Poštovane koleginice i kolege, kao što sam već rekao, poslanička grupa DS – Boris Tadić podržava ovaj predlog zakona. U pitanju je zakon koji nastavlja one standarde koje je uvela prethodna vlada; Zakon o javnim nabavkama, kao standard, prvi put je uveden za vreme prethodne vlasti i s obzirom da se većina ovih zakona oslanja na te zakone, onda vidimo da ta vlast nije bila tako loša. Čini mi se da ćemo se u budućnosti još više sećati toga. No, to više nije vlast, sad je opozicija. Stoga se mi, kao opozicija, trudimo da nekim svojim amandmanima popravimo predloge zakona, na način kako mislimo da treba.
U članu 48. predlažemo da se doda stav 2. koji glasi - Izveštaj iz stava 2. ovog člana naročito sadrži podatke o: 1) ukupnom broju primljenih zahteva za zaštitu prava i to posebno za postupak pre donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci i posle donošenja takve odluke, kao i o broju odbačenih i odbijenih zahteva; 2) broju poništenih postupaka dodele ugovora o javnoj nabavci i o razlozima poništavanja, kao i podatke o tome u kojoj fazi je postupak poništen.
Dakle, ovim rešenjem mi utvrđujemo neke osnovne podatke koje treba da sadrži godišnji izveštaj komisije. Naravno, s obzirom da smo stavili reč "naročito", podrazumeva se da on može sadržati druge podatke. Predlažem da usvojite ovaj amandman.
Ako dozvolite, vratio bih se na prethodni amandman. Nisam malopre hteo da uzimam vreme, da govorim o njemu. To je amandman prof.dr Živkovića. Mislim da bi bilo dobro da usvojite taj amandman. Povlašćen položaj za domaću robu, za domaće proizvođače mi smo već predvideli u našem predlogu zakona koji smo ovde usvojili u prethodnom sazivu. Istina je da možemo reći da postoje neki mali problemi oko samog definisanja pojma u kom procentu je neka roba domaća ili nije. Tu postoje problemi, ali ipak ne bismo smeli da damo na ovlašćenje samo ministru finansija da bliže uređuje ovu oblast.
U svakom slučaju, bez obzira što je amandman kolega Prodanovića i Matića dobar, mislim da treba razmisliti o ovom amandmanu prof. Živkovića i da ga treba podržati. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre, stvarno nema nijednog razloga da ne prihvatite ovaj amandman, jer mislim da se prilikom pisanja Predloga zakona praktično potkrala greška. Napravili ste jedno rešenje koje je u najmanju ruku nelogično a istini za volju ne postoji ni u jednom sličnom sistemu, ni u jednom sličnom slučaju kao što je ovaj.
Međutim, ono što smo mi već rekli o ovom zakonu, a stojimo i dalje pri tome, mi ćemo ga podržati, bez obzira na ovako tvrdoglav stav Vlade, ali prilikom obrazlaganja amandmana i odgovora na ono što se želi amandmanima ovde su se potkrale dve neistine i potrebno je da javnost zna koje su to dve neistine.
Znači, rečeno je da do sada nije bilo stanova, a da će ih sada biti, nakon donošenja ovog zakona. Ono što građani treba da znaju je - bilo je do sada stanova tamo gde su se lokalne samouprave, kao što je npr. grad Beograd, potrudile da obezbede povoljne uslove za dobijanje stanova.
To je Beograd uradio, 1000 stanova po ceni izgradnje je već urađeno; a drugo, neće biti omogućeno ni nakon donošenja samo ovog zakona lakše dolaženje do stanova, zbog toga što je ovaj zakon ipak i očigledno dat samo u predizborne svrhe predsedničkog kandidata vladajuće koalicije.
Svima je jasno, svi u ovoj sali znaju da posle ovog zakona sledi još niz drugih zakona, praktično jedna razrada, da bi on jednog dana ozbiljno zaživeo. Ali, nezavisno od toga, zakon treba da postoji u pravnom poretku, ne po hitnom postupku i ne sa ovakvim omaškama kao što je ova koja se odnosi na izbor direktora upravnog odbora korporacije.
Ukoliko članom 12. predviđamo da Vlada imenuje upravni odbor korporacije, pa zatim i članom 14. da direktora imenuje Vlada, pa nadzorni odbor korporacije imenuje Vlada, prosto postaje nejasno zašto uopšte postoji korporacija. Ovde je dovoljno da postoji Ministarstvo finansija i da ono radi sve to.
U svakom slučaju, koleginica Gordana Čomić je lepo rekla, ukoliko ovo zaista bude zaživelo i krenulo u dalju razradu, već prvi sledeći korak, prva stepenica će značiti izmenu i dopunu postojećeg zakona, a to je promena ovog člana, koju mi sada predlažemo.
Zaista nam nije jasna ta tvrdoglavost, da sve što predlaže DS mora da se odbije, iz meni nepoznatih razloga, a to i ovog puta dolazi do izražaja.

Poštovani predsedniče, ja sam jednostavno morao da izađem za govornicu, jer vidim da strašno brzo čitate amandmane pa pola poslanika niti čuje koji su amandmani na dnevnom redu, niti može o njima da diskutuje, iako je to njihovo pravo po Poslovniku.
Što se tiče amandmana gospođe Gordane Čomić, to je jedan dobar amandman, posledica amandmana koje smo ranije obrazlagali, a tiče se jednog po nama nelogičnog rešenja (a nije jedino nelogično, u pravu ste kolega), koje je verovatno posledica nečije greške prilikom pisanja Predloga zakona i sada se zbog tvrdoglavosti jednostavno ovaj amandman neće prihvatiti.
Nema nikakve logike da direktora bira Vlada kada postoji upravni odbor koga takođe bira Vlada, kada postoji nadzorni odbor koga takođe bira Vlada. Nije to slučajno predviđeno da uvek upravni odbor bira direktore. Postoji potreba za izvesnom ravnotežom i ovakvim našim amandmanom se ta potreba ostvaruje.
Posebno smo upozorili na činjenicu da ukoliko će se, a nadamo se da hoće, dalje razvijati celo to pitanje oko nacionalne korporacije.
Posebno se postavlja pitanje šta ćemo onda ako ona zaista promeni svoj statusni oblik. Onda će morati da se menja ovaj zakon i zašto bismo to radili tada, kada već možemo sada da prihvatimo jedan amandman gospođe Gordane Čomić, koji je potpuno logičan i potpuno primeren ovoj situaciji.
Pošto su poslanici napokon uspeli da uđu, možemo da nastavimo da radimo polako, bez mnogo žurbe. Mislim da nema potrebe za žurbom, niti za nekom posebnom nervozom.

