Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS je podnela dva predloga zakona, a to su: Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima.
Oba predloga zakona imaju istu suštinu. Ta suština nalazi se u ideji predsednika Republike Aleksandra Vučića da se dodatno osnaži uloga parlamenta u političkom životu Republike Srbije i da parlament, odnosno Narodna skupština Republike Srbije, bude mesto u kome će svi akteri političkog života da iznose svoje ideje, svoje stavove o unutrašnjoj i spoljnoj politici Republike Srbije. Dakle, da to činimo ovde u Narodnoj skupštini, kao jedinom reprezentativnom političkom telu svih građana Republike Srbije a ne na ulici, da kultivišemo naš politički život, da prestanemo jedni u drugima da gledamo smrtne neprijatelje, nego samo političke protivnike, odnosno ljude koji ne misle isto kao i mi i da konačno politika u Srbiji prestane da bude pitanje života i smrti, pitanje egzistencije, nego da bude ono što je u svim razvijenim demokratskim zemljama, a to je borba ideja, utakmica onih koji učestvuju u političkom životu, a na narodu je da izabere ko će da ga vodi u odgovarajućem vremenskom periodu.
U tom smislu, poslanička grupa SNS će naravno glasati za oba predloga zakona zato što mi podržavamo stav predsednika Republike koji je do sada uložio izuzetno mnogo napora da očuva mir i stabilnost u Republici Srbiji, ali i da očuva mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, pre svega na prostorima bivše Jugoslavije, vođenjem jedne odgovorne, mudre i promišljene državne politike.
Kao što hoćemo mir u našem okruženju tako hoćemo i mir u Republici Srbiji. Nećemo da razgovaramo motornim testerama, nećemo da razgovaramo jezikom koji podrazumeva da treba silovati predsednicu Vlade, nećemo da govorimo jezikom fizičkog nasilja. Dakle, sve to su argumenti koje SNS apsolutno ne prihvata kada je reč o političkom životu. Hoćemo jedan napredan, uzoran, kulturan i civilizovan politički sistem. Ne moramo isto da mislimo, ali ne moramo i ne smemo da se mrzimo.
Budući da oba predloga zakona imaju jednu suštinu, ja ću da istaknem u čemu se ta suština ogleda. Pre svega, SNS i njen predsednik smatraju da cenzus za izbor narodnih poslanika, kao i cenzus za izbor odbornika u skupštinama opštine i skupštinama gradova treba spustiti sa 5% na 3%.
Drugo što želimo da postignemo ovim predlozima zakona, to je da afirmišemo ulogu nacionalnih manjina u kreiranju demokratskog ambijenta u Republici Srbiji. Mi želimo da osnažimo, da podstaknemo nacionalne manjine da izlaze na izbore u Republici Srbiji, jer izlazeći na izbore u Republici Srbiji oni na taj način pokazuju da Srbiju doživljavaju kao svoju državu.
Istovremeno, ono što želimo da izbegnemo to je da se na izborima zloupotrebljava to što je jedna politička stranka samo formalno stranka nacionalne manjine, a u suštini to nije. Dakle, mi želimo da izbegnemo da se na izborima pojavljuju pod lažnom firmom stranke nacionalne manjine, lažni Mađari, lažni Slovaci, lažni Vlasi, a svi smo svedoci da je toga u političkom životu bilo.
Zašto je važno da se smanji cenzus sa pet na tri procenta? Pre svega, zbog toga što mi na taj način produbljujemo proporcionalnost našeg izbornog sistema, omogućavamo da politički vidljivi budu i oni koji ne bi bili politički vidljivi, koji ne bi ušli u Narodnu skupštinu, koji ne bi ušli u skupštinu jedinica lokalne samouprave kada bi cenzus ostao na nivou od pet procenata.
Dakle, mi na taj način dodatno osnažujemo proporcionalnost našeg izbornog sistema i to je još jedan korak napred ka uspostavljanju onog političkog sistema u Republici Srbiji koji podrazumeva da se o svemu, ali zaista o svemu, o svim idejama, o svim predlozima, o svim zakonima govori isključivo u Narodnoj skupštini, a ne na ulici, jer imali smo gorko iskustvo u političkom životu Republike Srbije, ali i u političkom životu bivše Jugoslavije kada je politika vođena na ulici.
