Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, sa ciljem poboljšavanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene „the foreign account tax compliance act“, odnosno FATKA propisa.

Sporazum se odnosi na set propisa SAD donet u cilju borbe protiv utaje poreza. A, znamo da je u Americi najbitniji porez. Pa i Al Kapone je pao na utaji poreza.

Ovim propisima se predviđa da strane finansijske institucije ili drugi finansijski posrednici učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i stranim računima.

To znači da će se nadležne institucije u Republici Srbiji jednom godišnje, a za prethodnu godinu, dostavljati podatke za državljane SAD u Republici Srbiji. Sporazumom FATKA uvodi se obaveza za određene subjekte u Republici Srbiji da prikupljaju određene informacije u vezi sa računima Amerike, a sve u cilju sprečavanja da američki državljani izbegavaju plaćanje poreza u domicijalnoj državi.

U članu 3. stava 6. FATKA sporazuma propisano je da će organi Republike Srbije i SAD na osnovu ovog sporazuma potpisati sporazum o tehničkoj saradnji, kojim će se definisati procedure i pravila koja su neophodna za primenu odredbi FATKA sporazuma.

Na taj način sav novac, pa i novac iz donacija će biti pod lupom transparentnosti. Ja sam već pričao o tome da je niška kardio hirurgija dobila genetsku laboratoriju najmoderniju u Srbiji. Niška klinika je dobila aparat u vrednosti od 100.000 evra koji se koristi za dijagnostikovanje urođenih poremećaja kod pacijenata, kao što je trombofilija i za kompletnu tipizaciju tkiva kod transplantacije, kao i za genetsku tipizaciju karcinoma. Na taj način je smanjena stopa smrtnosti koja je sada za kardio pacijente 2,2%, a ukupna stopa smrtnosti na Klinici za kardio hirurgiju u Nišu je 1,9%, kao i lista čekanja, skoro da ne postoji.

Pored pomenute donacije, kardio vaskularnoj i transplantacionoj hirurgiji u Nišu vojska SAD, odnosno Nacionalna garda Tenesija, koja je učestvovala na vežbi sa Vojskom Srbije, donirala je aparate u vrednosti od 400.000 evra. Aparat za ekstrakorporalnu cirkulaciju, hiter-kuler za hlađenje pacijenata, ekmo-pumpu koja zamenjuje rad srca i pluća, aparat za intraoperativno spašavanje krvi su opreme koje modernizuju i unapređuju rad klinike.

Potvrđivanjem FATKA sporazuma ispuniće se sve interne procedure koje propisuje domaće zakonodavstvo, a ne potvrđivanje ovog međunarodnog sporazuma moglo bi da ugrozi postojeće investicije SAD u Republici Srbiji i istovremeno bi negativno uticalo na dolazak novih investicija.

Zato ću glasati za ovaj sporazum kao i za sve ostale sporazume o kojima su govorile moje kolege narodni poslanici iz poslaničke grupe SNS. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospođo Đukić Dejanović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, naravno da ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o duvanu, s obzirom da dolazim iz grada koji je centar duvanske industrije.

Osnovni cilj ovog zakona su: stvaranje uslova za unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga, poboljšavanje uslova poslovanja privrednih subjekata smanjenjem administrativnog opterećenja u smislu skraćivanja roka za rešavanje urednog zahteva radi optimizacije procedure za donošenje rešenja o izdavanju i obnavljanju dozvole za obavljanje delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima.

U evidencionom listu o trgovcima na malo duvanskim proizvodima upisano je 20.517 privrednih subjekata koji posluju na osnovu čiji je rok važenja dve godine. U 2018. godini Ministarstvo finansija je upravo za duvan izdalo 12.032 dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima.

S obzirom da je članom 65. Zakona omogućeno da jedan privredni subjekat bude upisan u više registara, na ovaj način subjekat koji je prilikom upisa u jedan od registara platio naknadu prilikom upisa u drugi registar ne plaća naknadu za upis ukoliko je visina plaćene naknade ista ili veća.

Posebno ih ukazao na vrlo važnu činjenicu kod obrađivača duvana, a to su uslovi. U članu 17. stav 4. se kaže da ima sopstvenu laboratoriju ili zaključen ugovor sa akreditovanom domaćom ili stranom laboratorijom za analizu i utvrđivanje kvaliteta duvana. Na ovaj način se vodi računa o kvalitetu duvana, mada je činjenica da je pušenje opasno po zdravlje i nije preporučljivo.

Kada govorimo o duvanu ne mogu, a da se ne osvrnem na pljačkašku privatizaciju „Duvanske industrije“ u Nišu. Stariji naziv za „Duvansku industriju Niš“ pre Drugog svetskog rata je bio odomaćeni izraz monopol, što će reći da je to tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti i izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu.

Takva firma je u septembru 2013. godine, tadašnji direktor Agencije za privatizaciju, Mirko Cvetković, i predsednik „Filip Morisa“ za Evropu, Žan Klod Kun, potpisali su u Beogradu ugovor o prodaji 66,45% društvenog kapitala DIN-a. U ime Vlade parafiranju su prisustvovali Zoran Živković, u svojstvu premijera, Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju, i Božidar Đelić, ministar finansija, uz prisustvo američkog ambasadora Vilijema Montgomerija.

Prema ugovoru „Filip Moris“ je trebao da uplati u budžet Republike Srbije 387 miliona evra, da investira u fabriku 64,85 miliona evra i da se za socijalni program obezbedi 59,11 miliona evra. Stvarna vrednost „Duvanske industrije Niš“ u to vreme privatizacije je bila 1,1 milijardu evra, a ne 387 miliona evra. Otpremnine radnicima su se potom isplaćivale iz tekućeg priliva i dobiti.

