Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se nalazi set zakona koji se odnose na vodni saobraćaj na unutrašnjim vodama, ali takođe i na saobraćaj koji se odnosi na prekookeanskim brodovima.
Ono što, pre svega želim da naglasim, to je da su izmene i dopune ovih zakona celishodne, da su one apsolutno usaglašene sa zakonskom regulativom Republike Srbije, pre svega sa Zakonom o prekršajima, ali takođe da su usaglašene i sa priznatim međunarodnim konvencijama koje se odnose pre svega, na međunarodni saobraćaj, odnosno na prekookeanski saobraćaj.
Ono što posebno želim da istaknem to je da su ove izmene i dopune zakona apsolutno u skladu i sa uočenim nedostacima u dosadašnjoj primeni zakona, te da u cilju otklanjanja tih nedostataka došlo je do njihovih izmena i dopuna.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, htela bih da naglasim pre svega, ulogu Agencije za upravljanje lukama i to u tom smislu da se sada na jedan transparentan način utvrđuju nadležnosti ove agencije. Pre svega, utvrđuje se nadležnost ove agencije kada je u pitanju sačinjavanje srednjoročnog plana za davanje koncesije. Taj srednjoročni plan za davanje koncesije mora da ima i tačan prikaz ekonomskih efekata, odnosno mora da iz toga proizilazi šta je ono što srednjoročnim davanjem u koncesiji će država Srbija dobiti, odnosno šta će to značiti za ekonomski napredak naše zemlje.
Takođe, sem srednjoročnog plana davanja koncesija Agencija za upravljanje lukama je dužna da izgradi na kraju kalendarske godine za iduću kalendarsku godinu i godišnji plan za davanje koncesija koji će takođe imati precizan i jasan ekonomski efekat davanja koncesija.
Inače, što se tiče davanja samih koncesija, koncesije mogu da se daju za lučke usluge, i one obuhvataju nautičke usluge sa rokom od pet godina, za transportne usluge sa rokom od 15 godina i za javne radove, odnosno za izgradnju lučke infrastrukture sa rokom do 30 godina. Posebno želim da istaknem da Agencija za upravljanje lukama i te kako ima saradnju sa lučkim operaterima i lučkim koncesionarima i prati šta lučki koncesionari ispunjavaju od ugovora koji su potpisali.
Ovim Predlogom zakona vidi se jako čvrsta veza, odnosno obaveze i dužnosti Agencije za upravljanje lukama, kada je u pitanju njeno izveštavanje i prema Ministarstvu privrede i prema Ministarstvu finansija, kao i obaveze Agencije za upravljanje lukama da koncesionar koji ne ispunjava uslove, a tiče se gradnje infrastrukturnih objekata, može da raskine ugovor ako te rokove ne poštuje bez obaveze da mu nadoknadi troškove radova koji su već učinjeni.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, on je pre svega, značajan sa nekoliko aspekata. Prvi aspekt sa kojeg je značajan, to je radno-pravni status pomoraca. Naime, Republika Srbija nema more, ali Republika Srbija ima preko pet hiljada pomoraca koji plove na prekookeanskim brodovima. Ti pomorci značajna sredstva putem doniraju svojim porodicama, odnosno šalju svojim porodicama koje žive u Republici Srbiji. Utvrđivanje njihovog radno pravnog statusa i te kako je značajno, a to se kroz izmene i dopune ovog zakona postiže na taj način što je domaći poslodavac dužan da ugovor o radu dostavi lučkoj kompaniji, a takođe dužan je da prijavi i Centralnom registru socijalnog osiguranja, što svakako doprinosi poboljšanju radno-pravnog, ekonomskog i socijalnog statusa pomoraca.
Član 84. takođe detaljno i precizno reguliše izdavanje pomorskih identifikacionih kartica, ali takođe, i jasno određuje šta treba da sadrži pomorska knjižica, a to je između ostalog, stepen osposobljenosti pomorca, zdravstveni status pomorca, pozicija, odnosno radno mesto na koje se on ukrcava na brod, dužinu trajanja zaposlenja na brodu i pomorska radna knjižica neće više služiti kao putna isprava kada je snabdevena vizom.
Naravno, da za izdavanje pomorske identifikacione kartice trebaju značajna sredstva, ali u ovom delu želim da pohvalim Ministarstvo građevine i saobraćaja, odnosno vaše ministarstvo, gospođo ministar, što ćete vi aplicirati kod fondova EU, kako bi se poboljšala tehničko-tehnološka opremljenost i kako bi samo administriranje trajalo što kraće, naravno u korist pomoraca.
Što se tiče zdravstvene osposobljenosti pomoraca tu moram da istaknem da su to licencirani specijalisti medicine rada, koji su prošli dodatnu obuku koja se tiče procene zdravstvene sposobnosti pomoraca. U tom smislu, jako je važno da oni budu profesionalni i nezavisni, jer pomorci moraju da budu apsolutno psihofizički zdravi i ne smeju da imaju ni jedno zakonsko ograničenje kada se ukrcavaju na brod.
Ono što takođe predstavlja dodatnu sigurnost za naše pomorce to je obaveza polise osiguranja, jer znamo da su pomorci izloženi razno raznim velikim rizicima na brodu, i polisa osiguranja u svakom slučaju, ili drugo finansijsko jemstvo i te kako je značajno sa aspekta zaštite pomoraca u slučaju povreda, nesreća itd.
Sva tri zakona imaju značajan aspekt što se tiče ekonomskog razvoja, jer vodni saobraćaj i te kako je značajan na unutrašnjim vodama, i te kako je značajan zamajac na ekonomskom razvoju zemlje. Zakoni su značajni i sa aspekta usaglašavanja sa međunarodnim konvencijama što se tiče pomoraca. I, dalje treba raditi zajedno sa Ministarstvom rada na još većem i snažnijem poboljšavanju njihovog radno-pravnog i drugog statusa, s obzirom na posao kojim se bave. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sva tri zakona.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani saradnici ministra odbrane, poštovane kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se danas nalaze dva sistemska zakona, Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci Srbije.
Moram da kažem da je cilj izmene i dopuna i jednog i drugog zakona u stvari terminološko usklađivanje, zatim otklanjanje mnogih nedorečenosti i nejasnoća koja se u prethodnim zakonima iz 2009. godine bila regulisana, kao i naravno stvaranje pravnog okvira za donošenje podzakonskih akata kako bi i jedan i drugi zakon bio implementiran u realnom životu, odnosno bio je implementiran u sistemu odbrane i sistemu Vojske Srbije.
Ono što najpre želim da kažem za zakon koji se odnosi na odbranu, to su, pre svega, nekoliko aspekata.
Prvi aspekt, to je aspekt planiranja. Za funkcionisanje bilo koje institucije je vrlo važno planiranje aktivnosti. Sistem odbrane, i te kako važan sistem za Republiku Srbije ali i te kako važan sistem za bezbednost i sigurnost svih građana naše Republike.
U tom smislu planiranje, kako dugoročno, tako i srednjoročno kako sada predviđate je i te kako važno. Samo one institucije i oni sistemi koji imaju adekvatne planove i koji naravno ispunjavaju te planove, a ovde su predviđeni i akcioni planovi gde će se na jedan koordinatorski način ispuniti sve planirane obaveze, može da bude efikasan.
Zakonom o odbrani, takođe se predviđaju nadležnosti predsednika Republike Srbije, nadležnosti Vlade, nadležnosti ministra odbrane i nadležnosti generalštaba kao najvišeg stručnog, odnosno štabnog organa u komandovanju Vojskom Srbije u ratu, u vanrednim situacijama i u miru.
Takođe, ono što želim da naglasim to je jačanje uloge inspektorata, vojnog inspektorata što i te kako značajno, a u cilju obavljanja, odnosno, a u cilju sprovođenja zakona i u cilju zakonitosti svih odluka i ono što posebno želim da naglasim, to je glava 9. koja se odnosi na vojno pravobranilaštvo, pre svega sa aspekta zaštite vojne imovine i sa aspekta zastupanja Vojske Srbije u svim onim postupcima koji se vode pred sudom.
Moram da naglasim da što se tiče vojnog pravobranilaštva ono je apsolutno u skladu sa uporedno pravnim rešenjima u odnosu na zemlju u okruženju, jer sve zemlje u okruženju imaju ili vojne advokate, ili vojne pravo branioce koji štite imovinsko pravne odnose Vojske Srbije.
Što se tiče Vojske Srbije, ono što želim takođe da naglasim, odnosno ono što želim da potenciram, to je član 33. koji se odnosi na član 72, odnosno 72b, a koji se odnosi da supružnik premeštenog podoficira, odnosno oficira koji nema stalno zaposlenje u mestu gde je podoficir, odnosno oficir premešten, ima pravo na zdravstvenu zaštitu, ima pravo na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, ima pravo na novčanu nadoknadu u trajanju od šest godina. Naravno, ove uslove i kriterijume utvrdiće Vlada Srbije.
Takođe, želim da pohvalim vraćanje činova rečnim jedinicama i to od čina potporučnika do čina viceadmirala, odnosno admirala, jer je više nego jasno da jedinice, rečne jedinice postoje da nose činove i da njima naravno u zakon treba vratiti činove koji im i pripada.
Takođe, želim da naglasim član 35, a koji se odnosi na član 75. stav 2. i 3, a koji se odnosi na to da nije moguće razrešenje podoficira, oficira i profesionalnog vojnika za vreme trudnoće, za vreme porođaja, za vreme nege i posebne nege deteta.
Moram da naglasim da u Vojsci Srbije ima ukupno 217 žena oficira, od tih 217 žena oficira, 166 je u činu potporučnica, a imamo i jednu ženu pukovnicu, ona je inače doktor nauka.
Moram da naglasim i to da su žene u Vojnu akademiju prvi put upisane 2007. godine i naravno sa ispunjavanjem onih zakonskih i proceduralnih uslova, steći će se i uslovi za napredovanje žena, odnosno za sticanje viših činova.
Takođe želim da naglasim i član 42, koji se odnosi na član 97, a koji se odnosi na vojnu službu pod otežanim uslovima, pre svega na vojnu službu onih koji rade na brodovima i drugim plovnim objektima, s obzirom da su oni izloženi povećanom riziku, odnosno riziku od jonizujućeg i elektromagnetnog zračenja radara, izloženi riziku od povećane buke, od skučenog prostora, od povećane vlage. Naravno, to su sve neprirodni uslovi. Takođe oni rade 40 sati nedeljno plus 16 sati službenog dežurstva i sve to naravno spada u povećani rizik.
Ono što takođe želim da naglasim, a odnosi se na učešće žena u Vojsci Srbije, to je da među profesionalnim vojnicima ima 2,6% žena, da ukupan broj žena u Vojsci Srbije je 8% i da je to u proseku sa zemljama u okruženju, a da ukupan broj žena u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane je 19,39%.
Takođe, želim da naglasim da se vraća naziv Ratno vazduhoplovstvo i protivazduhoplovna odbrana, što je u skladu sa nastavljanjem kontinuiteta i u skladu sa tradicijom Vojske Srbije.
Takođe, želim da naglasim da se sada utvrđuje lista kandidata za napredovanje ne samo oficira, nego i lista kandidata za napredovanje i podoficira i ta lista kandidata utvrđuje se na predlog ministra.
Na kraju želim da istaknem da je za Srpsku naprednu stranku najbitnije da građani imaju poverenje u ono što ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem radi.
Gospodine ministre odbrane, moram da kažem da građani Srbije imaju visoko poverenje u instituciju koju vi predvodite, a to je Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. Te dve institucije u svim istraživanjima, u svim anketama kod građana prepoznate su kao institucije od najvećeg poverenja. To je ono što je za Srpsku naprednu stranku jako važno, a vi ste to i konkretnim primerom, nažalost u vanrednim uslovima, ali na sreću tih građana pokazali da ste u svakom momentu zajedno uz svoje građane i da im stojite na usluzi. Sve su to razlozi zbog čega će Srpska napredna stranka podržati ova dva zakonska predloga. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, poštovani predlagaču zakona, kolega Milisavljeviću, uvaženi roditelji Zoje, pred nama je danas vrlo važan zakon koji se odnosi na obolele od retkih bolesti.

