Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već u više navrata rekao da je Đorđe Vukadinović u političkom smislu opštinsko dete. On nije ničiji.

Kada ga pitate, jesi li Đilasov? Nisam. Jesi od Vuka Jeremića? Nisam. Jesi od Boška Obradovića? Nisam. Čiji ste vi, gospodine Vukadinoviću? Kome vi pripadate? Sad kažete da niste ni Vlah, nego da ste Srbin, pa onda kažete – ali, ja nisam menjao državljanstvo. Valjda ste toliko pismeni da znate da državljanstvo nije isto što i nacionalna pripadnost. Nismo mi vama rekli da ste vi postali državljanin neke druge zemlje, nego da ste promenili nacionalnost, što jeste uradili.

Krajnje je licemerno da se neko ko je navodno Srbin, kandiduje na listi vlaške nacionalne manjine, a kandidovali ste se samo iz jednog razloga, krajnje lukrativnog, da biste ušli u parlament, jer niste mogli da uđete u parlament ni na jedan drugi način, nego na listi neke nacionalne manjine, kao što je rekao gospodin Rističević, zato što za nacionalne manjine ne važi zakonski cenzus, nego prirodni cenzus. Ali, sticajem okolnosti uspeo je u parlament te 2012. godine da uđe samo Nikola Tulimirović, ali ne i vi, iako ste bili drugi na listi vlaške nacionalne manjine.

Tačno je da sam čitao ocene Aleksandra Vučića i mogu da ih pročitam ponovo. Čitao sam ih zato što oni, koji nam stalno spočitavaju kako imamo lažne diplome, lažne doktorate, kako smo završili ne znam ni ja kakve fakultete, svoje diplome ne smeju da pokažu. Ja sada pozivam vas, gospodine Vukadinoviću, vi ste jedan uman čovek, vi ste znamenita ličnost na srpskoj političkoj sceni, vi ste znamenita ličnost u srpskom, a bogami i u vlaškom narodu, pokažite vi svoju diplomu, pokažite vi vaše ocene. Neka to uradi Dragan Đilas, neka to uradi Vuk Jeremić. Vuk Jeremić, čijoj stranci pripadate i u čijem poslaničkom klubu sedite, je magistar fizike, i kada su ga novinari pitali kako glasi II Njutnov zakon, čovek nije imao pojma. Ja vas sad pitam, kakav je to magistar fizike?

Ovde ste govorili niz neistina o jednom poslaniku, koji se zove Marijan Rističević.

Ali, nema veze, kao Vlah ne morate da se razumete u srpski jezik baš previše, ali vidim da se razumete u pare. Da, da, razumete se u pare. Primili ste 2.400.000 dinara, bez javne nabavke, to je vođeno kao javna nabavka male vrednosti. Da, vi, odnosno vaša firma. Vi spominjete, kažete ovi iz SNS se bave nekim biznisom, imaju firme, pa, vi imate firmu, vi ste od „Nove srpske političke misli“ napravili firmu, i na ime toga što imate firmu koja se zove „Nova srpska politička misao“ dobili ste od Državne lutrije Srbije 2.400.000 dinara da ispitate javno mnenje kako žive građani Srbije.

Sad postavljam jedno pitanje, u kojoj to državi na svetu, u kojoj to civilizovanoj demokratskoj državi, gospodine Vukadinoviću, Državna lutrija Srbije sprovodi istraživanje na temu da li su građani Srbije ili građani bilo koje druge države zadovoljni svojim životom? Kakve to veze ima sa državnom lutrijom? Kakve to veze ima sa igrama na sreću? Nema apsolutno nikakve.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Evo, gospodin Vukadinović je rekao da je on vršio istraživanje mnenja za potrebe Državne lutrije Srbije, a u svrhu izborne kampanje. Koliko znam, Državna lutrija Srbije ne učestvuje na izborima. Da, da, samo vi pokazujte da sam ja lud, ali evo ovde na papiru imam ugovor iz oktobra 2009. godine koji ste potpisali sa Državnom lutrijom Srbije, direktorica Državne lutrije Srbije je bila Tijana Anđelić. Je li Tijana Anđelić, gospodine Vukadinoviću bila kadar DS? Da ne kažem da je bila kadar lično Borisa Tadića.

I šta sad mislite, da smo mi ovde svi mala deca, pa ne znamo da su DS i Boris Tadić finansirali vas i vašu firmu koja se zove Istraživačko-informativni centar "Nova srpska politička misao" da sprovedete istraživanje javnog mnenja, i to zamislite za koga, za Državnu lutriju Srbije, sa pitanjem "Da li ste zadovoljni životom u Srbiji"? Šta to ima veze sa osnovnom delatnošću Državne lutrije Srbije? Kakve veze ima Državna lutrija Srbije sa pitanjem kako građani Srbije žive? Državna lutrija se, kao i svaka lutrija, bavi organizovanjem igara na sreću i apsolutno je ne zanima kako žive građani bilo koje države, pa i države Srbije.

Ovo je bio način kako da se finansira "Nova srpska politička misao", a da građani Srbije to ne primete i način kako da vi afirmišete politiku DS i Borisa Tadića, a da opet građani Srbije to ne primete. Ali, evo, vidite, mi smo uspeli da dođemo do tog ugovora iz koga se vidi da ste vi 2009. godine na ime navodnog istraživanja javnog mnenja koje ste sproveli za potrebe Državne lutrije Srbije, a u svrhu učestvovanja Državne lutrije Srbije na parlamentarnim izborima, tako ste maločas rekli, dobili 2.400.000 dinara, i to su činjenice.

