Hvala, predsedavajuća.
Vrlo je komplikovano diskutovati o ovoliko tema za 20 minuta, koliko imamo pravo, s obzirom da se radi o potpuno nepovezanim stvarima. Ja ću pokušati da što više kažem o svemu što je na dnevnom redu.
Prvo je Zakon o sudijama. Ono što je interesantno to je da ovaj zakon nije predložila Vlada, nego jedan narodni poslanik, a Vlada se o dopisu koji smo danas dobili od predsednika Vlade saglasila sa ovim predlogom zakona, a uvažavajući kaže ono što piše u obrazloženju i onda sam ja čitao malo razloge za donošenje ovog zakona i nikako nisam uspeo da pronađem razloge kojima se menja mogućnost izbora predsednika sudova u više od jednog mandata i skraćuje rok sa pet na četiri godine.
S obzirom da je ista ova većina u novembru 2013. godine izmenila Zakon o sudijama u kom je stalo da je mandat predsednika suda četiri godine i da može na to mesto da bude biran ponovo.
Ja jedino mogu da razumem da kolega Martinović, tada nije bio u parlamentu, tada je kao što kaže ova knjiga „gazio“ Tomu i Vučića... Pa, jedna knjiga. Danas se ovde delila po Skupštini. I on nije bio tu kada je većina koja sada pripada, izmenila Zakon o sudijama. Mislim da bi trebalo ministarka pravde iako ni ona nije bila na toj funkciji tada, ali je kontinuitet vlasti u Srbiji koji postoji pet godina da nam objasni šta je to loše bilo u tim izmenama, koje je ista ova većina pre nepune četiri godine usvojila i sada vraća na staro, jer ja iz ovog obrazloženja ništa nisam video, nijedan argument da se to sada promeni onako kako je to bilo 2013. godine. Ali to je manir ove vlasti – pet godina, menjaju se stvari, vrte se u krug. Jedna od prvih izmena bila je bila upravo to. Rekli ste jednom na pet godina i nema nikakvog produženja što se tiče penzija, odlaska u penziju i slično.
A, onda se za ovih pet godina sve menjalo, pa je mogao neko da ostane na funkciji pošto stekne zakonski uslov za odlazak u penziju na jednoj funkciji, na drugoj funkciji. Evo ga sada ponovo to. Znači, može da ostane na funkciji predsednik suda do kraja mandata, može ponovo da se bira. Jeste li pogrešili? Recite da ste pogrešili i gde ste pogrešili, a grešite u svemu što radite, jer ne znate šta radite.
Promena ovog zakona nije došla iz Vlade, koja bi morala da organizuje javnu raspravu, pa da se priča o tome kakvi su efekti promene iz 2013. godine i šta je tada loše urađeno i zašto je ovo urađeno sada, a urađeno je zato što ovaj zakon ima svoje ime i prezime. On se tačno radi za određene ljude, određene ljude koji su odane vlasti, ljude koji su od onih 600 sudija članova SNS koji sada treba da ostanu na svojim funkcijama i da odrade neki posao za SNS.
Ja pozivam predlagača zakona da do kraja rasprave nam kaže koji su to ljudi, njihova imena i prezimena. Ovo su zakoni koji se pišu za određene ljude, zakoni kojima se narušava načelo opštosti kod donošenja zakona. Zato je stanje u pravosuđu Srbije iz godine u godinu sve lošije i lošije. I tu ću da stanem, jer želim nešto da kažem o sporazumima, međunarodnim, kojima se Srbija zadužuje za dodatnih 208 miliona evra. O tome od strane predlagača, a to je ovde ministarka Kuburović, nije rekla ni jednu jedinu reč. Ona je ovlašćena ispred Vlade da govori i o ova dva zakona. I kao što je pročitala, vezano za izbor tužilaca, mogao je neko iz Ministarstva finansija da joj dostavi da pročita nešto i o ovim zajmovima i da vidimo zašto se država Srbija zadužuje za novih 208 miliona evra.
Koji su to efekti za 182 miliona evra kredita koji treba prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća? Kako će to da se unapredi rad javnih preduzeća za 182 miliona evra, koliko Narodna skupština treba sada da odobri da se poveća dug Srbije? Da nam da ona odgovore o stanju u javnim preduzećima, o tome da je 4. marta po zakonu koji je ove godine, po zakonu koji je ova Skupština usvojila, istekao rok da se okončaju izbori svih direktora u javnim preduzećima. Godinu dana kako je usvojen zakon, 2016. godine u martu, godinu dana je Vlada imala da okonča izbor direktora. Da li je okončan? U koliko je okončan? Ni u jednom. Evo, ja ću da kažem, ni u jednom. Jedva je Vlada uspela da raspiše oglase za izbor direktora u tim javnim preduzećima. Šta je radila u tih godinu dana? Nastavila sa praksom postavljanja partijskih kadrova, partijskih kadrova na mesta direktora javnih preduzeća.