S obzirom da postoji jedinstvo izgleda svih poslanika što se tiče ovog zakona, ja ću napomenuti samo neke aspekte ovog zakona koje smatram kvalitetnijim i koji u svakom slučaju doprinose unapređenju zdravlja, pre svega obolelih od retkih bolesti. To je pre svega taj humani aspekt, a humani aspekt se odnosi na to da kompletna društvena zajednica mora da adekvatno reaguje i da se uključi u pomoć i podršku licima obolelim od retkih bolesti.

Drugi aspekt na koji se ovaj zakon odnosi je zdravstveni aspekt, što znači da mora da se pruži puna zdravstvena zaštita obolelima od retke bolesti. Kako smo već mogli da čujemo, u pitanju je 450.000 osoba, odnosno pet osoba na 10.000 stanovnika. Sem zdravstvenog aspekta koji se odnosi na ovoliki broj, ovde bi htela da dodam još nešto. Ovde je u pitanju 450.000 osoba koje su obolele od retkih bolesti. Nisu u pitanju samo te osobe. Ovo je bolest koja pogađa, ne samo decu, koja su u najvećem procentu ovih 450.000 osoba, a to je oko 85%, već ovaj broj uglavnom treba pomnožiti sa dva, a to su roditelji ove dece.

Dakle, ovde su u pitanju retke bolesti koje u stvari pogađaju i pojedince, odnosno pacijenta, ali pogađaju i kompletne porodice. To je taj socijalni aspekt i negde sam duboko ubeđena da ove bolesti spadaju u medicinsko-socijalne bolesti.

Takođe, želim da naglasim i ovaj pravni aspekt, a pravni aspekt je značajan zato što prvi put dobijamo jedan pravni okvir gde se u pravnom okviru u stvari tretiraju osobe, odnosno lica obolela od retkih bolesti.

Posebno bih želela da naglasim član 31. pomenutog zakona, a on je u stvari suštinski značajan po tome što, ukoliko se u roku od šest meseci ne uspostavi dijagnoza kod pacijenta, da u tom slučaju pacijent može da se leči u inostranstvu, na osnovu sredstava Republičkog fonda zdravstvene zaštite, a odluku o tome donosi nadležni ministar.