Ono što zamerate Marijanu Rističeviću, ja mislim da je krajnje licemerno. On je čovek rekao da je bio DOS-u, ali ste u DOS-u bili i vi ali to nećete da kažete. Meni možete da kažete sve, ali ja nisam bio u DOS-u. Ja sam se protiv DOS-a borio sve vreme i u SRS i borim se i danas. Ali vi ste izabrani sad u ovom sazivu, niste uspeli 2012. godine kao pripadnik vlaške nacionalne manjine, to vam nije pošlo za rukom, ali ste 2016. godine izabrani na listi DSS, da vas podsetim gospodine Vukadinoviću. To je ona ista DSS, koja je pustila na slobodu Fljoru Brovinu, Aljbina Kurtija. To je ista ona DSS koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a vi kažete da ste protiv EU. To je ista ona DSS za vreme čijeg mandata su sprovedene brojna pljačkaške privatizacije u Srbiji, a vi kažete da ste protiv toga. To je ista ona DSS koja je sa NATO paktom zaključila čitav niz međunarodnih sporazuma kojima se NATO paktu, njihovom osoblju, njihovim vojnicima i oficirima garantuje diplomatski status na celoj teritoriji Republike Srbije, ne samo na Kosovu i Metohiji, a vi ste navodno protiv NATO pakta. To je ista ona DSS koja je ćutala kada se dešavao pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji, a vi ste navodno veliki zagovornik odbrane Srba na Kosovu i Metohiji. To je ista ona DSS koja je ćutala kada su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost, pa je vaš finansijer Boris Tadić tog 17. februara 2008. godine, jer nije smeo da se suoči sa građanima Srbije koji su protestvovali protiv toga, izmislio službeno putovanje u Rumuniju, a Vojislav Koštunica, vaš politički šef se zavukao negde u mišiju rupu da ga niko ne vidi.

Dakle, vi ste ne pripadnik DOS-a, znači vas treba negde izložiti u političkom muzeju i pokazivati – evo, ovakvi ljudi su nam vodili državu od 2000. do 2012. godine i zato građani Srbije, nemojte da se čudite što nam je država bila razvalina kad ste vi sišli sa vlasti 2012. godine.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

Moram da reagujem zato što je u više navrata pomenuta SNS i to od strane dvojice kolega iz SRS.

Pre svega, ja ne mogu da prihvatim tezu da je Ustavni sud Srbije režimski sud. On nije režimski sud, to je sud koji ceni ustavnost zakona i drugih propisa sa Ustavom Republike Srbije. Da li se nekome sviđaju odluke Ustavnog suda ili ne, to je druga stvar, ali bez obzira da li vam se neka odluka Ustavnog suda sviđa ili ne možete da kažete da je Ustavni sud Republike Srbije u ovom trenutku režimski sud.

Vezano za odluku Ustavnog suda da odbaci inicijativu za ocenu ustavnosti tzv. „Briselskih sporazuma“, odnosno prvog Briselskog sporazuma iz 2013. godine, jedan kolega mislim da nije upotrebio baš najtačniju i najprecizniju formulaciju. Naime, Ustavni sud je rekao da on ne može da ceni ustavnost Briselskih sporazuma zato što su Briselski sporazumi politički akti, a ne međunarodni ugovori.

To da je Briselski sporazum međunarodni ugovor, to su pokušali da iskoriste politički protivnici, pre svega Aleksandra Vučića i SNS, i hteli su u stvari time da kažu kako smo mi indirektno priznali nezavisnost Kosova i Metohije, jer smo zaključili međunarodni ugovor, a međunarodni ugovori se zaključuju samo sa stranim državama ili sa međunarodnim organizacijama, a Ustavni sud je zauzeo stav da nije u pitanju međunarodni ugovor, nego da je u pitanju politički akt.

Uostalom, Briselski sporazum nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije po zakonu kojim se ratifikuju međunarodni ugovori tako da je to još jedan argument da Briselskim sporazumima ništa nije urađeno na štetu Srbije i na štetu srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji.

Što se tiče onoga što je rekao gospodin Šešelj. Ja razumem, gospodine Šešelj, da vi kao opoziciona stranka imate puno pravo da istrajavate na određenim tezama koje u javnosti lepo zvuče, ali ono što moram da kažem zbog te iste javnosti, javni izvršitelj, dakle oni se zovu javni, a ne privatni izvršitelji, javni izvršitelji nisu subjekti koji donose rešenja o izvršenju. Rešenja o izvršenju i dalje donose sudovi i nije tačna ta vaša teza da su sudovi isključeni iz izvršnog postupka, odnosno iz postupka obezbeđenja.

Dakle, rešenje o izvršenju i dalje donosi sud. Javni izvršitelj je samo neko ko faktički sprovodi ono što piše u rešenju o izvršenju. Ono oko čega možemo da se složimo to je da se preispitaju tarife za radnje koje sprovode javni izvršitelji, o tome može da se razgovara, ali nije tačna teza, i to kažem zbog građana Srbije, da je SNS ukinula sudsku nadležnost kada je u pitanju izvršenje, bilo na pokretnim, bilo na nepokretnim stvarima.

Verovatno zato što malo tiše pričate, ja nisam najbolje razumeo šta ste hteli da kažete ovo za Nikolu Selakovića, ali kad čitate odluku Ustavnog suda, onda čitajte i obrazloženje.

Znači, u obrazloženju jasno stoji da Briselski sporazum ne može da se tretira kao međunarodni ugovor zato što niti je zaključen po zakonu koji Republika Srbija ima. Znači, u našem zakonodavstvu sastavni deo zakonodavstva je i zakon kojim se reguliše postupak zaključivanja i postupak ratifikacije međunarodnih ugovora.

Ustavni sud je u svojoj odluci zauzeo stav da Briselski sporazum niti je potpisan niti je ratifikovan po zakonu Republike Srbije kojim se reguliše postupak potpisivanja i zaključivanja međunarodnih ugovora.

Ustavni sud je na taj način jasno izrazio svoj stav koji je, inače, u pravnom smislu apsolutno tačan da Briselski sporazum nije međunarodni ugovor. Dakle, niko nije imao nameru da zaključivanjem Briselskog sporazuma prizna Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu.

Vi sada kažete, da li je moguće da Republika Srbija zaključuje ugovor sa, ili sporazum sa nekom svojom autonomnom pokrajinom ili jedinicom lokalne samouprave? Morate da budete dosledni do kraja. Morate da kažete da između Ustava Republike Srbije i Kosova i Metohije postoji još jedan akt koji se zove Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i on predviđa, ta Rezolucija koja je uz Ustav jedina pravna veza Republike Srbije sa Kosovom i Metohijom, da na Kosovu i Metohiji je trenutno privremena uprava UN. Čak se i KFOR tretira kao formalno vojna misija UN, iako u toj Rezoluciji 1244, na koju se svi mi pozivamo i vi i mi, jer nemamo na šta drugo da se pozivamo, jer su za tu Rezoluciju glasali i naši prijatelji iz Rusije i Kine, kaže se da će na Kosovu i Metohiji biti prisutan KFOR kao vojna misija UN, ali uz suštinsko učešće NATO. Tako piše, takva je formulacija. Tako da, AP Kosovo i Metohiju morate da tretirate ne samo sa aspekta Ustava Republike Srbije, nego i sa aspekta Rezolucije 1244.