Poštovane koleginice i kolege, amandman uvažene koleginice Leile Ruždić odnosi se na uvođenje jedne nezavisne agencije koja bi vršila nadzor osiguranja. Naime, u načelnoj diskusiji mi smo istakli da u savremenom svetu postoje tri načina nadzora kada su u pitanju poslovi osiguranja. Prvi način nadzora jeste onaj koji vrši ministarstvo finansija. U tom slučaju, ministarstvo finansija formira jedno posebno telo koje sačinjavaju eksperti iz date oblasti i oni vrše nadzor nad poslovima osiguranja.
Postoji drugi vid nadzora, za koji se DS zalaže, a to je nadzor putem jednog nezavisnog tela. Znači, Republička vlada predlaže članove upravnog odbora ili, nije bitno kako će se nazvati, organe tog tela, ali uglavnom predlaže one koji treba da čine organe tog tela i to telo je, u okviru poslova koji su utvrđeni zakonom, samostalno i nezavisno u svom radu. Mislimo da je to najbolje moguće rešenje za situaciju u kojoj se mi nalazimo.
Prilikom načelne diskusije mi smo se osvrnuli i na deo onoga što je ministar u svom izlaganju rekao, a to je, takođe, postojanje jednog nezavisnog tela koje vrši nadzor nad poslovima osiguranja, ali to je jedan viši nivo takvog nadzora i on se primenjuje u državama sa razvijenim finansijskim tržištem, gde takvo telo ne vrši samo nadzor nad poslovima osiguranja, već i nad svim bankarskim poslovima.
Međutim, ministar finansija sada nije ovde. Uzeo sam stenogram njegovog izlaganja prilikom obrazlaganja predloga zakona. Gospodin ministar je na sledeći način objasnio zašto predlaže jedan metod ili jedan sistem nadzora koji smo mi nazvali do sada neviđenim sistemom nadzora, jer ni u jednoj od nama poznatih država takav sistem nadzora nije primenjen. To je nadzor koji treba da vrši Narodna banka Srbije.
Gospodin ministar je tada rekao da agencija, kako mi predlažemo, ne može da se formira, jer bi za to trebalo vremena, a oni nemaju resurse. Drugim rečima, Vlada nije sposobna da formira tu agenciju, ali je zato centralna banka sposobna. Ne znam zašto gospodin ministar na ovaj način priznaje nesposobnost Vlade koju, manje - više, svi ovde primećujemo u poslednja dva meseca.
Zatim, kaže: "Kod razvijenih evropskih zemalja poslove nadzora vrši nezavisna agencija", znači da i sam priznaje postojanje nezavisnih agencija, ali kaže: "to su zemlje Evropske unije, gde nezavisne agencije vrše istovremeno i nadzor rada osiguravajućih društava, ali i nadzor nad radom banaka".
To jeste tačno, ali nije tačno da je isključivo ovaj sistem nadzora. Gospodin ministar tu nije bio iskren, zato što je sistem nadzora koji mi predlažemo, recimo, primenjen u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj. Njih pominjem jer su to države koje se otprilike nalaze na istom putu na kom se nalazimo i mi, istina, nešto su malo brže od nas, ali se primenjuje i u nekim drugim evropskim državama, kao što je, recimo, Finska.
Dakle, mi predlažemo uvođenje nezavisnog tela koje bi vršilo nadzor nad osiguranjem. Smatramo da će ukoliko se ne prihvati ovaj amandman i ostane rešenje da taj nadzor vrši centralna banka, to biti svojevrsna etatizacija, svojevrsna centralizacija te funkcije.
Pri tom smo vam i tada već rekli da je ovo u suprotnosti sa Zakonom o ministarstvima, koji smo usvojili nedavno. Takođe, nije u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, gde je članovima 5, 6. i 7. i članom 54. predviđen delokrug rada Narodne banke, posebno onih poslova koji se tiču kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. To sve pobuđuje u nama sumnju da se dosta neoprezno klizi u jedan eksperiment koji će na kraju ipak skupo koštati poreske obveznike.
Tako vas na kraju molim, iako gospodin ministar nije prisutan ovde na sednici Skupštine, da prihvatite ovaj amandman za koji smatram da je vrlo bitan i od suštinske važnosti za funkcionisanje sistema osiguranja u našoj državi. Ukoliko biste prihvatili ovaj amandman, iz osnova biste promenili ovaj predlog zakona, a to bi, naravno, uticalo na nas da podržimo zakon u celini. Hvala vam.

