Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama su zakoni o podsticaju u građevinskoj industriji u vreme ekonomske krize i ovaj zakon SNS smatra da je nužan.
Nužan je u delu gde neophodno produžiti njegov rok na još dve godine, odnosno rok važenja do 31. decembra 2014. godine. Prethodna vlast je ubeđivala vas građane, da ekonomska kriza koja vlada u čitavom svetu je srpska velika šansa. Ta šansa se ogledala u tome što ste vi, poštovani građani i većina nas građana, došla do prosjačkog štapa, a mnoga privredna preduzeća dovedena do kolapsa. Među tim privredim preduzećima svakako su i građevinska preduzeća koja bi trebalo da predstavljaju okosnicu razvoja svake zemlje.
Ova Vlada smatra sigurno i do sada je pokazala da život ne počinje od nje. Život stalno teče i život traje. Naravno da ono što nije ispunjeno, ova Vlada ima lek, a lek je njena odgovornost na ne odgovornost prethodne Vlade.
Zašto? Zato što izgradnjom i dogradnjom i stavljanjem u funkciju ovih objekata povećaće se kvalitet života običnog čoveka i običnog građanina Srbije. Iz tog razloga SNS svakako će podržati ovaj zakon.
Što se tiče drugog zakona, a on se odnosi na Zakon o planiranju i izgradnji, mišljenje SNS je da su zakoni živi organizmi, da ono što nema realno utemeljenje u realnosti svakako treba menjati. To što nije imalo realno utemeljenje u realnosti je konverzija, ali ovim zakonom je suspendovana konverzija na godinu dana. pitanje konverzije je dosta sporno pitanje. Tom pitanju treba pristupiti i nadamo se da će biti na jedan sveobuhvatan način biti pristupljeno kada se bude sistemski izradio Zakon o planiranju i izgradnji, koji svakako predviđate da izađe na javnu raspravu u roku od šest meseci.
Šta je dobro što moram da pohvalim kod ovog zakona o planiranju i izgradnju, mada se odnosi samo na ovaj član, na konverziju? Dobro je to što je prilikom izmene člana ovog zakona konsultovana stručna javnost i sve one institucije koje treba da budu konsultovane, a to je Inženjerska komora, nevladine organizacije, asocijacije i udruženja privrednika, Američka komora.
Šta je to što se ovim zakonom želi postići? Pokretanje investicionog ciklusa, poboljšanje stanja u građevinskoj industriji i priliv finansijskih sredstava. Sve su ovo razlozi koji objašnjavaju svrsishodnost donošenja izmene ovog člana zakona i SNS, naravno, ni ovde nema nikakvu dilemu. Podržaće ovaj zakon.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama, tu je utvrđena promena pravnog statusa Direkcije za vodne puteve, kao posebne organizacione jedinice i ona će sada poslovati u sastavu Ministarstva saobraćaja. Ovim zakonom o plovidbi i lukama propisana je zabrana sidrenja na plovnom putu. Takođe, ovim zakonom propisano je izdavanje saglasnosti za izgradnju luka, precizirana sadržina tehničkih pravila za utvrđivanje brodova za plovidbu, detaljno je utvrđen program tehničkog nadzora brodova za plovidbu, propisani rokovi važenja svedočanstava o sposobnosti brodova za plovidbu, tehnički nadzor čamaca, način izdavanja brodarskih knjižica i dozvola za ukrcaj.
Takođe, ovim zakonom predviđeno je da strana plovila mogu uplovljavati u putnička pristaništa koja ispunjavaju uslove da budu otvorena za međunarodni saobraćaj. Koliko sam videla, u ovom zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, predviđa se donošenje veoma važnih podzakonskih akata i očekujem od nadležnog Ministarstva za saobraćaj da će te podzakonske akte doneti u planiranom roku od šest meseci do godinu dana.
Zašto naglašavam na ovim podzakonskim aktima? Zato što je njih mnogo, zato što je zakon samo krovni, zato što donošenje podzakonskih akata u stvari stavlja svaki zakon u život.
U prethodnom periodu i u prethodnoj Vladi, mnoge reformske zahteve smo usvajali. Nažalost, podzakonskih akata nije bilo i ti zakoni nisu mogli da budu životni i da imaju utemeljenje u realnosti.
Svakako ćemo podržati ovaj zakon. Imala sam primedbu na ovaj zakon u smislu toga što nije konsultovana stručna javnost, jer smatram da stručne javnosti u ovoj oblasti i te kako ima i da je i te kako važno mišljenje stručne javnosti iz oblasti brodarstva i vodnog saobraćaja, ali ste me vi donekle vašim objašnjenjem ubedili u ispravnost ovog zakona.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana ministarko, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Priboja, poštovani građani i građanke Srbije, osvrnuću se na Zakon o javnim preduzećima, osvrnuću se na Zakon o privatizaciji i osvrnuću se na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.