Još jednu stvar koju ne smete da gubite iz vida. U Briselskom sporazumu se koriste neutralni termini „Beograd“ i „Priština“. Nigde se ne pominje termin „republika Kosovo“, kao što vi sada kažete.

Što se tiče javnih izvršitelja, ja i dalje pokušavam da vam objasnim, rešenje o izvršenju donosi sud. Sud je taj koji određuje šta je predmet izvršenja i na koji način to rešenje treba da se sprovede, a faktičko sprovođenje izvršenja je povereno javnim izvršiteljima.

Ponavljam još jedanput, slažemo oko toga da treba preispitati tarife javnih izvršitelja. One su zaista u određenim situacijama enormne.

Ako dozvolite samo još jednu stvar. Ovo oko subvencija, uvek govorite jedne te iste stvari. Pogledajte Zakon o kontroli državne pomoći. Nemojte tako paušalno da govorite - svi strani investitori dobijaju po 10.000 evra, svi strani investitori su oslobođeni od plaćanja obaveza itd. Nisu.

Prvo, nema nikakve razlike između domaćih i stranih investitora, Zakon o kontroli državne pomoći ne pravi tu nikakvu diskriminaciju. Svako je investitor, bez obzira da li je domaći ili strani. Kapital može da bude domaći ili strani. Ali, kad su u pitanju investicije, došle one iz Nemačke ili iz Srbije, one se računaju kao investicije u Republiku Srbiju, pri čemu se investitorima garantuju ista prava, bez obzira da li dolaze iz Nemačke ili su u pitanju investitori iz Republike Srbije i nije tačno da svako od investitora, bio domaći ili strani, dobija po 10.000 evra. Dobija onoliko para po kriterijumima koji su regulisani Zakonom o kontroli državne pomoći.

Inače, svi ti investitori plaćaju poreze u Republici Srbiji, plaćaju doprinose u Republici Srbiji, isplaćuju plate u Republici Srbiji i posluju po propisima Republike Srbije, ne posluju po propisima Nemačke.

Ne znam šta vam znači ta formulacija ekstraprofit. To su uveli oni iz DOS-a, ja mislim da je Karić bio pogođen tim ekstraprofitom, ali te kategorije u zakonodavstvu Republike Srbije jednostavno više nema, ona ne postoji.

Pa, malo mi je teško da poverujem u ovo što govori gospodin Šešelj. Prosto, ne mogu da shvatim da on ovo govori o Kosovu i Metohiji. Pa, vaša stranka je pozvala Srbe na Kosovu i Metohiji sad na poslednjim izborima da izađu na izbore i da glasaju za Srpsku listu. Pa, kako je to Kosovo i Metohija nezavisna država i kako smo mi to priznali Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, a vaša stranka i, na kraju krajeva, vaš otac kao predsednik stranke na više mesta pozivao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu i da glasaju za Srpsku listu?

Vaša stranka je u stvari demantovala ovo što ste vi maločas rekli, da je za nas Kosovo i Metohija nezavisna država. Nije, kao što nije tačna ni ona teza, tu upadate u jedan začarani krug i pravite jednu logičku grešku. Vi kažete – zaključili ste „mali Šengen“, aha, znači, u to će ući republika Kosovo. Pa, ne, mi smo prihvatanjem tzv. „malog Šengena“, tj. potpisivanjem sporazuma sa Albanijom i Severnom Makedonijom podrazumevali Republiku Srbiju u njenim ustavnim granicama, sa Kosovom i Metohijom, tako da je Kosovo i Metohija već sad deo „malog Šengena“, ali kao deo Republike Srbije, a ne kao nezavisna država.

Što se tiče ove državne pomoći, nema potrebe da vi sami konstruišete šta dobijaju investitori i koliko dobijaju itd. Ja vas samo upućujem da pročitate Zakon o kontroli državne pomoći i sve će vam biti jasno. Kada budete pročitali taj zakon, biće vam jasno da ako neko dobije subvenciju od pet, šest ili deset hiljada evra, pa jasno je da on ne može od tih para da finansira plate svojih zaposlenih narednih pet godina, kao što vi kažete. Mislim, to je do te mere jedna besmislena teza da s njom ne vredi ni polemisati.

Ne znam da li ste nekad učestvovali u dovođenju investitora u Republiku Srbiju? Pa, bilo bi dobro da nam kažete koju ste investiciju doveli. Ja vam kažem da ta teza vaša o tome da strani investitori su šteta za Republiku Srbiju je opasna iz političkih razloga.

To što vi sad govorite, to je samo otvorenije govorio Balša Božović, dok nije prestao da dolazi u Narodnu skupštinu. On je ovde tvrdio da kineska kompanija „Meita“, koja je otvorila fabriku u Obrenovcu, da ona tretira srpske radnike kao robove i da su Kinezi u stvari u Srbiji robovlasnici, a ta „Meita“ se računa kao strana investicija, zato što je došla iz Republike Kine i dobila je subvencije po Zakonu o kontroli državne pomoći ne zato što je kineska kompanija ili zato što je neka druga kompanija nemačka, nego zato što je to kompanija koja je ispunjavala uslove za dobijanje državne pomoći po Zakonu o kontroli državne pomoći.

Nećete valjda da imate isti stav sa Balšom Božovićem. Nema tu ničega spornog. Postoji zakon koji reguliše koliko investitor može da dobije na ime državne pomoći, bez obzira da li je domaći…

(Nataša Sp. Jovanović: „Fijat“ počinje da radi 15. januara.)

Šta kažete, Nataša?

(Nataša Sp. Jovanović: Petnaestog januara tek „Fijat“ počinje da radi.)

Šta? Da li je Aleksandar Vučić doveo „Fijat“ u Kragujevac?
Dakle, po Zakonu o kontroli državne pomoći svaki investitor može da dobije državnu pomoć ako ispuni uslove iz zakona. Plaća porez u Srbiji, plaća doprinose u Srbiji, zapošljava srpske radnike. Zahvaljujući tome, ne samo tome, ali između ostalog zahvaljujući tome mi smo uspeli da za svega nekoliko godina procenat nezaposlenih sa 26%, svedemo na ispod 10%. To je ono što su potpuno istiniti i vrlo proverljivi podaci.