Poštovane kolege, ovo što je uvaženi kolega Mirović govorio u principu samo ukazuje da kada imamo različito mišljenje, a očigledno imamo različito mišljenje po pitanju vida nadzora koji bi trebalo primeniti u našoj zemlji, ali očigledno je da se i jedna i druga poslanička grupa praktično čude načinu, odnosno vidu nadzora koji je odabrala Vlada Republike Srbije.
Dakle, opet ponavljam, nezavisno da li ćete prihvatiti naš amandman, ako već ne prihvatate naš, možete razmisliti o nekom drugom amandmanu, ali nemojte insistirati na rešenju za koje se u obrazloženju, kako reče kolega, navodi da je evropsko, a nema ga ni u jednoj evropskoj zemlji.
Inače, u Rusiji jeste predložen sistem nezavisnog nadzora i tamo su ga ocenili kao budućnost za njih; oni trenutno ne mogu da ga primene zbog drugih vrsta administrativnih prepreka. Očigledno je da nezavisni nadzor od strane praktično nezavisnog tela koje bi Vlada formirala jeste ono što pre ili kasnije čeka našu zemlju i opet tu dolazimo u situaciju da se možda iz nekih drugih pobuda ovde predlaže rešenje koje nije svojstveno onim državama, odnosno onim tokovima za koje se mi, odnosno vladajuća većina ovde zalaže da im pripada. Stoga, definitivno, jedan od ova dva predloga treba prihvatiti.
Predlažem da prihvatite predlog DS, on je sigurno korak unapred, ali ono što je sto posto sigurno, ne treba prihvatiti predlog Vlade Republike Srbije, jer to je eksperiment. Znači, ponavljam, to je definitivno eksperiment koji treba kasnije da podnesu građani, odnosno poreski obveznici naše države. Hvala vam.

Moram da objasnim, jer ovo što ste vi rekli dovelo bi u sumnju moju vezu sa materijalom o kome govorimo. Nažalost, na vašu žalost, a na moju sreću, ja sam potpuno u vezi sa materijalom o kome govorimo a govorimo o sistemu nadzora i govorimo u ovom konkretnom slučaju o jednom amandmanu, a pre toga su bili drugi amandmani. Dakle, ne govori se o amandmanu Leile Ruždić-Trifunović, niste, nažalost, vi u pravu, odnosno vi niste dobro proučili materijal koji danas imamo kao tačku dnevnog reda.

Amandman koleginice Ruždić je još jedan od onih koje bi, nezavisno od samog sistema za koji se opredeljujemo, trebalo prihvatiti, jer je to jednostavno amandman kojim se popravlja postojeći tekst zakona. Ovim rešenjem se utvrđuje obaveza evidentiranja subjekata koji poslove posredovanja i zastupanja obavljaju na osnovu postojećeg zakona,  po prethodnom evidentiranju kod agencije.
Mislim da je to daleko bolje i preciznije rešenje, koje će se u praksi sigurno ostvariti u punom obimu, zbog toga što ukoliko zadržimo rešenje koje je utvrđeno u prethodnom stavu sigurno ćemo, pre ili kasnije, imati ozbiljne probleme kada je u pitanju zaključivanje ugovora o posredovanju i ugovora o zastupanju u osiguranju.
Međutim, pošto nisam iskoristio priliku za repliku prošlog puta, želim samo da jednu nejasnoću ispravim. Dakle, ono što u demokratskim društvima nije zabranjeno, izričito zabranjeno, jeste dozvoljeno. Prosto, to je neki aksiom, to je ono što svi znamo.
Drugo, ukoliko pažljivije pogledate naše amandmane, koji slede našu ideju da se formira agencija kao nezavisan i samostalan organ koji bi vršio nadzor, videćete da ta agencija može da se podvede pod odredbu Ustava koja, kada nabraja nadležnosti Vlade, jasno govori o obrazovanju agencija, drugih tela, i kaže - obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Nema ni govora o neustavnosti predloženog rešenja, ali je definitivno više nego jasno svakome da je nažalost (jer je to ipak naša Republička vlada) rešenje koje je predložila Vlada Republike Srbije i sa stanovišta Ustava i unutrašnjeg zakonodavstva, a i sa stanovišta potreba ove države potpuno necelishodno.

Javljam se po Poslovniku. Tražim da se utvrdi kvorum. Razlog za to je što ovde jedan deo poslanika pošteno dolazi, radi, izlazi za govornicu, trudi se da nešto kaže ili da nešto sasluša, a jedan deo poslanika iz vladajuće koalicije uglavnom je za bifeom, u holu. Mislim da je krajnje vreme da se ovde utvrdi kvorum i da se povede računa o redu na skupštini. Hvala.

Poštovani predsedniče, i kod nas je bilo čudo u Skupštini, ali ovakvo, da se izbroji 90, a 84 kartice, tako baš nije bilo.

Meni je dovoljno da po osmesima poslanika vidim da nešto nije u redu.
Amandman na član 32 - radi se o još jednom amandmanu kojim želimo da popravimo Predlog zakona o osiguranju. Dakle, član 32, kako je predloženo, glasi ovako: "Za sticanje akcija društva za osiguranje na osnovu kojih jedno lice posredno ili neposredno stiče kvalifikovano učešće (u daljem tekstu: kvalifikovani imalac) u društvu za osiguranje potrebna je saglasnost Narodne banke Srbije. Lice koje je dobilo saglasnost iz stava 1. ovog člana dužno je da pribavi saglasnost Narodne banke Srbije za svako dalje sticanje akcija društva za osiguranje, u slučaju kad novim sticanjem prelazi iznos od 20, 33, 50 i 66 procenata učešća u kapitalu drugog lica ili učešća u pravu glasa drugog lica. Kada se učešće akcionara u kapitalu društva za osiguranje smanji za iznos od 10%, društvo je dužno da o tome obavesti Narodnu banku Srbije."
Naš predlog je sledeći: "Lice koje je dobilo saglasnost iz stava 1. ovog člana dužno je da pribavi saglasnost agencije za svako dalje sticanje akcija društva za osiguranje."
Znači, prema našem rešenju, za koje mislimo da je preciznije nego prethodno, utvrđuje se obaveza za kvalifikovanog imaoca da pribavi saglasnost agencije u slučaju svakog daljeg sticanja akcija društva za osigurnje nezavisno od procentualnog učešća u kapitalu drugog lica. Naravno, jasno vam je da je termin agencija posledica svih onih naših amandmana koji se tiču osnovne zamerke na predlog vašeg zakona, a to je da hoćete da primenite rešenje koje očigledno dobrom delu poslanika nije poznato, a to je da centralna banka vrši nadzor.

