Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Niša i Gadžinog Hana, pored čestitki Novaku Đokoviću i zlatnim vaterpolistima, ja bih čestitao i našim rukometašima na borbenosti koju su pokazali na Evropskom prvenstvu.

Ukoliko želite gospodine Peruničiću dobre rezultate u rukometu, pozivam vas da kvalifikacionu utakmicu sa Mađarima odigrate u hali „Čair“ u Nišu i rezultati neće izostati.

Pred nama je danas dugo očekivani, vrlo obiman i jasno definisan Predlog zakona o sportu. Kao čovek koji se u mladosti amaterski bavio sportom, daje mi za pravo da o ovom Predlogu zakona govorim u raspravi koja se vodi u načelu, jer apsolutno razumem draž bavljenja sportom i probleme koji su vezani za tu oblast.

Kao što znamo, Zakon o sportu je donet 2011. godine, a menjan je, tačnije određene odredbe ovog zakona prestale su da važe usled donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre u decembru 2011. godine.

Analiza primena Zakona o sportu u protekle četiri godine i problemima sa kojima se susreću u radu državni organi i organizacije u oblasti sporta, pokazala je da je taj zakon odgovarao očekivanjima, ali da je za dalje unapređenje stanja u sportu u Republici Srbiji potrebno doneti novi Zakon o sportu, što danas i činimo, zbog čega sam ja danas izuzetno srećan.

Ono što izdvaja ovaj Predlog zakona o sportu je to da je u uvodnim napomenama data jasna definicija o sportu, kao i definicija i objašnjenje pojedinih termina, odnosno izraza, koji figurišu u sportu, tako da zakon biva razumljiv i jasan kada se čita.

Razlozi za donošenje novog Zakona o sportu su mnogobrojni, pa je potrebno vreme da bi se svaki razlog posebno apsolvirao, ali ću ja pomenuti po meni vrlo važna dva razloga. Prvi, razlozi koji proističu iz neregulisanosti pojedinih važnih pitanja za funkcionisanje sistema sporta u Republici Srbiji, kao u Zakonu o sportu tako i u opštim zakonima za pojedine oblasti. Drugo, razlozi koji proističu iz potrebe da se svim građanima, posebno deci, mladim ženama i osobama sa invaliditetom omogući permanentno bavljenje sportom, uz podršku onim sportistima koji postižu i vrhunske rezultate.

Kada se razmatraju razlozi za donošenje novog Zakona o sportu, njegova rešenja, treba imati u vidu da je Vlada nakon šire javne rasprave u 2014. godini usvojila Strategiju razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine, a ja ću biti tako slobodan za period od 2014. do 2020. godine.

Ta Strategija definiše četiri osnovna prioriteta, na osnovu kojih se definiše ili treba definisati i plan razvoja sporta na nivou lokalne samouprave. Prvo, unapređivanje školskog i univerzitetskog sporta. Drugo, obezbeđivanje uslova za povećanje bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva, posebno dece, mladih žena, osoba sa invaliditetom i starih. Treće, obezbeđivanje uslova za razvoj vrhunskog sporta i profesionalnog sporta. Četvrto, vrlo bitno, razvoj sportske infrastrukture.

Osnovna načela kojima se Predlog zakona o sportu zasniva su mnogobrojna, a ja ću pomenuti samo neka. Prvo, to je načelo slobodnog bavljenja sportom. Drugo, načelo zaštite zdravlja sportista i sportskih stručnjaka. Treće, načelo stručnosti. Četvrto načelo, načelo uvažavanja sporta kao nezaobilaznog faktora zdravlja građana.

Vodeći uzrok smrti u Republici Srbiji su masovne, hronične, nezarazne bolesti, više od 85%, tako da na strukturu mortaliteta, na bolesti srca i krvnih sudova otpada 56%, pa je medicinski aksiom – čovek je star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi, a ne koliko ima godina.

Tek na drugom mestu se nalaze maligna obolenja sa 19%.

