Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je danas set zakona iz saobraćaja i ono što na samom početku mogu da kažem, to je da će SNS podržati ovaj set zakona.
Fokusiraću se na dva zakona. Prvi zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, koji je značajan sa tog aspekta što predviđa da benzinske pumpe postaju sastavni deo javnog puta. To znači da će država u narednom periodu putem eksproprijacije zemljišta, na planski i uređen način određivati mesta na kojima će biti postavljene benzinske pumpe, da nam se ne bi desilo ono što se inače dešavalo do sada, da benzinske pumpe budu postavljene na razdaljini od pet do deset metara jedna od druge, i da na taj način otežavaju pristup, te usluge građanima. To je jedan od razloga zašto smatram da je ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima značajan. Takođe, značajan je i sa aspekta povećanja budžeta, jer će benzinske pumpe plaćati naknadu za korišćenje tog zemljišta dugoročno upravljaču puteva.
Ono na šta bih želela da se fokusiram malo više, to je Zakon o pomorskoj plovidbi, pre svega iz razloga što je on proizišao upravo iz potrebe da se usaglasi naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, pre svega sa Konvencijom o radu pomoraca koju je ova Skupština ratifikovala. Naime, za drugi kvartal 2013. godine predviđena je poseta Evropske agencije za bezbednost plovidbe, a koja se tiče nadzora o vršenju obuke pomoraca, kao i nadzora rada onih državnih ustanova i svih drugih subjekata, koji se bave iz oblasti pomorstva. Broj pomoraca u našoj zemlji svakako je veliki. On je preko 5.000. Veliki deo naših državljana plovi na prekookeanskim brodovima, pod stranim zastavama. Oni mesečno uplaćuju veliku svotu novca na račune svojim članovima porodica, ovde u Srbiji.
Ovo usaglašavanje Zakona o pomorskoj plovidbi sa evropskim zakonima, takođe značajno i za sve ove ljude, kako se Republika Srbija ne bi našla na crnoj listi zemalja i kako naši pomorci ne bi došli u nezavidan položaj.
Ono što želim da pohvalim, to je pre svega, licenciranje agencija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju pomoraca, upravo sa tog aspekta što sada po ovom zakonu, agencije za posredovanje ne mogu da naplaćuju sredstva u posredovanju od pomoraca, nego to naplaćuju od poslodavaca. Taj iznos koji su pomorci do sada morali da daju, otprilike oko 200 evra, ali nije ni to toliko strašno, koliko je strašno da su ove agencije za posredovanje u zapošljavanju pomoraca, uglavnom u najvećem delu bile u zoni sive ekonomije, što znači da najveći broj ovih agencija nije imao potpisane sporazume sa međunarodnim kompanijama za pomorsku plovidbu.
Nadam se da će ovaj član zakona koji predviđa sada drugačiji način rada ovih agencija za posredovanje doprineti značajno i položaju pomoraca.
Želim da napomenem da je ovo standard inače koji je bio predviđen 1996. godine i da do sada najveći broj tih agencija nije poštovao, odnosno nije sprovodio ovaj standard.
Što se tiče drugog standarda koji ni jedna agencija, a koja postoji za posredovanje u zapošljavanju pomoraca, nema ispunjen, to je ovaj standard za upravljanje kvalitetom.
Ovde u ovom zakonu vidim da je predviđeno da u roku od godinu dana, s obzirom da to iziskuje veće materijalne troškove, agencije za posredovanje, od dana dobijanja dozvole, regulišu i pitanje upravljanja kvalitetom.
Ono što je takođe dobro, a što je u skladu sa SZO i u skladu sa Međunarodnom organizacijom rada, to je licenciranje zdravstvenih ustanova koje se bave lekarskim pregledom pomoraca.
Naime, po preporuci SZO, zdravstvene ustanove koje se bave lekarskim pregledom pomoraca, moraju da budu licencirane, na taj način što će specijalisti medicine rada proći dodatnu obuku, odnosno kurs iz pomorske medicine, kako bi mogli na kvalitetan i validan način da izdaju lekarska uverenja za pomorce koji plove na prekookeanskim brodovima. Sem propisanog obrasca, za izdavanje lekarskog uverenja, ovim predlogom zakona, predlaže se i vođenje zdravstvenog kartona za pomorce i sam lekarski pregled je jako značajan i mislim da specijalisti medicine rada upravo iz oblasti pomorske medicine, treba i da ga daju, iz razloga što su pomorci, iz preventivnog razloga, jer su izloženi posebno otežanim uslovima što se tiče buke, isparavanja itd.
Ono što bih htela da zamolim ministra i ono što otprilike negde prepoznajem kao nedostajuću kariku u ovom zakonu, to je što je za donošenje ovog zakona, u glavnoj diskusiji su učestvovali, kako vi navodite samo predstavnici privatnih subjekata koji se bave posredovanjem uz zapošljavanje pomoraca.
U cilju zaštite pomoraca i njihovog prava, molim vas da preduzmete aktivnosti kako biste uspostavili kontakte sa Udruženjem pomoraca, ali i Srednjom školom za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, koja dugi niz godina postoji u Beogradu i koja školuje kadrove za nautiku, kao i kadrove za tehnički rad u utrobi broda. Oni poseduju pomorske oficire i ljude koji su jako motivisani u ovoj struci.
Takođe, htela sam da vam ukažem na još jedan problem, a to je da su naši pomorci koji plove pod zastavom Paname, na primer, došli u situaciju da budu iskrcani s broda upravo zato što neke zemlje kao što je Panama insistiraju da pasoš, breveti i pomorska knjižica budu izdati iz jedne zemlje. Uglavnom se do sada radilo o tome da su naši državljani dobijali pomorsku knjižicu u Lučkoj kapetaniji u Beogradu, da su imali naše pasoše, a da su za brevete odnosno za licence morali da odlaze u druge zemlje, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, kako bi se uopšte ukrcali na prekookeanske brodove.
Ovaj zakon predstavlja korak više u zaštiti pomoraca, posebno što se tiče nekih njihovih osnovnih prava koji se odnose na radno vreme, na njihovu zdravstvenu zaštitu, itd. Ali, svakako da u ovoj oblasti treba i dalje raditi, kako bi se položaj pomoraca na najbolji način zaštitio, a i država svakako imala korist od toga, s obzirom na novčane iznose koje pomorci moraju da plate drugim državama za dobijanje bremeta i sertifikata. Hvala.