Sem uspostavljanja dijagnoze, koja je itekako značajna za obolele od retkih bolesti, smatram takođe veoma značajnim i preventivni rad, odnosno davanje blagovremenih i pravovremenih informacija pojedincima, porodicama, bračnim parovima, kod kojih postoji već neki rizik od genetičkih bolesti, od naslednih bolesti. Takođe, smatram i itekako značajnim davanje prenatalnih informacija, a u cilju rađanja zdravog potomstva.

Ono što želim takođe da istaknem, to je da ova Vlada, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ima ogroman demokratski potencijal. Taj ogromni demokratski potencijal ima i Ministarstvo zdravlja, na čelu sa gospodinom Lončarom, koji je prepoznao da nije važno ko je predlagač zakona, nego je važna suština, a suština je unapređenje zdravstvene politike i zdravstvene zaštite lica, pre svega dece koja boluju od retkih bolesti. Svakako da je u pitanju interes pacijenata, interes naših građana i nema dileme da će SNS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi predstavnici Advokatske komore Srbije, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu kao i set pratećih zakona koji u stvari proizilazi iz ovog zakona koji je krovni.
Ono što najpre želim da istaknem, to je da je i ova Vlada kao i nadležno ministarstvo pokazala ogroman demokratski kapacitet na taj način što nije želela da stvari gura pod tepih nego da ih izvadi i da u jednom demokratskom dijalogu sa predstavnicima advokature sa predstavnicima notara kao i ministarstvo kao predstavnik Vlade iznađe kompromisno rešenje, a krajnji cilj tog kompromisnog rešenja je u stvari dobrobit građana i funkcionisanje pravosudnog sistema na efikasan način.
Svakako da su advokati i te kako značajni deo pravosudne grane vlasti i i te kako da njihov razgovor i zajednički rad u postizanju zajedničkog i kompromisnog rešenja sa predstavnicima Vlade bio od izuzetnog, odnosno nadležnog ministarstva bio od izuzetnog značaja.
Ipak ću se fokusirati na ono što je utvrđeno Zakonom o javnom beležništvu da se utvrđuje kao javnobeležnički zapis i to pre svega iz razloga zato što smatram da se na ovaj način dodatno postiže pravna sigurnost najugroženijeg dela društva, a to je pravna sigurnost poslovno nesposobnih lica, zatim pravna sigurnosti onih koji ne vide, ne čuju, ne govore, ne znaju da čitaju i da pišu. Pravna sigurnost koja se odnosi na porodični zakon, odnosno na sporazum o izdržavanju kao i ugovori koji se odnose na hipoteke i založne izjave pod uslovom da postoji izjava koja se odnosi na pravosnažno izvršenje.
Takođe, želim da naglasim da izmene i dopuna zakona koji se odnose na porodični zakon, a koji se odnose na dopunu člana 51. Porodičnog zakona odnosi se u stvari da se priznanje očinstva može izvršiti kako pred matičarem tako i pred nadležnim organom starateljstva, odnosno pred nadležnim sudom, ali i pred nadležnim javnim beležnikom. Znamo da je priznanje očinstva u stvari pripada pravu koje se odnosi na korpus dečijih prava, da su ta prava posebno zaštićena porodičnim zakonom, da deca imaju pravo na svoj identitet i da proširivanje davanja izjave i kod javnog beležnika kada je u pitanju priznanje očinstva i te kako ima veliki značaj.
Želim da naglasim izmenu člana 161. Porodičnog zakona, a koji se odnosi na sporazum o izdržavanju koji je takođe obaveza javnog beležnika. Taj sporazum o izdržavanju uglavnom su u pitanju maloletna deca, lica poslovno nesposobna, odnosno punoletna lica, ali poslovno nesposobna ili nesposobna za rad i privređivanje.
Naravno, želim da izrazim i sve čestitke ministru pravde koji je na jedna odgovoran način prišao ovoj problematici i prišao izmeni i dopuni zakona kao i kompletnoj Vladi. Kompletna Vlada je u stvari nasledila najurušeniji ekonomski sistem, odnosno uopšte nije nasledila ekonomski sistem, a vi ste gospodine ministre, nasledili najurušeniji pravosudni sistem, jer nakon reformi 837 sudija je ostalo bez posla, a oni koji su brinuli o dostupnosti pravde građana izvestili su sudove iz pojedinih opština u kojima su oni bili i po 70 godina, pa su tako građani pojedinih opština kao što je Priboj morali četiri puta da prelaze državnu granicu i da putuju 60 kilometara do najbližeg suda. Na svu sreću vi ste tu ispravku izvršili.
Nema dileme da će SNS u danu za glasanje podržati sve ove zakone.

Amandman ne treba prihvatiti. Ovim zakonom ne može se uticati na budžete lokalnih samouprava, ali moram da istaknem kategoriju građana koji su najugroženiji i koji ostvaruju, po osnovu ugroženosti, pravo u sistemu socijalne zaštite. Za građane koji ostvaruju pravo u sistemu socijalne zaštite, a to su korisnici novčane, socijalne pomoći, u rešenju koje izdaje centar za socijalni rad stoji i broj njihovog brojili, odnosno ED broj. To rešenje dostavlja se informacionom sistemu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ti građani automatski, elektronskim putem, znači preko informacionog sistema našeg Ministarstva rada, ostvaruju pravo na popust, odnosno ostvaruju pravo i spadaju u kategoriju energetski ugroženog kupca. Znači, oni po tom osnovu nisu izloženi nikakvim dodatnim troškovima.