Stvari, gospodine Šešelj, nisu baš tako jednostavne kao što vi pokušavate da predstavite.

Prvo, Republika Srbija potpisivanjem briselskih sporazuma ništa nije izgubila na Kosovu i Metohiji. Dobili smo to da postoji obaveza Prištine da omogući formiranje Zajednice srpskih opština, dobili smo to da Srbi u opštinama u kojima su većina mogu da imaju svog regionalnog komandanta policije, a s druge strane vi i dalje imate prisustvo Republike Srbije na KiM i to po više osnova.

Zdravstvene ustanove na KiM finansiraju se iz budžeta Republike Srbije, škole, obdaništa. Izbori na KiM, parlamentarni izbori, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, održavaju se i na KiM, u svim onim opštinama gde je to fizički moguće da se uradi. Evo, ovde imate u poslaničkoj grupi SNS ljude koji žive na KiM, koji su izabrani na poslednjim izborima, a prebivalište im je na KiM - Stanija Kompirović, profesor, Milovan Krivokapić, gospodin Dragan Veljković, itd. To su vam ljudi sa KiM, izabrani u Narodnu skupštinu Republike Srbije 2016. godine.

Dakle, nije država Srbija u potpunosti istisnuta sa KiM. Jednim delom da, ali jednim delom nismo. I mi se sad borimo da zadržimo ono što imamo na KiM i da uz to što imamo sad, pokušamo da ostvarimo još nešto.

Ovo što sam rekao za podršku SRS Srpskoj listi, nisam rekao u bilo kakvom pežorativnom smislu. Ja mislim da je to bila jedna mudra odluka. Prošlo je vreme kada smo udarali u talambase i pokušavali ovde jedni druge da predstavimo kao izdajnike ili ovi drugi da se predstave kao heroji, kada je u pitanju KiM. Mi smo sad svi na istom zadatku, i vi iz Srpske radikalne stranke i mi iz Srpske napredne stranke, a to je da sačuvamo sve ono što je moguće na KiM, sve ono što je realno moguće u ovom trenutku. To se zove realna nacionalna politika.

Ako bismo pričali o našim željama, o našim snovima, o svemu onome što bi bilo lepo da se desi našem narodu, verujte mi, između vas i mene lično, nema nikakve razlike. Ali, postoji nešto što se zove politička stvarnost. Ako ste ozbiljan državnik, onda tu političku stvarnost morate da uzmete u obzir. Zbog toga Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i vode ovakvu politiku kakvu vode.

Što se tiče ovih drugih stvari o kojima ste pričali, vezano za javne izvršitelje i za državnu pomoć, očigledno da se oko toga nećemo složiti.

Ali, bez obzira na sve to, SNS vam je zahvalna zato što vašim prisustvom u parlamentu ipak pokazujete da ste politički ozbiljni, da ste državotvorni, da imate osećaj odgovornosti za Republiku Srbiju i njene građane. Ne radite ono što u ovom trenutku rade Dejan Nikolić i Nebojša Zelenović. Sad, u ovom momentu, u Evropskom parlamentu, njih dvojica na najbezočniji mogući način govore o državi Srbiji, da smo najzaostaliji, da smo najprimitivniji, da nema nikakvih sloboda, da se guše prava opozicije itd.

Ovo govorim i zbog nekih mojih kolega iz SNS koji pokušavaju da pronađu razliku između Boška Obradovića, koji pokušava zastavu Srbije da upotrebi kao motku da bi razbio vrata Narodne skupštine i nekih iz Demokratske stranke koji su kao malo fini, pa nisu oni baš za Boška Obradovića, ne sviđaju im se ti fašistički metodi.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)

Završavam, gospodine Milićeviću.

Svi su oni isti. Imaju istog gazdu. Imaju isti zadatak, a to je da sruše legalno i legitimno izabranu vlast u Srbiji, da sruše Aleksandra Vučića, ali ne na izborima, nego na ulici i uz pomoć onih koji Republici Srbiji ne misle ništa dobro i koji joj ništa dobro nisu ni mislili. U tom smislu, vi ste drugačiji od njih i bez obzira na to što se oko nekih stvari ne slažemo i što se verovatno nikada nećemo ni složiti, pokazujete jedan odgovorniji pristup u odnosu na ove koji bi da razbijaju srpskom zastavom vrata na Skupštini Srbije i oni koji danas govore najlošije o svojoj zemlji.

Nikada ozbiljan poslanik, bez obzira da li je iz vlasti ili opozicije, o svojoj zemlji ne govori ništa loše. To govore samo ovi koji danas nisu u parlamentu, ali su prisutni danas u Evropskom parlamentu i pričaju najgore moguće stvari o Republici Srbiji. Pri tome, nisu izloženi nikakvom linču, nikakvom progonu, policajca su videli samo na slici, nisu dobili nijednom pendrekom po leđima, niko na njih nije bacao suzavac, niko na njih nije bacao bojne otrove i hvala bogu, niko od njih nije poginuo, kao što je 2008. godine poginuo Ranko Panić.

Gospodine Šešelj, ja mislim da je najvažnije da mi Srbi budemo jedinstveni, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je mnogo važnije, nego da li će neka velika sila, dolazila ona sa zapada ili sa istoka, da nas u ovom ili u onom trenutku podrži.

Sada ću ja reći nešto što možda i nije popularno, ali, verujte mi, kao čoveka i kao Srbina, evo, vidim da vi nosite već duže vreme ove bedževe na kojima piše da u Srebrenici nije bilo genocida, juče me je malo onako zeblo oko srca kada sam čuo Putinovu izjavu da ako se ne prihvati zakon o amnestiji u ukrajinskom parlamentu da će na istoku Ukrajine da se desi nova Srebrenica.

Jedna izjava koja vam govori da ne može niko da bude veći Srbin od nas Srba, i ako smo mi Srbi nesložni po pitanju Kosova i Metohije, nema te Rusije i nema te Kine i nema te sile nebeske koja će nam po tom pitanju pomoći. Zašto vam ovo kažem? Svaka velika sila vodi računa o svojim interesima. Njegoš kada je u 19. veku bio u poseti ruskom Caru Aleksandru Prvom, Njegoš je bio visok čovek i ruski car je bio visok čovek, isto kao i vi, kao i vaš otac, Ruski car mu je rekao, ovo vam pričam prosto šta je Njegoš rekao svojim Crnogorcima kada se vratio. Ruski car mu je rekao – vi ste visok čovek, Njegoš kaže – i vi ste visok čovek, ali je samo Bog viši od ruskog cara. Kada se vratio u Crnu Goru, Crnogorci su ga pitali – pa, šta kaže ruski car, hoće li nam pomoći? Njegoš je izgovorio one čuvene reči – ruski car misli o svom narodu, a o nama kada stigne.