Javna preduzeća su osnovana za obavljanje strateških delatnosti u Republici Srbiji, u AP i u jedinicama lokalne samouprave. Poštovani građani Srbije, delatnosti od opšteg interesa, koje su utvrđene ovim zakonom, su delatnosti u oblasti proizvodnje i distribucije električne energije, u oblasti proizvodnje i prerade nafte, u oblasti istraživanja, proizvodnje, prometa, distribucije prirodnog i tečnog gasa, u oblasti upravljanja nuklearnim objektima, u oblasti izdavanja "Službenog glasnika", u oblasti informisanja, u oblasti korišćenja i unapređenja dobara od opšteg interesa, kao što su putevi, vode, šume, banje, u oblasti upravljanja otpadom, u oblasti komunalnih usluga.

Naravno, osnivač javnih preduzeća može da bude Republika Srbija, odnosno Vlada kao i organi koji su Statutom AP i Statutom lokalne samouprave, utvrđeni kao osnivači, a to su, uglavnom, skupštine autonomnih pokrajina i skupštine lokalnih samouprava.

Zakon o javnim preduzećima je značajan u nekoliko segmenata. Najznačajniji segment je uvođenje profesionalizacije i odgovornosti u upravljanju kako direktora, tako i članova nadzornog odbora. Drugi značajni segment ovog zakona je utvrđivanje odgovornosti, naravno, kroz uvođenje instituta razrešenja ponovo organa upravljanja, i direktora i nadzornog odbora.

Još jedan segment koji je vrlo važan je transparentnost u radu. Šta podrazumeva transparentnost u radu javnih preduzeća? Transparentnost u radu javnih preduzeća podrazumeva to da su javna preduzeća dužna, u skladu sa zakonom, da do 1. decembra tekuće godine dostave program poslovanja za narednu godinu osnivaču. Program se smatra usvojenim tek onda kada na njega saglasnost da osnivač.

Naravno da program poslovanja nije skup, nije deskripcija, niti skup lepih želja. Program poslovanja javnog preduzeća treba da sadrži i te kako značajne elemente, i to elemente koji se odnose na politiku, na prihode preduzeća, na projektovane rashode po opozicijama, na politiku raspodele dobiti preduzeća, na politiku pokrivanja gubitka preduzeća, na tačno utvrđene kriterijume za raspodelu pomoći, na tačno utvrđene kriterijume za nadoknadu članovima nadzornog i upravnog odbora, na tačno utvrđene kriterijume za propagandu, na tačno utvrđene kriterijume za sportske aktivnosti.

Naravno, planovi javnih preduzeća, odnosno programi javnih preduzeća moraju biti usklađeni sa politikom Vlade, posebno u delu koji se odnosi na cenu komunalnih usluga i u delu zarada i zapošljavanja. Moraju biti usaglašeni sa projektovanom politikom Vlade u delu cena i usluga, iz razloga da se ne bi desilo da pojedini delovi na teritoriji države Srbije plaćaju, odnosno da pojedine lokalne samouprave plaćaju nesrazmerno visoke cene komunalnih usluga.

Što se tiče javnosti u radu, prilikom izbora direktora, naravno, ministarstvo kao organ koji je nadležan za raspisivanje konkursa za izbor direktora, na internet stranici je dužan da objavi uslove za imenovanje direktora, a takođe je konkurs dužan da bude objavljen u "Službenom glasniku" Republike Srbije, u "Službenom listu" lokalne samouprave kao i u jednim godinama koje su čitljive, odnosno dostupne na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Još jedan mehanizam koji se uvodi je mehanizam tromesečnog izveštavanja, jer su javna preduzeća u zakonskoj obavezi da izveštavaju nadležna ministarstva, i to, svoja resorno ministarstvo, Ministarstvo finansija, Ministarstvo rada, o usklađenosti projektovanih i realizovanih aktivnosti.