Da ne bi ostalo nedorečeno, pošto se nisam javio povodom prethodnog amandmana koji sam podneo, a ni koleginica Gordana Čomić se nije javila, a gospodin ministar se pojavio u Skupštini, reći ću o čemu je reč. Dakle, prethodna rasprava gospodina ministra odnosila se na želju ili nameru, odnosno predlog poslanika Demokratske stranke, ali i poslanika drugih opozicionih grupa, da odustanete od rešenja da centralna banka vrši nadzor nad poslovima osiguranja. Upravo ovaj amandman koji sada obrazlažem jeste posledica te naše ideje.
U Skupštini postoje dva pristupa. I jedan i drugi pristup oštro su suprotstavljeni vašem predlogu i oštro kritikuju vaš predlog, za koji i dalje smatramo da niste dali valjano obrazloženje, niti što se tiče pozivanja na praksu drugih evropskih država koje su navodno primenile takav pristup, a da je to bilo uspešno, niti ste nam dali valjano obrazloženje sa aspekta unutrašnjeg zakonodavstva, koliko je taj vaš pristup kompatibilan onome što sada egzistira u našem pravnom poretku.
Jedan pristup je da rešenje bude kao što je u nekim zemljama tipa Francuske ili Rusije, kojima je ipak strateška politika takva da će preći pre ili kasnije na drugo rešenje. To prvo rešenje jeste da nadzor vrši Ministarstvo finansija preko posebne uprave, gde bi bili stručnjaci, kadrovi koji se bave poslovima osiguranja.
Drugi predlog jeste predlog koji nudi Demokratska stranka, rešenje koje je primenjeno u Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Finskoj, a to je da poslove nadzora nad osiguranjem vrši nezavisno telo koje formira Vlada Republike Srbije, koje je u okviru poslova koji su utvrđeni zakonom samostalno i nezavisno. Dakle, to je nešto oko čega ovde poslanici vode polemiku prethodna dva sata. Nadam se da sam podneo dovoljno iscrpan izveštaj da bismo mogli da nastavimo dalje da radimo.
Mi podnosimo ovaj amandman na član 78. stav 3. i predlažemo da se reči "Narodna banka Srbije" zamene rečju "Vlada". Zašto to predlažemo?
Zato što mislimo da Narodna banka Srbije ne treba da vrši ove poslove, zato što znamo da Zakonom o Narodnoj banci Srbije uopšte nisu predviđeni poslovi koji joj se sada stavljaju u nadležnost.
Zato što znamo da su Zakonom o ministarstvima poslovi kontrole, nadzora i drugi poslovi u ovoj oblasti stavljeni u nadležnost Ministarstva finansija. Zato predlažemo da se u članu 78. stav 3. reči "Narodna banka Srbije" zamene rečju "Vlada".
Moram reći da je u ovom parlamentu sve više izraženo mišljenje da je kod ovakvog rešenja, za koje smatramo da je eksperimentalno u neku ruku, u pitanju podela moći unutar vladajuće koalicije, gde bi u okviru jedne stranke trebalo da budu svi resursi finansijske moći u našoj državi.
Dakle, mi smo protiv toga i principijelno, a u konkretnom zakonu protiv smo zato što smatramo da postoje manje riskantna i primerenija rešenja za naš poredak i vreme u kojem se nalazimo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom gospođe Gordane Čomić naš poslanički klub ostaje dosledan onome što smo zastupali u načelnoj raspravi, a to je da sistem nadzora, odnosno vid nadzora u predloženom zakonu nije dobar. Međutim, o ovom amandmanu se otvorila vrlo interesantna polemika.
Najpre smo čuli nešto što svakako ne bi valjalo da je istina, a to je da Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo finansija nije sposobno da formira jednu agenciju. Ukoliko je to tačno, to je izrazito visok stepen nesposobnosti, jer ta agencija treba samo da se bavi poslovima koji su ionako Zakonom o ministarstvima predviđeni kao poslovi Ministarstva finansija. Sve to znači da Ministarstvo finansija nije sposobno da se bavi tim poslovima. To je prvi dosta ozbiljan problem, za koji očekujem da je, u stvari, posledica atmosfere i da je to rečeno u žaru diskusije.
Nešto drugo je posebno zaintrigiralo, moram priznati i uvredilo. Već danima mi ovde govorimo o vidovima nadzora i kažemo da postoje tri. U stvari, pominje se ukupno četiri. Jedan je Ministarstvo finansija, već smo pričali o tome, drugi je agencija koja bi bila nezavisna i samostalna u okviru poslova koji su joj povereni zakonom, a treći je integrisani (mi smo ga definisali kao treći) nadzor.
Ali, ministar finansija je rekao - ne, nije integrisani nadzor, treći je centralna banka. Onda smo jasno razlučili da s jedne strane imamo integrisani nadzor, s druge strane centralnu banku, i hajde da ne mešamo te pojmove. Onda su poslanici ovde, više nas, što u načelnom pretresu, što danas, pitali - dobro, gde se ovakav sistem kakav se nama predlaže primenjuje i kakve je rezultate dao?
Svako od nas u zastupanju svog sistema je pored teorijskih argumenata dao i argumente iz prakse, odnosno pozivao se na uporednu praksu. Mi kažemo da ono što mi predlažemo postoji u nekim zemljama u tranziciji, pa smo rekli Slovenija, Mađarska, pa smo rekli da postoji u nekim evropskim zemljama kao što je Finska itd.
Neke druge kolege koje su zastupale jedan drugi sistem kažu da on postoji u Francuskoj, Rusiji itd. Ali smo, i jedni i drugi, postavili pitanje - Vlada nam predlaže nešto novo, gde postoji to što Vlada predlaže? Dobijamo odgovor da integrisani nadzor postoji u 39 zemalja. Znamo da postoji integrisani nadzor u mnogim zemljama, to je jedan viši stepen, izvedeni stepen iz ovog prethodnog stupnja. To uopšte nije sporno.
I dalje ostaje pitanje u kojim to zemljama postoji nadzor od strane centralne banke i ostaje pitanje da li je to bio lapsus. Ja ovo smatram uvredom, jer danima se već bavimo ovim zakonom i onda neko izađe i misli da toliko ne razumemo i kao odgovor na jedno pitanje da nam odgovor na nešto što ga nismo ni pitali. Mislim da to nije korektno. To me je dosta uznemirilo. Ta diskusija u parlamentu zaista ne vodi ničemu dobrom.
Što se tiče samog amandmana gospođe Čomić, sve i da ostanete pri ovom sistemu koji predlažete - za koji vas molimo da nam otkrijete, kolega Mirović je otkrio nekoliko zemalja, ali voleli bismo da čujemo i tu koja je u našem okruženju – voleli bismo da usvojite amandman gospođe Čomić. Jer, nema potrebe da mogućnost propisivanja izuzmemo iz nadležnosti Ministarstva finansija, ako već Ministarstvo finansija priznaje da nije sposobno da vrši ono što mu je Ustavom i Zakonom o ministarstvima nadležnost, a bilo je sposobno, pri prethodnim ministrima, imali smo vlade i ranije, nijedan ministar nije rekao da oni to ne mogu da rade.
(Predsednik: Vreme.)
Ne može me niko ubediti da Ministarstvo finansija nije sposobno da propiše ove uslove o kojima govorimo. Hvala na pažnji.