Tokom poslednje decenije značajni porast beleži i dijabetes, znači da fizička neaktivnost predstavlja vrlo važan značajni faktor rizika kada je reč o masovnim hroničnim nezaraznim oboljenjima.

Ove činjenice potvrđuje i istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut“ iz 2013. godine. U Republici Srbiji je gojazan svaki peti odrastao stanovnik. Svaki treći stanovnik konzumira cigarete, a 40% alkohol. Zato je sport eliksir zdravlja, a da ne govorimo o uticaju sporta na duševno zdravlje i mentalnu higijenu, što je moja i profesionalna orijentacija kao neuropsihijatra. Neko je pomenuo i činjenicu da je u zdravom telu zdrav duh.

Na kraju, da kažem, da istaknem da je bitna karakteristika ovog Predloga zakona o sportu to da su iz njega izostavljene odredbe o privatizaciji društvenog i državnog kapitala, odnosno imovina sadržana u važećem Zakonu o sportu i da je propisano da će se to pitanje urediti posebnim zakonom.

Problem nije tako jednostavan i njegovo rešenje mora biti urađeno posebnim zakonom, jer u protivnom ako bi to pitanje bilo sadržano u Zakonu o sportu, plašim se da bi zbog obimnosti materije ovaj zakon bio insuficijentan u pojedinim oblastima.

U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre, gospodine Lončar, poštovani profesore Vekiću sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima se danas nalaze predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti zdravstva, i to Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva.

U obraćanju Narodnoj skupštini Republike Srbije, ja ću se zadržati samo na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, i to na odeljku praćenja i kontrole primene instituta dopunskog rada u oblasti zdravstva.

Predloženim zakonskim rešenjima na nov način se uređuje institut dopunskog rada u zdravstvenom sistemu. Naime, dosadašnja praksa ukazuje na brojne propuste koji su se dešavali i još se dešavaju, neki i sa smrtnim ishodima, u privatnim ordinacijama, baš zbog toga što instrument kontrole dopunskog rada nije funkcionisao. Svedoci smo da je najveći broj privatnih zdravstvenih objekata u neposrednoj blizini državnih institucija, državnih bolnica, što ukazuje na mogućnost rada u privatnim ordinacijama i u toku redovnog radnog vremena. Na taj način stvorile su se mogućnosti za brojne koruptivne radnje u zdravstvenoj zaštiti, odnosno lečenju pacijenata.

Novijim zakonskim rešenjem menja se član 199. i novi član 6. predviđa da zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu, koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca van redovnog radnog vremena zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem u ukupnom trajanju od jedne trećine radnog vremena.

Ono što je veoma bitno, a to je da je o zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem zdravstveni radnik, odnosno saradnik dužan da obavesti direktora zdravstvene ustanove u kojoj radi puno radno vreme. Drugo, zdravstvene ustanova, odnosno privatna praksa dužni su da vode evidenciju o ugovorima o dopunskom radu koje su zaključili.

Jedan primerak originala ugovora o dopunskom radu zdravstveni radnik, saradnik dostavlja zdravstvenoj inspekciji u roku od 15 dana od dana donošenja ugovora, a radi kontrole obavljanja dopunskog rada u oblasti zdravstva.

Ovim zakonskim rešenjem brišu se članovi 200. i 201. i dopunski rad u zdravstvenom sistemu usklađuje se sa odredbama Zakona o radu.

Da zaključim, na ovaj način stvaraju se uslovi za praćenje i kontrolu primene instituta dopunskog rada u oblasti zdravstva.

U danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, glasaću za pomenuti set zakona o zdravstvu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine ministre Antiću sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas, po meni, nalazi vrlo bitan, ako ne i najbitniji, zakon – Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Osećam potrebu, a i moralnu obavezu da o njemu govorim, jer sam rođen i osnovnu školu sam završio na Aleksinačkom rudniku, što će reći da sam detinjstvo proveo životom „Žerminala“ Emila Zole.