Kad god se politika vodi na ulici, država je na gubitku. Mi hoćemo da se politika vodi u institucijama, a pre svega u Narodnoj skupštini kao najvažnijoj i centralnoj političkoj instituciji Republike Srbije.
Naravno, kada se cenzus spusti sa pet na tri procenta, najviše na gubitku je najjača politička stranka. U ovom trenutku je to SNS. Ono što želim da kažem, pre svega zbog građana koji prate ovaj prenos, u SNS je bilo dosta onih koji nisu u početku razumeli ideju predsednika Vučića da se cenzus spusti na tri procenta zato što matematički posmatrano kada imate cenzus od tri procenta, onda možete da računate na to da ćete dobiti manje mandata, s obzirom da Dontov izborni sistem, odnosno Dontova formula za preračunavanje palih glasova u broju mandata podrazumeva da svi oni glasovi koji su dati strankama ili koalicijama stranaka ili grupa građana koje nisu prešle cenzus, idu pre svega onoj stranci koja je osvojila najviše glasova, a to je SNS i 2012. i 2014. i 2016. godine.
Dakle, matematički posmatrano usvajanjem ovog Predloga zakona SNS će biti na gubitku, ali kao što je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, za nas politika nije matematika, za nas je politika borba za državne i nacionalne interese, borba za to da imamo jedan stabilan i uređen politički sistem.
Uvek smo kada smo stavljali na taj tas stranačke i državne interese birali državne interese i ja mislim da je po tome Aleksandar Vučić i SNS, da su uneli nešto novo u politički život Republike Srbije.
Do sada su uvek oni koji su bili na vlasti uglavnom vodili računa o interesima svoje političke stranke. Aleksandar Vučić je prvi koji je i zbog toga nije običan političar, nego je, možemo slobodno da kažemo, državnik koji je rekao: „Nije važno da li će moja politička stranka da bude na gubitku, biće na dobitku Srbija“. Kako će Srbija biti na dobitku? Tako što ćemo imati mir u Srbiji, tako što nećemo jedni drugima da pretimo vešanjem, tako što nećemo jedni drugima da pretimo silovanjem, tako što ćemo se boriti mi političari jedni sa drugima, a ne sa decom, ne sa majkama, ne sa očevima, ne sa članovima porodice, kao što se vodi već godinama hajka, pre svega protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Dakle, mi na taj način zapravo obnavljamo političku kulturu u Republici Srbiji.
Što se tiče učešća stranaka nacionalnih manjina, Srbija je, ja mislim, najliberalnija država u Evropi kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina i njihovo pravo da učestvuju u političkom životu naše zemlje.
Pre dva dana je održano javno slušanje u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, vezano za predloge zakona koje je podnela poslanička grupa SNS i predloge zakona koje je podnela uvažena koleginica Gordana Čomić.
Ovo želim da kažem bez želje da me iko pogrešno razume i bez želje da usijavamo na bilo koji način političku atmosferu u Srbiji, a posebno je reč o odnosu prema strankama nacionalnih manjina.
Naime, gospodin Tomislav Žigmanov je rekao da, kao predstavnik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Srbija ima jedan izborni sistem koji je nepovoljan za stranke nacionalnih manjina i da je bolji izborni sistem koji postoji u Republici Hrvatskoj. Tada sam rekao da sa tim ne mogu da se složim, ne zato što je to rekao Tomislav Žigmanov nego zato što je to moje duboko političko i pravno ubeđenje. Zašto je to tako?
U Hrvatskoj Srbin koji želi da glasa za srpsku stranku ima ispred sebe dve kutije. Jedna je kutija za, da kažem, klasične političke stranke, za stranke, uslovno rečeno, većinskog naroda, kao što su HDZ i SDP, a pored nje stoji kutija za stranke nacionalnih manjina. I sada zamislite jednog Srbina u Zagrebu, u Vukovaru, u Karlovcu, u Splitu koji dođe na biračko mesto i hoće da glasa za srpsku stranku, recimo za najjaču srpsku stranku u Hrvatskoj koju predstavlja i vodi gospodin Pupovac. On je praktično na svom čelu napisao da je Srbin. I šta se dešava u političkoj praksi?