Takođe, korisnici prava na dečiji dodatak nisu izloženi nikakvim dodatnim troškovima, a što se tiče ostvarivanja njihovog prava na energetski ugroženog kupca. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, saradnici ministarstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, nema dileme da će SNS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.
Najpre bih se osvrnula na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju koji je već obrazložila moja koleginica, ovlašćeni predlagač Katarina Rakić i koja je istakla da je upitanju promena člana 97. Zakona o planiranju i izgradnji.
Naime, promenom ovog člana zakona postiže se privlačenje ekonomskih investitora, odnosno onih lica koji su spremni da investiraju u proizvodne kapacitete, u skladišta, u podzemne etaže, a biće oslobođeni poreza, odnosno doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. U skladu sa njim, doći će do povećanja broja zaposlenih, odnosno stvaranjem novih privrednih subjekata doći će do mogućnosti zapošljavanja građana Srbije.
Prema tome, sa tog aspekta, ove izmene i dopune zakona su itekako važne i moram da istaknem da je cilj SNS da sve zakone koje donosimo, naravno da su zakoni reformski, Zakon o planiranju i izgradnji, ali da zakoni moraju da imaju realno utemeljenje i da budu realni u realnom životu, da građani, investitori imaju koristi od njih. Ako građani, investitori imaju koristi, onda će svakako i država imati kroz poreze i doprinose.
Želim da istaknem da se radi o izmeni i dopuni Zakona o upisu prava svojine na objektima koji su upisani po posebnim propisima, a u stvari tu se radi o zabrani rušenja objekata koji su u postupku legalizacije, odnosno zabrani rušenja onih objekata koji su u tom postupku sve do pravosnažnog rešenja o legalizaciji, kao i o pravu rušenja i obustavi svih inspekcijskih poslova vezanih za rušenje onih objekata koji su u skladu sa ovim zakonom upisali pravo svojine nad tim objektima. Naravno, u katastru je stavljena zabeleška da su na osnovu tog zakona upisani i da će se naknadno pribaviti građevinska dozvola.
Prema tome, izmene i dopune oba ova zakona, koje predlaže SNS, jesu u interesu građana, jesu u interesu ekonomskog razvoja, jesu u interesu investitora i jesu u interesu funkcionalne države, odnosno u interesu Republike Srbije.
Zakon na koji bi se takođe osvrnula jeste Zakon o energetici. On je značajan, pre svega, sa aspekta implementiranja trećeg paketa, odnosno implementiranja evropskih propisa. Značajan je sa aspekta građana, onog krajnjeg korisnika, odnosno korisnika energije, običnog čoveka, iz razloga što će on moći da bira ko će mu biti snabdevač, moći će da odustane od snabdevača ako mu ne odgovaraju uslovi, bez ikakve naplate i naknade, energetski subjekt će morati blagovremeno i na vreme da ga obavesti o promeni cene, energetski subjekt će biti u obavezi da formira organizacionu jedinicu, gde će građanin, korisnik električne energije moći da uloži prigovor i da na taj prigovor traži objašnjenje i odgovor po prigovoru Osim građanina koristi od ovog zakona imaće investitori zato što će biti utvrđena jasna procedura, jasni administrativni okvir i investitori će mnogo pre doći do realizacije investicija za koje su inače planirali u ovom segmentu.
Naravno, htela bih se osvrnuti i na potvrđivanje sporazuma o korišćenju IPA fondovima iz razloga što smatram da su oni i te kako značajni sa aspekta društvenoekonomskog razvoja naše države sa aspekta jačanja svih kapaciteta Republike Srbije sa jačanja demokratskih institucija naše zemlje, sa aspekta jačanja administracije, sa aspekta jačanja regionalnog povezivanja, sa aspekta jačanja socijalne politike, socijalne zaštite, obrazovanja, poljoprivrede, ruralnog razvoja.
Naravno, sredstva koja se mogu povući za period 2014. – 2020. godina, jedna i po milijarda evra, sredstva koja su obezbeđena za 2014. godinu su u ukupnom iznosu od 62 miliona evra i ona su namenjena pre svega, za otklanjanje šteta od elementarne nepogode, odnosno od poplave koja nas je zadesila.
Na kraju bih htela samo da istaknem i da se zahvalim i ministarki Jadranki Joksimović, i ministru energetike koji su zajedno sa kompletnom Vladom i naravno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, pokazali veliku spremnost da se u vreme velike katastrofe koja je zadesila našu zemlju, svako sa svog aspekta, na najbolji način stave na raspolaganje građanima. Smatram da se i kroz povlačenje sredstava iz IPA fondova i te kako može i treba da utiče na poboljšanje života građana, odnosno običnog čoveka Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, kolege poslanice i poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, naravno da ovaj amandman nije prihvatljiv, ali ja ću se osvrnuti na deo amandmana koji se odnosi na razdeo 28, na funkciju 070, na ekonomsku klasifikaciju 472, a odnosi se na naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, gde predlagač ovog amandmana traži da se ona poveća, pa i dodatno da se obezbede sredstva u iznosu od 30 miliona dinara koja su namenjena korisnicima socijalne pomoći u Zlatiborskom okrugu.

Naravno da ovaj amandman nije prihvatljiv najpre iz razloga što je na funkciji 070, na ekonomskoj klasifikaciji 472, koja se odnosi na naknadu iz budžeta za socijalnu zaštitu. Predviđena su prava siromašnih građana i porodica koja, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, na dodatak za tuđu negu i pomoć, ostvaruju pravo na porodični smeštaj, ostvaruju pravo na profesionalnu rehabilitaciju. To su prava garantovana zakonom. Ona su jednaka za sve građane i građanke Srbije, bez obzira gde oni živeli.

Prema tome, SNS kao odgovorna zalaže se da svi građani budu jednaki pred zakonom, a ovde se odnosi na posebno osetljive građane i građanke, odnosno na posebno osetljivu kategoriju siromašnih pojedinaca i porodica.

Još nešto hoću da istaknem. Amandman ne treba prihvatiti iz još jednog razloga. Socijalna zaštita i socijalna politika i te kako su važne funkcije jedne države i lokalne samouprave, a ne smemo da zaboravimo da je temelj svakog društva ekonomija i zdrava ekonomska politika. Samo sa zdravom ekonomskom politikom i socijalna zaštita i mere socijalne politike mogu da se ostvare u još većem kapacitetu.

Takođe, osvrnula bih se i na razdeo 28. koji se odnosi na Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, na ekonomsku klasifikaciju 424, to su specijalizovane usluge, gde predlagač amandmana ponovo ističe da se poveća iznos koji je namenjen za komoru socijalne zaštite i da se taj iznos koji je povećan raspodeli za rešavanje pitanja raseljenih lica u gradovima i opštinama zlatiborskog okrugu.

Moram da istaknem da je na ekonomskoj klasifikaciji 424. da su odobrena sredstva za finansiranje komore socijalne zaštite, koja je inače formirano kao strukovno udruženje svih zaposlenih u ustanovama i centrima za socijalni rad, odnosno ustanovama socijalne zaštite, da komora ima svoje aktivnosti vezane za licenciranje kako centara za socijalni rad, tako i ustanova i znači da se bavi pre svega uskostručnim, odnosno specijalizovanim poslovima.

Sve su to razlozi zbog čega ovaj amandman i u ovom delu ne treba prihvatiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani građani predloženi amandman ne treba prihvatiti iz tri osnovna razloga.
Prvi razlog zbog koga amandman ne treba prihvatiti to je onemogućavanje jednakog pristupa pravdi. To se ogleda u činjenici što predlagač amandmana na sasvim različit način tretira državna preduzeća i privatna preduzeća, odnosno privatnim preduzećima, odnosno preduzećima sa većinskim privatnim kapitalom daje se mogućnost da sami biraju izvršitelja. Cilj predlagača ovog zakona i uopšte cilj SNS je da svi budu jednaki pred zakonom, a ne da pojedinci ili pojedine firme bilo da su one privatne ili državne na bilo koji način budu favorizovane. Znači, to je prvi razlog zbog čega ovaj amandman treba odbiti.
Drugi razlog zbog čega treba ovaj amandman odbiti je ugrožavanje načela efikasnosti koji je i te kako važno i značajno u postupku izvršenja. A kako predlagača amandmana ugrožava ovo načelo efikasnosti? Ugrožava ga na taj način što se ponovo komori daje rok od 15 dana za odgovor po zahtevu i ponovo se komori daju ovlašćenja da proverava da li je dužnik izmirio svoje obaveze pred sudom iako dobro znamo da je ta provera prethodno pitanje i da je to već rešeno, i da je ta provera već izvršena.
Prema tome, iz razloga ugrožavanja jednakog pristupa pravdi svim činiocima iz ovog društva, iz razloga ugrožavanja efikasnosti, iz razloga ugrožavanja ekonomičnosti, ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas izmena člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje je podnela ovom parlamentu poslanička grupa SNS.

