Neću da reklamiram, već ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika, dostojanstvo Skupštine.

Predsedavajući, vama se obraćam, a ne prethodnom govorniku koji je pomenuo definiciju Sigmunda Frojda.

Želeo bih da kolega objasni šta je podrazumevao pod tom definicijom, da vidim da li sam ga dobro shvatio…

… Da bi mogli i o tome da diskutujemo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, činjenica je da popis 2021. godine će biti najmodernije urađeni popis po ugledu evropske popise. O tehničkim detaljima popisa, o laptopovima i ostalom ne bih govorio, već bi samo rekao da popis predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države.

U izvršenju pojedinih poslova u vezi sa popisom učestvuje i Ministarstvo nadležno za poslove rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, što se vidi u članu 12. U tom smislu, ključna pitanja za analizu efekta popisa na društvo, da nema štetnog uticaja na specifične grupe populacije. Na koje društvene grupe se postavlja pitanje? Posebno na osetljive društvene grupe bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao, pre svega, na siromašne i socijalno isključive pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni itd.

Ranije su rađena neka istraživanja po tipu nove ekonomske političke misli Đorđa Vukadinovića i naravno, takvi podaci nisu validni.

Ali, istraživanje pod nazivom „Analiza sprovođenja preporuka Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a ja to posedujem, ovu brošuru i ovu analizu, urađena je u okviru projekta od globalnih preporuka do ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom u sredinama u kojima oni žive, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, Kancelarije za ljudska i manjinska prava i kao deo programa sprovođenja antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji u 2018. godini.

Projekat istraživanja realizovala je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, u partnerstvu sa Savezom distrofičara Srbije.

Osnovni cilj projekta je doprinos unapređenju mehanizma za praćenje preporuka UN za ljudska prava, u cilju poboljšanja položaja posebno osetljivih društvenih grupa, naročito osoba sa invaliditetom. Glavni fokus projekta odnosi se na utvrđivanje stepena sprovođenja preporuka Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, što mi ovim popisom upravo i činimo.

Ovo istraživanje je dalo preporuku za statistiku i prikupljanje podataka, što će ovim popisom biti obuhvaćeno, a to je ažuriranje podataka o osobama sa invaliditetom razvrstanih po polu, uzrastu, vrsti invaliditeta, nacionalnoj i geografskoj pripadnosti, kao i stanovanja u institucijama. Na taj način ćemo imati dobru bazu za dalju strategiju u ovoj oblasti.

Na kraju, hoću da kažem da i dalje mislim da tužilaštvo treba da se pozabavi sa 620 miliona tajkuna Đilasa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ukazaću na jednu činjenicu, a to je da je Srbija bez albanskog stanovništva na KiM, 1.01.2017. godine imala 7.040.272 stanovnika. Znači, prvi put posle 1966. godine, broj stanovnika je oko sedam miliona.

Na ovu negativnu činjenicu predsednik Vučić je više puta ukazao rekavši da Srbija na taj način ne bi imala ni ekonomski potencijal, ni demografski potencijal, ni politički potencijal.

Populaciona politika je politika koju vodi neka država sa ciljem usklađivanja demografske slike, broj, struktura i razmeštaj stanovništva. Da podsetim samo koji su tipovi populacione politike – ekspanzivni ili pronatalitetna, koja ima za cilj povećanje broja stanovnika, restriktivna, antinatalitetna, koja ima smanjenje broja stanovnika, redestributivna ili razmeštajna, znači povoljni razmeštaj stanovništva i eugenična, podstiče se razvoj određene grupe ljudi.

Zato smo mi, cenjeni narodni poslanici, ako se sećate doneli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom. Svojim odredbama ovaj zakon jasno i nedvosmisleno potvrđuje opredeljene države da se podsticajnim merama uvećanog roditeljskog dodatka uhvati sa koštacem sa jednom od najvećih nacionalnih problema a to je depopulacija.