Poštovane koleginice i kolege, najpre na osnovu člana 86. izražavam sumnju u postojanje kvoruma, ali na osnovu člana 117. postavljam pitanje, jer mi se čini da ima više kartica nego poslanika. Daću vam odmah obrazloženje zašto ovo govorim, odnosno zašto ovo tražim. To je zato što smatram da vladajuća većina nije korektna u ovom parlamentu. Vladajuća većina pet tačaka dnevnog reda koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom, sem možda dve, objedini u jednu tačku dnevnog reda, odbije da produži vreme za raspravu, a poslanici opozicije rade danju i noću, verujte iskreno.
Vi niste pročitali predloge zakona i zato možete da se smejete, ali mi kada hoćemo da pročitamo predlog zakona treba da prođe neko vreme, treba da pribavimo određena mišljenja, znanja da bismo mogli da diskutujemo ovde i mi se pripremimo, dođemo ovde da diskutujemo, a vi em nam ne date vreme, em spajate te tačke dnevnog reda kako vam se svidi, em kasnite po sat vremena sa početkom sednice Skupštine.
Na kraju, nećete ni da nas udostojite da nas slušate, da vam kažemo ono što imamo.
Nemojte, poslanici vladajuće koalicije, toliko da ste zadovoljni i da se smejete, barem ne vi koji ste bili sa nama u prošlom sazivu. Vi znate da opozicija može da deluje drugačije i vi ste se smejali kada je tadašnja opozicija delovala drugačije. Sada imate sreću da vam sva opozicija deluje konstruktivno i pokušajte to da cenite, bar time što ćete sedeti u klupama. Ukoliko i dalje to ne budete cenili, mislim da ćete imati ozbiljnih problema, jer očigledno već sada imate probleme sami sa sobom, jer ne možete ni da se dogovorite.
Molim vas da se utvrdi kvorum i da služba proveri da li ima kartica na mestima gde ne sede narodni poslanici. Zahvaljujem.

Poštovane kolege, gospodine predsedniče, gospodine ministre, prvo primedba o dostojanstvu Skupštine. Razlog za to je što miovde donosimo zakone po hitnom postpuku. Poslednja tri meseca, manje-više, mi radimo po hitnom postupku, što onemogućava narodnim poslanicima da se adekvatno pripreme za diskusiju, a dobijamo čitave setove zakona, i neozbiljne su diskusije nakon toga.

Naravno, javio sam se za reč po Poslovniku i neću zloupotrebiti to javljanje. Javio sam se zbog toga što mislim da odredba našeg poslovnika koja predviđa ograničeno vreme za diskusiju na pet sati jeste dobra odredba. Mi treba pre svega da budemo ekonomični, ali naš rad ne sme da gubi na svom kvalitetu.

Ukoliko mi za ozbiljne tačke dnevnog reda, za objedinjene tačke dnevnog reda, kao što imamo danas, praktično, pet zakona, insistiramo da razgovaramo samo pet sati, odnosno da poslaničke grupe imaju svega po četrdesetak minuta da govore o pet zakona, prostom računicom ćemo doći do toga da jedan narodni poslanik može svega 15 sekundi i 8 stotih delova sekunde da govori o jednoj tački dnevnog reda.

Znači, ne sporim kvalitet promene Poslovnika od pre dve godine, kada smo utvrdili da treba da budemo ekonomični, ali ne smemo ići na uštrb kvaliteta. Stoga je moj predlog danas, u skladu sa članom 90. stav 3, da utvrdimo duplo vreme za diskusiju o ovih pet objedinjenih tačaka dnevnog reda. Hvala na pažnji.