Fabrika u Nišu početkom devedesetih godina zapošljavala je preko 3.500 radnika, imala je ugovor o saradnji sa nekoliko desetina hiljada individualnih preduzeća koja su obezbeđivali 70% sirovina. Od DIN-a je živelo 20.000 porodica. Sada u fabrici radi oko 700 radnika, kompanije nije ispunila i obećanje dato Agenciji za privatizaciju o izgradnji fabrike čokolade „Milka“ i piva „Miler“ u krugu „Duvanske industrije Niš“. Ugovor o kupoprodaji je proglašen državnom tajnom, jer je u njemu navedeno da pet godina ne smeju da se navode detalji.

Kao prvo, koliko je koštala konsultativna usluga Božidara Đelića? Drugo, koliki je tu deo Zorana Živkovića? Jer, kao što kažem glumac Bogdan Diklić u ulozi Mirka u filmu „Maratonci trče počasni krug“ prilikom otvaranja Pantelijinog testamenta – koliki je tu moj deo?

To se i ja pitam. Ali, znam da je prosečna zarada u Nišu u vreme Zorana Živkovića iznosila 17.000 dinara, a sada je minimalna zarada u Srbiji, ne prosečna, nego minimalna, 30.022 dinara.

Toliko o privatizaciji „Duvanske industrije Niš“ u kojoj je glavnu ulogu imao tadašnji premijer Zoran Živković.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadovezao bih se i podržao diskusije govornika Krste Janjuševića i profesora Atlagića. Rekao bih sledeće, od kada su napustili parlament i rešili da bojkotuju rad parlamenta i redovne izbore od strane žute firme, predvođene Draganom Đilasom, Boškom Obradovićem, Bastaćem, Jovom Bakićem, akademikom Teodorovićem, upućene su ozbiljne pretnje kako predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić, članovima i simpatizerima SNS, a u smislu ubistava, silovanja, vešanja, jurićemo ih motkama po ulicama, plivaće leševi Savom i Dunavom. Na ovakve poruke niko se nije javno ogradio i osudio takve poruke.

Prvo, osim nekih novina ostale su bile rezervisane, kao i novinarska udruženja, prvenstveno NUNS. Drugo, tužilaštvo čiji je to posao ništa nije preduzelo. Znači, ostali su samo lekari psihijatri, gde ja pripadam, koji bi svoju zakonsku obavezu, a vi ćete se, profesorka Đukić Dejanović, složiti sa mnom, da ukoliko neko ugrožava sopstveni život u smislu suicida ili svojim postupcima ugrožava tuđe živote, a ovo što sam naveo nije ništa drugo nego ugrožavanje tuđih života, neophodno je izreći mere prinudnog lečenja, odnosno prinudne hospitalizacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Potpredsedniče skupštine, gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, kada govorimo o ovim predlozima Zakona o izmenama i dopunama za borbu protiv korupcije, moramo reći da je tema vrlo aktuelna, pa je najpre treba definisati.

Korupcija u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu ili materijalnu korist. Imajući u vidu da je Narodna skupština usvojila Zakon o sprečavanju korupcije koji zamenjuje Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, neophodno je da se u tom zakonu izvrše izmene i dopune kao što je predloženo u izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koja je još uvek na snazi.

U tom cilju Vlada je obrazovala radnu grupu za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava. Radna grupa je izvršila analize svih preporuka izveštaja ovih tela i zaključila da se preporuke odnose na, prvo – odvajanje funkcionerskih aktivnosti i drugo – finansiranje izborne kampanje.

U članu 2. Predloga odredba ovog zakona, kao što sam i rekao, definišu se određeni pojmovi, kao što su korupcija, organ javne vlasti, javni funkcioneri, javna funkcija, član porodice, povezano lice, strateški dokumenti, politički subjekti, oblast posebno rizična za nastanak korupcije i novi pojmovi – javni resursi, kao nepokretnost, pokretna stvar i svako dobro koje je u javnoj svojini, odnosno u drugom obliku svojine koji koriste organi Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, privredna društva, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.

Takođe, u Predlogu zakona menja se stav 2. član 50. Zakona o sprečavanju korupcije, odnosno stav 2. u članu 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, tako što se uvodi zabrana funkcionerima da koriste javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

I u jednom i u drugom Predlogu zakona dodaju se novi stavovi 4, odnosno 5. kojim se propisuje zabrana korišćenja javnih skupova u kojima prisustvuje u svojstvu funkcionera za promociju političkih stranaka.

Ali, šta bih ja hteo da kažem još u svom izlaganju. Kao što znate, naš predsednik Aleksandar Vučić, boravio je u Grčkoj, u Atini gde je potpisao Deklaraciju o izgradnji brze pruge od Pireja preko Skoplja, Niša, Beograda do Budimpešte. Tako da će Niš, pored čvorišta za autoputeve, postati i železničko čvorište kada se doda i u planu da treba da bude izgrađena i brza pruga od Niša do Dimitrovgrada, i postati železničko čvorište i time opravdati epitet „carskog grada“. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da nam je ostalo vrlo malo vremena, ja ću svoj govor koji sam pripremio, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, skratiti i više ću da odgovorim koleginici Malušić, koja me je na indirektni način prozvala.

Ono što želim da kažem, to je da prokomentarišem nastup dopisnika BBS-ija, Slobodana Stupara, u Luksemburgu na televiziji „N1“, koji je doslovce rekao – na izborima se ništa neće završiti, stvar će se rešiti preko kolena, što je stari sprski običaj. Znači, ponavljam još jedanput - na izborima se ništa neće završiti, stvar će se rešiti preko kolena, što je stari srpski običaj.

