Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, grad Niš nije samo raskrsnica puteva, već je i važno železničko čvorište na putu za Sofiju, odnosno Atinu.

Izmeštanje železničke pruge iz centra grada Niša, projekat železničke obilaznice oko Niša, deo je većeg projekta rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad koji košta 300 miliona evra.

Da podsetim na odiseju ovog problema. Godinama se priča o tome da će pruga biti izmeštena i sve vlasti su o tome pričale. Prvi kontakt koji je bio potpisan je protokol izmeštanja pruga decembra 2012. između predstavnika EU, gospodina Mrkonjića i gradonačelnika Niša Perišića. Analiza ovog projekta je pokazala opravdanost sa ekonomskog aspekta, jer 11 miliona godišnje su gubici, a dobit je svega 1,5 milion, sa ekološkog aspekta i gubitak života, što je najznačajnije.

Projekat je predviđao dupli kolosek, za putnički saobraćaj, za teretni saobraćaj i jedan krak za Zaječar.

Međutim, nakon toga, bivši direktor „Železnice“ Dragoljub Simonović rekao je da se od toga odustalo i da pruga treba samo da bude elektrificirana, što bi faktički bilo rešenje krajnje za ovu prugu. Reaguje zamenik gradonačelnika LJubomir Slavković, a 2015. godine Republička agencija za prostorno planiranje zabranila je elektrifikaciju pruge.

Konačno, 2016. godine češka firma „Sudo Praha“ parama EU završila je projekat obilaznice. Železnička obilaznica oko Niša dužine 22 kilometra koštaće svega 80.000 evra.

Pošto nemam vremena, samo moramo da kažem da je u Nišu bio miting ove kupus koalicije, čiji je moto bio…

Samo trenutak.
„Daj svoj glas, za našeg cenzusa spas“. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi – U članu 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 5. koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje ekonomskog razvoja“.

Šta je železnica ako ne podstiče ekonomski razvoj? Zato ću nastaviti tamo gde sam stao, kod drugog amandmana, kada sam govorio o izmeštanju železničke pruge iz centra grada Niša, odnosno projekat železničke obilaznice oko Niša, koji je deo većeg projekta rekonstrukcije pruge Niš – Dimitrovgrad, koji košta oko 300 miliona evra.

Železnička obilaznica oko Niša dužine je 22 kilometara, od železničke stanice do Sićeva i košta 80 miliona evra, a ceo projekat železnice Niš – Dimitrovgrad će se finansirati i to: država Srbija, odnosno njeni građani kroz budžet – 60 miliona evra, EIB, nešto kao kredit – 134 miliona evra, a nešto nepovratno – 73,04 miliona dinara.

Što se tiče dinamike, eksproprijacija, odnosno otkup treba da se završi 2018. godine, gradnja početak 2020. godine, a završetak 2023. godine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše predmet Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Novi zakon, pored toga što će podići standarde u građevinarstvu u Srbiji, učiniće i domaće proizvode konkurentnijim na evropskom tržištu, jer će se u Srbiji primenjivati jednaki standardi kao u zemljama članicama EU.

Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture kvaliteta ima višestruki cilj. Prvo, glavni je pokazatelj plasiranja bezbednog proizvoda. Drugo, pokazatelj je mera u kojoj su potrošači zaštićeni – zdravlje, bezbednost, zaštita životne sredine. Treće, to je podrška ekonomskom razvoju uopšte.

Građevinarstvo, kao kompleksna delatnost, podrazumeva usluge i procene od projektovanja do izvođenja, kao i ugradnju gotovih proizvoda koji u svakom pogledu treba da zadovolji projektovan kvalitet, sigurnost, kao i zahtev krajnjeg korisnika.

Građevinarstvo je uslovljeno zaštitom životne sredine, bitan je faktor održivog razvoja i neizostavno je procesno povezano sa drugim delatnostima, elektrotehnikom, mašinstvom, tehnologijom. Strateški, građevinarstvo je jedan od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije.

Pa, u tom smislu treba upozoriti da termin „sistem bolesnih zgrada“, a ne kako se govori o „smrdljivim zgradama“, koji se koristi od 1970. godine, da bi se opisala situacija u kojoj se veći broj ljudi žali na pojavu većeg broja privremenih, nespecifičnih simptoma koji su povezani sa boravkom u zgradi u kojoj žive i rade. Po podacima SZO, danas je u svetu preko 1,2 miliona poslovnih zgrada ima karakteristike „sistem bolesnih zgrada“.