Mnogi Srbi ne želeći da se obeleže javno da su Srbi zato što u Hrvatskoj nikada nije bilo jednostavno biti Srbin, a pogotovo to nije bilo jednostavno od 1990. godine, a nije ni danas, Srbi ne glasaju za srpske stranke i ne ubacuju glasački listić u onu kutiju na kojima piše stranke nacionalnih manjina, nego obično glasaju za stranke većinskog naroda. Srbi u Hrvatskoj već od 90-te godine, zna to prof. dr Marko Atlagić, uglavnom glasaju za SDP, misleći da je Socijaldemokratska partija Hrvatske, nekako blaža za Srbe nego Tuđmanov HDZ. U svakom slučaju mi se sa takvom pojavom u Srbiji ne suočavamo.
Dakle, u Srbiji na svakom biračkom mestu postoji jedna kutija i u tu kutiju svoj glasački listić ubacuju i Srbi, i Hrvati, i Mađari, i Bošnjaci, i Albanci, i Bugari, i Slovaci i svi drugi koji žive u Republici Srbiji, kao potpuno ravnopravni građani. Dakle, ne postoje dve kutije, ne postoji da se unapred zna za koga si glasao, nema unapred obeležavanja da li si Srbin ili si pripadnik neke nacionalne manjine.
U tom smislu, ja mislim i poslanička grupa SNS ima taj stav da je bolje za nacionalne manjine ovo što imamo kao izborni sistem u Republici Srbiji, nego ono što je izborni sistem u Republici Hrvatskoj, uz svo dužno poštovanje prema toj državi i prema činjenici da je u pitanju zemlja koja je članica EU.
Na ovom javnom slušanju, i to želim da kažem, opozicija vrlo često, odnosno jedan deo opozicije kritikuje SNS da mi raspravljamo o predlozima zakona bez javnog slušanja i bez javne debate. Zbog građana Srbije je važno da se kaže, SNS učestvuje u debati o reformi političkog sistema od leta prošle godine. Đilas je svoj Savez za Srbiju, odnosno svoju političku organizaciju „Jedan od pet miliona“ nazvao tako što je namerno iskrivio reči Aleksandra Vučića.
Aleksandar Vučić je rekao – neću da pokleknem pod vašim pritiscima i ucenama taman da vas je i pet miliona na ulicama Beograda, ali je istovremeno rekao – apsolutno sam spreman i ja i moja stranka da razgovaramo o svemu onome što mislite da je važno, a tiče se izbornog zakonodavstva u Republici Srbije. Ako nećete da razgovarate sa mnom, razgovarajte sa Majom Gojković. Ako nećete da razgovarate sa Majom Gojković, razgovarajte sa našim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Srpska napredna stranka je pokazala apsolutnu spremnost da razgovara, da čujemo šta je to što u našem izbornom sistemu valja popraviti da bi on bio još bolji.
Odmah da se razumemo, nema idealnog političkog sistema, nema političkog sistema koji ne bi u nekom svom elementu mogao da pretrpi određenu reformu i određenu promenu. Kada su jednog mudrog starogrčkog filozofa i državnika Solona pitali koje je ustavno uređenje najbolje, on je rekao – kažite mi najpre za koji narod i za koje vreme? Dakle, nema idealnog političkog sistema koji bi bio dobar u svakom vremenu za svaku državu i za svaki narod i za svake istorijske prilike.
Dakle, počeli smo razgovore, ako se ne varam, Vlado, u julu ili avgustu 2019. godine. Deo opozicije, koji je došao na te razgovore, na one prve preliminarne razgovore na Fakultetu političkih nauka, nije mogao da veruje da tamo sede predstavnici SNS zato što su oni bili ubeđeni da je Aleksandar Vučić čovek koji nije spreman da razgovora ni sa kim i koji nije spreman da sasluša bilo čije drugo mišljenje. Mi smo strpljivo išli na jedan, drugi, treći, peti sastanak na Fakultetu političkih nauka, a kasnije i u zgradu preko puta, u Kralja Milana, u staru zgradu Narodne skupštine i uvek smo se odazivali pozivu predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, da razgovaramo sa svima iz opozicije koji žele da razgovaraju o tome kako da naš politički, odnosno izborni sistem unapredimo.
U tom smislu, nama je potpuno čista savest. Razgovarajući sa opozicijom, mi smo pokazali, ne da smo slabi, nego da smo jaki, da se ničega ne plašimo, prihvatili smo skoro sve sugestije iz opozicije i skoro sve sugestije nevladinih organizacija koje se bave izbornim uslovima.