Poštovane kolege i koleginice, poštovani gospodine ministre, što se tiče predloženog dnevnog reda koji smo danas usvojili, izuzev nečega o čemu ćemo verovatno još pričati, a to je još jedno ponižavanje Narodne skupštine koje se ogleda u vraćanju Zakona o akcizama iako smo se o tom zakonu izjasnili pre deset dana, mogu da izrazim zadovoljstvo što se tiče predloženog dnevnog reda, jer većina zakona koje ste predložili jesu zakoni koje je koncipirala prethodna vlada. To je dobro, govori i o vama, ali govori i o kvalitetu rada prethodne vlade i o kvalitetu tih predloga.
Stav poslaničkog kluba DS će biti konstruktivan, kao što je to bio i do sada. Za neke od ovih predloga zakona ćemo glasati.
Ali, smatramo da ste u nekim od tih predloga zakona, kao što je zakon o osiguranju gde su postojala dva nacrta, ovo je praktično treći nacrt i on se našao pred Narodnom skupštinom, izvršili određene promene koje mi ne možemo podržati. Stoga smo intervenisali amandmanima i naš stav prema predloženim zakonima će zavisiti od stava poslaničke većine u odnosu na amandmane koje smo mi predložili.
Odmah ću reći koji je naš načelan stav o ovim predlozima zakona. Što se tiče Predloga zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, to je predlog zakona koji je spreman već dve godine; naš poslanički klub stoji iza ovog predloga zakona, posebno što su neki članovi našeg poslaničkog kluba pripremali ovaj predlog zakona.
Mi ćemo ovaj predlog zakona podržati, s tim što smatramo da tu postoje izvesna ograničenja. Prvo, mislimo da se, uz svu dobru volju, efekti ovog zakona još dugo vremena neće osetiti. Nismo sigurni da će kamatne stope i cena tih kredita doživeti pad u skorije vreme i mislimo da ovde nedostaje još jedan zakon, a to je zakon o hipoteci, da bi ovaj zakon zaživeo.
Dobro je da se ovaj zakon nađe u našem pravnom poretku, u našem pozitivnom zakonodavstvu, ali njegovo stavljanje na dnevni red po hitnom postupku, posebno pošto se ovaj zakon, mislim da je to i vama jasno, neće moći odmah primenjivati, možemo ipak da ocenimo kao deo predizborne kampanje; to nije dobro, jer bi sigurno ceo set zakona bio bolje pripremljen kada bismo se bavili time u interesu građana, a ne da vodimo pri tom računa o našim političkim interesima.
Bilo bi dobro da je Vlada, na neki način, prepisala recept koji je primenila Skupština grada Beograda, odnosno Izvršni odbor Skupštine grada Beograda, posebno zato što znam da su i predsednik gradske vlade gospodin Bogdanović, a i svi drugi koji su učestvovali u tom projektu, to je projekat hiljadu stanova, sigurno spremni, voljni i bili bi vrlo zadovoljni da ih pozovete i da podelite ta iskustva sa njima.
Što se tiče Predloga zakona o osiguranju i Predloga zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, o tome ću posebno govoriti, naš stav će zavisiti od vašeg stava prema našim amandmanima, a što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji je podnela Vlada Republike Srbije, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, poslanički klub DS će ova dva predloga zakona podržati.
To su takođe predlozi zakona koje je pripremala prethodna vlada, a sadašnja vlada je izvršila neke izmene.
S druge strane, mi smo intervenisali nekim amandmanima, ali mislimo da je vrlo bitno da se taj kontinuitet ekonomske politike koja je započeta u prethodnom periodu nastavi. Verovatno svi poslanici izražavaju zadovoljstvo zbog takvog načina rada i posebno zbog sporazuma sa MMF-om, za koji se nadamo da će biti onakav kako nam je predstavljen. Ja sam poželeo sreću pre vašeg odlaska, kada smo govorili o budžetu, ali ću vas podsetiti da sam vam tada rekao da će morati dodatno da se pregovara sa MMF-om zbog našeg deficita koji je iznosio 46 milijardi dinara. Dobro, to nije tema, dobro da ste se vratili sa dobrim vestima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, posebno nas raduje da je ova vlada ostala pri tom standardu koji je uvela prethodna vlada, odnosno prethodna vladajuća većina, da javne nabavke postanu standard u poslovanju, da postanu nešto što se nikad više neće izbrisati iz našeg pravnog poretka. To je jedna filozofija, jedna funkcija koju smo uveli. Podsetiću da smo mi kroz taj zakon uveli zaštitu domaće proizvodnje, odnosno domaće ponude, koju vi dalje razrađujete i zbog toga ćete imati našu podršku za ovaj zakon, uz par amandmana.
Sada ću govoriti o onome što nam se manje sviđa u ovom setu predloga zakona. To je zakon o osiguranju. Iako je, praktično, više od 80% članova predloga tog zakona prepisano iz predloga zakona prethodne vlade, vi ste izvršili neke izmene za koje smatramo da nisu dobre. Podneli smo veći broj amandmana u nameri da se ovaj zakon ipak usaglasi sa standardima sveta kojem težimo i sa standardima koji su neophodni za kvalitetno funkcionisanje sistema osiguranja.
Drugi deo naših amandmana podnet je sa ciljem da se na neki način obezbedi bolji položaj domaćih subjekata koji se bave poslovima osiguranja. Ja ću ovde izneti dve osnovne primedbe.
Prva primedba se odnosi na poslove nadzora. Naime, ne slažem se sa interpretacijom gospodina ministra o tome kakvi su vidovi nadzora u zemljama Evropske unije. Ja ću izneti jednu drugačiju interpretaciju. Dakle, mislim da postoje tri vrste državnog nadzora. Prva vrsta nadzora jeste ona koju je pomenuo gospodin ministar.