Najsvežiji primer – Koridori, naš bivši kolega Babić, v.d. direktora, direktor Pošte, v.d. direktora, poslanica, koleginica naša, direktor Srbijagasa, poslanik, direktor. Pa, da li je to u skladu zakonom koji smo doneli ovde pre godinu i nešto dana? Zašto donosimo te zakone ako ih ne poštujemo? Šta da očekujemo, šta će se desiti sa ovih 182 miliona evra koje treba da ode u razvojne politike javnih preduzeća?
Voleo bih da mi ministarka objasni koje su to politike, šta će to da se radi u javnim preduzećima, da li će da se smanje gubici koji će ove godine iznositi preko 300 miliona evra. Javna preduzeća u Srbiji su najveći generator deficita. Ima veze, jer govorimo o zajmu od 182 miliona evra za javna preduzeća. A, kakvo je stanje u javnim preduzećima? Da li treba da krenemo redom, od EPS-a, od Srbijagasa, Pošte, Elektromreže? Koliki su gubici i šta se tamo dešava? Koliko je manja proizvodnja struje bila u EPS u martu ove godine u odnosu na mart prošle godine, u februaru ove godine u odnosu na februar prošle godine?
Šta je sa čitanjem električnih brojila? Zašto, ako je sve bilo u redu, zašto se poništio ugovor i radi se sada novi konkurs? Sve su to pitanja o kojima ovaj parlament treba da razgovara, a Vlada nas nije udostojila da pošalje nekog ko će o tome reći jednu jedinu reč, nego očekuju da se ovde glasa i da se odobrenje da se Srbija zaduži za 182 miliona evra.
Naravno da poslanička grupa SDS neće podržati ove sporazume, bez rasprave, bez da znamo za šta će te pare biti potrošene, ko je odgovoran za stanje u kojima se sada javna preduzeća Srbije nalaze.
Hajde da krenemo dalje. Kakav odnos ima ova Skupština prema hitnom postupku? Imamo dve tačke posle, četiri i pet, valjda, čini mi se, dnevnog reda, gde treba da se utvrdi prestanak funkcije određenih ljudi, po hitnom postupku. I onda, od 27. decembra čekamo taj hitan postupak do 11. maja, četiri i po meseca, hitno. Stvarno je hitno.
Sada, nešto da kažem, drago mi je što je ministarka nekoliko puta naglasila kako se Vlada nije mešala u predloge koji su dolazili iz Državnog veća tužilaštva za tužioce o kojima danas raspravljamo. Sada ja vas da pitam – da li je istina da je Državno veće tužilaca uputilo Vladi tri imena za tužioce za ratne zločine? A, koliko je Vlada uputila Skupštini imena? Dva. Znači da je menjala. Znači, rekli ste neistinu, jer ste rekli – nije menjala ništa. Ja sam vam našao jednu promenu. Ne kažem ja da li Vlada ima ili nema prava. Ja govorim o tome da je ministarka nekoliko puta insistirala – ništa nismo menjali. Menjali ste. Menjali ste, lagali ste. To je manir cele Vlade, ne čudi me da to i vi radite.
Šta je problematično kod ovog izbora? Vlada je nama poslala dva imena. I, za one koji su tu malo duže od ovog jednog saziva, ta imena nisu ništa novo. Ja ću vas podsetiti, pošto je većina bila tu u decembru 2015. godine, da su ista ova dva imena, i Snežana Stanojković i Milan Petrović, pored još tri imena, bili kandidati za tužioca za ratne zločine i raspravljali smo ovde u parlamentu u decembru 2015. godine, pre isteka mandata tužioca koji je tada bio na toj funkciji i ni jedan kandidat nije dobio većinu.
Gospođa Snežana Stanojković dobila je 75 glasova poslanika, a gospodin Milan Petrović pet. Najviše glasova dobio je gospodin Dejan Terzić, koji sada nije prošao Vladu. Znači, bio je, to treće ime na predlogu koje je poslalo Državno veće tužilaca, ali se nije našao pred nama. Šta mi sada da očekujemo, koji će kandidat dobiti većinu ovde, ako pre godinu i po dana ni jedan nije dobio većinu? Zašto se igramo sa tom institucijom? Šalju se ista imena posle godinu i po dana. Šta se promenilo?
Vlada nam je poslala samo biografije, ali nije nam poslala, recimo, planove rada. Državno veće tužilaca je, kada je utvrđivalo listu kandidata, jer je bilo pet kandidata, razgovaralo sa njima, dalo ocenu stručnosti. Tu su svi dobili maksimalan broj poena, ali su se te ocene razlikovale u predstavljanju programa. I gospođa Snežana Stanojković, koliko sam ja uspeo da nađem, dobila je 19,6 poena, gospodin Milan Petrović 13,6 i gospodin Dejan Terzić 11,6. Tako ih je i rangirala i poslala Vladi. Ali, mi nismo videli te programe.