Jedna pouka i poruka i za nas današnje Srbe. Ali, da ostavimo istoriju po strani, vi sada kažete – trebalo bi na KiM uraditi ovo, trebalo bi na KiM uraditi ono, i pozivate se na Rezoluciju 12 44. U toj istoj Rezoluciji 12 44, samo što mi Srbi volimo malo da lažemo sami sebe i mi volimo da Rezoluciju 12 44 tumačimo na parče, a ne u celini.

U toj Rezoluciji 12 44, za koju su glasale i Rusija i Kina i za koju se mi grčevito držimo, piše da može da može da se vrati do 1.000 pripadnika Vojske Jugoslavije, zato što je u to vreme postojala SRJ, ali samo ako to odobri komandant KFOR-a. Znači, ne zavisi povratak naše vojske i policije na KiM od dobre volje Aleksandra Vučića. Komandant KFOR-a nije to odobrio. On to nije odobrio ni kada je SRS bila na vlasti, ona jedinstvena SRS, jel tako Mirčiću?

Kada je to bilo, jel smo bili u Vladi?

(Milorad Mirčić: Što niste tražili?)

Kada ste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije niko tražio?)

Što niste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije tražio Sloba.)

Što vi niste tražili, bili ste ministar u toj Vladi? Što niste tražili kao ministar u toj Vladi?

Niste tražili zato što ste znali da ne možete da dobijete saglasnost komandanta KFOR-a.

Milorade, niste tražili zato što ste znali da u Rezoluciji 12 44 piše – Vojska Jugoslavije može da se vrati do 1.000 vojnika na KiM ako to odbori komandant KFOR-a. Kao što 1999. godine tadašnji komandant KFOR-a Majkl Džekson, nije odobrio povratak do 1.000 vojnika Vojske Jugoslavije, tako ne odobravaju ni dan danas.

Šta sad treba da radimo?

(Milorad Mirčić: Kad je bio zahtev?)

Koji zakon? Kakav zakon?

Piše u Rezoluciji 12 44, ne možemo da se vratimo vojno na Kosovo dok se ne odobri od strane komandanta KFORA-a. Nema nikakvog zakona.

Šta imamo kao alternativu? Da pošaljemo ovog malo vojske i policije na KiM i da ratujemo, ali ne sa Albancima, ne bi bio problem da mi sad zaratimo sa Albancima, bio bi problem, ali mi bi sa Albancima nekako izašli na kraj, mi bi zaratili sa NATO paktom. Probali smo to 1999. godine. Kako smo prošli? Videli ste i sami i cela Srbija je to videla.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Dakle, završavam, Rezolucija 1244 jeste pravna veza Srbije sa Kosovom i Metohijom, ali u toj Rezoluciji 1244, to vam je rekao i gospodin Vučić kada je u maju mesecu ovde predstavljaju izveštaj o Kosovu i Metohiji, ima stvari koje za nas Srbe nisu baš najpovoljnije, ali i takve kakve su, bolje nego da te Rezolucije nema. Oko toga se mi slažemo, ali da je Rezolucija 1244 apsolutno, od početka do kraja u interesu Republike Srbije, nije. Ima tu bolnih stvari, ali postoji nešto što ostvaruje da su KiM pravno vezani za Republiku Srbiju i zbog toga se Republika Srbija te Rezolucije 1244 drži i poštuje prijatelje naše u Savetu bezbednosti, Rusiju i Kinu, koje su glasale za tu Rezoluciju.

Hoću da vam kažem, nisu stvari baš tako jednostavne kao što vi pokušavate da predstavite. Inače, da jesu, Kosovo i Metohiju bi rešili mnogi i pre vas i pre mene i pre mog prijatelja Milorada Mirčića i svih drugih.

Ja se slažem, gospodine Šešelj, sa skoro svim što ste vi rekli. Ja uopšte ne dovodim u pitanje da je Rusija u političkom smislu naš najveći saveznik. Niko to ne dovodi u pitanje.

Nikakva opomena, treba da komuniciramo, treba da razgovaramo.

Juče su pitali Aleksandra Vučića u Grčkoj za tu izjavu. Znači, juče su pitali Aleksandra Vučića za to što je Putin izjavio da ako ukrajinski parlament ne prihvati zakon o amnestiji, da postoji opasnost da se u Donbasu desi ono što se desilo u Srebrenici. Ja vam sada kažem, kao poslanik, kao čovek, kao Srbin, meni bi draže bilo da je Putin rekao da će se desiti Oluja, nego – desiće se Srebrenica. Dozvolite da imam pravo da izrazim svoje mišljenje. Dozvolite mi da se nisam baš najprijatnije osećao kad sam čuo iz usta ruskog predsednika da pominje Srebrenicu kao primer zločina, ma kako da se on kvalifikuje, kao genocid ili kao ratni zločin, a da se nije, recimo, setio da pomene Oluju, Bljesak, Kravice, Bratunac itd, ali da ne ulazimo u to.

Čovek je izjavio šta je izjavio, njegovo je pravo, Rusija je velika država. Šta smo mi? Predgrađe Moske u odnosu na celu Rusiju. Kao da smo mi Srbi ti koji će da određuju šta će da rade Rusi, Amerikanci, Kinezi ili bilo koja druga velika sila. Mi smo mali.

(Milorad Mirčić: Pa imaš knjigu.)

Imam ja knjigu, Milorade, sve mi je jasno. Šta može država sa sedam miliona stanovnika državi koja ima preko 200, da utiče na njenu spoljnu politiku?