Doneli smo u decembru prošle godine četiri zakona na kojima su insistirali ljudi iz opozicije, pre svega Dragan Đilas, i pre svega pojedine nevladine organizacije, da se definiše šta su to javni resursi, da se zabrani tzv. funkcionerska kampanja, da se osnaži uloga Agencije za borbu protiv korupcije prilikom praćenja izbornog procesa. Sve smo to prihvatili i sve smo to ugradili u naše izborne zakone.
Danas neki postavljaju pitanje – kako to da vi naprednjaci sada predlažete da se spusti cenzus sa pet na tri posto, to se ne radi u izbornoj godini? To kažu i neki koji dolaze iz EU. Moram da kažem da je taj stav nepošten, da je on čak i licemeran, pa pomalo i bezobrazan, jer kakva je suštinska razlika? Ako zakonodavstvo koje se odnosi na izbore promenite u decembru, a onda to nastavite da činite u februaru, a izbori će biti krajem aprila, kakva je suštinska razlika? Kako je bilo demokratski da se donesu četiri zakona u decembru 2019. godine, a nije demokratski da se cenzus spusti sa pet na tri posto u februaru 2020. godine? Na to pitanje nismo dobili relevantan odgovor ni od predstavnika opozicije, ni od predstavnika Evropskog parlamenta koji učestvuju u ovom međustranačkom dijalogu.
Vezano za ova dva zakona, bolje rečeno za ova četiri predloga zakona, pošto su tu i predlozi zakona gospođe Čomić, održali smo javno slušanje. Na to javno slušanje pozvane su sve političke stranke, sve poslaničke grupe, sve nevladine organizacije koje se bave praćenjem izbornog procesa u Republici Srbiji, pozvane su i političke stranke koje nisu parlamentarne. Neki su se odazvali, neki nisu i tu nam je savest potpuno čista. Nikoga nismo zaobišli. Sve smo zvali.
Pozvan je čak i Dragan Đilas. I Boško Obradović je pozvan. Pozvani su i predstavnici Demokratske stranke Srbije. Svi su pozvani. Kažem, neki su se odazvali, neki nisu. Hvala i jednima i drugima. Time su pokazali koliko poštuju građane Republike Srbije, koliko poštuju Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ovo javno slušanje je važno zato što smo tu mogli da čujemo određene primedbe i sugestije naših kolega narodnih poslanika, ali i određene primedbe i sugestije pojedinih nevladinih organizacija na predloge zakona koje smo podneli.
Drago mi je što je ovde gospodin Zukorlić. Imali smo jednu debatu oko toga na koji način uključiti nacionalne savete nacionalnih manjina u izborni proces, sa ciljem da se izbegne zloupotreba političkih stranaka nacionalnih manjina u izborima.
Naime, mi smo imali situaciju, posebno 2012. i 2016. godine, da su se pojedine političke stranke predstavljale kao stranke nacionalnih manjina, a zapravo to nisu bile. A predstavljale su se kao stranke nacionalnih manjina ne zato da bi štitile interese nacionalne manjine, koju su navodno predstavljale, tu mislim na Vlahe i na Slovake, nego su se predstavile kao stranke nacionalnih manjina samo iz jednog razloga - da bi ušli u parlament. To je pošlo za rukom 2012. godine listi koja se zvala Nijedan od ponuđenih odgovora, na kojoj je bio i gospodin Vukadinović, koja je bila navodno vlaška stranka, odnosno stranka vlaške nacionalne manjine. I onda smo imali 2016. godine Zelenu stranku, ako se ne varam, koju vodi gospodin Čabradi i koji je rekao da je to stranka slovačke nacionalne manjine, a to je bila toliko stranka slovačke nacionalne manjine da se dotični gospodin nije pojavio ovde u Narodnoj skupštini kada nam je u posetu došao predsednik slovačkog parlamenta.
Da bismo takve stvari sprečili, a da bismo istovremeno afirmisali da autentične stranke nacionalnih manjina i njihove koalicije učestvuju na izborima, mi smo predložili jedan mehanizam za koji smatramo da je suštinski dobar, ali smo spremni da razgovaramo o njegovom daljem poboljšanju, da se o tome da li je neka stranka stranka nacionalne manjine ili ne mora da izjasni i odgovarajući nacionalni savet nacionalne manjine. Bez želje da politizujemo nacionalne savete, ali da ih uključimo u izborni proces, kako bismo, s jedne strane, onemogućili zloupotrebe, a sa druge strane pomogli autentičnim strankama nacionalnih manjina da izađu na izbore i da se na tim izborima takmiče zajedno sa drugim političkim strankama, odnosno njihovim koalicijama.