Očigledno da je aludirao na sva politička ubistva u Srbiji, što je otvoreni poziv na građanski rat, a da podsetim da u građanskom ratu nema pobednika, a eventualni pobednik je najveći gubitnik.

Ova mržnja koja je oličena u Bošku Obradoviću i njemu sličnima, sve više eskalira i graniči se sa ludilom, pa je jedino rešenje ovog psihopatološkog poremećaja 13 kilometar od Ništa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Danas u skupštinskom domu se dva puta pomenulo da moramo da vodimo mudru politiku u tom uzburkanom moru sa talasima, u kome se nalazi taj mali srpski brodić.

Gospodin Martinović je u obraćanju danas prepodne to vrlo lepo elaborirao i izneo stav SNS prema politikama velikih sila Americi, Rusiji, Kini i EU. Takođe, i naš predsednik Vučić je rekao da Srbija nema više dece za ratovanje.

U duhu Pitonovog pravoslavlja mogu reći sledeće - možemo oprostiti, ali zaboraviti nećemo i ne možemo.

Sada ću u tom smislu nešto reći kao lekar i mislim da ću izazvati replike jednog dela opozicije na koje neću odgovoriti, jer govorim kao lekar humanista.

Niška kardiohirurgija dobila je genetsku laboratoriju nazvanu po američkom humanitarcu iz Prvog svetskog rata Daglasu Merivederu Doldu, koji je sprečio bugarsku vojsku da 1915. godine razori grad Niš. Niška klinika dobila je aparat od strane američke vojske u vrednosti od 100.000 evra, koji se koristi za dijagnostikovanje urođenih poremećaja kod pacijenata, kao što su trombofilija i za kompletnu tipizaciju tkiva kod transplantacija, kao i za genetsku tipizaciju karcinoma.

Na taj način smanjena je stopa smrtnosti koja je do sada za kardio-pacijente iznosila 2,2%, a ukupna stopa smrtnosti na Klinici za kardiohirurgiju u Nišu je 1,97%, kao i lista čekanja koja skoro da ne postoji.

Dold je u najtežem vremenu za Srbiju 1914. i 1915. godine komfor studiranja na prestižnom Kolumbija univerzitetu zamenio dolaskom u Niš. Šestog novembra 1915. godine srpska vojska se povukla nakon uključivanja Bugarske u Prvi svetski rat. Povukle su se i sve strane misije, osim jedne američke misije, i to 25. studentske sa Kolumbije koju je organizovao, znate ko, Mihajlo Pupin, koji je već tada bio čuveni profesor i naučnik. Ostali su da vode računa, kao lekari, za oko hiljadu ranjenika koji nisu mogli da se povuku iz Niša.

Zajedno sa niškim vladikom stao je ispred bugarske vojske koja nije ulazila u Niš sa muzikom, već sa puškama i sa bajonetima. Citiram: „Ja vas ne molim, nego zahtevam da poštujete humanitarno pravo i sve konvencije i da poštujete ovaj grad“. Na taj način zaštitio je naše pradede i generacije koje dolaze, a Niš spasio od ruševina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Đorđeviću, kao što sam u načelnoj raspravi govorio o otvaranju kineske kompanije „Šinju“ za led i rasvetu koja će zaposliti oko 1.000 radnika u Nišu, sada ću reći još jednu dobru vest, a to je da je grad Niš raspisao konkurs za izradu projekta za izgradnju grandioznog Expo centra, potvrda da se u gradu na Nišavi uspešno nastavlja pre nekoliko godina započeta realizacija planova razvoja jednog od najvećih centara u Srbiji i ovom delu Balkana. Budući Expo centar, čija je gradnja planirana na lokaciji Lozni kalem u Niškoj banji, svrstava Niš rame uz rame sa Sofijom, Atinom, Bukureštom i drugim gradovima u ovom delu Evrope koji su poslednjih godina sagradili slične centre. Na više od 37.000 kvadratnih metara korisnog prostora planiran je prostor za sajamske i izložbene manifestacije, koncertne i kongresne dvorane do hotelskih, ugostiteljskih, turističkih, kulturnih i sportskih sadržaja.

Na taj način biće zaposleno još ljudi, pa će broj nezaposlenih koji smo nasledili od 38.000, toliko je bilo nezaposlenih u Nišu, pasti na ispod 25.000, koliko je trenutno. Znači, uspeli smo da zaposlimo do sada, ako ja dobro računam, oko 13.000 ljudi. Sve to govori da će na osnovu doprinosa biti više sredstava u Fondu PIO, a samim tim i manje zahvatanja iz budžeta Republike Srbije koje sada iznosi 22,4%, a bilo je, da podsetim, 40%.

Zašto sve ovo govorim? Zato što nam je prethodna žuta vlast, počevši od gradonačelnika Zorana Živkovića, Zorana Ćirića, pa ako se sećate i političkog nedonoščeta Boška Ristića, koji je pravio ovu čudesnu reorganizaciju u pravosuđu, otišli iz Niša za Beograd, a nama ostavili točak nezaposlenosti u blatu. Zato je potrebno vreme da se ti paoci na tom točku pokrenu.

Sve je to u cilju još jedne realizacije jednog od najvrednijih projekata započetih sa Republikom Kinom i Kompanijom „Huavej“ prema kojoj će Niš postati, ja neću reći najlepši grad, ali ću reći postaće „prvi pametni grad“ u našoj zemlji.

