Dame i gospodo narodni poslanici, odnosno vi koji sačinjavate ovde većinu i koji ste predložili i možda ćete i glasati za ovaj zakon, očigledno da vas je uspeh jednog predsedničkog kandidata dr Vojislava Šešelja i u prvom i u drugom izbornom krugu naterao da povučete veoma hitne i nedovoljno promišljene poteze.

U prvom krugu Vojislav Šešelj je, uprkos medijskoj blokadi i uprkos angažovanju desetina angencija koje su mu davale do 10% biračkog tela, osvojio skoro 24% glasova i time pokazao, uz pobedu u drugom krugu, kada je naš poziv na bojkot prihvaćen, da će ponovljeni izbori odslikati potpuno drugačije raspoloženje birača.

A kako i ne bi bilo tako. Mesec dana sam putovao Srbijom i samo sam po masovnom odzivu policajaca u pojedinim gradovima mogao da zaključim da u tim gradovima, tog dana, miting drže Labus ili Koštunica. Naroda nije bilo. Bilo je policije. Kod nas je bilo naroda, a nije bilo policije.

I šta sada? Umesto da Vlada radi dobro, da predsednik Jugoslavije radi dobro, vi menjate zakon i smanjujete cenzus. To se nadovezuje na poteze koje ste vukli pre raspisivanja izbora. To se nadovezuje na ovde izmenjeni sastav, kompletan sastav RIK-a na mesec dana pre raspisivanja izbora, tako da vam RIK, u stvari, čini DOS.

To se, zatim, odnosi i na nepostojanje jedinstvenog biračkog spiska. Nikada ne bih ovo izgovorio što ću sada, ali imam obavezu, zamoljen sam od porodice Vitaković, mojih prijatelja iz Kragujevca, da bar na neki način pokušam da ublažim njihov bol time što ćete svi saznati šta vam rade opštinske uprave kada sačinjavaju biračke spiskove. Trećeg oktobra 2002. godine Gradska uprava u Kragujevcu, Sekretarijat za opštu upravu, sekretar Sekretarijata Slavica Nikitović donela je rešenje da se upisuje u birački spisak grada Kragujevca Vitaković Neda po osnovu sticanja punoletstva. To rešenje je dostavljeno porodici Vitaković, a mala Neda je poginula 1991. godine u saobraćajnom udesu. To je izazvalo šok u kući, teške traume, a to vam je još jedan upisani birač više od onih koji nikada neće moći da izađu na izbore.

Da ne pominjem slučajeve u mom komšiluku, imena mogu da govorim neprekidno, nije ni važno, uglavnom biračke spiskove vodite kako vam to odgovara. A sada amandmanom, odnosno Predlogom zakona uvodite izbornu jedinicu, jedinicu lokalne samouprave u igru, dajete joj u četiri tačke ovlašćenja, prava. Jedno od njih je da vrši tehničke pripreme za izbore, a to je ovlašćenje RIK-a, a onda u dve tačke kažete da izborna jedinica lokalne samouprave dostavlja izvod iz biračkog spiska biračkom odboru. U drugoj tački da izborna komisija jedinice lokalne samouprave izborni materijal sa biračkog mesta i izvod iz biračkog spiska dostavlja

posle obavljenog glasanja RIK-u.

Amandmanom koji ste danas usvojili nezakonito - jer ne postoji osnov da Odbor za pravosuđe sada dok traje rasprava, nije ni počela rasprava o Predlogu zakona, daje amandman na Predlog zakona, i vi to vrlo dobro znate, odbori mogu da daju samo amandmane kojima se usklađuju već prihvaćeni amandmani - amandmanom Odbora za pravosuđe, koji ćete vi valjda da prihvatite ili nećete, ali ako ga je prihvatio predlagač, postao je i sastavni deo Predloga zakona, proširuju se prava izborne komisije jedinice lokalne samouprave.

Olako ste čitali amandmane SRS. Nama nije bio cilj da osporimo zakon, potrebu donošenja zakona.