Osnov za donošenje svakog pravnog akta, u ovom slučaju zakona, jeste adekvatan pravni okvir za određenu oblast, u ovom slučaju oblast izvršenja i obezbeđenja.

Međutim, za Srpsku naprednu stranku, sem adekvatnog pravnog okvira, koji svakako jeste značajan preduslov, i te kako je važna njegova primena, primena zakona i efikasnost primene tog zakona u realnom životu, odnosno u realnosti.

S obzirom da član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je donet 2011. godine, nije imao adekvatnu primenu u realnosti, da je proizvodio neke štetne posledice, to se Srpska napredna stranka odlučila za izmenu tog zakona.

Naravno da je za Srpsku naprednu stranku svaki zakon živ organizam i sem te normativne regulative i te kako treba da ima adekvatan i primeren odnos u realnosti. Osnov za mnoge zloupotrebe predstavljaju nejasna zakonska rešenja. Upravo osnov za zloupotrebe predstavljao je član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je donet 2011. godine.

Član 252. koji predlaže Srpska napredna stranka taksativno u pet stavova, odnosno u pet koraka određuje jasnu proceduru prilikom izvršenja predmeta koji se odnose na komunalne i druge usluge.

Naime, u članu 252. precizno je navedeno da izvršni poverilac mora da traži mišljenje od Komore izvršitelja, a Komora izvršitelja je dužna da u roku od pet dana dostavi spisak izvršitelja po azbučnom redu, kojim su oni upisani u imenik izvršitelja.

Naravno, ukoliko Komora ne dostavi u traženom roku, izvršni poverilac može se obratiti izvršitelju, ali ne prema mestu sedišta izvršnog poverioca nego prema sedištu izvršnog dužnika, s tim što izvršitelj mora da, uz urednu dokumentaciju izvršnog poverioca koji podnosi izvršitelju, ima i dokaz da je Komora odredila baš njega za izvršitelja, odnosno mora da postoji dokaz da Komora u propisanom roku nije poslala odgovor.

Na ovaj način samo jasnom procedurom svakako da se može ovaj član zakona i te kako učiniti efikasnijim, i te kako učiniti pravičnijim, i te kako učiniti jeftinijim, i i te kako doprineti ravnomernoj regionalnoj raspoređenosti predmeta kada su u pitanju izvršitelji.

Nema dileme da su namere Srpske napredne stranke u izmeni ovog člana zakona zasnovane na ovim načelima i pozivamo sve druge predstavnike političkih partija da u danu za glasanje podrže izmenu član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set finansijskih zakona i to dva sistemska, dva nova, dva celovita zakona i to Zakon o osiguranju i Zakon o platnim uslugama. Sem ova dva potpuno nova sistemska zakona nalaze se još tri zakona koja proizilaze iz napred navedenih zakona, a to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Zakon o zaštiti korisnika finansijski usluga i Zakon o zaštiti od pranja novca i terorizma.

Ja bih negde pronašla zajedničku nit koja se odnosi na sve ove danas zakone koji su pred nama i otprilike bih rekla da je zajednička nit svih ovih zakona, pre svega harmonizacija naših propisa sa propisima EU i direktivama EU, zatim podizanje kvaliteta, pružanja finansijskih usluga kroz poštovanje standarda EU, zatim podizanje kvaliteta upravljanja i nadzora nad davaocima finansijskih usluga i na kraju gotovo najvažnija karakteristika ovih zakona jeste zaštita korisnika finansijskih usluga.

Najpre bih želela da kažem da zakon koji se odnosi na Zakon o osiguranju je sistematičan, da je celovit. Sve pohvale za ovaj zakon jer zbilja iz Zakona proizilazi da je pitana i da se i te kako pitala struka, da je Zakon bio transparentan, da su uvažene sve one primedbe koje su bile opravdane i koje su, naravno, doprinosile kvalitetu ovog zakona.

Što se tiče Zakona o osiguranju, moram da istaknem da su ovde ispoštovane direktive EU, koje se odnose na odvajanje životnog i neživotnog osiguranja, a takođe da je ispoštovana direktiva EU, član 18. i 19. iz 2013. godine, koji se odnosi na društva za osiguranje koja sada posluju kao kompozitna društva, imaju licencu za rad, da one mogu da nastave poslovanje, ali samo pod uslovom da razgraniče obaveze, kapital i sredstva i da naravno odvojeno upravljaju životnim i neživotnim osiguranjem, kako ne bi došlo do preklapanja ove dve vrste osiguranja.

Naravno, Zakon o osiguranju detaljno razrađuje životno osiguranje, detaljno razrađuje neživotno osiguranje, detaljno razrađuje organe akcionarskih društava za osiguranje, takođe detaljno precizira koliki je to osnovni iznos kapitala koje društvo za osiguranje mora da poseduje, da bi uopšte dobilo dozvolu za rad i to je društvo za osiguranje koje se bavi životnim osiguranjem i reosiguranjem 3.200.000 evra, a društvo koje se bavi neživotnim osiguranjem 2.200.000 evra. Ovo je i te kako značajno sa aspekta solventnosti i sa aspekta održavanja ovog nivoa kapitala.

Takođe želim da istaknem da je jako značajno informisanje građana, odnosno obaveza društva za osiguranje, da kada u sredstvima javnog informisanja objavljuju svoje podatke odnosno nude svoje pakete prodaje, da je vrlo važno da ti podaci budu precizni, jasni, da budu zasnovani na stvarnim podacima, a sve iz razloga kako bi potencijalni kupac usluga imao pravovremenu i potpunu informaciju i kako bi, u stvari, on u skladu sa svojim potrebama izvršio kupovinu paketa, upravo onog koji njemu odgovara.

Zakonom o osiguranju i te kako je precizno i jasno određeno upravljanje društvima za osiguranje i to kroz četiri faze: upravljanje rizicima, koje treba da bude kvalitativno i kvantitativno, koje treba da ima jasnu proceduru, ali i te kako da bi upravljanje ovim društvima bilo što efikasnije. Razrađena je interna kontrola, interna revizija, kao i kontrola ovih društava od strane ovlašćenog revizora. U svim ovim segmentima koji se tiču povećanja efikasnosti kvaliteta upravljanja, naravno da su korišćene direktive EU. Ono što kod interne revizije treba naglasiti to je da, što se tiče sprovođenja interne revizije, osiguravajuće društvo mora imati zaposlenog na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, naravno interni revizor odgovara nadzornom odboru, ali interni revizor odgovara i NBS, umesto ranijeg dostavljanja šestomesečnog izveštaja internog revizora, sada po ovom Predlogu zakona to izveštavanje će biti tromesečno.

Izveštavanje koje ide prema NBS i te kako je značajno sa aspekta poslovanja ovih društava i ono se svodi na godišnje izveštavanje, koje se odnosi na finansijske izveštaje, na tromesečno izveštavanje i na ovo statističko izveštavanje. Takođe bih navela i mere nadzora koje NBS preduzima prema društvima za osiguranje, a te mere nadzora mogu da se kreću od opomene, pa čak do oduzimanja licence.

Sem nadzora ovim zakonom predviđen je i dodatni nadzor, a dodatni nadzor upravo je posebno značajan sa aspekta sveobuhvatne procene eventualnog rizika kojeg grupa društava, jer kod dodatnog nadzora radi se o grupi društava, može da ima a naravno sve u cilju zaštite kako finansijskog poslovanja ovih društava, tako i osiguravača odnosno korisnika koji koriste njihove usluge.

