crnom Gorom, jer su se sve parlamentarne stranke tada u Skupštini zalagale za opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora, a to je i harmonizacija sa ekonomskim sistemima Evropske unije. Prema tome, vi ste tada, glasajući protiv zakona o porezu na dodatu vrednost, zapravo glasali protiv nastavka ekonomske tranzicije. To je fakat.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, DS će prihvatiti zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja. Drugim rečima, glasaće za donošenje ovog zakona, imajući u vidu nekoliko neizostavnih činjenica. Prva jeste da bez ovog zakona nema ni operacionalizacije zakona o stečaju i bilo bi potpuno nelogično da glasajući za zakon o stečaju ne glasamo za zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja. Drugo, ovo je takođe deo paketa zakona koji je pripremljen u prošlom periodu.
Ono što je najvažnije, suštinski, agencija za licenciranje stečajnih upravitelja će, ukoliko u organizaciono - operativnom smislu bude dobro postavljena, omogućiti sređivanje stanja u jednoj veoma važnoj profesiji, za jedan veoma važan proces, odnosno za stečajnu proceduru, što će na kraju omogućiti da stečajni postupci zaista budu postupci restrukturiranja onog dela srpske privrede koji ne može da bude restrukturiran u skladu sa drugim zakonima.
Agencija za licenciranje stečajnih upravitelja će, kao što sam rekao, omogućiti sređivanje stanja u ovoj veoma važnoj oblasti. Do sada nismo imali ovaj institut. Suštinski, da je stečajnim procesima i uopšte institucijama i učesnicima u stečajnom postupku dat odgovarajući značaj, realno je bilo očekivati da će sami stečajni upravitelji osnovati svoje esnafsko udruženje i onda svojim internim pravilima srediti odnose između sebe, doneti etičke kodekse, definisati elementarne standarde udruženja i, na kraju krajeva, definisati način na koji se postaje stečajni upravitelj.
S obzirom da niti je stečajni upravitelj bila profesija koja je promovisana u svetlu jednog transparentnog, otvorenog stečajnog postupka, niti je, sa druge strane, postojala intencija države, odnosno zakonodavca da stečajni postupak definiše na jedan efikasniji i brži način, da zaista služi ozdravljenju srpske privrede, a ne da bude teren za dalje razvlačenje društvene svojine, otuda nismo ni imali inicijativu koja bi došla od strane stečajnih upravitelja.
No, to ne znači da agencija za licenciranje stečajnih upravitelja treba da ima životni vek koji će biti jako dug. Očekujem da će ovaj zakon i ova institucija imati samo privremeno dejstvo, u startu, dok se ne definišu osnovni standardi, dok se ne definiše način na koji će esnafsko udruženje stečajnih upravitelja dalje preuzeti ovu veoma važnu oblast, dakle, institucija esnafskog udruženja stečajnih upravitelja.
Očekujem da će to biti u periodu ne dužem od pet godina i da će u tom slučaju kompletan postupak i kompletna materija biti prepuštena tamo gde joj je i mesto, a to jeste upravo stečajni upravitelj, kao što je to slučaj sa mnogim drugim oblastima gde esnafska udruženja definišu svoja interna pravila, definišu kazne za nesolidne članove tih esnafskih udruženja. Podsetiću, imamo udruženje revizora, udruženje procenitelja, imamo, na kraju krajeva, razna druga udruženja iz drugih oblasti koja se načinom donošenja pravila, procedura, faktički samoorganizuju, bez inicijative od strane države.
Ovde je bila neophodna inicijativa, imajući u vidu da ćemo dobiti jedan moderni stečajni zakon, koji zahteva, između ostalog, moderne stečajne institucije.
Mnoge institucije u Srbiji se nalaze u povoju. Dakle, kvalitet funkcionisanja tih institucija je na veoma niskom nivou. Neke i ne postoje i zbog toga je neophodna inicijativa izvršne vlasti i, s druge strane, potvrda zakonodavne vlasti za osnivanje i unapređenje kvaliteta funkcionisanja institucija.