Mi nismo imali mogućnosti da proširujemo ono što ste vi predložili, samo smo vam tehnički sređivali ono što ste predložili. Pa valjda je normalno da ta izborna jedinica lokalne samouprave postupa po aktima RIK-a. Odbor za pravosuđe kaže - između dva izborna kruga, RIK, na osnovu rešenja opštinskih sudova, upisivaće birače koji su stekli punoletstvo ili nisu bili upisani. Kako će kada su birački spiskovi kod izborne komisije jedinice lokalne samouprave, i šta je onda RIK, ako sve poslove preuzme izborna komisija jedinice lokalne samouprave.

Šta se još dešavalo u ovim izborima - RIK je pokušala da obrazuje kolegijum RIK-a, da ga sačinjavaju predsednik, zamenik predsednika, sekretar, zamenik sekretara i dežurni član RIK-a, da taj kolegijum izdaje saopštenja i da drži konferencije za štampu. RIK, neki članovi RIK-a, a lako je ustanoviti koji, sakrili su od RIK-a izveštaj MUP-a Srbije, koji je po službenoj dužnosti pregledao dokumentaciju kandidata za predsednika Srbije i ustanovio da šest kandidata ne ispunjavaju uslove da budu na izbornoj listi.

Tek kada smo mi, verovatno i neki drugi predstavnici nekih kandidata, dobili iz policije izveštaj da su oni to poslali RIK-u, ali da to neko tamo krije, i kada smo alarmirali na RIK-u, pojavilo se to mišljenje - tobože, kasno, po odluci Vrhovnog suda Srbije. Jedinstveni birački spisak ne postoji. A onda, u RIK je stigao neki CD, za koji je rečeno, bez oznake, bez potpisa, bez overe, da je to CD iz Ministarstva za upravu, kako se već zove, za koji je rečeno da je to jedinstveni birački spisak. Kada su pozvali stručno lice iz Narodne skupštine da na kompjuteru otvori taj spisak, on je ustanovio da je to bezvredni CD, da on ne može da se otvori i da na njemu najverovatnije nema ništa.

To je rad RIK-a. Najlakše je smanjivati cenzus, ali ako dva kandidata vladajuće strukture, jedan koji simboliše vlast na nivou federacije i drugi koji simboliše vlast na nivou Republike Srbije, ne mogu da izvedu 45% birača na izbore, a odlučuje se o jednom od njih, onda je to znak da treba menjati vlast, a ne da treba smanjivati cenzus i menjati izborna pravila.

Mi vam se u ovome na glasanju nećemo mešati. Mi ne želimo da ispadne da smo protiv smanjivanja cenzusa i da bismo želeli da se to oteže u nedogled. Mi imamo kandidata, mi imamo pravoga kandidata. Želeli bismo da zakon bude u skladu sa Ustavom, ali jedva čekamo raspisivanje novih izbora. Ali, pokušali smo da vam to popravimo amandmanima, da jednu reč koristite kroz ceo predlog zakona. Ako koristite izraz - birači koji su glasali u prvom, u drugom i trećem stavu istoga člana ne može da se kaže - na izbore izašli, nego - birači koji su glasali.

Ako kažete - ponovljeno glasanje u jednom stavu, u drugome ne može da se kaže - u drugom krugu izbora. Ovo je pravno-tehnički nepismeno napisano i nismo mi tek tako tražili da se Vlada izjasni o ovom predlogu zakona i da se izjasni o amandmanima koje smo podneli.

Razgovarali smo i u klupama. Postavlja se pitanje - šta je to većina onih koji su izašli, zašto nije napisano - više od polovine onih koji su glasali, pa bi svima sve bilo jasno.

I još samo jednu rečenicu - pa neshvatljivo je da, ako jednom ne uspeju izbori, pa moraju da se ponove, da oni kandidati koji se ponovo kandiduju ili oni koji se tek prvi put kandiduju, imaju duplo manje sredstava za predizbornu kampanju, od onih koji su jednom učestvovali na izborima, pa su izbori propali.