Vrlo je teško ustanoviti tačan uzrok pojave „sistema bolesnih zgrada“, ali su se merenjem utvrdile visoke koncentracije polutanata kao što su isparljiva organska jedinjenja, formaldehidi, benzen, amonijak, hloroform, trihlor etilen, ugljen tetra hlorid, toluen, što se može naći u građevinskim materijalima i indirektno zagađivati vazduh u sredini u kojoj čovek živi i radi.

Novi propis daće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiće da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljiviji, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

Na kraju, a što se tiče puteva, kolege su dosta govorile o tome, a ja ću samo reći da dikta „svi putevi vode u Rim“, može se zameni aktuelnom diktom „svi putevi vode u Niš“. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Trivan, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na ekološko nasleđe, pa ću u tom smislu i govoriti.

Na osnovu pozitivne zakonske regulative Republike Srbije, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o zaštiti vazduha, Uredba o ograničenim vrednostima emisije zagađivača materija u vazduhu, Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kao i potrebe države Srbije u postupku pridruživanja EU, u prilagođavanju zakonskoj regulativi u poglavlju 27. realizacija projekta pod nazivom „Glavni projekat za monitoring emisija zagađujućih supstanci iz energetskih postrojenja“, JKP Gradska toplana Niš, sa procenom uticaja na abijentalni vazduh, a on, da vas podsetim, izgleda ovako, koju je uradio menadžment Gradske toplane Niš, stručne službe i profesori odgovarajućih fakulteta.

O drugom projektu, takođe iz Gradske toplane Niš, „Istraživanje hidrotermalne bušotine u krugu Gradske toplane Niš“, koje je takođe izgleda ovako, nemam vremena da govorim.

Bazira se na implementaciji opreme i odgovarajućeg softverskog paketa, koji će omogućiti centralizovano upravljanje emisijom gasova koji se produkuju sa sagorevanjem goriva, koje Gradska toplana Niš koristi kao energente, a u cilju smanjenja emisije zagađujućih supstanci i produkta sagorevanja.

Od 1973. godine u Nišu se primenjuje sistem organizovanog daljinskog grejanja sa 14 izvora toplote i tri toplane u 11 kotlarnica.

S obzirom da mi je vreme isteklo, nekom drugom prilikom ću govoriti o ovim projektima. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovana gospodo narodni poslanici, u okviru amandmana koji sam podneo, govoriću o usklađivanju rada deponije komunalnog otpada grada Niša sa aspekta zaštite životne sredine. Polazni dokument za integralno rešavanja problema upravljanja otpadom na teritoriji Republike Srbije je Strategija upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine. Strategijom je predviđeno uspostavljanje regionalnih centara za upravljanje otpadom po principu minimizacije troškova tretmana i deponovanja otpada, odnosno racionalnog ulaganja sredstava u izgradnji i eksploataciji.

U skladu sa strategijom, izgrađen je regionalni plan upravljanja otpadom za teritoriju grada Niša i okolnih opština i određena lokacija postrojenja. Imajući u vidu postojeće stanje u upravljanju otpadom, grad Niš je primoran da i dalje odlaže otpad na gradskoj deponiji koja je u eksploataciji dugi niz godina.

Postojeća gradska deponija u eksploataciji je preko 35 godina, a samo deponovanje otpada vršeno je bez prethodne pripreme terena. Nezvanično prve količine otpada na gradskoj deponiji odložene su 1968. godine, a zvanično deponija počinje sa radom 1971. godine.

Potrebe za konstantnim odlaganjem otpada bez primene adekvatnih tehničkih rešenja, dovelo je do toga da se na deponiji stvori veštačka brana od otpada, što je dovelo do akumulacije atmosferskih voda u dva bazena, kao i akumulacija procednih voda u trećem.

Što se tiče projekta o sanaciji deponija Bubanj, osnovni cilj projekta je da se polazeći od zatečenog stanja deponije, uz korišćenje i primenu svih savremenih dostignuća i iskustva…

Pa, uopšteno još da kažem da će ova deponija da radi još tri godine. Napravljen je plan Hidrozavoda iz Novog Sada, ali se pravi regionalna deponija Keleš, koja obuhvata okolne opštine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Trivan, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, koji je podnela Vlada, podnosim amandman.

