Možda najkontroverznija stvar ovog zakona je surogat materinstvo i o tome smo najviše govorili, i poslanici Poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke, Narodni pokret Srbije, u načelnoj raspravi, kao i mnogi drugi poslanici, a to je suština i ovog amandmana.
Naime, član 49. u tački 18. zabranjuje kao jednu od zabranjenih aktivnosti u delatnosti biološko medicinski potpomognutoj oplodnji definiše surogat materinstvo. Iskoristiću ovu priliku jer, jednostavno, takva je naša poslovnička mogućnost, da još jednom ponovim argumente zašto smatramo da je pogrešna bila odluka Vlade da ovim zakonom zabrani surogat materinstvo, da argumenti koje smo čuli od strane ministra nisu za nas bili dovoljno ubedljivi i nisu prihvatljivi.
Smatramo da ne može biti argument da zbog straha od eventualnih zloupotreba i komercijalizacije surogat materinstva mi odustanemo od jedne mogućnosti koja jednom broju parova u Srbiji može da pruži priliku da se ostvare kao roditelji i da imaju svoje potomstvo.
Još jednim želim da ponovim da postoje različite prakse u svetu. Postoje zemlje koje dozvoljavaju surogat materinstvo, postoje zemlje u kojima ono nije dozvoljeno i to je činjenica – 12 od 28 zemalja Evropske unije dozvoljava. To su Velika Britanija, Grčka, Bugarska, u Belgiji i Holandiji je dozvoljen altruistički surogat, odnosno surogat kao dobročiniteljski čin i koji nije zasnovan na komercijalnoj osnovi. Surogat materinstvo dozvoljeno je i u Rusiji, Ukrajini, Makedoniji, SAD i još u brojnim zemljama.
Ponavljam još jednom, mislim da suština svakog zakona, pa i ovog, treba da bude da ako postoji neka mogućnost za građanina Srbije da se stvori mogućnost da se nešto dobro i lepo desi u njegovom životu, mi treba kao narodni poslanici koji donose zakone da omogućimo i stvorimo uslove da se ostvari ta mogućnost, a da na osnovu svog onog znanja koje imamo, sve eventualne zloupotrebe, mogućnosti i manipulacije sprečimo jasno definisanim zakonskim pravilima koja mogu da se menjaju i usavršavaju na osnovu iskustava i na osnovu svega onoga što se dešava u svetu. Ne treba da kažemo – mi smo nemoćni, plašimo se zloupotrebe i nećemo nešto da radimo.
Nažalost, ovo nije prvi put da iz Vlade Republike Srbije čujemo jednu ovakvu poruku. Nije direktno vezana za zdravstvo, vezana je za stanje u sportu, gde je predsednik Vlade govorio – ja nemam snage da se izborim sa privatizacijom klubova, pa se od toga odustalo. Država nema snage da se obračunava sa huliganima u sportu, pa se od toga odustalo. To je jedan loš princip, jedna loša poruka i nažalost u ovom zakonu se ona ponavlja.
Surogat materinstvo i pitanje ovakve vrste zabrane je pitanje da li je ona u skladu sa Ustavom? Da li na ovaj način onemogućujemo Ustavom zagarantovano pravo građanima Republike Srbije da se ostvare kao roditelji, samo zato što se plašimo zloupotreba? Ima dovoljno prakse danas u svetu da krenemo, u ovoj situaciji kada stalno govorimo o problemu lošeg demografskog stanja u Srbiji, na koji sve način možemo sa tim da se izborimo, da kažemo ovde, gde imamo jednu mogućnost koja je moguća, po medicinskim uslovima, koja je moguća po ovom zakonu, on ga opisuje, praktično ceo taj postupak koji bi bio sproveden u slučaju surogat materinstva, on se opisuje u ovom zakonu, ali se, zbog te specifičnosti da žena koja na kraju iznese trudnoću, odriče tog deteta koje izađe iz nje – da mi odustanemo? Mislim da nemamo pravo da odustanemo i mi kao narodni poslanici, ni ova Vlada, ni svaka druga Vlada.
To stanje nadam se samo da ne pravdamo činjenicom da je tako bilo i u prethodnom zakonu, jer je to bila 2009. godina. Pa, valjda smo kao društvo napravili neki korak napred u odnosu na 2009. godinu? Jer, ako tada nije bilo mehanizama, da li ih imamo danas? Smatramo da je ovakva zabrana u ovom zakonu jedno odustajanje na mestu gde to ne treba da se desi.
Naš predlog je da se obriše ova zabrana, a da se pitanje surogat materinstva definiše, da li posebnim zakonom ili tim građanskim zakonom koga čekamo svi zajedno, ne znam ni ja više koliko godina, mnogo duže od pet godina koliko je mandat ove Vlade, ali ga čekamo već dovoljno dugo. Ali, ako ne može tim zakonom, može poseban zakon, ne bi to bio bog zna kako dugačak zakon, dvadesetak članova verujem da bi pokrilo sve mogućnosti.
Ponavljam još jednom – pozivam Vladu da prihvati ovaj amandman, da se uhvati u koštac sa ovim problemom. Nije to nerešivo. Postoje zemlje koje, pre svega govorim o mogućnosti altruističkog surogata, da se raznim ograničenjima spreči komercijalizacija u ovoj oblasti, izborom surogat majki, definisanjem odnosa između davalaca reproduktivnog materijala i žene koja treba da iznese tu trudnoću.
Postoje prakse, postoje dobre prakse, naravno da postoji i komercijalna upotreba ovog instituta i problemi koji su se pojavili, ali mislim da odustajanje nije hrabro, nije pravedno. Pozivam Vladu da se uhvati u koštac sa ovim problemom, da ne odustane sada na ovom koraku. Ideja da će to biti rešeno nekim drugim zakonom, bojim se da će biti sprečena zabranom koja se nalazi u ovom zakonu, da će neko sutra reći – pa, zabranjeno je to ovim zakonom, ne možemo o tome ni da razgovaramo u Građanskom zakonu. Pogrešan je put.
Pozivam kolege da ohrabrimo Vladu da prihvati ovaj amandman, obrišemo ovu zabranu, a onda svi zajedno, ako nema mogućnosti u Vladi, mada verujem da ima dovoljno stručnih ljudi i ljudi koji mogu da iskoriste sva ona dobra iskustva koja postoje vezano za surogat materinstvo, da ovaj institut zakonski regulišemo, a ne da ga zabranimo. Hvala.