Sve ove činjenice idu u prilog koliko je predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije stalo do napretka razvoja ovog grada, grada Niša sa toplom slovenskom dušom.

Zahvaljujem.

Prethodni govornik je pomenuo grad Niš, pa s obzirom da sam ja bio pre njega i govorio, moram da odgovorim da mi je dao dobar uvod, ne šlagort, nego uvod i zaboravio sam da pomenem i naučno-tehnološki park u Nišu sa novim objektima na Elektronskom fakultetu i sa jednom od najvećih istraživačkih laboratorija u Srbiji koja će biti napravljena. To je još jedan dokaz da se u Nišu radi i gradi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Đorđeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici, govoriću o Predlogu izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu. Ovim sistemom se obezbeđuje primanje našim starim sugrađanima sadašnjim i onima koji će postati to u budućnosti.

Penzijsko i invalidsko osiguranje je obavezno u Republici Srbiji i zasniva se na tekućem finansiranju po principu izdvajanja kroz doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje sadašnjih korisnika, a time dobijaju mogućnost da ostvare svoje pravo na sopstvenu penziju nakon ispunjenja osiguravajućih uslova.

Od 1945. do 1970. godine, kada je starosna struktura bila povoljna, stanovništvo je bilo mlado, tako da je bio pozitivan odnos broja osiguranika u odnosu na korisnike zbog čega je u ovaj sistem bilo ugrađeno mnogo povoljnih rešenja - od uslova za penzionisanje, načina obračuna i visine penzije.

Međutim, vremenom je došlo do promene demografske strukture stanovništva. Srbija je počela da stari, kao i opadanje nivoa zaposlenosti, pa je ovaj sistem zapao u krizu.

Prilagođavanje penzijskog sistema u izmenjenim okolnostima, a u cilju ostvarivanja uslova za dugoročnu održivost sistema, sprovedeno je u fazama i to izmenama propisa i to 2001, 2003, 2005, 2010, 2014. i 2018. godine.

Nepovoljni odnos broja osiguranika i broja penzionera i stalni trend pogoršanja ovog odnosa dovelo je do deficita u poslovanju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, tako da je gotovo 40% obaveza za isplatu penzija dotirano iz budžeta Republike Srbije.

Prema poslednjim podacima, u avgustu 2019. godine bilo je ukupno 1.706.189. korisnika penzija. Poslednjih godina prosečno se godišnje penzioniše 85.000 ljudi. S obzirom da korisnici penzija čine 24% stanovništva Srbije, jasno je koliko je značaj predloženih izmena u unapređivanju ekonomskog položaja ove kategorije stanovništva.

Uspešnim završetkom procesa fiskalne konsolidacije stvorena je mogućnost da se donese Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2018. godine, kojim je prestalo važenje Zakona o privremenom uređivanju načina sistema isplata penzija iz 2014. godine.

U okviru predloga zakona o kome danas govorimo, ključne izmene odnose se na, prvo, definisanje formule za usklađivanje penzija. Predlogom zakona predviđeno je da se počev od 2020. godine penzije usklađuju po tzv. švajcarskoj formuli, tj. da se procenat usklađivanja penzija dobija preko formule koja obuhvata zbir 50% od rasta zarada za prethodnu godinu i 50% rasta potrošačkih cena u istom periodu.

Kao posmatrani period uzima se jun 2018. do prvog jula 2019. godine. Razlog što se uzima ovih 12 meseci jeste što se podaci Republičkog zavoda za statistiku dobijaju najranije 50 dana za poslednji mesec. S obzirom da će se nov način obračunavanja penzija primenjivati od 01.01.2020. godine, nije bilo moguće napraviti ovu projekciju, stoga se uzima period od 12 meseci.

Drugo, predlogom zakona proširuje se obuhvat kategorije koje imaju pravo na porodičnu penziju. Izjednačavaju se prava iz bračne sa vanbračnom zajednicom, što je u skladu sa određenim članom 62. stav 5. Ustava, kojim se izjednačava vanbračna i bračna zajednica.

Pravo na porodičnu penziju može ostvariti supružnik ili vanbračni partner ukoliko su u braku ili vanbračnoj zajednici najmanje tri godine. Ovim rešenjem otklanja se velika nepravda prema licima koja obično iz opravdanih razloga nisu u mogućnosti da zasnuju bračnu zajednicu, ali njihov način života ni u čemu ne odstupa od braka koji je uređen zakonom, pa samim tim i prava partnera nisu do sada mogla biti regulisana.

Napominjem da kada su u pitanju lica od 50 i više godina života, svega 57.508 lica je 2011. godine živelo u vanbračnoj zajednici, što je predstavljalo oko 2% lica u tom životnom dobu.

Nota bene, po ovom zakonu, porodičnu penziju može ostvariti i supružnik iz razvedenog brata i vanbračni partner posle prestanka života u zajednici i ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje, kao i supružnik odnosno vanbračni partner profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koji je poginuo za vreme dejstvo pravo na porodičnu penziju stiče, bez obzira na navršene godine života i pod uslovom da nije ponovo sklopio brak.

Na kraju jedna radosna vest. Kao što je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kineska kompanija „Šinju“, vodeća kompanija za dizajn i proizvodnju led rasvete u automobilskoj industriju, biće otvorena u Nišu.

Ova kompanija u Nišu bi trebalo da proizvodi rasvetu za „BMW“, Audi, Reno, Opel i Folcvagen. Investiciona vrednost ovog projekta iznosi 50 miliona evra, a kompanija planira da zaposli oko 1000 radnika na neodređeno vreme, kako kažu u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

Mere podsticajne politike u smislu subvencija uticale su da 10.000 ljudi se do sada zaposli i prima platu u Nišu. Na taj način više se izdvaja za PIO fond u smislu doprinosa, a samim tim će biti manja zahvatanja iz budžeta Republike Srbije.