Prvi put, posle sto godina, država se bavi podrškom rađanja i poboljšavanjem demografske slike Srbije, s ciljem da u roku od 10 do 15 godina dostigne nivo stope od 1,85 deteta po ženi, odnosno porast od minimum 10%. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, prvo ću da pohvalim gospođu ministar i resorno ministarstvo u svom radu, a tiče se železničke obilaznice oko Niša, odnosno od železničke stanice Niš, odnosno do Proseka, odnosno Sićeva, što je deo većeg projekta železničke pruge Niš – Dimitrovgrad u iznosu od 268,28 miliona. Mislim da sam cifru tačno naveo. Ako nisam, vi me ispravite.

Da podsetim da se godinama priča o tome da će pruga biti izmeštena iz grada Niša i sve vlasti su o tome pričale dok SNS nije došla na vlast.

Napraviću samo jednu malu analizu. Prvi konkretni korak je bio potpisivanje Protokola o izmeštanju pruge decembra 2012. godine, a sada je 2020. godina, i to između predstavnika EU, gospodina Mrkonjića i gradonačelnika Niša gospodina Perišića. Analiza ovog projekta je pokazala opravdanost sa ekonomskog aspekta, jer 11 miliona su bili godišnji gubici na relaciji železnička stanica Niš – Prosek, a dobit svega milion i po dinara. Drugo, ekološki aspekt i, treće, gubitak života, što je i najvažnije.

Projekat je predviđao dupli kolosek za putnički saobraćaj, za teretni saobraćaj i kolosek za Zaječar je poseban i odvajao se od Panteleja.

Bivši direktor „Železnica“ Dragoljub Simonović je rekao da se od toga odustalo i da prugu samo treba elektrificirati, što bi faktički bilo i trajno rešenje i kraj ove priče. Reagovao je zamenik gradonačlenika, gospodin Savković, tako da je 2015. godine Republička agencija za prostorno planiranje zabranila elektrifikaciju pruge.

Konačno, 2016. godine češka firma „Sudopraha“ parama EU završila je projekat obilaznice. Sama železnička obilaznica oko Niša, dužine 22kilometra, koštaće oko 80.000 evra. Izgradnju će finansirati država Srbija, odnosno njeni građani kroz budžet i drugo Evropska investiciona banka. Kao što znate, usvojili smo Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora železnička pruga Niš-Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke u vrednosti od 134 miliona evra.

Toliko o tome kako radi Ministarstvo u Vladi Republike Srbije i ovaj gorući problem najzad ćemo rešiti u gradu Nišu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici koji ste u sali, čitajući Predlog ovog zakona, obrazloženje i razloge za donošenje ovog zakona može se zaključiti da oni utiču na sveukupni razvoj Republike Srbije, odnosno ravnomerni regionalni i lokalni ekonomski razvoj, kao i međunarodno i unutrašnje povezivanje.

Pored izgradnje autoputeva, ja ih ovde ne bih nabrajao, jer su prethodnici o autoputevima dosta govorili, odnosno puno govorili i izgradnji brzih saobraćajnica, podvukao bih pitanje o ulaganju u „Železnicu“.

Kao što znate, predsednik Vučić najavio je, predstavljajući program 20-25, a Vlada u svom planu rada i budžeta za 2020. godinu i dalje za 2021. i 2022. godinu procenila na oko pet milijardi evra za ulaganje u infrastrukturne projekte, između ostalog i za „Železnicu“.

Nabrojiću: izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, izgradnja beogradskom metroa, rekonstrukcija pruga Jajinci – Mala Krsna, rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad, rekonstrukcija pruge Niš – Brestovac, rekonstrukcija regionalnih pruga i drugo.

U vezi sa tim, postavio bih pitanje gospođi Mihajlović – zašto nije pomenuta pruga Niš – Beograd koja treba da bude rekonstruisan do brzine od 130 kilometara na sat?

Sada imamo sledeću situaciju. Pruga Beograd – Novi Sad – Budimpešta planira se do 200 kilometara na sat, a pruga Beograd – Niš do 130 kilometara planira se do 130 kilometara na sat. Zato je predsednik Vučić zamolio Vladu i regionalno ministarstvo da razmisliti o mogućnosti da i ovaj deo pruge bude napravljen za brzinu veću, da ne bi posle dvadeset godina opet pravili rekonstrukciju te iste, jer će potrebe biti povećane. Ako možete odgovorite mi.