Da je NBS bila odgovorna u donošenju ovih zakona, pokazuje još jedan zakon, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde se sam pojam proširuje na preduzetnike i na poljoprivredne proizvođače, ali ne samo na poljoprivredne proizvođače nego i na članove poljoprivrednika odnosno onog ko je član poljoprivrednog gazdinstva.

Što se tiče Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, tu bi se osvrnula pre svega na jasno preciziranu proceduru zaštite korisnika finansijskih usluga, a to je i te kako važno, na smanjivanje vremena u kome finansijska institucija treba da da odgovor, a to je sa 30 dana na 15 dana. Takođe, ovde je uvedena jedna novina, pa sada korisnik finansijskih sredstava može da podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije. Propisan je i rok u kom podnosi pritužbu, ali je propisan i rok u kome Narodna banka takođe mora da odgovori korisniku finansijskih sredstava, a to je rok od tri meseca.

Ono što posebno želim da istaknem, to je da Narodna banka može da preuzima i poslove medijacije, odnosno posredovanja, da ukoliko dođe do sporazuma između klijenta i finansijske institucije, taj sporazum ima snagu izvršne isprave. On se, naravno, ne naplaćuje, on je besplatan. On se ne overava kod javnog beležnika, jer se radi o institucionalnom posredovanju. Na njega se odmah stavlja klauzula o pravnosnažnosti.

Naravno da su svi ovi zakoni koje ste danas podneli potpuno u skladu sa planom Vlade koji je Vlada donela, odnosno sa planom Vlade da su nam neophodni reformski zakoni, ne samo zato da bi bili reformski, nego su oni i te kako značajni sa aspekta polazne osnove da našim građanima bude sutra bolje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama ja danas zakon i izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji svakako jeste reformski zakon u skladu sa svim onim reformskim zakonima koje je Vlada od dana formiranja, a to je 27. april ove godine, obećala i za koje je rekla da će biti doneti.
Naravno, ovaj zakon sem što je reformski, on je vrlo značajan sa pravnog aspekta, zato što je on krovni zakon u pravnom smislu i štiti pravnu sigurnost svih učesnika u procesu planiranja i izgradnje. On je isto tako značajan sa ekonomskog stanovišta zato što jednu dosta posrnulu, a vrlo značajnu granu industrije, a to je građevinska industrija, stvara pretpostavku za jačanje građevinske industrije, koja i te kako može da bude značajan zamajac i pokretač ekonomskog razvoja naše zemlje. On je isto tako ne manje značajan i sa antikoruptivnog stanovišta. Znači, ovaj zakon je antikoruptivan zakon.
Ono što posebno želim da istaknem, to je transparentnost u donošenju ovog zakona. U tom smislu, pohvalila bih Vladu, pre svega nadležno ministarstvo. Ta transparentnost i ta javnost prisutna je od jula meseca ove godine, a to u stvari jeste i te kako dobar pokazatelj kvaliteta ovog zakona. Odlazak pogotovo svim administrativnim centrima u Srbiji, držanje okruglih stolova, uključivanje stručne javnosti, uključivanje inženjerske komore, uključivanje privredne komore, uključivanje drugih ministarstava, svakako da je značajno doprinelo unapređenju kvaliteta samog zakona. To je nešto što posebno želim da pohvalim.
Naravno, želim da pohvalim i analizu ovog zakona i upoređivanje sa uporedno-pravnim rešenjima u drugim zemljama, pre svega Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i naravno, težnja da se i u ovom zakonu približavamo evropskim standardima, odnosno standardima EU, na čijem putu i jesmo.
Ono na šta ću staviti akcenat, to je naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koja ovim predlogom Zakona o planiranju i izgradnji nema taj naziv, već se naziva doprinos za građevinsko zemljište.
Zašto želim da stavim akcenat na ovaj segment zakona? Pre svega, zato što je NALED, koji je u istraživanju utvrdio da naknada za uređivanje građevinskog zemljišta predstavlja svojevrsan parafiskalni namet, pre svega za privredne subjekte. Ovim zakonskim odredbama pokušava se da se izmeni najpre u terminološkom smislu, nije više naknada, nego je doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. Postavljen je maksimalni iznos koji lokalne samouprave mogu da koriste, a to je 10 do 15% od cene kvadratnog metra građevinskog objekta u toj lokalnoj samoupravi u momentu gradnje i naravno dati odnos između najmanjeg i najvišeg iznosa, a taj odnos je umesto ranijih 1:40 danas Predlogom zakona 1:6.
U skladu sa ovim, hoću da navedem i konkretan primer, a to je primer koji se tiče Beograda, koliko ovaj zakon unapređuje, odnosno snižava ovaj doprinos. Cena naknada za uređenje građevinskog zemljišta za jedan metar kvadratnog prostora po ranijem zakonu iznosio je 47.000 dinara, a po ovom zakonu koji se predlaže, ta cena po kvadratnom metru u Beogradu, gde je inače i najveća cena kvadratnog metra, biće 25.000 dinara, što je za 48% sniženje.
Naravno, ovim Predlogom zakona ta naknada se neće plaćati za infrastrukturne objekte, za etažne objekte, za skladišne objekte, što će i te kako unaprediti proizvodnju, kao i mogućnost zapošljavanja i novih radnih mesta.
Ono što takođe želim da naglasim, to je ta objedinjena procedura, ali sa jednog sasvim drugog stanovišta, odnosno stanovišta koje ova Vlada zagovara od svog formiranja, a to je stanovište odgovornosti svih u sistemu koji rade za interese građana i za interese investitora.
Šalterski radnici, krajnje je vreme da moramo svi da shvatimo, da svi zaposleni u javnim ustanovama treba da rade u interesu građana, u interesu skraćenja tih rokova i da u stvari javne službe postoje kako bi građanima na najbolji način izašli u susret i poboljšali kvalitet usluga.
Sve ovo što sam iznela svakako jesu razlozi zbog kojih će SNS u Danu za glasanje podržati zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi i poštovani građani Srbije, pred nama je danas na dnevnom redu Zakon o zapošljavanju stranaca. On je značajan sa nekoliko aspekata. Prvi aspekt značajnosti ovog zakona svakako je naša obaveza u usaglašavanju normativno-pravnog okvira sa standardima i sa pravnim okvirom EU.
Na putu približavanja EU svakako da naša obaveza jeste i usaglašavanje normativnog okvira pa prema tome prvi aspekt značaja ovog zakona upravo je taj. Ono što je značajno, a što Zakon o zapošljavanju stranaca reguliše, to su pitanja koja se odnose na radne dozvole, precizno i tačno je uređen sistem izdavanja radnih dozvola, precizno i tačno je utvrđen način ko izdaje radne dozvole, precizno i tačno je utvrđena evidencija koja se odnosi na izdate radne dozvole i na strance koji imaju radne dozvole, ali precizno i tačno su utvrđene su obaveze i odgovornosti kako Nacionalne službe za zapošljavanje tako i poslodavca, odnosno na isti način uređene su i obaveze poslodavca koji podnosi zahtev za izdavanje radne dozvole.
Ono što je značajno istaći to je da se kod izdavanja ličnih radnih dozvola da se one izdaju na zahtev stranca i radna dozvola je u direktnoj vezi sa dozvolom boravka koje stranac ima na teritoriji RS. Znači, uslov za izdavanje radne dozvole jeste dozvola boravka u zemlji.
Što se ličnih radnih dozvola tiče moram da istaknem da je izdavanje lične radne dozvole u članu 13. predviđena i za kategorije posebno osetljivih grupa stranaca, a što je inače i naša obaveza preuzeta iz ratifikacije međunarodnih konvencija i naravno direktiva EU i tu ću nabrojati samo od nekih kategorija stranaca, a to su žrtve trgovine ljudima, azilanti, lica pod privremenom zaštitom, izbeglice.
Ono što je značajno, a što se odnosi na radne dozvole koje se izdaju na zahtev poslodavca, to je da radna dozvola poslodavcu može biti izdata za zapošljavanje stranca ako mesec dana pre toga nije našao na tržištu rada državljanina Republike Srbije, kao i stranca sa ličnom radnom dozvolom i, naravno, obaveza je poslodavca da priloži ugovor koji se odnosi na rad stranca. Takođe, obaveza poslodavca je da u roku od 15 dana obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje da li se stranac radno angažovao ili nije.
Ono što takođe želim da napomenem to je radna dozvola koja se odnosi na samozapošljavanje. To je i te kako značajno sa aspekta otvaranja i stvaranja novih privrednih subjekata, ali su takođe precizno i jasno definisani uslovi pod kojima stranac može dobiti dozvolu za samozapošljavanje u kojoj naravno on mora da da dokaz o svojoj kvalifikaciji, o svojoj stručnosti, ali mora da da i druge dokaze koji se odnose na vlasništvo ili zakup poslovnog prostora u kome će da radi, mora da da i dokaz koji se tiče opremljenosti tog poslovnog prostora i mora da da i dokaz o broju i strukturi zaposlenih radnika, pre svega državljana Republike Srbije koje želi da zaposli.
Ono što je takođe karakteristično za ovaj član zakon, a koji se odnosi na ličnu radnu dozvolu za samozapošljavanje, to je ovaj vremenski rok od 90 dana, odnosno tri meseca u kome je poslodavac dužan da otpočne sa radom. Ukoliko u tom roku ne otpočne sa radom, izdata dozvola će se oduzeti.
Ono što je svakako važno to je i to da donošenje ovog zakona ne iziskuje nikakva dodatna finansijska sredstva koja se odnose na budžet Republike Srbije, već da će Nacionalna služba za zapošljavanje, odnosno organizaciona jedinica u okviru postoje kadrovske strukture izvršiti preraspodelu i na adekvatan način izdavati ove dozvole.
Ono što je takođe važno to je uspostavljanje te jedinstvene evidencije izdatih radnih dozvola, koje će takođe voditi Nacionalna služba za zapošljavanje. Ona je u obavezi da u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonski akt koji se odnosi na sistematizaciju radnih mesta.
Želim da naglasim vrednost ovog zakona koja se odnosi na to da u slučaju da dođe do poremećaja na tržištu zapošljavanja u Republici Srbiji, a u skladu sa migracionim kretanjima, da nadležno ministarstvo, a to je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno deo koji je nadležan za resor zapošljavanja, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije i mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje, može Vladi da predloži uvođenje kvota. Uvođenje kvota je samo u onim situacijama kada bi došlo do prevelike nezaposlenosti naših građana u pojedinim granama ili do poremećaja radne snage na tržištu.
S obzirom da je i ovo jedan od zakona koji vode u pravcu uspostavljanja pravnog okvira u skladu sa standardima EU, SNS u danu za glasanje će ga podržati. Hvala.