Ja bih sada dosta poslaničkog vremena potrošio kada bih nabrajao imena fabrika u Nišu, pa to neću raditi da bi ostale kolege mogle da govore, ali da zaključim, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, neka oni nišane snajperom, a ja ću da parafraziram njegove reči – mi ćemo nišaniti mesta gde ćemo graditi nove fabrike. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, na samom početku mog izlaganja moram reći da je ovo sveobuhvatni i razvojni budžet, ali ja bih dodao, mada nisam čuo od poslanika, da je ovo i socijalno odgovorni budžet, a ne, kako jedan deo opozicije, tzv. kvazi elita, a ja bi je nazvao „ološ elitom“, tvrdi da je budžet predizboran.

Zašto sam upotrebio ovaj epitet? Zato što oni nisu opozicija Vladi, niti SNS, već su opozicija Republici Srbiji, kojima nije stalo do opstanka Srba, kao naroda, nego isključivo do preuzimanja vlasti. Toliko o tome.

Kao član skupštinskog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključivost i smanjenje siromaštva govoriću o Razdelu 30, znači, u temi sam budžeta, koji se odnosi na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jer do sada u plenumu nismo govorili o ovom Razdelu.

Kada se govori o Zakonu o budžetu za 2020. godinu, a odnosi se na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govori se jezikom brojki u milijardama i milionima dinara. Za ovo Ministarstvo predviđeno je 139,2 milijarde dinara iz svih izvora finansiranja, odnosno 127,1 milijardu dinara iz budžeta. Znači, iz budžeta normalno više u odnosu na 2019. godinu za 5,8 milijardi dinara, u odnosu na rebalans budžeta za 2019. godinu, odnosno 12,3 milijarde dinara u odnosu na početni plan za 2019. godinu.

Najveći deo je obezbeđen za isplatu prava korisnika u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno više za 1,9 milijardi dinara nego što je to bilo za 2019. godinu, računajući sredstva odobrena rebalansom budžeta od 63,2 milijarde u 2019. godini, a 65,1 milijardu dinara u 2020. godini.

U odnosu na početni plan 2019. godine od 55,2 milijarde dinara sredstva su veća za 9,9 milijardi dinara. Ako posmatramo 2018. godinu, gde su opredeljena sredstva u iznosu od 53,7 milijardi dinara, za ova prava planirana su sredstva u većem iznosu za 11,4 milijarde dinara. Znači, brojke sve govore, koliko su ovo uvećana sredstva.

Na ovaj način, kada se sagledaju ova realna sredstva koja se izdvajaju za zaštitu porodice i dece, ima smisla Zakon o finansiranju podrške porodici sa decom, koji se predlaže u Skupštini. Tako, na primer, najavljen je set zakona gde će, kako je rekla ministarka Slavica Đukić Dejanović, 300.000 biti za prvo dete, a za drugo 10.000 mesečno u narednih pet godina.

Takođe, činjenica da broj rođene dece u Srbiji 2019. godine raste, Srbija je jedina zemlja u regionu koja je uspela da makar malo pomeri na bolje za taj trend rast, jer bez promene trenda u populaciji, odnosno broju rođene dece nema svrhe pričati o budućnosti Srbije koju je DOS hteo da nam ukrade.

Kada je u pitanju socijalna zaštita, sredstva iz budžeta za više od 2,6 milijarde dinara u odnosu na 2019. godinu. Za podršku rada hranitelja izdvojeno je 420 miliona dinara. Kada smo kod ove stavke u ovoj Skupštini je rečeno da je hraniteljstvo biznis jer se izdvaja 50.000 po detetu. Moram reći da hraniteljstvo nije ništa drugo do roditeljstva i to veoma odgovorno.

Kod boračko-invalidske zaštite sredstva su obezbeđena u većem iznosu od 700 miliona dinara, s tim što se najvećim delom predviđena veća sredstva za isplatu prava korisnika boračko-invalidske zaštite, a 20 miliona više za podršku projektima udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite.

Na kraju da zaključim, sve pohvale Vladi i ministru, Siniši Malom, koji radi kao veliki ministar. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, samo politički daltonista ne vidi da je odluka o vašem doktoratu političke prirode. Jadan je to univerzitet gde dve studentkinje, aktivisti Saveza za Srbiju i večiti student u kratkim gaćama isteruju iz kabineta rektorku sa zahtevom o poništavanju vašeg doktorata.

Maske su pale i sa izjavom profesorke sa Biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu koja je na protestu „ 1 do 5 miliona“ izjavila sledeće, citiram – Beogradski univerzitet je stao na crtu aktuelnoj vlasti, povratka nema.

Poštovani profesori, vaš je legitimno pravo da se bavite politikom, ali osnujte stranku ili se učlanite u Savez za Srbiju, a ne da se kao kukavice krijete iza autonomije univerziteta. Jer, zamislite lekara koji pomoć bolesnom uslovljava za svoje političke ciljeve. Znači, sve je jasno upad u Rektorat je dogovoren. Drugo, obećanje rektorke da će zahtev biti pozitivno rešen u korist ove grupe, jer će se u protivnom oni vratiti i ponovo blokirati univerzitet. Izjava Sergeja Trifunovića data unapred, pre donošenja odluke o vašem doktoratu govori sve.