Na osnovu biografije očekujete da se opredelimo za ljude koji su već bili ovde i nisu dobili podršku, pa to je neozbiljno, to je neodgovorno. Vi urušavate instituciju Tužilaštva za ratne zločine na ovaj način.
Siguran sam da postoji puno slučajeva kojima to tužilaštvo treba da se bavi da bi sprali ljagu sa svih onih građana Srbije koji u ratnim zločinima, a to je najveći broj, nisu učestvovali. Treba da bude osuđen svako ko je činio ratne zločine u Srbiji i u ime srpskog naroda. Ko nije učinio, naravno, treba da bude oslobođen. Nikada nećemo da krenemo napred ukoliko ne skinemo tu ljagu koja stoji na svakome od nas.
Na kraju, želim nešto da kažem o izboru sudija koji se prvi put biraju i predsednika sudova. Mi smo dobili ovde kandidate za izbor predsednika sedam sudova, koji je poslat 31. oktobra 2016. godine. Moje prvo pitanje– na koji mandat ih biramo? Da li ih biramo na pet godina ili ih biramo na četiri godine, ako se usvoji sada ova izmena? Trideset prvog oktobra bilo je pet godina jedan put. Na koliko ih sada biramo? Nismo čuli ništa o njima. Niko iz Visokog saveta pravosuđa nam se nije obratio.
Sledeće pitanje je vezano za izbor tri sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U obrazloženju stoji da je konkurs za ova tri mesta raspisan 14. aprila 2016. godine, znači pre više od godinu dana. Moje pitanje je, s obzirom da se tih godinu dosta dešavalo na polju izbora koji se prvi put biraju na funkciju, da li je ovo troje kandidata polagalo test? Test je obaveza koja je po pravilniku morala da bude usvojena do 29. marta 2016. godine od strane Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva nije to uradio na vreme, pa je oglas za sudije koji je bio iz septembra prošle godine poništen, jer nije bio usvojen pravilnik i po njemu nije izvršeno testiranje, a to je obaveza po zakonu.
Sada sam, pripremajući se ovde, video da je pravilnik usvojen u februaru ove godine, da se u njemu nalaze 782 pitanja, a bila je priča da će biti 200. S obzirom da ovde u obrazloženju ne vidim kada je obavljen razgovor sa ovim kandidatima, da li su ovi ljudi, ovi kandidati prošli sada taj zakonom obavezan deo i da li je ovaj predlog u skladu sa zakonom ili ne?
Sve ove stvari nam ne daju za pravo da glasamo ni za jedan predlog koji se nalazi na dnevnom redu u ovoj objedinjenoj raspravi. Sve što smo čuli i u prethodnoj raspravi o stanju, o izboru tužioca, ali pre svega stanju u Tužilaštvu u kome se srećom sada sve više i slobodnije govori od strane samih tužilaca, o političkim i drugim pritiscima kojima su izloženi. Činjenica je da je Tužilaštvo dobilo i poverenika za samostalnost koji sam govori o tome da postoje pritisci. Kao primer prvi i najveći govori slučaj u Savamali, a možemo da mu dodamo i primer ovoga što se dešava u Bačkoj Palanci, progonu jednog policajca koji se bori protiv narko dilera, gde javni tužilac iz Bačke Palanke ne nalazi elemente krivičnog dela, a posle pritiska traži izuzeće i slučaj se prebacuje u Novi Sad kod verovatno nekog podobnog tužioca.
Sve što prođe kroz Vladu Republike Srbije, ovakva kakva jeste, koja radi na način na koji radi, koja laže, koja laže, dokazao sam da laže, jer je ministarka nekoliko puta rekla nismo menjali, a onda prizna da je menjala. Sve te laži, prevare i obmane, stanje u Srbiji, u pravosuđu, u ekonomiji, u zdravstvu, školstvu, nalažu nam da budemo protiv Vlade i svakog predloga. Nećemo podržati ove predloge.
Verujem da ovde ima časnih ljudi i ne želim ni na koga pojedinačno da bacim ljagu, ali radi se o jednom ne transparentnom postupku, u atmosferi straha, u atmosferi pritisaka, u atmosferi autocenzure i cenzure. Dok na te stvari ne damo odgovor, mi kao društvo, nećemo krenuti napred, nikakva Poglavlja 23 i 24, akcioni planovi koji se ne ispunjavaju, jer ne mogu da se ispune jer parlament ne radi. Peti radni dan u ovoj godini svega, dva usvojena zakona, pa verujem da smo za Poglavlje 23 ima više od 20 zakona koje smo morali da usvojimo po akcionom planu, a gde je Ustav? Reforma Ustava do kraja ove godine po akcionom planu. Nikada mi taj posao nećemo završiti dok je ova Vlada u mandatu. Zato je dobro da što pre ode.