Ali, opet kažem, bez obzira na to što se vi, mi u određenim pitanjima politički razlikujemo, skandalozno je ono što je juče rekao, gostujući na N1 televiziji, Vuk Jeremić, bivši ministar inostranih poslova, bivši predsedavajući Generalnom skupštinom UN. On je čovek doslovno rekao – Aleksandru Vučiću će sad tek biti teško kada bude razgovarao sa Prištinom, jer više za sagovornika neće imati Hašima Tačija, nego Aljbina Kurtija, a taj Aljbin Kurti, kaže Vuk Jeremić doslovno, sad citiram – ne može se osporiti da je jedan intelektualac, patriota i stabilan čovek. Znači, za Vuka Jeremića, za Dragana Đilasa, za Boška Obradovića, tog velikog Srbina, rusofila, pravoslavca, pitaj boga šta sve nije, Aljbin Kurti je intelektualac, patriota, ne znam kako se izražava taj njegov patriotizam, valjda time što želi da stvori veliku Albaniju i kaže – stabilan čovek. Još samo da je hteo da bude do kraja pošten, trebalo je da kaže – to je isti onaj Aljbin Kurti koga smo mi pustili iz zatvora u Nišu kad smo preuzeli vlast 2000. godine.

Zašto ovo kažem? Da se ovi, ne daj bože, nekako dočepaju vlasti, bez izbora, pa možete da zamislite šta bi bilo i sa nama i sa vama i sa Beogradom i sa Nišom i Kragujevcom i sa Kosovskom Mitrovicom da na vlast dođe čovek koji kaže – Aljbin Kurti je intelektualac, patriota i stabilan čovek, ne bio ostao od Srbije, od Srba na Kosovu i Metohiji ni kamen na kamenu.

U tom smislu, tektonska je razlika između vas koji sedite ovde u Narodnoj skupštini, sa kojima se mi po nekim pitanjima ne slažemo i onih koji navodno bojkotuju Narodnu skupštinu, ali zato ne bojkotuju Evropski parlament kada treba da se pljuje po Srbiji, po srpskom narodu, srpskoj Vladi i srpskim institucijama, a pogotovo je tektonska razlika između i vas i nas i Vuka Jeremića, za koga je Aljbin Kurti intelektualac, patriota i stabilan čovek. Svaka mu čast.

Koleginica Radeta nije u pravu.

U zakonu koji smo doneli, a koji se tiče izgradnje Moravskog koridora jasno stoji da će Vlada Republike Srbije da uputi javni poziv za sve one koji su zainteresovani da učestvuju u izgradnji Moravskog koridora. Tako da, na tom javnom pozivu je mogao da se prijavi svako, mogle su da se prijave i firme, odnosno građevinska preduzeća iz drugih država. Sticajem okolnosti prijavi se Konzorcijum „Behtel“ – „Enka“. „Behtel“ je američka kompanija, a „Enka“ je turska, dakle, nije se prijavio niko drugi. Vlada Srbije i predsednik Republike nisu nikome branili da se prijavi na taj javni poziv. Javni poziv je nešto što piše u zakonu koji se tiče izgradnje Moravskog koridora.

Mogle su da se prijave i kompanije iz nekih drugih država, ali nisu. I sad, šta mi da radimo? Da zastanemo sa izgradnjom Moravskog koridora dok se neko ne smiluje da se javi na javni poziv. Javio se Konzorcijum ove dve kompanije, kažem jedna je američka, druga je turska. Za Srbiju je važno da se Moravski koridor izgradi, za Srbiju je važno da nastavi sa unapređenjem svoje saobraćajne infrastrukture, a ono što je takođe važno, to je da je Srbija danas jedno veliko gradilište u kome grade i kompanije iz Rusije, iz Kine, iz Azerbejdžana i domaće kompanije, evo sada će da gradi i ovaj Konzorcijum američko-turski. To za građane nije ništa loše, ja čak mislim da je strateški to vrlo dobro da se na teritoriji, jedne relativno male države kao što je Srbija nađu najveće i najbolje svetske kompanije.

Možda bi situacija za nas bila bolja 1999. godine, da su i ovde bile prisutne i ruske, i američke, i kineske, i azerbejdžanske i mnoge druge kompanije, teško da bi se neko odlučio da bombarduje državu u kojoj njegova firma izvodi radove. Nažalost, Srbija 1999. godine, nije bila u mogućnosti da ulaže toliko u saobraćajnu infrastrukturu, mi danas jesmo u mogućnosti da to radimo. Ono što je dobro, to je da je ovog puta svaki autoput, svaki koridor koji se gradu u Srbiji vremenski ograničen, u smislu završetka radova, i kao što vidite, ti rokovi se poštuju u dan.

Pozivam vas, gospođo Radeta, sad, 18. decembra, biće otvaranje autoputa Obrenovac – Surčin, pa da vidite, biće to još jedan dokaz da je naša građevinska operativa veoma dobra da se ugovorni rokovi poštuju, da je kvalitet radova vrlo visok, i ono što je takođe veoma važno, kompanije u Srbiji rade, praktično tokom cele godine, nema prekida, čak i u decembru mesecu. Srbija se razvija, putevi se grade, kao što se razvija i železnička infrastruktura uz pomoć naših prijatelja iz Ruske Federacije.

Nije tačno da niko sem „Behtela“ nije ispunjavao uslove iz javnog poziva, ali morate da razumete da kompanije koje dolaze iz različitih država sveta imaju svoje ekonomske i finansijske interese.

Nije Vlada Srbije rekla mora ovaj posao da dobije američka kompanija. Upućen je javni poziv i svako ko je hteo mogao je da se javi.

Ne razumem. To pominjete besomučno iz nedelje u nedelju iz dana u dan kako je neko ukrao 300 miliona evra. Ne znam kako mislite da je to neko mogao da izvede?

Koliko razumem, plaćanje će biti etapno. Onako kako se budu izvodili radovi na pojedinim deonicama puta, tako će biti i plaćanje.

Da li vi mislite da je danas Aleksandar Vučić u Predsedništvu Srbije izvadio na sto vreću sa 800 miliona evra i dao predstavnicima američke kompanije? Nije, nego će biti plaćanje shodno izvršenim radovima na pojedinim deonicama puta. Ne znam kako zamišljate da se vrši plaćanje u 21. veku, u kešu? To tako ne može i to se tako ne radi.

Sem toga, imate još jednu činjenicu koju vi prenebregavate, a to je da se izgradnja moravskog koridora finansira iz kredita koji je uzet od, ako se ne varam, Eksim banke, tako da to je još jedan dokaz da niko nije ukrao i niko nikome nije poklonio 300 miliona evra i još jedan dokaz da nije niko dao odmah danas 800 miliona evra bilo kome, nego da će plaćanje biti vršeno shodno izvršenim radovima na pojedinim deonicama puta.