Svako javno preduzeće, svaka lokalna samouprava i svako ministarstvo, ako je imalo i jedan projekat, a sigurno da je imalo, gde su konkurisali za sredstva EU, svakako da su im ove procedure jasne, jer niko ne može da daje novac i niko ne može da troši sredstva građana Republike Srbije, a da za to nema povratnu informaciju i da ne postoje kontrolni mehanizmi.

Takođe, javna preduzeća su dužna da jednom mesečno dostavljaju izveštaje Ministarstvu finansija o rokovima izmirivanja svojih obaveza prema drugim privrednim subjektima.

Srpska napredna stranka smatra da je svaki zakon, pa i Zakon o javnim preduzećima, jedan živi organizam, živi organizam utemeljen u realnosti, ali da kao živi organizam i kao živo tkivo su omogućene izmene, a u smislu osavremenjivanja samog zakona, kako nam zakoni, kao što je do sada bio slučaj, ne bi ostajali prazno slovo na papiru.

Srpska napredna stranka smatra da su profesionalci, visoko obrazovani stručni kadrovi, doktori nauka, magistri nauka i ljudi sa akademskim obrazovanjem sa najmanje četvorogodišnjim fakultetskim obrazovanjem najznačajniji potencijal u Republici Srbiji, a svakako to su kriterijumi koji se odnose i na članove nadzornog odbora, ali i kriterijum koji se odnosi na izbor direktora javnog preduzeća. Kontrola finansijskog upravljanja javnog preduzeća je uslov za smanjivanje korupcije i koruptivnog delovanja u javnim preduzećima, a borba protiv korupcije je strateško opredeljenje SNS.

Uvođenje procedura, uspostavljanje jasnih pravila svakako da doprinosti demoktratizaciji svakog društva, pa i demokratizaciji Republike Srbije. Uvođenje jasnih procedura u ovom smislu doprinosi i privrednim preduzećima, jer su ovo privredna preduzeća koja pružaju usluge od životnog značaja za građane Srbije.

Drugi zakon na koji želim da se osvrnem jeste Zakon o privatizaciji. Ovaj zakon je značajan sa dva aspekta. Svi znamo da je neizvesnost najgori saveznik u privrednom poslovanju svakog preduzeća, a neizvesnost je takođe loš saveznik mnogim zaposlenima koji rade u preduzećima u procesu restrukturiranja. Zakon je značajan u tom smislu što određuje vreme kada nije moguće prinudno naplaćivanje, odnosno prinudno potraživanje novčanih sredstava i ostavlja se mogućnost preduzećima u restrukturiranju da do tog roka, a to je jun mesec 2014. godine, iznađu mogućnost za opstanak kroz pronalaženje strateškog partnera ili na neki drugi način.

S obzirom da dolazim iz Priboja, ponovo moram da uputim apel ministru finansija i privrede, koji nije ovde, a vi ćete mu svakako, gospođo ministarka, to preneti. Fabrika automobila u Priboju je jedno od preduzeća koje se nalazi u procesu restrukturiranja. Očekujem da će menadžment FAP-a u saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede pronaći strateškog partnera kako se kapije Priboja, kao grada, ne bi zauvek zatvorile.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, on je značajan sa aspekta pravne sigurnosti, tzv. kompozitnih društava, odnosno društava koji još nemaju razgraničeno životno i neživotno osiguranje. Oni su bili dužni da do 31. decembra ove godine Narodnoj banci Srbije dostave dokaz o razdvajanju životnog i neživotnog osiguranja. Međutim, taj rok se produžava do 31. decembra 2013. godine.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, ugovori koje je potpisala Republika Srbija sa Republikom Makedonijom i Republikom Slovenijom predstavljaju i te kako važne međunarodne ugovore iz oblasti pravosuđa, a u cilju efikasnije zaštite prava i interesa država, kao i prava i interesa državljana.

Ovi ugovori su takođe i te kako značajni u jednoj koordinisanoj akciji i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pranja novca. Organizovani kriminal i korupcija ne poznaju granice, tako da su međunarodni ugovori sa tog aspekta i sa aspekta snažne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i te kako značajni.

Najpre bih se bazirala na Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, iz razloga što sam negde prepoznala da se oni najviše odnose na građane i u tom smislu bih htela nešto više da kažem.