Poštovani ministre Mali, moram da kažem da radite kao veliki ministar, a poruka ovom večitom studentu je da zauzme rektorat i da ne izlazi iz Rektorata dok ta rektorka ne sredi ispite da ih položi i na taj način diplomira. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovaj amandman koji je podneo cenjeni poslanik Rističević treba prihvatiti, bez obzira što je odbijen, jer u stavu 2. koji postaje stav 3. zamenjuje se reč: "samoinicijativno" sa rečju: "dobrovoljno", što smatram da je u duhu srpskog jezika. Da objasnim.

Samoinicijativnost je vrlina kojom ljudi deluju po svom vlastitom, unutrašnjem nagonu i iz vlastitih pobuda, bez potrebe za spoljnim uticajem. To je vrlina kojom imamo običaj sami pokrenuti ili započeti nešto. A dobrovoljno, mislim da je ovo adekvatniji izraz, je reč koja je izvedena preko sinonima "rado", "voljno", "milom", "svesno", "bez prisile". I zato ću glasati za ovaj amandman, jer mislim da je u duhu dobrog srpskog jezika, koji u ovom visokom domu treba da upražnjavamo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, kao što znamo, usvojen je 2009. godine angažovanjem nacionalnih eksperata i eksperata u EU. Imao je za cilj da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednost potrošača, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalnih delatnosti. S toga je zakonom propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i njihov izvoz.

S obzirom, da ovaj zakon ima značajnu ulogu u ispunjavanju preuzetih obaveza i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Poglavlja broj 12 neophodno je da izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda definišemo bitne pojmove, kriterijume za ocenu usaglašenosti, obavezu proizvođača i distributera, razmenu informacija i obaveze informisanja javnosti o opasnim proizvodima, nadležnostima i ovlašćenjima organa za nadzor u ovoj oblasti.

Tako na primer ovih dana iz medija saznajemo da postoji razlika u kvalitetu proizvoda „Perutnine Ptuj“ za slovenačko i naše srpsko tržište. Zato je i cilj ovog zakona da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i njihove imovine.

Da podsetim cenjene narodne poslanike, da je predsednik Aleksandar Vučić, u svom ekspozeu, kao premijer, a kasnije i kandidat za predsednika Vlade gospođa Brnabić, u kontinuitetu istakla tri strateška cilja poljoprivrede.

Jedan od ciljeva odnosi se na usklađivanje sa zajedničkom agrarnom politikom EU. Citiram – uspostavićemo i razviti nezavisne laboratorije i sisteme za kontrolu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti hrane. Takođe, uspostavićemo sisteme sledivosti gde se proizvodnja hrane kontroliše od momenta proizvodnje do momenta potrošnje, a da se pri tom ne ugrozi održivost u smislu očuvanja i unapređenja životne sredine.

Program sigurnosti hrane, Hazard Analysis Critical Control Point  ili analiza rizika i kritičke tačke, kontrolne tačke, tzv. HACCP, razvijen je skoro pre 30 godina za potrebe astronauta i to isključivo radi sprečavanja opasnosti razvoja bolesti od strane prehrambenih proizvoda.

Evropska unija je uvrstila u svoje direktive u Zakon o bezbednosti hrane, pri čemu je jasno navedeno da su subjekti u poslovanju hranom dužni da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka.

Prema najkraćoj definiciji HACCP obuhvata niz postupaka za kontrolu procesa i osetljivih tačaka u lancu proizvodnje hrane sa krajnjim ciljem da potrošač koristi prehrambene proizvode u stanju i na način koji je bezbedan za njegovo zdravlje.

Dakle, ovaj sistem je priznat kao međunarodni standard za proizvodnju bezbednosti hrane jer čini sistem principa metodologija kojima se obezbeđuje proizvodnja zdravstveno ispravne hrane.

Prema tome, ishrana je nesumnjivo jedan od najvažnijih spoljnih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje i utiču na radnu sposobnost i dužinu ljudskog života. Pod pojmom životnih namirnica podrazumeva se sve što se upotrebljava za hranu i piće u prerađenom ili neprerađenom stanju. Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN jasno se navodi da svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje njegovo i njegove porodice, uključujući tu i hranu.

Bezbednost hrane postaje jedna od osnovnih preokupacija savremenog čoveka. „Folov agencija“ UN za ishranu i poljoprivredu ustanovljena 1945. godine procenjuje da će 2050. godine u svetu živeti oko 10 milijardi ljudi, te će se problem ishrane zaoštriti.

Bolesti koje su izazvane hranom imaju mnogo široki spektar nego što se to isprva čini i mogu da nanesu ogromnu štetu ljudskom organizmu. Radi obezbeđivanja kvaliteta proizvoda propisani su određeni standardi u smislu standardizacije zdravstvene ispravnost i kvaliteta proizvoda na tržištu i to propisi koji regulišu zdravstvenu ispravnost namirnica, propisi koji regulišu veterinarsko-sanitarni nadzor nad namirnicama animalnog porekla i propisi koji regulišu kvalitet proizvoda.

Stručnjaci koji se bave ocenom zdravstvene ispravnosti proizvoda smatraju da je pojam apsolutno zdrav i nekontaminiranog proizvoda nerealan. Ne postoji tzv. pojam nultog rizika od kontaminenata u proizvodima. Zato je tendencija da se postojeći rizici svedu na najmanju moguću meru kroz sistem analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka, o čemu sam govorio, ovo je sistem upravljanja u kome se bezbednost proizvoda razmatra kroz analizu i kontrolu bioloških, hemijskih i fizičkih agenasa.

Na kraju mogu da zaključim rečima premijera gospođe Brnabić, koja je decidirano rekla – nema kompromisa kada je reč o bezbednosti proizvoda, odnosno hrane.