Koga vi to kažnjavate, može li kandidat za predsednika Republike da bude kažnjen zato što izbori nisu uspeli? Ili, može li da bude onaj ko uopšte nije bio kandidat, nego se na ponovo raspisanim izborima tek sada kandiduje? I gde je tu ravnopravnost i jednakost i može li to da prođe na Ustavnom sudu, kada se bude ocenjivalo?

Razumem da pojedinci mogu da budu nezadovoljni onim što im politička organizacija radi, ali to onda svoje nezadovoljstvo ne treba da prebacuju na druge političke stranke koje u tome nisu učestvovale.
Dakle, juče kada je došlo do te svadbe između DOS-a i DSS-a i kada je kumovao Vilijem Montgomeri, mi tamo nismo bili i što mi sada vama smetamo, posebno pojedincima od vas koji shvataju da građani Srbije posle ovakvog sporazuma sa Montgomerijem mogu da glasaju isključivo za Vojislava Šešelja, da Srbija postigne ciljeve koji su joj neophodni.
Vi nas ovde zamajavate dve godine svojim sukobima i svojim pomirenjima, a mislim da je previše. Nemam ni gorčine prema vama, ne osećam prema vama nikakvu mržnju, samo se spremam za nove izbore, a da ste malo putovali Srbijom shvatili biste koliko Srbija žudi za novim izborima, a ne za novim labavim brakovima, neprirodnim brakovima.
Zato molim sve vas ovde koji niste zadovoljni time što učestvujete u vlasti da svoje nezadovoljstvo izrazite tamo gde se odlučuje o tome hoćete li u vlasti biti ili ne, da u to ne mešate SRS.
Evo, dve godine nam je trebalo da građane Srbije uverimo da su napravili jednu grešku koja je Srbiju dosta koštala, evo dve godine nam je trebalo da budemo sigurni da ćemo pobeđivati na svakim sledećim izborima. Pustite nas da na miru radimo svoj posao koji se zove rušenje Vlade Republike Srbije i istovremeno rušenje i predsednika Savezne Republike Jugoslavije i nemojte da nas više ubeđujete da se pojedinci ne slažu sa tim što ste isti.
Vi ste isti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je amandman na jedan član Predloga zakona, ali se tim članom konstituišu tri nova člana u samom Zakonu o izboru predsednika Republike. Mi smo morali da napišemo potpuno novi tekst celog člana da bi sve bilo jasno.
Amandman je u prvom delu uslovljen ponašanjem RIK-a u drugom krugu, u ponovljenom glasanju za predsednika Republike, kada je organ nadležan za poslove statistike počeo prvi put da objavljuje privremene rezultate; ali, naša saznanja govore da su ti privremeni rezultati objavljivani na osnovu faksova koji su stizali iz jedinica Republičkog zavoda za statistiku koje se nalaze u opštinama ili okruzima širom Srbije.
Prvi deo mog amandmana se tako odnosi na to: da RIK može da objavljuje privremene rezultate posle zatvaranja biračkih mesta, ali samo na osnovu izveštaja, koji će dostaviti nadležni republički organ za poslove statistike, sačinjenog na osnovu zapisnika stiglih u Narodnu skupštinu, u republički organ nadležan za poslove statistike.
Ozbiljnije primedbe, tehničke prirode su na član 5z u kome je predlagač zakona koristio za birače koji su glasali dva-tri termina; za ponovljeno glasanje koristio je u jednom stavu - ponovljeno glasanje, u drugom stavu - drugi krug glasanja; u članu 5i koristio je čak i reči - prvi izborni krug, što je nedopustivo pravno-tehnički gledajući kako bi tekst trebalo da glasi, odnosno kakva bi redakcija trebalo da bude izvršena; i ono što je najbitnije, što je suština ovog amandmana, to je novi član 5i, kojim je predviđeno šta se radi ako se izbori smatraju neuspelim.
Mi smo mislili da je mnogo lepše napisati da se konstatuje da nije izabran predsednik Republike. U tom slučaju tako je neprecizno napisano šta se dešava - da bi onaj ko tumači zakon, čitajući pravnu normu, mogao da zaključi da predsednik Narodne skupštine uopšte više nije dužan da raspiše neke nove izbore, iako ga na to Ustav obavezuje. Ako ga Ustav obavezuje da raspiše izbore za predsednika Republike, onda je valjda minimum koji bi u zakonu trebalo da stoji ono što je predloženo amandmanom; da u slučaju da ne bude izabran predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore i izbori moraju da se održe u roku od 60 dana od dana kada je RIK konstatovala da nije izabran predsednik Republike.
Predlagač zakona je napisao: "Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori, odlučuje o raspisivanju, novih izbora za predsednika Republike." Kada mu date mogućnost da odlučuje o raspisivanju, on može da odluči i da ne raspiše. Kada mu date mogućnost da odlučuje o raspisivanju, on može da razmišlja i o tome kada će da raspiše, kao što u ovom slučaju aktuelni predsednik Skupštine još razmišlja o tome kada će da raspiše izbore za predsednika Republike, a zakon bi trebalo da bude jasan i da mu kaže - u tom i tom roku raspisuješ, u tom i tom roku izbori moraju da budu održani!
Ovaj amandman poboljšava Predlog zakona i o njemu treba ozbiljno da se razmisli.