Otuda mi je zaista nejasno, ako danas idemo sa usvajanjem zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja i sa ustanovljenjem institucije licence za stečajne upravitelje, zašto to nismo uradili pre mesec i po dana, kada smo u ovom istom domu raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja, kada je i institut licence, prethodno uveden upravo odlukom ove skupštine, usvajanjem izmena tog zakona izbačen.
Kad god imate privremeno licenciranje i kada god postoji zaprećena kazna da se ta licenca može izgubiti, a bez licence nema obavljanja osnovne delatnosti koja je definisana određenim zakonom, onda, budite sigurni, imate makar u startu zagarantovane uslove za kvalitetno obavljanje profesija.
Kao što će u ovom slučaju, uvođenjem instituta licence za stečajne upravitelje, stečajni postupak, makar sa ovog aspekta, sa aspekta donošenja operativnih odluka (što će biti sutra uloga stečajnih upravitelja), biti kvalitativno unapređen, siguran sam da će kvalitet obrazovanja biti značajno smanjen upravo zbog toga što smo glasajući u ovoj skupštini zapravo ukinuli institut licence za obrazovni kadar.
Ono što želim da kažem jeste - bez obzira na usvajanje zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja - posao na ustanovljenju kvalitetnih institucija za uspešno sprovođenje stečajnih postupaka i za korišćenje stečajnih postupaka kao načina ozdravljenja onog dela srpske privrede koji se nalazi u operativnoj, likvidnoj ili strateškoj krizi, umnogome će zavisiti od toga na koji način će se u političkom smislu prihvatiti stečajni postupak.
Zavisiće od toga da li onaj ko kreira ekonomsku politiku i dalje stečajeve posmatra kao način za čuvanje kakvog-takvog, lažnog, socijalnog mira ili je spreman da, preduzimajući snažne pozitivne mere, ovaj proces iskoristi za ozdravljenje srpske privrede.
Takođe, zavisiće i od pozicioniranja institucionalnog likvidatora ili stečajnog upravitelja nad društvenom svojinom. Mi nemamo (iako to nije deo zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja, ali je međusobno povezano) zakonom jasno i precizno definisanu instituciju koja će u institucionalnom smislu biti stečajni upravitelj nad preduzećima koja se nalaze u društvenoj svojini. Definisana je organizacija koja će tek naknadno zakonom biti određena.
Sugerišem da to treba da bude Agencija za privatizaciju i upravo onaj deo Agencije za privatizaciju koji je do sada radio na restrukturiranju velikih sistema.
Tamo postoje kadrovi koji, nadam se, do sada nisu ugušeni, kao što je čitav proces privatizacije dovoljno ugušen u proteklih nekoliko meseci; tamo postoji politika, definisana procedura koja veoma lako može da bude primenjena upravo za operativno sprovođenje, odnosno realizaciju ovog stečajnog postupka.
To je veoma važno zbog toga što je do sada stečajni postupak, trajući u proseku 7,2 godine, uglavnom bio način da se preostali deo društvene svojine razvuče. To nije dobro. Što duže traje stečajni postupak, to je vrednost imovine manja. Ukoliko nemate u institucionalnom smislu nekoga ko će kontrolisati rad stečajnih upravitelja koji su kandidovani za upravitelje nad preduzećima u društvenoj svojini, a koja se nalaze u stečajnom postupku, onda ćete izgubiti u organizaciono-operativnom smislu mogućnost da na jedan efikasniji način primenite ovaj veoma važan postupak.
Podsetiću još jednom, kada smo u Ministarstvu za privredu i privatizaciju pre godinu dana uputili zakon o stečaju i zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja, upravo nam je ideja bila da ovaj proces bude u funkciji ozdravljenja, a ne likvidacije srpske privrede.
Zbog svega toga, DS će glasati za ovaj zakon. Naravno, podrazumeva se, ukoliko ne dođe do značajnijih promena usvajanjem određenih amandmana. U načelu smo za zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja. Hvala vam.