Još samo minuti da odgovorim prethodnom govorniku. Pošto je govorio o štetnosti koka kole, morao je da bude krajnje jasan koja je zamena za to piće. Nudim mu recent, jedan narodni napitak koji može da koristi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Mali, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima ove nedelje je set ekonomskih zakona, koji ukazuju na ekonomski napredak Srbije, između ostalog, i suficit budžeta od 46,6 milijardi, koji ćemo raspodeliti na, kao što ste rekli, povećanje plata u javnom sektoru, na isplatu jednokratne pomoći penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, pomoć građanima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima i na kapitalne investicije.

Kako će se trošiti ovaj novac iz budžeta, upravo ovi zakoni to definišu i kontrolišu.

Moram da napomenem da privredna aktivnost u 2019. godini ostaje na vektoru rasta, koji je započet početkom 2015. godine. Ovaj kvartal januar-jul 2019. će biti osamnaesti, ponavljam, osamnaesti uzastopni kvartal u kome privredna aktivnost beleži rast.

Profesor Atlagić u svom izlaganju, neću reći dao mi je šlagvort jer je to nemačka reč, a u srpskom parlamentu treba da se koriste srpske reči, pa ću reći dao mi je dobar uvod kada je pomenuo ekspoze tadašnjeg kandidata za premijera gospodina Aleksandra Vučića, avgusta 2016. godine, obraćajući se ovde u parlamentu.

Citiram, od 2008. do 2012. godine imali smo pogrešnu ekonomsku politiku u kojoj smo insistirali na povećanju rasta BDP time što smo povećali uvoz i, drugo, domaću potrošnju, ali ekonomska logika se promenila i rast u narednom periodu je ostvaren prvo investicijama a drugo uvećanjem uvoza. Još je važnija činjenica da je došlo do promene strukture našeg izvoza u EU. Najvažniji izvozni proizvodi nisu više primarni poljoprivredni proizvodi, već industrijski proizvodi. Srbija najviše izvozi u države članice EU, 63,6% i oni koji žele to da postanu, znači, CEFTA, 21,1%.

Zato je, moram to da kažem, sad mi je palo na pamet, Kin de Hang rekao – neke zemlje u svetu u kojoj je za tako kratko vreme uspela da se brzo izvuče iz krize u kakvoj je bila Srbija. Znači, nema zemlje u svetu koja se tako brzo izvukla iz krize kao Srbija.

Budžet za 2019. godinu donet je u skladu sa nastojanjem da se održi, kako kažu ekonomisti, makroekonomska stabilnost, održivi fiskalni sistem i zdrav ekonomski rast. Rast BDP u prvom kvartalu je od 2,7 usled ubrzane privredne aktivnosti od 2,9 u drugom kvartalu ostvaren je polugodišnji rast od 2,8. Projektovana stopa rasta BDP za 2019. godinu je zadržana na nivou od 3,5.

Ovakva kretanja rezultat su pre svega posvećenosti predsednika Aleksandra Vučića i Vlade u smislu povećanja broja zaposlenosti. Tržište radne snage u 2019. godini beleži izuzetno povoljna kretanja. Stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu dostigla nizak nivo u iznosu od 10,3%, što je manje za 1,6 u poređenju sa istim kvartalom prošle godine. Ukupna zaposlenost je bila veća za 0,7%. Pored značajnog smanjenja stope nezaposlenosti i rasta ukupne zaposlenosti, zabeleženo i strukturno poboljšanje na tržištu rada. Tako je, na primer, stopa nezaposlenosti mladih za 27,5 pala na 24,4, dok je kod žena smanjen za 1,6% poena na 11%.

Takođe, rast broja zaposlenih u privatnom sektoru za 4,1%, odnosno za 58,5 hiljada zaposlenih, dok je u javnom sektoru smanjen za 1,2% odnosno za 7,4 hiljade dinara.

Znači ja sam ovde govorio jezikom brojki. Brojke dominiraju u matematici, a kako je ekonomija matematika, mislim da je jedan od najtežih predmeta na ekonomiji matematika, znači cifre govore u prilog ubrzanog rasta Republike Srbije.

Što se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u razdeoku 30, kao što je rekla moja uvažena koleginica Milanka, je odvojeno 120 milijardi dinara, od toga osam milijardi za porodilje. Devet posto od te cifre biće za povećanje plata, ali ono što je bitno, što moram da potenciram je to da će se izjednačiti plate medicinskim radnicima zaposlenim u ustanovama socijalne zaštite sa medicinskim radnicima zaposlenim u medicinskim ustanovama. Sto pedeset miliona je odvojeno za hraniteljske porodice.

Sve ovo o čemu sam govorio možemo spustiti na lokalni nivo. Tako, na primer, moj grad Niš imao je u avgustu rebalans budžeta gde je ukazano na finansijsku konsolidaciju. Prvo, prihodi od poreza na zarade u periodu od prvog do šestog meseca 2019. godine viši su za 402 miliona dinara u odnosu na isti period prethodne godine. To je i razumljivo kada se uzme u obzir činjenica da je u 2015. godini bilo 2.995 aktivnih preduzeća, a u 2018. godini 3.718. Broj preduzetnika u 2015. godini je bio 7.614, a u 2018. godini 9.513. Broj nezaposlenih u 2012. godini je bio 36.104, a u 2018. godini 23.106, a broj zaposlenih u 2012. godini je bio 61.806, a sada 79.285.