Verovatno vam je poznato da Moravski koridor planira da se gradi u naredne četiri godine. Dakle, on ne može da bude izgrađen za sedam dana, za šest meseci ili za godinu dana, on će biti građen četiri godine, ali kad se završi Moravski koridor, onda ćete od Beograda do Vrnjačke Banje moći da, bez neke brze vožnje, stignete za sat i po.

Drugo, moravski koridor biće važan ne samo za ona mesta koja se nalaze duž trase Moravskog koridora. Biće važan i za ljude koji žive na Kopaoniku, za ljude koji žive u Raškoj, u mestima Raškog upravnog okruga. Biće im mnogo lakše i brže da se priključe na taj koridor i da dođu do Beograda.

Ovaj tzv. Moravski koridor, kako ga mi kolokvijalno zovemo, spojiće dva koridora – Koridor 10 i Koridor 11. To nešto mora da košta, ali niko nije ukrao 300 miliona evra, a pogotovo predsednik Republike Aleksandar Vučić ne bi dozvolio, pošto je on potpisnik ugovora, osim ako nećete da kažete da je on ukrao 300 miliona evra, ali Aleksandar Vučić ne bi dozvolio ni sebi, a pogotovo ne bi dozvolio bilo kom ministru u Vladi Srbije da ukrade 300 miliona evra, tako da ta vaša priča jednostavno nije tačna.

To je lepo ovako da se kaže, pošto ste opoziciona stranka, kako je neko ukrao iz budžeta, platio 800 miliona evra, a ukrao 300 miliona evra. Još nikakvo plaćanje nije izvršeno i niko nije ukrao 300 miliona evra, a pogotovo to nije uradio predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Niste u pravu, gospodine Šešelj.

Evo, ja vas pozivam, neka vam vaše koleginice iz poslaničke grupe donesu zakon koji je Narodna skupština usvojila, a koji se tiče izgradnje Moravskog koridora. Ako pronađete i jednu odredbu u zakonu u kojoj se unapred kaže koja kompanija će dobiti posao, ja ću dati ostavku i više neću biti narodni poslanik, ali ja vam kažem da takve odredbe nema. Ne postoji takva odredba.

U zakonu lepo piše da će Vlada Republike Srbije da raspiše javni poziv i javni poziv je raspisan. Svaka kompanija, domaća ili strana, je mogla na taj javni poziv da se javi. Sticajem okolnosti, javio se konzorcijum koji se zove „Behtel-Enka“. Jedna je kompanija američka, ovaj Behtel, a Enka je turska kompanija. Oni su se javili i sa njima je potpisan ugovor.

Što se tiče memoranduma, memorandum predstavlja izražavanje spremnosti da se uđe u neki posao i to je legitimno. To je legitimno u poslovnom svetu.

Zašto bi sada vi bili ljuti na Amerikance ili sutra na Ruse ili Kineze ako potpišu memorandum gde izražavaju svoju spremnost da se uključe u neki infrastrukturni projekat u Srbiji? Nije memorandum sam po sebi značio da će ugovor biti potpisan sa njima, ali oni su izrazili spremnost da se uključe u izgradnju, odnosno u realizaciju tog projekta.

Danas je na bazi javnog poziva, na koji se javio samo ovaj konzorcijum, potpisan ugovor. O tome se radi.

Ja sada ne ulazim u ove cene o kojima ste vi govorili, vi se više razumete u te optičke kablove i koliko šta košta. Ja se u to ne razumem.

(Vojislav Šešelj: Potvrdio mi je ministar da se razume.)

Dobro, potvrdio je ministar. Super, i ministar se razume. Ja se ne razumem, priznajem, ali vam kažem kako je bilo.

Dalje, rekli ste da mi nešto popuštamo Amerikancima. Šta smo im to, gospodine Šešelj, popustili? Šta? Koji deo teritorije Republike Srbije smo prodali? Koji smo to nacionalni interes pogazili? Gde smo to ugrozili bilo šta što se tiče građana Srbije, a u korist SAD?

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Dakle, nismo uradili ništa.

Ja znam, vi volite da stvari svodite na personalna pitanja. Targetirali ste Zoranu Mihajlović. Ona je američki špijun i udrite po Zorani Mihajlović.

(Vojislav Šešelj: Vi je branite. Niko ne sme da je brani.)

To je legitimno što vi radite. Nemam ja ništa protiv. Ja vam samo kažem da je ovo državni projekat, ovo nije projekat Zorane Mihajlović. Ministri su promenljivi. Možda će Zorana Mihajlović biti ministar u sledećoj Vladi, možda neće, ja to ne znam.

Kažem vam, ovo je državni projekat čija će izgradnja trajati četiri godine. Ja ne mogu da znam za četiri godine ko će biti ministar. Na kraju krajeva, to je najmanje važno. Važno je da se taj put, odnosno taj auto-put izgradi. Važno je za građane Srbije, važno je za to ćemo moći ekonomski još više da podignemo taj kraj.

Vrnjačka Banja je već sada centar turizma u Srbiji. Kad spojite sva ona mesta duž trase "Moravskog koridora", kada imate u vidu da se u blizini "Moravskog koridora" nalaze mesta, odnosno opštine iz Raškog upravnog okruga, da se tu nalazi Kopaonik, onda možete da pretpostavite od kakvog ekonomskog i turističkog značaja će imati izgradnja "Moravskog koridora".

To je sve mnogo važnije od toga da li je ministar građevinarstva Zorana Mihajlović ili neko peti. Zoran Mihajlović je danas ministar, za četiri godine ko živ ko mrtav, možda će biti, možda neće. Važno je da se taj put uradi.

Ono što je za građane Srbije važno, još jedanput da naglasim, niko nije ukrao, niko iz SNS, a pogotovo ne predsednik Republike koji je ugovor potpisao, niko nije ukrao ni dinara, a kamoli 300 miliona evra.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Gospodine Šešelj, žao mi je što sada izlazite iz sale, hteo sam samo nešto da vam kažem vezano za firmu "Behtel". U Hrvatskoj se desilo nešto drugo. Štetne ugovore sa "Behtelom", štetne ugovore po Hrvatsku su potpisali Ivo Sanader i njihov ministar Božidar Kalmeta. Ali, za to nije kriv "Behtel", za to su kriva njih dvojica zato što su hteli da se obogate i zbog toga se i protiv jednog i protiv drugog vode sudski postupci u Hrvatskoj.