Hvala.

Ja bih vas još jedanput zamolio kao i predsednik Vučić da razmislite o ovoj mogućnosti da ova pruga zaista bude napravljena na 200 kilometara na sat, jer ja nisam stručnjak, inženjer, ali zemljište kroz Vojvodinu je faktički isto kao i zemljište duž doline reke Morave. Tu nemate problema sa Sićevačkom klisurom, tu nemate problema sa Grdeličkom klisurom, a već ima postojeća železnička pruga.

Dakle, još jednom razmislite ukoliko je tehnički moguće da kada gradimo nešto napravimo za sva vremena, a ne da posle 20 ili 30 godina ponovo pravimo rekonstrukciju, kao što je, ako ste slušali moje prethodno izlaganje kada sam pomenuo gospodina Simonovića koji je hteo da unazadi grad Niš na taj način što je hteo da elektrificira prugu kroz Niš i saobraćaj u Nišu bi bio za sva vremena zacementiran.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, rečeno je da država, odnosno Vlada ove zemlje pored aerodroma, pored autoputeva i železnice vodi računa i o aerodromima.

S obzirom da najverovatnije nećemo imati vremena da govorimo o ostalim zakonima, a tu je i Zakon o vazdušnom saobraćaju, moram da kažem i sledeće. Kako je aerodrom „Konstantin Veliki“ od posebnog značaja za Republiku Srbiju i grad Niš, nijednog trenutka se nije dovelo u pitanje, konstantno, trajno, operativno njegovo funkcionisanje, kao međunarodnog aerodroma koji pruža usluge u redovnom i vanrednom avio prevozu preko utvrđenog reda letenja.

Od kada je država preuzela upravljanje aerodromom od strane grada Niša, država je uložila oko 256 miliona dinara. Od toga 70 miliona dinara interventno je prebačeno na preduzeće „Aerodromi Srbije“ za uklanjanje leda i zaštitu aviona od zaleđivanja.

Što se tiče daljeg ulaganja u niški aerodrom „Konstantin Veliki“, treba reći da od 2020. godine do 2025. godine od strane „SMATSA“ treba da se uloži pet miliona 750 hiljada evra za tehničku dokumentaciju i izvođenje radova na tornju aerodroma „Konstantin Veliki“ i 120 hiljada evra za elektro instalacije za novu opremu, 135 hiljada evra za produžetak piste od 300 metara. Milion i 500 hiljada evra za sistem svetlosnog obeležavanja, 5 miliona i 400 hiljada evra za rekonstrukciju i dogradnju putničkog terminala, milion i 500 hiljada evra za dogradnju platforme, 150 puta 100 metara od 15 hiljada kvadratnih metara i 4 miliona i 400 hiljada evra za izgradnju nove rolnice.

Sva ova sredstva grad Niš i zato je bilo neophodno da upravljanje nad aerodromom preuzme država. Što se tiče putnika i tu je zabeležen rast na Niškom aerodromu je za 20 posto više putnika u 2019. godini u odnosu na 2018. godine. Evidentirano je 422 hiljade putnika, što je 20 posto više od 2018. godine kada je bilo 352 hiljade putnika.

Statistika pokazuje da je rast broja putnika praćen i rastom brojem aviona, u 2018. godini Niš je bio odredište za hiljadu i 417 putničkih aviona, a u 2019. godini za hiljadu i 967. Takođe prošle godine, zabeležen je i rast broja kargo aviona, u prevozu robe, u 2018. godini aerodrom „Konstantin Veliki“ bio je odredište za 34 kargo aviona koji su prevozili ukupno 688 tona robe, dok je u 2019. godini opslužio 45 kargo aviona sa ukupno hiljadu i 180 tona robe.

Znači, da predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva, gde spadate i vi, vodi računa o ravnomernom razvoju Republike Srbije.