U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b Zakona o zaštiti životne sredine, dodaje se stav 2, koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se ukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj ekološkog nasleđa“, čime se dodatno amandmanom definiše član 1. ovog zakona.

U tom smislu ću govoriti o JKP „Naisus“ iz Niša, koje obavljanjem svakodnevne aktivnosti doprinosi poboljšavanju kvaliteta života u Nišu i radi na zaštiti životne sredine. Urbano područje Niša pokriva centralizovani sistem prikupljanja otpadnih voda. Kanalizacioni sistem je primarnog tzv. kombinovanog tipa, gde se komunalne i atmosferske otpadne vode prikupljaju i evakuišu putem jedinstvenog sistema. Sistem je planiran, izgrađen i funkcioniše kao kombinovani sistem, dok je za budući i za proširenje kanalizacionog sistema usvojen koncept separatornog sistema sa zasebnom mrežom za otpadne vode i atmosferske otpadne vode.

Postojeći kanalizacioni sistem grada Niša nalazi se unutar područja obuhvaćenog granicama gradskog urbanističkog plana Niša za 2010. do 2025. godine.

Ekosistemski pristup prilikom rešavanja problema u funkcionisanju grada mora biti usvojen na osnovu savremenih saznanja o tesnoj povezanosti fundamentalnih elemenata ekosistema, vazduha, vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta i ljudi. Upravljanje jednog od ovih elemenata, kao što je voda, otpadna voda zahteva poznavanje uticaja na ostale segmente ekosistema.

Zato sve aktivnosti na zaštiti kvaliteta voda,zaštiti životne sredine, kvaliteta života u gradu, moraju biti zasnovane na poznavanju interakcije prirodnih i antropogenih faktora.

Nagla urbanizacija, civilizacijski napredak i sve složeniji zahtevi u pogledu kvaliteta života koje postavlja stanovništvo uslovljavaju JKP „Naisus“ Niš da se osavremeni i prilagodi. Primenom savremenih tehničko-tehnoloških dostignuća, opreme i metode JKP „Naisus“ Niš može da odgovori na savremene potrebe društva i da doprinese poboljšanju kvaliteta života i unapređenju zaštite životne sredine, a za to su potrebna značajna materijalna sredstva.

Stručni tim „Naisusa“ Niš, kao deo radne grupe, formirana je na nivou grada, aktivno učestvuje na realizaciji projekata sakupljanja i prerade otpadnih voda u gradu Nišu, koji se finansira iz donatorske razvojne pomoći švedske Agencije za međunarodnu saradnju, kroz program Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine, koju u Srbiji implementira ETIS.

Na kraju jedna radosna vest. Radovi na izgradnji južnog kolektora su završeni i posle 15 godina konačno stavljena tačka na probleme sa kanalizacijom u Nišu. Izgradnja kolektora koštala je 41 milion dinara, a sredstva su obezbeđena iz gradskog budžeta. U gradskom budžetu za narednu godinu biće tri puta više novca za ovu vrstu izgradnje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Trivan, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, izlaganje ću početi rečima Indijanskog poglavice iz Sijetla – zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji; što predstavlja najbolju definiciju do sada ekologije.

Izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine treba da reši razlike koje postoje u Zakonu o zaštiti životne sredine i međunarodnih obaveza koje proističu iz procesa pristupanja EU u smislu ispunjavanja uslova za korišćenje sredstva IPARD fondova.

Pristupanje Republike Srbije EU definisano je u Poglavlju 27. zaštita životne sredine i podrazumeva ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine za šta je potrebno izgraditi i odgovarajuću infrastrukturu. Za infrastrukturne projekte u prioritetnim oblastima upravljanja otpadom i otpadnim vodama, potrebna su značajna finansijska sredstva koja nije moguće obezbediti samo iz sredstava republičkog i lokalnih budžeta, već je od izuzetnog značaja uspostaviti sistem korišćenja predpristupnih fondova.

Poglavlje 27. o zaštiti životne sredine i klimatskih promena, biće najkompleksnije i najskuplje za Srbiju, jer je jedna trećina evropskog zakonodavstva sadržana u tome i to će biti tehnički najzahtevnije poglavlje.