Na kraju samo da napomenem kapitalne investicije koje se dotiču moga grada. Prvo, imamo završetak istočnog kraka Koridora 10, znači, kraka za Bugarsku, koji će biti pušten ili ovog ili sledećeg meseca. Zatim, završen je krak za Severnu Makedoniju, odnosno Grčku. Treće, izmeštanje železničke pruge iz grada tzv. obilaznica Popovac – Prosek, kao i izgradnja dve železničke stanice na aerodromu i Panteleju. Ono što je vrlo bitno, to je početak radova na autoputu Niš – Merdare, a što se tiče modernizacije pruge Niš – Dimitrovgrad, kao i investicije u aerodrom „Konstantin Veliki“, o tome neki drugi put.

Znači, mogu da zaključim da se latinska dikta – svi putevi vode u Rim, može zameniti – svi putevi vode u Niš. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovana gospođo Janković, poštovani gosti, poštovani narodni poslanici, kao lekar neuropsihijatar u svojoj 35 godišnjoj praksi, susretao sam se sa problemom nasilja u porodici i najraznovrsnijom psihopatologijom koja dominira kod nasilja u porodici.

Drago mi je da ste u svom izlaganju pomenuli opštinu Gadžin Han u pozitivnom smislu, jer sam i ja dao mali doprinos u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Gadžinom Hanu, radeći kao neuropsihijatar u Domu zdravlja i bio njihov konsultant. Prema tome, logično je da ću sada govoriti o nasilju u porodici.

Nasilje u porodici razlikuje se od svih drugih oblika nasilja, jer u proporcionalno većem obimu pogađa žene.

Pod nasiljem nad ženama podrazumeva se svaki akt nasilja zasnovan na pripadnosti pola koji dovodi ili može dovesti do drugačije seksualne ili psihološke povrede ili patnje žene, uključujući pretnje takvim radnjama, prinudu ili arbitrarno oduzimanje prava na slobodu bez obzira da li se to događa u javnom ili privatnom životu.

Nasilje nad ženama, kao oblik nasilničkog ponašanja, bilo je prisutno tokom istorije u različitim društvenim sistemima. Druga je stvar koliko je ono i u kojim kulturama percipirano kao nepoželjno, odnosno zabranjeno ponašanje. Percepcija nasilja nad ženama menjala se tokom vremena u zapadnoj civilizaciji, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Pre samo 30-ak godina nasilje nad ženama nije se smatralo pitanjem koje zavređuje međunarodnu pažnju ili zabrinutost. Ovo počinje da se menja 80-ih godina 20. veka, kada su ženske grupe, organizovane lokalno ili internacionalno, počele da skreću pažnju na fizičko i psihičko nasilje, kao i ekonomsko zlostavljanje žena.

Prema podacima Evropske komisije, u Evropi 25% svih prijavljenih krivičnih dela nasilja uključuje nasilje muškaraca prema suprugama ili prema partnerima. Postepeno, nasilje nad ženama prepoznato je kao legitimno pitanje ljudskih prava koje ima značajan uticaj na blagostanje žena. Danas je međunarodno pitanje fokusirano na rodno zasnovanom nasilju. Usled svoje rasprostranjenosti, nasilje nad ženama je vodeći problem u domenu ljudskih prava. Kako koreni nasilja nad ženama leže duboko u strukturi društva, nasilje predstavlja veoma čest oblik kršenja ljudskih prava, kako u Srbiji tako i u Evropi.

U međunarodnim dokumentima nasilje počinje da se razmatra tek 90-ih godina 20. veka. Jedan od najznačajnijih dokumenata za ženska ljudska prava je Konvencija o okidanju svih oblika diskriminacija žena, usvojena 1979. godine. Njime su uspostavljena merila za identifikaciju i ocenu diskriminacije žena širom sveta. Nasilje se prepoznaje kao gorući problem tek 1993. godine, usvajanjem Deklaracije o eliminaciji nasilja nad ženama UN i svrstava se u prioritetno područje delovanja, ostvarivanja jednakosti muškaraca i žena.

Prema tome, naša dužnost, dužnost države je sledeća: prvo, da jasno definiše pojedine oblike nasilja nad ženama; drugo, da obezbedi adekvatnu pravnu zaštitu žena žrtava nasilja; treće, da prevenira nasilje nad ženama preduzimanjem odgovarajućih mera u cilju promena stavova u ulozi i položaju muškaraca i žena u društvu, podizanje svesti javnosti o problemu nasilja nad ženama, uspostavljanje adekvatnih mehanizama pravne, psihološko-socijalne zaštite i pomoći ženama žrtvama nasilja, obezbeđivanje adekvatne profesionalne obuke zaposlenih u institucijama sistema, povećanje stepena odgovornosti medija u prevenciji nasilja i prevazilaženju patrijarhalnih društvenih obrazaca koji proizvode nasilje; četvrto, da obezbede sveobuhvatnu zaštitu i pomoć ženama žrtvama nasilja osnivanjem savetovališta, službi za pomoć žrtvama, skloništa, kao i da razvijaju program rehabilitacije za nasilnike i peto, da podstiče i unapređuje istraživanje o obimu i strukturi, karakteristikama i uzrocima pojedinih oblika nasilja nad ženama, državnu statistiku, analize zakona, što mi upravo danas i činimo, i procenu njihove usklađenosti sa proklamovanim međunarodnim standardima.

Na kraju da zaključim stručno, nasilništvo nije nikakva reakcija na stres, niti je nasilništvo iz afekta. Kako bi naš narod rekao – nije pukao čovek, da ne može da se kontroliše. Nasilništvo je potreba za dominacijom i potpunom kontrolom, tako da se uspostavi potpuna kontrola nad žrtvom, u ovom slučaju žena. Hvala lepo.