Ne može američka kompanija da vodi više računa o interesima Hrvatske, nego predsednik Vlade i ministar u njegovoj Vladi. Isto je tako i u Srbiji. Ako "Behtel" zaradi, a Srbija bude oštećena, pa mi ćemo biti krivi, neće biti kriv "Behtel", ali nemojte da upoređujete, ja se nadam da to gospodinu Šešelju nije bila namera, da upoređujete Ivu Sanadera i Božidara Kalmetu sa Aleksandrom Vučićem.

Dakle, Aleksandar Vučić je sušta suprotnost tim ljudima. To je čovek koji je voleo, govorim o Ivi Sanaderu, voleo skupocen život, voleo skupocena odela, satove od po nekoliko desetina hiljada evra, pio vina gde je boca vina koštala po nekoliko hiljada evra, itd. Aleksandar Vučić je sušta suprotnost tome.

Prema tome, ako je „Behtel“ uspeo da prevari Hrvate, za to su krivi sami Hrvati, nije kriv „Behtel“.

Što se tiče kvaliteta izvođenja radova, „Behtel“ je jedna od najvećih svetskih kompanija u ovoj oblasti. Nisu u Hrvatskoj loši autoputevi. Putevi su dobri. Ako su preplaćeni, za to nije kriv „Behtel“, kriva je hrvatska Vlada. Ovde predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je zaista vodio računa da se plati onoliko koliko to zaista košta. Inače, da je hteo da krade, pa mogao je već da ukrade na desetine miliona evra koliko je puteva u Srbiji izgrađeno. Ali, nije ukrao.

Kao što vidite, ovi iz ovog dela opozicije koji dolaze na sednice ne optužuju Aleksandra Vučića da je bilo šta ukrao. Oni bi da puknu od muke što ne mogu da kažu da je bilo šta ukrao, a tolike puteve je izgradio, nego izmišljaju lažne afere u koje upliću njegove najbliže saradnike. Ali, za samog Aleksandra Vučića ne mogu da kažu apsolutno ništa, ni da je bilo šta ukrao, ni da je potpisao neki štetan ugovor, niti da je bilo šta uradio što je suprotno interesima građana Srbije. O tome se radi. Tako da, to poređenje Srbije sa Hrvatskom, što se tiče „Behtela“, jednostavno ne stoji.

Što se tiče ovoga što je gospodin Šešelj rekao, ja bih voleo kada bi Srbija mogla da po snazi bude ravna Americi, ali nije i šta mi sad tu da radimo? Imamo dve opcije. Imamo opciju da se tučemo sa Amerikancima, to smo probali, videli smo kako smo prošli. Imamo drugu opciju da probamo da budemo sad malo mudriji, malo pametniji, da probamo da ove srpske nacionalne interese sačuvamo koliko god se to može, a da se preterano ne zamerimo ni jednoj velikoj sili.

Nemojte imati bilo kakvih iluzija da Srbiju u svetu bilo ko nešto specijalno voli. U svetskoj politici nema ljubavi, ima interesa. Kao što Amerikanci imaju interese na ovim prostorima, tako imaju i druge velike sile.

Šta je zadatak svakog srpskog rukovodstva, i onoga koje će doći posle Aleksandra Vučića i SNS, ako bude pametno i ako bude racionalno?

Završavam.
Da taj srpski brodić, mali naš srpski brodić, koji ne može da se poredi ni sa američkim, ni sa ruskim ni sa kineskim velikim brodovima, da taj naš mali srpski brodić kroz ove svetske bure i oluje provuče, a da se ne razbije o stene. O tome vam govorim. Eto, to je naša politika. To je jedna racionalna i odgovorna nacionalna politika.
Da li bi neko voleo da mi budemo jači od Amerikanaca? Pa, verovatno bi, ali mi to nikada nismo bili, niti ćemo ikada biti. Kad već nismo jači od njih po oružju, po ekonomiji, po tehnologiji, hajde makar da budemo ravni sa njima po diplomatskoj pameti i po diplomatskoj umešnosti.

Draga koleginice, izgleda da niste dobro slušali predsednika vaše stranke i predsednika vaše poslaničke grupe. On je rekao da smo mi doneli zakon u kome stoji da će posao na izgradnji Moravskog koridora da radi američka kompanija „Behtel“. I ja sam ga pozvao. On je u međuvremenu napustio salu. Znam da imate važan sastanak. Dakle, on je u međuvremenu napustio salu. Ja sam ga pozvao da mi pokaže gde to u zakonu piše.

U zakonu to ne piše nigde. U zakonu piše, ovo ponavljam ne zbog vas, vi to znate, nego zbog građana Srbije, u zakonu lepo piše da će Vlada Srbije da uputi javni poziv svima koji su zainteresovani da grade Moravski koridor. Sticajem okolnosti, javio se jedan konzorcijum američko-turski i sa njim je danas potpisan ugovor. Nije bilo nikakvog predugovora, jer memorandum o razumevanju nije predugovor. Memorandum je izražavanje želje da se uključite u neki posao i u poslovnom svetu to je sasvim uobičajeno i to je sasvim legitimno.

Amerikanci imaju svoje legitimne interese da se uključe u izgradnju autoputeva na teritoriji Republike Srbije, isto kao Kinezi, isto kao kompanije iz Rusije i kompanije iz Azerbejdžana, kao i domaće kompanije, na kraju krajeva itd. Tu nema ničega nelegitimnog. Tu nema ničega što je na štetu građana Srbije.

Nije istina ovo što ponavljate da je bilo ko ukrao 300 miliona evra zato što danas nije američko-turskom konzorcijumu isplaćen nijedan jedini dinar. Znači, biće isplaćeno onako po dinamici kako je to ugovorom predviđeno, odnosno kako se budu završavali radovi na pojedinim deonicama puta, a planirano je da izgradnja Moravsko koridora traje naredne četiri godine. Za četiri godine zaista ne znam ko će sedeti u Vladi Srbije i ko će biti ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i da li će se to ministarstvo uopšte tako zvati.

Nebitan je ministar. Bitno je da se auto-put, odnosno ovaj koridor uradi. Ono što je važno jeste da nema nikakvog lopovluka, nema nikakve krađe, a pogotovo nema nikakve krađe kad je u pitanju predsednik Republike Aleksandar Vučić, kao potpisnik ugovora.