Juče smo govorili o političkom populizmu kao glavnoj odlici jedne političke partije. Očigledno da se ova govornica najmanje koristi da bi zakonski predlozi bili poboljšani i da bi implementacijom zakona narodu Srbije bilo bolje, da građani imaju bolji životni standard kad se implementiraju procesi koji vode ka ozdravljenju srpske privrede. Ali, kada imate praznu priču o političkoj strategiji, onda je najlakše posegnuti za političkim populizmom, za demagoškim parolama i pričati jednu te istu priču koju slušamo već godinama unazad.
Takođe, virus neinformisanosti se vrtoglavo širi ovom skupštinom. Očigledno da uvažene kolege iz političke grupacije koja je imala svog predsedničkog kandidata u drugom izbornom krugu još uvek nisu saznale da Boris Tadić nije predsednički kandidat već predsednik Republike Srbije, zato što su građani Srbije znali da prepoznaju prave vrednosti i da daju glas onom kandidatu koji Srbiju može da uvede u Evropsku uniju.
Dakle, moja poruka jeste da one lance i katance, o kojima ste zdušno govorili između dva izborna kruga, pri tome primenivši metodologiju i tehniku resavske prepisivačke škole od jednog drugog kandidata koji je to u prvom izbornom krugu koristio, da one lance i katance koje ste vi stavljali na kapije fabrika 90-ih godina, kada ste delili vlast sa SPS-om, da malo podsetite narod Srbije kako je izgledalo stavljanje lanaca i katanaca tokom 90-ih godina, a ne da ovde ono što ste loše uradili prebacujete Vladi od 2000. godine ili, pak, ovoj vladi. Sve što se radi od 2000. godine jeste pokušaj da se isprave greške koje ste pogrešnom ekonomskom i svakom drugom politikom na ovim prostorima narodu Srbije doneli.
Narod je rekao svoje u decembru, a potvrdio u junu. Kao što znate, predsednički kandidat Demokratske stranke je danas predsednik Republike Srbije i dobio je 1.700.000 glasova. Znam da je biračima u Srbiji bilo teško da odole svim populističkim obećanjima koja su olako prosuta pred njih tokom decembarske predizborne kampanje i znam da su birači već šest meseci posle toga mogli da konstatuju koliko su bili prevareni svim onim obećanjima koja su davana u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore.
Kao odgovor na vređanje njihove inteligencije dobili ste izborni rezultat u junu, na nedavno održanim predsedničkim izborima, gde je predsednički kandidat Demokratske stranke dobio 1.700.000 glasova i ubedljivo pobedio.
Ja nikada nisam koristio ovu govornicu da šaljem javnosti populističke parole. Naprotiv, uvek sam argumentovano govorio o bilo kojoj temi koja je iz moje oblasti, iz ekonomske sfere. Kada kažem da su lanci i katanci u privredi Srbije stavljani tokom 90-tih godina, onda to mogu i argumentovano da potkrepim.
Mi smo 2000. godine imali milion zaposlenih koji su faktički bili bez radnih mesta; milion zaposlenih radnika koji ili nisu primali platu ili im nije redovno uplaćivan doprinos za penziono osiguranje pa samim tim nemaju povezani radni staž.
A da ne govorim o tome da je jedna čitava armija od preko 350.000 ljudi bila na nekakvom prinudnom odmoru, kategorija koja je izmišljena tokom vođenja "sjajne" ekonomske politike 90-ih godina.
To jesu vaši rezultati, rezultati vaše vlade koje ste ostvarili radeći zajedno sa SPS-om i toga ne treba da se stidite. Dakle, lanci i katanci su stavljani tokom 90-tih godina. Od 1995. godine naovamo SPS ima vlast bilo u koaliciji sa SRS, bilo tako što dolazi do prećutne podrške od strane SRS.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas da te posledice, da te nepobitne činjenice jednostavno prihvatite, a to što stalno za ovom govornicom obećavate kako vaše vreme dolazi, evo ja gledam poslednje tri godine kako dolazi i nikako da dođe. Videćemo sada posle ovih izbora kakav će biti izborni rejting večito druge stranke, odnosno večito drugih na svim izborima u poslednjih nekoliko godina. Videćete kako će rejting ići na dole.