Treba uložiti 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina, ali bez obzira što je skupo, ulaganje u zaštitu životne sredine, ne treba posmatrati kao trošak, to su investicije u zdravlje. U ceo set oko zaštite životne sredine spadaju kvalitet vode, kvalitet vazduha, kvalitet prirode, industrijsko zagađenje, upravljanje hemikalijama, upravljanje rizicima i klimatske promene.

Životna sredina u kojoj čovek živi, podeljena je na fizičko-hemijsku, koju čini sav okolni i neživi svet i to je područje delatnosti higijene, predmeta koji se izučava na medicinskim fakultetima, biološka sredina i društvena sredina. Prvu sredinu čini tlo, vazduh, klima, voda za piće, površinske i otpadne vode, kao i naselja ,te svi objekti namenjeni čovekovim potrebama.

Čovek je čvrsto vezan i zavisan od ove sredine i bez nje ne može da opstane. Čovek je vremenom, iskustvom, znanjem i tehnologijom sve jače uticao na fizičko-hemijsku sredinu. Razvijajući tehnologiju, vremenom je ujedno i sam zagađivao tu istu sredinu raznim nus produktima i otpacima svoje delatnosti, sve više i više, tako da je savremeni čovek zapravo ugrozio ravnotežu odnosa u sredini do te mere da to danas postoji pitanje njegovog opstanka u toj sredini.

To zapravo znači, da njegovo menjanje te sredine, za njega u favorizujućem smislu, ne sme da posegne dvosekli mač, tj. da se pretvori u ugrožavanje ekološke ravnoteže, čime direktno ugrožava samog sebe.

Danas su eksploatacije zagađivanja tla, vazduha i vode od strane čoveka, dostigli opasnu granicu i prete katastrofom poremećene ravnoteže koja se možda jedna od više i neće ponovo uspostaviti.

To je bitan razlog zašto se u svetskim razmerama danas toliko sreće pažnja na urgentnu nužnost prestanka daljeg zagađenja i preduzimanja mere za efikasnu sanaciju.

Znači, da zaključim, osnovni ciljevi politike životne sredine EU su očuvanje prirodnih vrednosti, promocije resursno efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju.

Praktično, ne postoji ni jedna bolest koja ekološki posmatrano ima samo jedan uzrok natanka. Na kraju, konkretno o članovima zakona govoriću u amandmanima koje sam podneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine gospođo Gojković, poštovani ministri sa svojim saradnicima, poštovana gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Predloženim članom 2, koji se odnosi na član 15. kojim se eliminišu problemi koji nastaju neblagovremenom odjavom osiguranika koji su to svojstvo stekli isključivo u obaveznom osiguranju u skladu sa članom 15. Zakona, izbegava se utvrđivanje dugova nastalih po tom osnovu na ime neuplaćenih doprinosa na penzijsko i invalidsko osiguranje, što znači da osiguranje prestaje danom za koje se lice u zahtevu opredeli ili ako doprinos na platu u roku od šest meseci od dana dospeća, a najranije sa poslednjim danom za koji je doprinos plaćen. Na taj način uvodi se fiskalna disciplina, a ta sredstva mogu biti uložena u smislu zdravstvenog i socijalnog osiguranja, što indirektno može poboljšati zdravstvene uslove.

Kada smo kod zdravstvenih uslova, treba reći, u tom smislu treba posebnu pažnju i napore usredsrediti, između ostalog, na primarnu zdravstvenu zaštitu naših najstarijih. Da podbočim, kompletna rekonstrukcija niškog doma zdravlja, najveće zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite u Srbiji koštala je 120 miliona dinara, ali da bi jedna investicija bila kompletirana, neophodno je bilo uraditi i odgovarajući parking prostor. E, upravo je tu gradnja montažne dvoetažne garaže vrednosti 300 miliona dinara, što će rešiti problem dolaska pacijenata na pregled, a indirektno poboljšati zdravstvene uslove za vreme lečenja.

Zahvaljujem.

Poštovana gospodo narodni poslanici, skoro četvrtina građana Srbije su penzioneri, 24,6%. Za njih treba obezbediti bolje zdravstvene uslove, s obzirom da sa starenjem treba više voditi računa o svom zdravlju.

Pošto se u mom amandmanu pominje starosna granica, primetio sam da kod jednog dela poslanika, iz jednog dela opozicije, a koji trenutno nisu u sali, u svojim diskusijama u načelu ne prave razliku između starenja i starosti. Podsećam, starenje je prirodan, ireverzibilan, nepovratan, fiziološki proces, a starost predstavlja samo određeno životno doba.