Predloženi amandman, naravno, treba odbiti i to iz dva razloga. Iz razloga nesvrsishodnosti i iz razloga obesmišljavanja osnovnog koncepta ovog zakona, a to je zaštita uzbunjivača, odnosno kroz zaštitu uzbunjivača borba protiv kriminala i korupcije.
Naime, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, što se tiče člana 11. htela bih da kažem da predlagač ovog zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo pravničkim, jezgrovitim i preciznim jezikom kaže da je zabranjena zloupotreba uzbunjivanja i navodi dva slučaja u tački 1. i 2. kada se vrši zloupotreba uzbunjivanja, a kada lice vrši zloupotrebu uzbunjivanja.
Predlagač amandmana traži da se u stavu 1. koji glasi, dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita, doda još - sem što je znalo da nije istinita, dostavi, odnosno nastavi da je ona potpuna i da je ona ažurna.
Postavlja se pitanje da li lice koje dostavi informaciju može da ima podatak da je informacija koju dostavlja potpuna, odnosno da je ažurna?
Naravno, ovaj zakon, a i svaki drugi zakon sastoji se od niza članova, koji se uzajamno nadovezuju jedan na drugi i koji jedan iz drugog, sem što se nadovezuju i proizilaze.
Moram da napomenem da u ovom Zakonu o zaštiti uzbunjivača u Glavi tri od člana 12. do člana 20. na precizan, jasan i koncizan način je uređen sam postupak uzbunjivanja. Što se tiče istine, moram da kažem da se pravo zasniva na osnovnom konceptu, a to je koncept istine.
Istina, naravno, podrazumeva saglasje između činjenica i stvarnosti. Sve su ovo razlozi, zbog kojih ovaj amandman, SNS ne može da prihvati.