To je nadzor koji se obavlja preko ministarstva finansija. Ministarstvo finansija formira odgovarajuću službu, a u toj službi se nalaze odgovarajući stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za poslove osiguranja; u nekim državama, kao što su Francuska i Belgija, to je malo obogaćeno time što se formira i posebna komisija nezavisnih eksperata koja verifikuje odluke od većeg značaja. Slažemo se da ovaj sistem ne primenimo kod nas.
Drugi vid nadzora jeste onaj za koji se poslanički klub Demokratske stranke zalaže. To je vid nadzora koji je bio predviđen u nacrtu ovog zakona koji je usvojila naša vlada, a taj vid nadzora podrazumeva da poslove nadzora vrši nezavisno telo koje za svoj rad odgovara vladi. To telo se može različito nazvati, može biti agencija, može biti direkcija (tako je zovu u Hrvatskoj), može biti biro. Ono je u vršenju svojih poslova samostalno i nezavisno, a poslovi koje vrši i delokrug utvrđeni su zakonom.
Ovo telo bi trebalo da ima svoj statut. Statutom se određuje organizacija, način rada, a ono što je posebno važno utvrđuju se prava, obaveze i odgovornosti lica koja predstavljaju rukovodeći organ u tom telu. Vlada imenuje organe tog tela, agencije ili biroa, nije bitno kako ćemo ga nazvati, i u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od konkretne države, direktno kontroliše rad tog organa.
Ovakav vid nadzora postoji u mnogim državama, posebno u onim državama koje su slične nama, jer su u pitanju države koje su u tranziciji. Nekima od njih ta tranzicija uspeva, očiti primer je Slovenija. Dakle, ovakav sistem postoji u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, ali i u nekim drugim evropskim državama i mislimo da je taj sistem optimalan i možda jedini mogući za poziciju u kojoj se naše društvo nalazi. Jedno je sigurno, taj sistem je proveren i ne nosi nikakve rizike.
Eventualni argumenti da je formiranje jednog takvog sistema, odnosno službe koja bi brojala izvestan broj ljudi, neki značajan izdatak za naš budžet, jednostavno ne stoje, jer u ovakvom slučaju, ako dođe do problema, veća je dara nego mera, odnosno šteta je višestruko veća i u ovakvim slučajevima jednostavno ne treba da se rizikuje zbog populističkih stavova o nekim uštedama u budžetu.
Treći sistem, tu se definitivno ne slažemo, nije sistem da centralna banka vrši nadzor. Treći sistem je u stvari jedan viši nivo drugog sistema, jedan izvedeni sistem, gde takođe postoji jedno nezavisno telo, ali to nezavisno telo vrši malo višu funkciju. Naime, ono vrši nadzor nad svim bankarskim poslovima i nad poslovima osiguranja.
To postoji u državama i finansijskim tržištima o kojima mi, nažalost, sada možemo samo da maštamo, tako da nisu tema, i u tom smislu se ne slažem sa načinom na koji je ministar izložio postojanje sistema u uporednoj praksi. Normalno, ministar je to radio u nameri da prihvatimo sistem koji nam on predlaže.
(Predsedavajuća: Da li koristite i narednih deset minuta?)
Da. Pošto sam izneo ova tri postojeća vida nadzora reći ću vam odmah koja je naša primedba.
Upravo je naša primedba u tome što ovaj zakon predviđa nešto što smatramo da ipak nije poznato u uporednoj praksi - ako ništa drugo, nije poznato kao uspešno ili nije poznato u državama koje su slične našoj - a to je da centralna banka vrši nadzor.
Imajući u vidu dva dosadašnja nacrta, imajući u vidu ovo što sam izneo, imajući u vidu praksu zemalja koje strašno liče na našu zemlju, čija je situacija u ovom segmentu identična ili slična našoj situaciji, ostaje sumnja zbog čega naša vlada ovako drastično odstupa od nečega što smo svi očekivali. Dokaz za drastično odstupanje jeste i to da nikada nikome nije padalo na pamet da izvrši druge izmene u unutrašnjem zakonodavstvu koje bi jedan ovakav predlog učinile kompatibilnim sa drugim propisima.
Dakle, takav odnos i takav iznenađujući obrt Vlade, odnosno predlagača, nažalost izaziva sumnju i, ono što smo govorili kada smo govorili o Zakonu o ministarstvima, mnogo bi bilo loše da se ova država vodi po sistemu resora ili resursa koji pripadaju određenim političkim strankama. Nažalost, ako pogledamo situaciju u kojoj se sada nalazimo i način kako je predviđen ovaj segment koji je vrlo perspektivan i vrlo bitan, videćemo da bi neko zlurad mogao da kaže da se jednostavno ovo radi, ovo novo, neviđeno rešenje primenjuje samo da bi se našlo pod okriljem jedne političke stranke.
Naravno, verujem da to nije tako ili se bar nadam da to nije tako. Smatram da je ovo jedna specifična etatizacija ovog sektora. Mogu da kažem, malo perfidna ili licemerna, da se Vlasi ne dosete, da mi to ne vidimo, ali ovo jeste etatizacija, jeste stavljanje pod kontrolu ovog sektora na jedan način koji nije primeren zemljama kojima težimo i evropskim tokovima u koje želimo da se uključimo.
Ako je neko nama preporučio taj recept, bilo bi dobro da znamo ko ga je preporučio i ako on već to nije primenio neka prvo on prvo primeni ovako nešto, neka on prvo rizikuje, pa ćemo mi posle toga, ako to vredi, da pokušamo. Imamo recepte koji su uspeli i predlažemo da primenimo uspešne recepte.
Predloženo rešenje sporno je sa aspekta unutrašnjeg zakonodavstva i zato imamo kao treću tačku dnevnog reda izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije. Znači, članovi 4, 5. i 6. zakona jasno govore koje su to funkcije sistema, koje su to funkcije Narodne banke Srbije. Član 54. koji govori o kontrolnoj funkciji Narodne banke Srbije i nikada nikome ko je taj zakon donosio i predlagao nije palo na pamet da tu sada ubacuje kontrolu, odnosno nadzor nad osiguravajućim društvima. To samo pojačava sumnju o kojoj sam malopre govorio i govori o tome koliko je ovo u stvari jedan eksperiment i nešto novo u našem pravnom sistemu.