Posebnost penzionog sistema svakako predstavlja i činjenica da, pored ekonomskih tokova, zavisi i od demografskih kretanja. Nepovoljna demografska situacija u Srbiji imala je za posledicu da se broj osiguranika kontinuirano smanjuje, dok se broj penzionera drastično povećava.

U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojom se vrše izmene u članu 20. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Amandman ima za cilj da dodatno definiše zaštitu suštine prava na sniženje starosne granice najviše do 50. godine života, za osiguranika koji radi… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Marinkoviću, poštovani ministre gospodine Mali, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO vrši se izmena u članu 12. Zakona o PIO i dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

U članu 12. nabrajaju se osiguranici samostalnih delatnosti kojima će biti obezbeđena pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera. Naime, precizira se da se radom smatra i predstavljanje i zastupanje privrednih društava, odnosno pravnih lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Na ovaj način 2,6 miliona osiguranika i 1,7 miliona penzionera koji se trenutno nalaze u sistemu svedoči o značaju ovog vida, obima penzionog osiguranja za građane Srbije.

Reč je o obaveznom državnom sistemu zasnovanom na principu međugeneracijske solidarnosti i tekućeg finansiranja. Obaveznim osiguranjem su pokriveni zaposleni uključujući i državne službenike, pripadnike Vojske, policije i bezbednosnih službi, lica koja obuhvataju samostalnu delatnost uključujući pripadnike slobodnih profesija, sveštenike i verske službenike, poljoprivrednih lica koja se samostalno uključuju u obavezno osiguranje.

Svakako da je starenje prirodna i normalna fiziološka pojava koja se razvija kod svakog čoveka na drugačiji način i ide sa pojavom određenih bolesti. Zato je obim zdravstvene zaštite veći i moramo stvoriti bolje zdravstvene uslove za ovu populaciju, mislim na populaciju penzionera, kada dođe u period starosti što ovim zakonom činimo, a kroz amandmanom dodatno definišemo član 2.

O daljem poboljšavanju zdravstvenih uslova za penzionere govoriću detaljnije u narednim amandmanima koje sam podneo, ali ipak da ne zaboravim da život u penziji treba dodavati godinama, a ne obrnuto – godine života.

Pošto je tema plenarnog zasedanja Zakon o visokom obrazovanju, između ostalog koristim priliku da čestitam niškom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja koji se ove godine našao između 150 i 200 mesta na Šangajskoj listi i time napredovao nekoliko desetina mesta u odnosu na poziciju koju je imao pre dve godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre, gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti u načelu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ću ostaviti da o tome govorim kroz amandmane.

Važećim Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. godine urađeno je usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti, ali kao što to obično i biva, u toku primene ovog zakona uočena je potreba za konkretnim definisanjem pojedinih odredbi ovih zakona koji se odnose na rad i izbor organa visoko školske ustanove, kako bi se prevazišle nejasnoće nastale u prelaznom periodu u kojem su visoko školske ustanove usaglašavale svoja podzakonska akta.

Konkretno, problem koji treba da reši ovaj zakon je problem funkcionisanja organa upravljanja i organa poslovanja visokoškolskih ustanova. Da budem još jasniji, Zakon o visokom obrazovanju usvojen je 2017. godine, a stupio je na snagu tek 7. oktobra 2017. godine, u prelaznim odredbama je omogućio da svi izabrani organi završe svoj mandat prema propisima po kojima su i izabrani.

Pojedine visokoškolske ustanove zloupotrebili su period stupanja na snagu ovog zakona, znači 7. oktobra 2017. godine, i izabrale su nove organe u skladu sa starim zakonom iz 2005. godine, čime su odložile primenu ovog zakona na još tri godine. Ovakvim ponašanjem se pretilo da se ugrozi ugled visokoškolskih ustanova, što su aktuelni događaji i potvrdili, pa i pored upozorenja resornog ministra o neakademskom ponašanju određenog broja predstavnika organa poslovođenja visokoškolskih ustanova, znači rektora i dekana, koji su se pod krovom autonomije univerziteta krili od sukoba interesa i odbijali preporuke Agencije za borbu protiv korupcije, urušili ugled svog univerziteta i pripadajućih fakulteta.