Na kraju, kao i prošli put, i dalje mislim da tužilaštvo treba da pokrene istragu o 620 miliona Dragana Đilasa.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, moja diskusija bi možda bila adekvatnija posle izlaganja poštovanog prof. Atlagića, ali to ne menja stvar, zato što u domenu Ministarstva kulture spada i informisanje, pa bih nešto rekao o neprofesionalnom informisanju pojedinih novinara, kako ih je nazvao prof. Atlagić – moralnim prostitutkama.

Takođe, jedan od učesnika u načelnoj raspravi o Zakonu o kulturi ispravno je primetio da pojedini novinari okorelom silovatelju, pedofilu, psihopati i monstruoznom zločincu daju časno zanimanje berberin.

O tom časnom zanimanju napisana je čuvena opera „Seviljski berberin“, gde se kaže biti brica, kakva čast, kao i snimanje čuvenog filma „Sibirski berberin“.

U razgovoru sa meštanima sela Malča priča sa Ninoslavom Jovanovićem nije završena. Strahuje se da uz advokata kao što je Vladimir Gajić, sadašnji član „Dosta je bilo“, mada je bio i u SPO i u DS, da podsetim, hapšen 2007. godine, a da je advokat Nataše Kandić, Duška Šarića i Nehata Tačija. Još ako predmet dođe do sudije Majića, postoji mogućnost da ovaj zločinac bude oslobođen.

Naime, sudija Majić je poznat po žestokim kritikama doživotne kazne za ubice dece. Pustio je na slobodu dvadesetčetvorogodišnjaka optuženog za obljubu trinaestogodišnje devojčice sa obrazloženjem da optuženi kao pripadnik romske populacije nije znao da je zakonom zabranjeno silovanje maloletnice, već je imao pravo da veruje da je takvo ponašanje dopušteno i čak društveno poželjno, što je u skladu sa običajem romske populacije.

Na kraju, i dalje mislim da 620 miliona tajkuna Đilasa treba da se preispitaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici koji ste u Skupštinskim klupama, jedan od problema koji predlogom zakona treba da se reši, kao i ciljevi rešenja, koja su predložena je omogućavanje veće dostupnosti kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za svu decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, putem izrade smernica, kojima bi se unapredio njihov vaspitno obrazovni rad i sagledane potrebe i mogućnosti svakog pojedinačnog deteta kao i grupe u celini.

Zato su date smernice koje bliže uređuju način prilagođavanja programa nastave učenja i pružanja individualne, odnosno grupne dodatne podrške za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetu.

Ja ću samo da napravim jednu digresiju i da kažem, kada smo govorili o ovom predlogu zakona o izmenama zakona i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, primetili ste da na član 3. nije stavljen nijedan amandman koji govori o ovoj problematici što će reći da je ovaj član vrlo lepo napisan.

Što se tiče predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, takođe se definiše ova problematika, tako da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifičnim teškoćama u učenju ili jezičkim barijerama, polaže opštu maturu u uslovima, koji obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i komunikacijskih prepreka.

Poštovani ministre, ovim izmenama i dopunama pomenutih zakona, obezbeđen je jednak pristup slobodnom inkluzivnom kvalitetnom obrazovanju koje je prilagođeno potrebama učenika sa smetnjama u razvoju, i invaliditetom, kao jednak pristup fizičkom okruženju, transportu informacijama, komunikacionim tehnologijama i drugim uslugama.

Prilikom pisanja ovih zakona, moram da kažem da ste vodili računa o Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom, međunarodnim dokumentima, kao i o domaćim zakonima i o strategijama.

Ustavom Republike Srbije, Zakonom o sprečavanju diskriminacija po osnovu invaliditeta, Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, kao i Zakonu o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.

Poštovani ministre, narodni poslanici, svakog dana kada prolazim kroz moj grad, ja vidim da Naučno tehnološki park u Nišu, o kome ste vi ministre u uvodnom izlaganju i govorili, svakog dana se sve više i više gradi.

Ako se ne varam, a vi me ispravite, Republika Srbija je, mislim oko 15 miliona evra, uložila u taj projekat.