Gospodin Zukorlić je rekao da mi propisujemo strožije uslove za nacionalne manjine nego što su to uslovi koji važe za, da tako kažem, stranke većinskog naroda. To nije tako. Tu smo se i složili, da u stvari mislimo isto ali da smo samo imali različite pravne pristupe kako formulisati taj član Predloga zakona.
Dakle, mi ne propisujemo strožije uslove za stranke nacionalnih manjina. Mi smo sprečavamo, odnosno pokušavamo da sprečimo zloupotrebe. I oko toga smo postigli konsenzus.
Ono o čemu je takođe bilo reči na ovom javnom slušanju, i to je nešto što se ponavlja već godinama, a to je da u Narodnoj skupštini nisu zastupljeni narodni poslanici iz svih opština i gradova u Republici Srbiji. Čisto pravno posmatrano, sa stanovišta Ustava i sa stanovišta ustavno-pravne teorije, svaki poslanik predstavlja ceo narod. Nijedan poslanik ne predstavlja svoju opštinu ili svoj grad. U tom smislu Srpska napredna stranka nije mogla da prihvati tu vrstu argumentacije da smo mi ovde predstavnici opština, gradova, mesnih zajednica, određenih nacija, vera, itd. Mi smo predstavnici svih građana Republike Srbije.
Srbija nije, ja sam to i rekao na tom javnom slušanju, kao što je mislio Svetozar Marković, zajednica opština. Dakle, država nije zajednica opština, država je nešto mnogo više od toga. Isto tako i narodni poslanici nisu predstavnici svojih opština. To je relikt onog socijalističkog ustavnog uređenja. Mi smo ovde predstavnici naroda. Kad kažem naroda, onda mislim naroda u političkom, ne u etičkom smislu.
Dakle, mi smo predstavnici svih građana Republike Srbije i dužni smo da se borimo za interese tih građana, bez obzira koje su nacije, vere, rase, pola, kakva im je zavičajna pripadnost, imovinsko stanje, itd.
Ono sa čime želim da završim i nadam se da ćemo danas imati jednu argumentovanu i dobru debatu o ovim predlozima zakona, nama iz SNS, a pre svega predsedniku Republike i predsedniku SNS, posle sednice koja će verovatno biti okončana u subotu, glasanjem za ove predloge zakona, savest će biti potpuno mirna i niko neće moći da baci nikakvu senku na izbore koji će biti održani u aprilu ove godine. I to je ono što je bio cilj podnošenja ovih predloga zakona - da niko, apsolutno niko, ni u Republici Srbiji, ni van Republike Srbije, ne dovede u pitanje legitimitet izbora.
Ovim izbornim zakonima prethodila je duga i argumentovana politička rasprava. Prihvatili smo da razgovaramo sa svima, prihvatili smo da razgovaramo i sa onima koji su nam pretili vešanjem, koji su pretili članovima porodice Aleksandra Vučića, koji su fizički kidisali na Maju Gojković, sa svima smo pristali da razgovaramo.
Pristali smo da razgovaramo i sa predstavnicima Evropskog parlamenta, znajući unapred da oni imaju animozitet, odnosno jedan od njih, to mogu slobodno da kažem, bez ikakvog dvoumljenja, gospođa Tanja Fajon ima animozitet prema Srpskoj naprednoj stranci, iz ideoloških razloga, a jednim delom i zbog toga što dolazi iz države koja se nekada nalazila u sastavu SFRJ i nekako je moj utisak, možda nisam u pravu, da za nju onaj rat iz juna 1991. godine sa JNA u Sloveniji još uvek nije završen. Čini mi se da ona nastavlja da ga vodi na neki drugi način, kritikujući apsolutno sve što dolazi kao predlog SNS. Ali, nije to sad važno.
Ono što je važno, to je da će izbori u aprilu 2020. godine, i parlamentarni i pokrajinski i lokalni, biti potpuno legitimni, biti potpuno čisti. I svako ko je pošten, pre svega prema sebi, svako ko je pošten prema građanima Republike Srbije, svako ko je pošten prema svojim političkim strankama, mora da prizna da nikada demokratskiji izborni uslovi nisu bili nego ovi koji su sada predviđeni i da se nikada izbori nisu odvijali u više fer atmosferi nego ovi koji će biti održani u aprilu ove godine.