U članu 8. Predloga zakona, koji se menja i dopunjuje članom 64, organ poslovođenja se bira tajnim glasanjem, čime se mogućnost trgovine uticajem na članove saveta svede na minimum. Na taj način ova materija je uređenja na isti način za sve visokoškolske ustanove u Srbiji.

Članom 16. Predloga zakona, propisan je rok da visokoškolske ustanove u kojima su organi izabrani po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005. godine, a mandat im je istekao 1. juna 2009. godine, pokrio proceduru za izbor novih organa visokoškolskih ustanova i to tako što se pokreće procedura za izbor, najkasnije u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Što se tiče člana 6. Predloga zakona, a odnosi se na član 44. Univerzitet u Beogradu se proglašava visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja, jer se visoko rangira na svetskim rang listama univerziteta, tzv. Šangajske liste, ali nepravedno bi bilo da ne pomenemo da pored Beogradskog univerziteta koji u fizici od 151 do 200 mesta, u matematici od 201 do 300 meta, zatim u hemiji, biologiji, poljoprivredi, veterini, prehrambenoj tehnologiji, osim u beogradskom, u najnovijem rangiranju, našli su se i drugi naši univerziteti.

Univerzitet u Nišu je u grupi od 401 do 500 najboljih u hemijskom inženjerstvu i matematici, Univerzitet u Novom Sadu, između 101 i 150 mesta u oblasti prehrambene tehnologije i Univerzitet u Kragujevcu, između 401 i 500 mesta u oblasti matematike.

Ovo posebno podvlačim, jer ovako određivanje Univerziteta u Beogradu je deklarativnog karaktera i iz njega ne proizilazi nikakav poseban status, u odnosu na druge visokoškolske ustanove. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Srbije, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje je podnela Vlada, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona. U članu 3. dato je značenje izraza koji se koriste u ovom zakonu, čime se dodatno definiše razumevanje ovog zakona.

Naime, data je definicija ćelije, ali bih je ja dopunio i ta definicija suštinski ne bi promenila definiciju iz zakona, ali mislim da bi bila sveobuhvatnija, citiram: „Ćelija je osnovna gradivna, odnosno strukturalna i funkciona jedinica žive materije i najmanje organizovani oblik u kome postoji život (jednoćelijski organizmi)“. Kao što vidite, moja definicija koju sam citirao se samo delimično razlikuje od ove definicije u zakonu.

Takođe, data je definicija tkiva koja kaže: „Tkivo označava sve sastavne delove ljudskog tela koji su sačinjeni od ćelija“. Ja bih tu definiciju dopunio tako što tkivo predstavlja morfološki slične ili različite ćelije koje se udružuju i kao takve mogu da ostvaruju specifičnu funkciju“ (postoje četiri vrsta tkiva: epitelno, vezivno, mišićno i nervno tkivo). U pauzi, u hodniku, me ljudi pitaju – kako je to krv tkivo? Ja im kažem – krv, da, to je tkivo i to je jedino tečno vezivno tkivo.

Matične ćelije su gradivni temelj našeg organizma, uspešno obavljaju i regenerišu sve ćelije i tkiva.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Lončar, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, član 4. govori o zaštiti interesa i dostojanstva. Međutim, pre nego što krenem sa obrazlaganjem mog amandmana, ne mogu da se otmem utisku da je jedan poslanik iz redova jednog dela opozicije rekao sledeće – depresija je isključivo, podvlačim isključivo, posledica stresa i lošeg života. To je zaista jedno totalno laičko tumačenje i odmah imam asocijaciju na jedan film, a to je film „Tesna koža“, gde jedan student na viziti, a glumi ga Irfan Mensur, obraćajući se profesoru Bati Živojinoviću, kaže: „Čovek pati od lošeg života, a to je – malo srce, a dugačke ruke“. Znači, to je suviše ozbiljna tema ovaj zakon da bi tumačili etiologiju depresije na ovaj laički način.

Da se vratim na moj član.

„Darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva se na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca.“ Moram da kažem da posebni deo psihijatrije izučava ovu tematiku transplantacije i to je deo koji se zove liazon psihijatrija, tako da sam ja apsolutno u temi i moj amandman je apsolutno smislen, kada govorim o ovom zakonu.

Zbog kratkoće vremena za obrazlaganje amandmana, govoriću samo o transplantaciji od živog srodnog davaoca. Ali, kao što vidim, nemam više vremena, tako da ovo ne mogu da elaboriram na jedan stručan način.