Zahvaljujem poštovana predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, amandman naravno ne treba prihvatiti iz razloga što bi on u stvari predstavljao jednu pravnu brljotinu u članu 14. Zakona o zaštiti uzbunjivača koji se odnosi na obaveze poslodavca, odnosno na unutrašnje uzbunjivanje. Amandman je predložen na član 14. st. 4. i 5. koji su više nego precizni i jasni.
Naime, predlagač zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo u članu 14. u stavu 4. kaže da je poslodavac dužan, znači, predlagač zakona ne kaže da poslodavac može, nego se podvlači da je poslodavac dužan, što znači da je to obavezujuća norma za poslodavca da svim radno angažovanim licima, a sva radno angažovana lica su i volonteri, i oni koji rade na određeno i oni koji rade pod ugovorom i oni koji će tek biti zaposleni dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona. Ovo me podseća na dužnost poslodavca da uz ugovor o radu svakom novozaposlenom, odnosno svakom zaposlenom dostavi zakon koji se tiče zaštite zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Što se tiče stava 5. člana 14. predlagač zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo kaže da je poslodavac dužan, znači, ponovo ne stoji da može, nego da je dužan da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem. To je član 14.
Koliko je ovo obavezujuće za poslodavca vidi se iz člana 38. tačka 2. i tačka 3. gde su predviđene kaznene odredbe, odnosno novčane kazne za nepostupanje po članu 14. st. 4. i 5, gde je predviđena novčana kazna od 50 do 500.000 dinara za pravno lice, odnosno od deset do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
Htela bih da napomenem još jednu stvar. Ovo je istorijski iskorak. Ovaj zakon predstavlja istorijski iskorak u donošenju jednog pravnog okvira čiji je cilj zaštita daljeg siromašenja naše države putem korupcije i kriminala koji je bio jedan dugotrajan desetogodišnji proces i umesto da čujemo pohvale, mi ovde sve vreme slušamo neargumentovane kritike koje se najčešće iznose kroz amandmane.
Malopre sam istakla da jedan zakon predstavlja normativni okvir, ali zakon se sastoji iz više članova zakona koji su jedni sa drugim u međusobnoj vezi. Što se tiče transparentnosti i javnosti, objavljivanja na oglasnoj tabli, objavljivanja na internet stranici, precizno i jasno u članu 16, a koji se odnosi na opšti akt poslodavca, stoji ponovo da je poslodavac dužan, ne stoji da može, nego da je dužan da na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu, kao i na internet stranici poslodavca, ako naravno postoje tehničke mogućnosti, jer znate, Srbija nije samo Beograd u krugu dvojke, Srbija podrazumeva nešto mnogo više od toga pa možda negde i ne postoje tehničke mogućnosti za objavljivanje, odnosno za korišćenje internet stranice.
Znači, obaveza poslodavca da istakne opšti akt iz stava 1. ovog člana. Ono što svakako jeste ohrabrujuće to je da je obaveza ministra nadležnog, ministra pravde da u roku od tri meseca od dana objavljivanja ovog zakona donese podzakonske akte koji se upravo odnose na unutrašnje uzbunjivanje. Svi znamo da ovaj zakon stupa na snagu šest meseci od dana objavljivanja, odnosno počinje da se implementira. S obzirom da će u tom vremenu biti doneti podzakonski akti, SNS smatra da će to biti sasvim dovoljno za adekvatnu implementaciju ovog zakona u cilju borbe protiv kriminala i korupcije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set zakona među kojima i zakon o zaštiti uzbunjivača. Fokusiraću se na taj zakon, s obzirom da ga smatram istorijskim iskorakom i odlučnošću ove Vlade i nadležnog ministarstva u borbi protiv korupcije.
Svima je poznato da je programsko opredeljenje SNS stalna borba protiv korupcije i, naravno, nulta tolerantnost na korupciju. Iz ovog zakona svakako proizilazi i opredeljenje kompletne Vlade, ali i ono što je programska orijentacija SNS.
S obzirom da su moje kolege dosta toga rekle o zakonu o zaštiti uzbunjivača, ja ću se fokusirati na nekoliko osnovnih tačaka, odnosno fokusiraću se na ono za šta je ovaj zakon važan, i to sa više aspekata: sa aspekta države, sa aspekta zaposlenih u ustanovama, sa aspekta građanina, sa aspekta uspostavljanja novih vrednosnih pravila i novih vrednosnih normi.
Sa aspekta države, ovaj zakon je i te kako značajan, jer se štiti dalje siromašenje naše države i dalje siromašenje budžeta. Naime, znamo i svima nam je dobro poznato da korupcija kao karcinom razara tkivo svake države, odnosno razara pre svega ekonomiju. S obzirom da se radi o budžetu RS svakako da je ovo jedan i te kako značajan antikoruptivan zakon, i te kako značajan zakon sa aspekta očuvanja sredstava koja se nalaze u budžetu i sa aspekta smanjenja, u stvari obima daljeg siromašenja i ekonomskog propadanja društva.
Sa aspekta zaposlenih, jako je značajan ovaj zakon, jer on povećava svest kod onih koji rade da mogu u svom koruptivnom delovanju biti otkriveni. Sa aspekta građanina ovaj zakon je i te kako važan, jer ovim zakonom u stvari građaninu se vraća poverenje u demokratske institucije društva, a cilj ove Vlade i cilj SNS je svakako da u zemlji Srbiji postoje demokratske institucije koje savesno i odgovorno rade svoj posao.
Takođe, ono što bih posebno želela da istaknem, sem antikoruptivnog i vrednosni karakter ovog zakona. Naime, ovim zakonom, jasno se šalje poruka da biti pošten i biti odgovoran, biti disciplinovan u izvršavanju svojih radnih obaveza i zadataka, nikako nije mana, naprotiv, to je vrlina. To je vrlo značajno i za mlade generacije, jer svima nam je isuviše jasno da u prethodnih 10, a možda i više godina, idol jednom delu mladih bili su oni koji su kroz raznorazne koruptivne radnje i na lak način, dolazili do velikog bogatstva.
Ono što želim da istaknem, a što se odnosi na zaštitu zakona na ovaj zakon, odnosno na zaštitu uzbunjivača, to je pre svega, postupak koji se odnosi na donošenje privremene mere, kako pre sudskog postupka, tako u toku sudskog postupka, ali i po završetku sudskog postupka, dok odluka ne postane pravosnažna.
Zašto je donošenje privremene mere važno? Zato što se donošenjem privremene mere postiže trenutna pravna zaštita uzbunjivača, odnosno lica koje prijavljuje sumnju na korupciju. Sem ovog postupka donošenja privremene mere koje naravno zakon precizira da se privremena mera donosi u roku od osam dana od dana prijema zahteva za sprovođenje privremene mere, važno je napomenuti da ovu privremenu meru može pokrenuti i sud po službenoj dužnosti.
Sem privremene mere, htela bih da istaknem i obrnut teret dokazivanja, odnosno načelo obrnutog tereta dokazivanja, odnosno načelo koje podrazumeva da uzbunjivač može da navede razloge zašto je prema njemu predložena štetna radnja, a na poslodavcu je da dokaže da između štetne radnje i uzbunjivanja nema nikakvog uzročno posledičnog odnosa.
Takođe, kao jedno od vrlo važnih načela, to je načelo poverljivosti, odnosno obaveza organa da postupaju po anonimnim prijavama. Ovo smatram takođe jako važnim, jer naravno da to postupanje po anonimnim prijavama ne znači da, možda i znači da svako može da prijavi sve i svašta, ali ovde moramo da imamo poverenje u one ljude koji sprovode tačnost anonimne prijave, tako da ne sumnjamo da će one anonimne prijave koje iz raznoraznih razloga ne budu osnovane, odnosno koje nemaju nikakav osnov na sumnju za korupciju, da se po njima neće ni postupati.
Takođe ono što želim da istaknem, a što je predviđeno novim zakonom, to je obuka sudija koji će se baviti u ovim postupcima zaštite uzbunjivača. Ta obuka je i te kako značajna, to je dodatna obuka na sticanje novih znanja, sticanje novih veština, ali takođe i razmene iskustva sa onim ljudima na međunarodnom nivou koji imaju svoja iskustva u sprovođenju ovog zakona, imaju ta iskustva i znanja tih ljudi i te kako mogu da koriste sudijama koji budu zaduženi u ovim predmetima.
Takođe, vrlo važno je, sem obuke sudija da će se raditi i kampanja, odnosno da će se kroz tu kampanju građani obaveštavati šta znači uzbunjivanje i na koji način se uopšte može prijaviti uzbunjivanje. Kampanja po ovom zakonu i te kako značajna sa aspekta dobijanja pravovremenih i blagovremenih informacija što se građana tiče. Ovaj zakon je zakon protiv korupcije, zakon protiv prevare i zakon protiv loše uprave. To su razlozi zbog kojih će SNS u Danu za glasanje dati punu podršku ovom zakonskom rešenju. Hvala.