Pod građanskim stvarima podrazumevaju se predmeti koji se odnose na statusne, na porodične, na radne, na privredne, na imovinsko-pravne odnose fizičkih i pravnih subjekata. Pod krivičnim stvarima podrazumevaju se predmeti koji se odnose na krivična dela, na privredne prestupe i prekršaje. Pravnu pomoć svakako pružaju sudovi, ali i drugi državni organi u skladu sa svojim propisima, kao što su npr. centri za socijalni rad, a sve u zavisnosti i od prirode predmeta. Pravna pomoć se ogleda u pružanju obaveštenja, u dostavljanju predmeta, u preduzimanju procesnih radnji koje se tiču uviđaja, pretresa, veštačenja, uzimanja izjava, ali naravno i u primeni određenih mera kao što je, npr. mera kontrolisane isporuke. Pravna pomoć se ogleda i u preuzimanju sudskih i arbitražnih odluka. Naravno, pravna pomoć se pruža u vidu zamolnice. Pravna pomoć se pruža u skladu sa propisima zamoljene države, a u nekim slučajevima može i u skladu sa onim što se traži u zamolnici, ukoliko se ne remeti pravni poredak zamoljene države.

Ono što je važno da građani znaju, a to je da javne isprave koje izdaju sudovi, javni beležnik, izvršitelji kao i drugi državni organi koji u skladu sa propisima pružaju pravnu pomoć, ukoliko su overeni službenim pečatom i potpisom imaju snagu javne isprave i mogu se koristiti pred organima drugih država.

Ono što su države ugovornice, Republika Srbija i Makedonija takođe dogovorile, to je dostavljanje izvoda iz kaznene evidencije za državljane drugih država i ti izvodi se dostavljaju u roku od šest meseci. Izvodi iz matične knjige i pravosnažne sudske odluke, države ugovornice dostavljaju u roku od tri meseca, a izvod iz matične knjige umrlih dostavljaju odmah. Naravno, u ovom ugovoru predviđene su i doduše samo dve okolnosti kada se pravna pomoć ne pruža. To su dve okolnosti i one se odnose na to ako delo koje je naznačeno u zamolnici nije krivično delo za zamoljenu državu, naravno po pravu, iako zamoljena država ima mišljenje da je delo iz političkog ili vojnog domena i u tom slučaju se zamolnica odbija.

Naravno i drugi ugovori koji se odnose na izručenje državljana, a u pitanju su izručenja isključivo za dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, i te kako su značajni u borbi i rešenosti države Srbije da se poveže sa drugim državama, pre svega sa svojim susedima kako bi u ovoj borbi bila što efikasnija. Takođe i zakon koji se odnosi na izvršenje krivičnih sankcija i te kako je značajan za državljane naše države koji su državljani ili imaju prebivalište u našoj državi iz razloga što se procenjuje da će resocijalizacija u našoj državi biti svakako efikasnija i kompletnija, a polazeći od načela humanosti.

Srpska napredna stranka nema dilemu kada je u pitanju glasanje, odnosno potvrđivanje ugovora koji su pre svega pravno utemeljeni, koji su svrsishodni, opravdani i korisni. Svrsishodni kako za državu Srbiju, tako i za građane Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsedavajući, uvažene kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, moje je pitanje je upućeno ministru finansija i privrede. Ono glasi – da li i u kom roku se može pomoći fabrici automobila u Priboju u pronalaženju strateškog partnera ili na drugi način kroz podsticaj i stvaranje povoljnih uslova? Zašto? Da ne budem patetična, znam da u mnogim gradovima Srbije ovakvih preduzeća ima, ali između građana Priboja i fabrike automobila je znak jednakosti. Pitanje opstajanja, života na ovom prostoru vezan je isključivo za privredni oporavak fabrike automobila u Priboju.

Prethodni režim, odnosno prethodni režimi svojski su se trudili da se Srbija završava negde na Zlatiboru. Naime, Priboj je pogranična sredina. Priboj je siromašna sredina. Priboj je jedina opština u Republici Srbiji čiji građani, sa dve trećine njene teritorije, da bi došli do sedišta i svih važnih institucija četiri puta treba da pređu državnu granicu. Država i sada učestvuje u subvencijama ovog preduzeća. Bivši režim svojski se potrudio da iz Priboja iseli sve važne institucije, kao što su sud, organ za prekršaje, Nacionalna služba za zapošljavanje, šumsku upravu i mnoge druge institucije.