Želim da naglasim da politički sistem koji je SNS nasledila 2012. godine je sistem koji je suštinski kreiran 2000. godine. Njega je kreirala DS prema sebi i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o lokalnim izborima i Zakon o lokalnoj samoupravi. Da vas podsetim, oni su podigli cenzus sa tri na 5% kada su u pitanju lokalni izbori. Mi sada vraćamo sa pet na 3%. Zašto? Zato što SNS i DS i celokupna opozicija predvođena Draganom Đilasom imaju suštini različit pristup politici. Oni su politički sistem kreirali prema sebi, verujući da će doveka biti na vlasti, a mi ga kreiramo tako da on odgovara građanima Srbije. Znamo mi unapred da SNS neće biti doveka na vlasti. Oni su verovali da će zauvek vladati Srbijom. Pokazalo se 2012. godine da im to nije pošlo za rukom. Mi znamo da nećemo zauvek vladati, niti želim zauvek da vladamo. Onaj ko želi zauvek da vlada nije demokrata, ali to samo pokazuje koliku imamo suštinski različite političke koncepcije. Mi ne pravimo zakone prema sebi. Mi pravimo zakone prema državi i prema njenim građanima, želeći mir i stabilnost u Republici Srbiji, želeći mir i stabilnost i kada je reč o našim komšijama, prijateljima koji su pripadnici nacionalnim manjina.
Ovim izbornim zakonima mi suštinski izbijamo bilo kakav argument da će izbori koji nas očekuju u aprilu 2020. godine biti nelegitimni, biti nepošteni i unapred odbijamo argument da rezultati tih izbora nisu takvi da ne mogu da budu prihvaćeni. Rezultati izbora će biti apsolutno prihvatljivi za sve, jer su izborni zakoni kreirani tako da najmanje odgovaraju SNS, a svima ostalima koji sede u ovoj sali najviše odgovaraju.
Odgovaraju i onima koji ne sede u ovoj sali, koji licemerno drže ovih dana konferencije za novinare, lažući o Aleksandru Vučiću i o članovima njegove porodice, a izaći će na izbore, samo pod drugom firmom. Građani Srbije treba da znaju da onaj ko se predstavlja kao suštinska opozicija i kao jedina prava opozicija Aleksandru Vučiću, Dragan Đilas ima dve firme. Jedna firma ne izlazi na izbore, firma koja se zove Savez za Srbiju. Druga firma izlazi na izbore, ta firma se zove „Jedan od pet miliona“. Nema građanina Srbije koji suštinski veruje da organizaciju „Jedan od pet miliona“ vode tri studentkinje i dva studenta. Vodi je Dragan Đilas i Dragan Đilas će izaći na izbore, ali sa ovom drugom firmom. Za ovu prvu firmu će da kaže – mi bojkotujemo izbore. Ova druga firma će, verovatno, učestvovati na pokrajinskim i na lokalnim izborima.
Želim da kažem, upravo i zbog toga što je Gordana Čomić ovde, jedini ko je suštinski gubitnik ulaska u tu koaliciju Savez za Srbiju je DS. Stranka koja ima reputaciju, ma šta ja mislio o toj stranci i o njenoj vladavini tokom dvehiljaditih godina, stranka koja ima dugu političku tradiciju. Ona je jedina prevedena žedna preko vode, ona je jedina koja se upinjala da dokaže kako je bojkot najbolje moguće rešenje i ona je jedina koja na izbore neće izaći.
Dragan Đilas će da izađe na izbore, i Boško Obradović će da izađe na izbore, i Vuk Jeremić će da izađe na izbore i svi će oni da izađu na izbore, sem DS. Naravno, to je pitanje za DS, neka oni vode unutar stranačku debatu da li je to za njih dobro ili ne.
Ono što želim da kažem na samom kraju, poslanička grupa SNS glasaće za predloge zakona koje je podnela, zato što verujemo u viziju Aleksandra Vučića da Srbija može i treba da bude normalna i pristojna zemlja u kojoj će svaki čovek, bez obzira na svoju nacionalnu, versku, rasnu ili političku pripadnost, da se oseća kao kod svoje kuće.