Dame i gospodo narodni poslanici,
članom 1. ovog zakona, brisanjem stava 4. iz člana 4. Zakona, predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, upućuje nas na to da ovim specijalnim zakonom, Zakonom o javnim preduzećima, koji je nešto drugo u odnosu na Zakon o preduzećima, više ne želi da reguliše odnose u preduzeću za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad više jedinica lokalne samouprave.
Dakle, ne želi više Vlada Republike Srbije da jedno komunalno preduzeće, koje formiraju dve ili više jedinica lokalne samouprave, bude regulisano u ovom specijanom zakonu. Upućuje nas možda na neki drugi zakon, možda na Zakon o komunalnim delatnostima, ali ako već postoji zakon kojim se reguliše rad javnih preduzeća, onda u tom zakonu mora da bude predviđeno regulisanje rada svih javnih preduzeća, svih obilka organizovanja javnih preduzeća u zemlji.
Mi smo ostali pri tvrdnji da više opština, dve ili više, mogu da imaju interes da osnuju zajedničko javno preduzeće. Znate koliko su usitnjene opštine u Srbiji i znate da postoji tendencija daljeg usitnjavanja. Već imate pred sobom predlog jedne poslaničke grupe za konstituisanje nove opštine u Republici Srbiji.
Imate opština u kojima je broj birača 8.000, pa 12.000; jedna do druge. Samo u Šumadiji mogu da vam navedem primer - Batočina, Lapovo, Rača, naslanjaju se jedna na drugu i za pola sata automobilom stižete sa kraja na kraj tri opštine. Imaju, recimo, interesa da javno preduzeće "vodovod i kanalizacija" bude konstituisano tako da za sve tri opštine obavlja poslove.
Ne žele da imaju tri direktora, tri upravna odbora, tri nadzorna odbora, tri tehničke službe, marketinške, ovamo, onamo. Žele da to uproste, da građanima bude jeftinije i da preduzeće jednostavnije posluje, eventualno sa nekim isturenim odeljenjima, ali da jedna takva veća firma bude i bolje tehnički opremljena zato što će biti potrebno manje sredstava za ulaganje i neće morati da ima tri cisterne nego jednu koja će stizati svuda itd.
Do sada je u Zakonu prihvatana ta mogućnost i bila je potpuno regulisana. Nije bila dobro regulisana i tu se slažem. Naime, ako dve jedinice lokalne samouprave žele da osnuju javno preduzeće, pa ne mogu da se dogovore kako će izgledati osnivački akt, pa ne mogu da se dogovore ko će biti direktor, ne mogu da se dogovore o sastavu upravnog i nadzornog odbora, nemoj ni da osnivaju. Ko ne može da se dogovori nemoj ni da osniva preduzeće.
Do sada je u Zakonu postojala odredba da ako se do određenog roka ne dogovore intervenisaće Vlada Republike Srbije, koja će akte da donese u njihovo ime i to nije bilo dobro. To je uzurpiralo određena prava, izvorna prava lokalnih samouprava. Zašto obrisati celu mogućnost brisanjem jednog stava zakona?
(Dušica Anđelković: Izvini, šta ti je to na reveru?)
Objasniću vama pod oznakama K-1, K-2, K-3, K-4 i K-5 šta znači ovaj bedž, ali sada bih vas zamolio da me pustite da izlažem svoje mišljenje o Predlogu zakona. Dakle, zašto brisati tu mogućnost; ako nema tog preduzeća u Zakonu o javnim preduzećima, ostaje nejasno hoće li moći da bude osnovano, hoće li morati da se traži u odredbama nekog drugog zakona mogućnost da se osnuje ovakvo preduzeće.
Mogla je Vlada, uz malo napora, da odbaci amandman Srpske radikalne stranke, da napiše svoj kojim bi u stvari prihvatila cilj, ideju: da mogu dve opštine, tri, pet mogu da imaju zajedničko javno preduzeće i same će se odlučivati o tome kako će se upravljati tim preduzećem, ko će upravljati. Same će jedinice lokalnih samouprava o tome dogovoriti.
Znate da su se jedinice lokalnih samouprava, i kada su bile u opoziciji u odnosu na republičku vlast, vrlo lako dogovarale o tome kada je trebalo da neke zajedničke interese ostvaruju i što ne bi sada kada u većini slučajeva i u opštinama i u Republici jedna ista koalicija vrši vlast. Dakle, predlažem vam da ovaj amandman prihvatite, a bedž koji danas nose srpski radikali je podrška Veselinu Šljivančaninu da se ne predaje, da ne ide tamo da služi izdajnicima. Na njemu je da odluči, a mi mu kažemo - ne predaj se.