Zašto je ovo pitanje upućeno baš ministru finansija i privrede? Iz prethodnog pozitivnog iskustva radnika "FAP", jer se u jednom prethodnom periodu ministar Dinkić lično angažovao da se proizvodi fabrike automobila, odnosno kamioni nađu na tržištu Republike Srbije putem kupovine od strane javnih komunalnih preduzeća. Statistika, kao nauka, je neumoljiva igra brojki, tačnih brojki. Demografi prognoziraju, s obzirom da su migracije stanovništva, i sada sa ovog područja, velike, da ukoliko ova vlada i ministar Dinkić ne učine nešto da do ekonomskog oporavka opštine Priboj dođe, prilikom sledećeg popisa stanovništva u ukupnoj strukturi stanovništva najveći procenat činiće starci.

Moje drugo pitanje odnosi se na ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike, a ono glasi – da li i u kom roku se planira izrada socijalne karte, kao najznačajnijeg dokumenta u merenju socijalno-ekonomskog stanja stanovništva jedne države, ali i kao značajnog parametra u izradi mnogih strateških dokumenata, pre svega iz oblasti socijalne zaštite? Razlog za postavljanje ovog pitanja je jednostavan. Nepostojanje socijalne karte, kao najznačajnije baze podataka socijalno-ekonomskog stanja stanovništva. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarka, kolege poslanici, Zakon o upravljanju migracijama je odgovor jedne odgovorne vlade prema ovom značajnom problemu.

Naime, u Zakonu o upravljanju migracijama pošlo se od strateškog dokumenta, odnosno od strategije upravljanja migracijama, od njenog strateškog cilja i naravno, od akcionog plana koji za 2011. i 2012. godinu predviđa utvrđivanje zakonskog okvira, kako bi Komesarijat za izbeglice radio na prikupljanju podataka, a u cilju profilisanja migracione slike Republike Srbije.

Dva su ključna elementa, odnosno ovog zakona o upravljanju migracijama, a to je davanje novih nadležnosti Komesarijatu za izbeglice, koji bi trebalo da nastavi da radi kao Komesarijat za izbeglice i migracije, i naravno, utvrđivanje jedinstvenog sistema prikupljanja, analiziranja, obrađivanja, čuvanja zaštite podataka koji su od značaja za utvrđivanje migracionog profila Republike Srbije.

Ono na šta bih ja želela posebno da skrenem pažnju, to su član 10, 12. i 13. pomenutog zakona.

Naime, članom 10. reguliše se obrazovanje saveta za migracije na lokalnom nivou i ono na šta ja želim da skrenem pažnju, u pozitivnom smislu, to je da su članovi saveta za migracije na lokalnom nivou, sem predstavnika izvršne vlasti lokalne samouprave i predstavnici centra za socijalni rad, predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici MUP, poverenik i organi opštinske uprave, ali u skladu sa specifičnostima pojedinih opština, u sastavu ovih saveta mogu ući i drugi sistemi na lokalnom području, kao što je sistem obrazovanja, kao i udruženja migranata, što smatram jako značajnim, jer samo kroz participaciju i aktivno učešće ovih lica migranata, mogu se donositi adekvatni planovi i programi na lokalnom nivou.

Što se tiče članova 12. i 13. oni se odnose na obezbeđivanje smeštaja licima kojima je priznato pravo na povratak, na osnovu sporazuma o readmisiji i naravno smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište.

Ono na šta posebno hoću da skrenem pažnju, to je da i kroz ove članove zakone dolazi do umrežavanja sistema koji se bave raznim segmentima života migranata, a to je Komesarijata za izbeglice i centara za socijalni rad, kod onih posebno ranjivih društvenih grupa, a tiču se starih, bolesnih i iznemoglih lica u posebnom psihofizičkom stanju i naravno, dece bez roditeljskog staranja.

Ova lica na osnovu akta centra, smeštaju se u ustanove socijalne zaštite, smeštaju se na porodični smeštaj ili se smeštaju kod drugih pružalaca usluga. Kompletne troškove njihovog smeštaja snosi Komesarijat.

Nadamo se da će donošenjem podzakonskih akata, a predviđeno je ovim zakonom da se donesu u roku od godinu dana, još detaljnije biti određeni članovi ovog zakona, još detaljnije razrađeni.

SNS svakako će podržati donošenje ovog zakona, jer smatra da je bolje imati zakon, nego nemati zakon, odnosno da imanje zakona je i te kako napredak za državu, a nemanje zakona vodi u haos.