Gle čuda, kao što reče jedan narodni poslanik, Naučno tehnološki park se već nije ni završio, a Kompanija Dži tehnolodži, IT kompanija iz Turske, koja sarađuje sa velikom svetskom kompanijom, „Huavej“, zainteresovana je da bude jedan od stanara Naučno tehnološkog parka u Nišu, koji je na usluzi, kao što znamo mladim naučnicima, da bi olakšali i pomogli start ap kompanijama.

Da završim, parafrazom Katona Drugog – mislim da i dalje treba da se preispitaju 620 miliona, tajkuna Đilasa.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici koji ste u sali, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Po meni, vrlo bitan zakon, da ne kažem, najbitniji, jer su radnici u kulturi i sportisti, najveći promoteri jedne države u inostranstvu.

Primer ove moje konstatacije su Novak Đoković i Emir Kusturica, a da ne pominjem i ostale, nadam se mi ostali neće zameriti.

Zakon o kulturi utvrđuje i konkretizuje pitanja opšteg interesa u kulturi, što je od naročite važnost zbog činjenice da se sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi, obezbeđuju u budžetima Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.

Zbog toga se ukazala potreba da se izvrši preciziranje aktivnosti u kulturi, jer Zakon o kulturi nema utvrđenu definiciju kulture. Tako na primer, opšti interes u kulturi između ostalog, obuhvata, a ja ću navesti samo neke, podsticanje, unapređenje i stvaranje uslova za razvoj međunarodne kulturne saradnje, podsticanjem mladih talenata u oblasti kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje amaterskog, kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu i mlade u kulturi, podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva osoba sa invaliditetom i dostupnost svih kulturnih sadržaja osoba sa invaliditetom, što smatram vrlo važnim, i šesto, regulisanje tržišta u oblasti kulture, podsticanje sponzorstva i donatorstva u kulturi.

Poznate je činjenica da su budžetska izdvajanja za kulturu ispod jednog procenta i da taj iznos ne može da zadovolji ukupne potrebe koje su deo opšteg funkcionalnog kulturnog sistema na centralnom i lokalnom nivou.

Grad Niš je prepoznao značaj kulture, u tom smislu izdvaja ne mala sredstva za finansiranje sadržaja iz oblasti kulture. Pored Narodnog pozorišta, Niške Simfonijske filharmonije i ostalih budžetskih korisnika iz oblasti kulture, da ih ne nabrajam, finansira i najstariji filmski festival u Republici Srbiji, filmske susrete, festival glumačkog ostvarenja, kao i međunarodni džez festival „Nišvil“.

Tako na primer, grad Niš će pokušati da obezbedi i finansira nastup srpske omladinske filharmonije „Naisus“. Reč je o jedinstvenom pozivu za Srbiju, da srpska omladinska filharmonija „Naisus“ učestvuje na takmičenju svetskih omladinskih orkestara u najprestižnijoj dvorani na svetu „Dizni hol“ u Los Anđelesu. Ovaj poziv upućen je već tri puta, 2014, 2015. i 2019. godine.

Omladinska filharmonija „Naisus“ osnovana je pre sviše od 10 godina i u tom periodu ostvarila je jedinstvene i nezapamćene rezultate za svoju zemlju Srbiju, osvojivši dve zlatne medalje, jednu u Pragu 2012. godine i jednu u Bratislavi 2014. godine.

Takođe, 2013. godine osvojila je četvrto mesto u svetu na takmičenju u Beču u čuvenoj zlatnoj dvorani „Muzika Faraj“. Ovu srpsku omladinsku filharmoniju čine mladi od 17 do 29 godina iz 20 gradova Srbije, od Subotice do Leskovca i koje u svom sastavu imaju članove četiri nacionalne manjine i dva člana sa invaliditetom.

Zato sam na početku svog izlaganja istakao značaj međunarodne kulturne saradnje i podsticanje mladih talenata kao i podsticanje kulturnog i umetničkog stvaranja osoba sa invaliditetom.

Sa srpskom omladinskom filharmonijom su do sada nastupila mnoga svetska imena operske scene, što ne sumnjivo govori o kvalitetu ovih mladih ljudi, studenata i srednjoškolaca muzičara.