Razlozi zbog kojih se predlaže donošenje novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima ogledaju se u potrebi potpunijeg regulisanja obavljanja delatnosti geoloških istraživanja i rudarstva. Naime, analizom efekata primene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 88/11, uočena je potreba za izmenom i dopunom pojedinih normi, kako bi se na što bolji i efikasniji način dostigli ciljevi koji su se želeli postići njegovim usvajanjem.

Ovim zakonom, u članu 1, pored toga što se uređuju mere i aktivnosti mineralne politike i načina njenog ostvarivanja, politike razvoja geoloških istraživanja i rudarstva, definiše se i upravljanje rudarskim otpadom, kao i postupci sanacije i rekultivacije napuštenih rudnika, rudarskih objekata, što će biti i moto mog današnjeg izlaganja.

Novine u predloženom tekstu zakona je da se potpunije definiše postupanje sa napuštenim rudnicima i rudarskim objektima koji su nastali do dana stupanja na snagu ovog zakona, a usled nepropisnog obustavljanja rudarskih radova i napuštanja rudarskih objekata bez primenjenih tehničkih i tehnoloških postupaka sanacije i rekultivacije, a za koje nije poznat ili više ne postoji nosilac odobrenja za eksploataciono polje i ne može se utvrditi vlasništvo nad predmetnim prostorom.

U cilju jasnijih sagledavanja efekata izmena i dopuna važećeg zakona ovaj zakon treba da reši pitanje u vezi postupanja sa napuštenim rudnicima i rudarskim objektima koji su nastali do dana stupanja na snagu ovog zakona, usled nepropisnog obustavljanja rudarskih radova i napuštanja rudarskih objekata i pitanja vezana za rekultivaciju zemljišta nakon završetka rudarskih radova koji su od značaja za zaštitu životne sredine i bezbednost zdravlja ljudi.

Takođe, prema predloženim izmenama privredni subjekat će snositi troškove vezane za aktivnosti pribavljanja finansijskih sredstava potrebnih za saniranje rudarskih radova, uključujući i troškove biološke i tehničke rekultivacije, te se kao troškovi za iste privredne subjekte može očekivati potreba obezbeđivanja 30% od iznosa predviđenog glavnim rudarskim projektom za poslove sanacije i rekultivacije, s tim da u ovom trenutku 30% prosečnih troškova saniranja istog terena iznosi oko 5.000 evra po hektaru u dinarskoj protivvrednosti na dan izvođenja radova.

Upravljanje rudarskim otpadom, zapušteni rudnici, privremena obustava rudarskih radova, trajna obustava radova, planirana trajna obustava radova, kao i sanacija i rekultivacija definisana je članovima od 144. do 153. ovog zakona. Posebno podvlačim da će Vlada utvrditi uslove, kriterijume, programiranje, postupak i način vršenja sanacije i rekultivacije napuštenih rudnika i rudarskih objekata iz člana 146. stav 1. ovog zakona.

Sredstva potrebna za rešavanje vršenja sanacije i rekultivacije napuštenih rudnika i rudarskih objekata se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije. Sa socioekonomskog aspekta kada javno preduzeće koje vrši eksploataciju u slučaju planirane obustave rudarske aktivnosti, član 152, dužno je da prethodno izradi program zatvaranja rudnika. Program sadrži između ostalog vrlo značajne mere kao što su pod jedan – potrebu rešavanja problema lokalnih zajednica nastalih usled obustave rudarskih aktivnosti na prostoru rudnika koji se zatvara. Pod dva – donošenje programa rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom, pod tri – rešavanje problema zaštite životne sredine nastalih usled zatvaranja rudnika.

Na kraju, radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, privredni subjekat je dužan da se pridržava zaštitnih mera član 129. do 143. da bi se izbegle rudarske nesreće kao što se to dogodilo u Aleksincu na Aleksinačkim rudnicima 1989. godine 11. novembra kada je život izgubilo 90 rudara.

Svoje izlaganje završiću rudarskim pozdravom, pozdravom kamarada – SREĆNO. U danu za glasanje, kako se kaže, oberučke ću glasati za ovaj zakon.