Ovo rešenje je suprotno i Zakonu o ministarstvima. Mnogo smo se sporili ovde kada smo govorili o Zakonu o ministarstvima. Naime, članovima ovog zakona se de fakto izuzimaju iz nadležnosti Ministarstva finansija poslovi državne uprave koji se odnose na kontrolu ovog segmenta. To je izričito navedeno kao nadležnost Ministarstva finansija.
Onog momenta kada to zajedno sa logistikom, kako je predviđeno ovim zakonom, pređe na Narodnu banku Srbije više je nego očigledno da se, suprotno Zakonu o ministarstvima, jedna značajna nadležnost iz ovog ministarstva izuzima i prebacuje na Narodnu banku Srbije.
Kada smo već kod problema pozitivnih propisa, ministar je malopre pomenuo da se u principu ne menja sistem utvrđen Zakonom o preduzećima. Mislim da je dobro da se taj sistem ne menja, mada, s obzirom na neka iskustva, možemo razgovarati i o drugim segmentima, recimo o posebnom zakonu o privatizaciji osiguravajućih društava. Ali, vi kažete da se sistem ne menja.
Onda mi nije jasno zašto ste u zakon stavili odredbu člana 244. koja se odnosi na ovlašćenja Vlade da preduzme određene mere, da preduzme praktično upravljačke funkcije u osiguravajućim društvima koja posluju državnim i društvenim kapitalom, iako član 400a Zakona o preduzećima predviđa tu mogućnost, ali samo u slučajevima kada je počeo proces privatizacije i kada se utvrdi da organi upravljanja u tom preduzeću propuštanjem radnji ili određenim aktima ometaju ili sprečavaju taj proces privatizacije.
Vaša odredba je nedorečena, ne znam o čemu se radi, neka namera iza toga stoji. Da ne stoji namera, to jednostavno ne bi ni stajalo, jer se supsidijarno uvek primenjuje Zakon o preduzećima, i izmena zakona koja je inače posledica Zakona o privatizaciji.
U svakom slučaju, ostaje ozbiljna primedba u vezi sa nadzorom. Ovako koncipiran nadzor je razlog zbog kojeg ne možemo podržati Predlog ovog zakona.
Predlažemo bolje, manje rizično rešenje, provereno u situacijama istovetnim onoj u kojoj se mi sada nalazimo. To je jedan set amandmana. Molim vas da ga prihvatite; ukoliko prihvatite, sa zadovoljstvom ćemo podržati vaš predlog zakona.
Druga primedba se odnosi na specijalizaciju, dakle na imovinsko i životno ili životno i neživotno osiguranje, nije bitna terminologija. Naime, evo o čemu se radi.
Dakle, to je sve posledica direktive Evropske ekonomske zajednice iz 1979. godine.
Već u preambuli te direktive rečeno je da se razdvajanje na životno i neživotno osiguranje neće odnositi na osiguravajuće organizacije koje su već registrovane i već obavljaju, tradicionalno i stabilno, poslove i životnog i neživotnog osiguranja pod određenim uslovima, koji se uglavnom tiču vođenja odvojenog knjigovodstva i zaštite osiguranika i jedne i druge vrste osiguranja.
Znači, i oni koji su pravili tu preambulu 1979. godine, odnosno tu direktivu, imali su u vidu da je ta obaveza koja se nameće osiguravajućim organizacijama, da se bave ili jednim ili drugim osiguranjem, skupa i rizična i da će sigurno subjekte na koje se odnosi izložiti određenom iskustvu koje za njih možda može da bude i pogubno.
Kako je to dalje teklo u nekim zakonima, kao recimo u Sloveniji - oni su u samom zakonu napravili jedan izuzetak, smatraju "Triglav" svojom nacionalnom kućom i rekli su sve je to tako, mora da se izvrši specijalizacija, ali se ne odnosi na "Triglav". Znači, ljudi vode računa o svojim domaćim resursima, a razlog za to je isključivo praktične i ekonomske prirode.
Naime, radi se o tome da su vrlo važan resurs, vrlo važno i ogromno tržište, veliki izvor novca, veliki izvor biznisa upravo poslovi životnog osiguranja. Poslovi životnog osiguranja u našoj zemlji nisu razvijeni. Naša osiguravajuća društva, kakva su takva su, nisu uspela da uđu u to tržište i da taj veliki potencijal stave u funkciju i da, prosto rečeno, zarađuju novac.
Ukoliko nametnemo našim osiguravajućim organizacijama da u relativno kratkom roku, odnosno samo do 2005. godine, izvrše specijalizaciju, tj. razdvajanje delatnosti, to će za njih biti veliki izazov, a oni domaći osiguravači koji se odluče da izađu na tržište osiguranja života u toj tržišnoj utakmici će biti razočaravajući i inferiorni u odnos na stranu ponudu, u odnosu na strane kompanije. Nešto po tom pitanju moramo učiniti.
Naš predlog iz amandmana je da taj rok produžimo najmanje na 2007. godinu, kako bismo našim preduzećima, našim subjektima osiguranja, odnosno osiguravačima dali mogućnost da se koliko-toliko pripreme za tu tržišnu utakmicu, jer će u najmanju ruku biti počišćeni, nigde ih neće biti na tom veoma velikom i značajnom tržištu.
To su osnovne primedbe poslaničkog kluba DS-Boris Tadić. Spremni smo da glasamo za većinu ovih zakona, ali vas molimo za razumevanje i za jedan razuman odnos prema ovome što smo izneli.
Predlažemo da prihvatite naše amandmane, jer ćemo sigurno na taj način zajednički doći do mnogo boljih rešenja i mislim da ćemo svi biti zadovoljni i da ćemo stvoriti jednu osnovu za bolji napredak našeg društva u segmentima koje danas pokušavamo da uredimo ovim setom zakona. Hvala na pažnji.