Takođe, u Nišu počinje izgradnja velike koncertne dvorane sa minimumom od 1.500 sedišta, koja je neophodna za grad veličine kao što je Niš.

U amandmanskoj raspravi, treba pomenuti i pitanje takozvanog kulturnog ponašanja.

Zašto to kažem? Zato što sam podstaknut tvitom Vesne Pešić. Što se tiče tvita Vesne Pešić upućeno ka predsedniku Aleksandru Vučiću, samo cev u glavu, moram da prokomentarišem sa stručnog psihijatrijskog stanovišta, s obzirom da sam po edukaciju psihijatar.

Nakon što se tužilaštvo oglasilo i počelo da preispituje da li ima u pomenutom tvitu elemenata krivičnog dela. Autorka tvita je rekla da nije dobro shvaćena i da se to odnosilo na nju, najverovatnije aludirajući na svoj pod znakom navoda loš život i rešenje vidi u samoubistvu. Dok je bila ambasador turista u Meksiku lepo je živela. Bio je to sladak život uz tekilu, margarite, gvakamole, enčelade i marijače. Ovakvim objašnjenjem je još više produbila situaciju u kojoj se našla.

Naime, svaka pomisao ili pokušaj samoubistva tzv. tentamen suicida mora biti najozbiljnije shvaćen od strane psihijatra koji mora hospitalizovati suicidalnog pacijenta. A anamnestički auto i hetero anamnezom ispitati sve činjenice tentamena. To se vrši u bolničkim uslovima, u ovom slučaju na Klinici za duševne bolesti „Laza Lazarević“ u Beogradu. Podvlačim da niko nema pravo da sebi oduzme život i obaveza lekara psihijatra je da ga u tome spreči postupkom koji je propisan za prinudno lečenje, odnosno prinudnu hospitalizaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva odbrane, poštovani narodni poslanici, u svom obraćanju prvo bih se zahvalio i čestitao građanima Subotice na otvaranju Ipsilon kraka na Koridoru 10, što pokazuje da SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić, na sve psovke, optužbe i sve moguće negativne stvari koje se upućuju prema Aleksandru Vučiću, Vladi, ministrima i poslanicima SNS, odgovaraju novim putevima, modernizacijom železnice, novim aerodromima, novim kliničkim centrima, domovima zdravlja, između ostalog i modernizacijom Vojske.

Sve što kažem ja potkrepljujem činjenicama. Tako na primer moram da kažem da su novi helikopteri iz Francuske i Rusije parkirani na niškom aerodromu. Vojni aerodrom narednik pilot Mihajlo Petrović u Nišu bogatiji je za novi Hangar. Ovaj objekat je urađen po poslednjim standardima i u njemu će biti stacionirani helikopteri H145M i Mi-35, nabavljeni iz Francuske. Kao što vidite, mi ne nabavljamo samo oružje iz Rusije, već i iz drugih zemalja u zavisnosti od naših interesa i Rusije u Hangaru sa akumulatorskom stanicom ove letilice će biti zaštićene od promenjivih vremenskih uslova.

Ovo je prvi Hangar izgrađen nakon NATO bombardovanja 1999. godine u kojem je na niškom aerodromu uništeno sedam ovakvih objekata.

Takođe, kao poslanik iz Niša, moram da kažem nešto i o 63. padobranskoj brigadi, koja je ponos ne samo države Srbije, nego i grada Niša.

Po formiranju Vojske Srbije 2006. godine, ova jedinica, znači 63. padobranska i 72. brigada za specijalne operacije izviđačko-diverzantskog profila, spuštene su na rang bataljona. Znači, posle 13 godina one su ponovo vraćene na ono mesto koje im pripada.

Što se tiče 63. padobranske brigade i 72. brigade za specijalne operacije, moram da kažem da vojnici koji služe u ovim jedinicama polažu dve zakletve – vojničku zakletvu i padobransku zakletvu čiji je moto sledeći: „Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. brigade rade!“

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre gospodine Vulin, poštovani gosti iz Ministarstva odbrane, cenjeni narodni poslanici, ja bih u vezi ovog člana 8. konkretno, odnosno glava 7. – obaveza služenja u Vojsci Srbije po završenom školovanju.

Mislim da smo ostali nedorečeni kada smo govorili o prijemu profesionalnih vojnika. Kao lekar bih govorio o prijemu profesionalnih vojnika u sanitetsku službu.

Dobrovoljno služenje vojnog roka trajao je šest meseca. Prvih mesec i po dana profesionalni vojnici sanitetske službe prolaze opštu vojnu obuku u nekom od centara za obuku – Sombor, Valjevo, Leskovac, a posle toga sledi mesec i po dana specijalističke službe za sanitetsku službu u četi za obuku vojnika logistike u Nišu.

Nakon završetka obuke u Nišu, vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka sanitetske službe upućuju se tri meseca u jednu od vojnih zdravstvenih ustanova na konkretnu obuku, i to su: VMA, Vojna bolnica Niš, VMC Novi Sad, VMC Beograd, da bi po završetku dobrovoljnog služenja vojnici bili u potpunosti osposobljeni za rad u sistemu vojnog zdravstva. Nakon završetka dobrovoljnog služenja vojnog roka, zainteresovanim profesionalnim vojnicima, medicinskim tehničarima opšteg, pedijatrijskog, ginekološko-akušerskog smera, laboratorijski tehničari i farmaceutskim tehničarima biće omogućen prijem u službi u vojno-zdravstvene ustanove u Beogradu, u Nišu, u Novom Sadu, kao i na VMA.

Zašto sam ovo pričao? Moje konkretno pitanje, ukoliko možete da mi odgovorite, cenjeni ministre, rekli ste da nismo imali ni jednu podoficirsku školu, planirate otvaranje podoficirske škole, da li planirate i otvaranje srednje sanitetske vojne škole koja je nekad funkcionisala u Novom Sadu? Ukoliko možete da mi odgovorite na to pitanje.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada smo već kod ovog amandmana, moram da kažem da će lokalna samouprava u Nišu, da se neće zaduživati za izgradnju pomenutih naplatnih rampi. Jedan od govornika, potpredsednik DSS, a sada samostalni poslanik, kako je počeo da hvali rad Vlade i ministara u Vladi mislio sam da preferira da postane član SNS i to bi mu bila dobra preporuka i referenca ukoliko misli da se priključi SRS. Kasnije je promenio ploču i vidim da od toga nema ništa.

Radi objašnjenja, što se tiče ovih naplatnih rampi kako bi se ubrzao saobraćaj kroz Srbiju grad Niš će dobiti četiri manje naplatne rampe. Postojeće naplatne rampe Nais i Doljevac će biti uklonjene nakon završetka južnog, odnosno istočnog kraka Koridora 10. Znači jedan krak koji ide prema Skoplju, južni, a istočni prema Dimitrovgradu, odnosno Sofiji.

Zašto će biti uklonjene ove naplatne rampe? Zato što one postaju usko grlo kada su u pitanju najezde turista u letnjim mesecima, odnosno kada su u pitanju verski praznici kao što su Božić i Uskrs.

Na taj način na Koridoru 10 će biti samo četiri naplatne rampe. Jedna u Subotici, jedna u Staroj Pazovi, jedna u Beogradu i jedna na Preševu. Znači, saobraćaj kroz Srbiju će se brzo i nesmetano odvijati. Za građane Niša, koji žive u određenim delovima grada postoji mogućnost dobijanja tzv. gradske karte i to besplatne karte po modelu kakav postoji u Beogradu za građane Mladenovca i Grocke i u Novom Sadu. Hvala na pažnji.

Pomenut sam.

Mi svakako da ovaj problem oko naplatnih rampi u Nišu ne bi imali da nismo napravili autoput kroz Srbiju, Koridor 10, a ova vlast je to uradila. Prethodna vlast u kojoj je pomenuti kolega participirao je mogla to da završi, jer su imali puno para od privatizacije preduzeća. Da su oni to tada završili, kada su grdne pare od privatizacija preduzeća uzeli završili bi autoputeve i onda ne bi imali problem ovih naplatnih rampi. Hvala.