Tačno je da je koalicija koja je donela zakon koji se sada menja 2000. godine bila sastavljena od SPS-a, SRS i JUL-a. Ta koalicija je funkcionisala i vrlo lako vam je bilo i da zapamtite i da izgovorite sastav te koalicije. Zamolio bih ministra da izađe, pa da ovako tečno izgovori i sastav današnje koalicije koja vlada Republikom Srbijom. Mislim da bi zastao već kod šeste ili sedme članice.

Postaje manir ministara da u završnoj reči uvek pronađu neki način da u nekakvoj, a najčešće tobož blagoj, formi prebace odgovornost na one koji su pre njih bili na vlasti. Tu odgovornost smo mi primili na svoja leđa porazom na izborima 2000. godine. Svesni smo mi svega toga.

Zaboravljate istorijske okolnosti u kojoj je zakon, ovakav kakav jeste, donet. Zemlja je bila razorena napadima NATO pakta i iscrpljena obnovom. Taman je još falilo da pustimo svakoga u ovoj zemlji ko se bavi delatnostima od opšteg interesa da sam utvrđuje cene svojih usluga. Imali bismo onda ovu situaciju koju vi danas imate, da građani ne mogu da plate ni struju, ni vodu, ni hleb, ni mleko. Mi smo to uspeli da održimo pod kontrolom (žagor u sali).

Prihvatanjem amandmana na članove 10. i 11. otvorili ste Pandorinu kutiju. Više nećete imati koga da prozivate. Kroz nekoliko dana, dok pravnici u lokalnim samoupravama i u javnim preduzećima pročitaju šta ste danas uradili i kada cene budu počele da divljaju, nećete imati koga za to da optužujete, moraćete ponovo da pitate Narodnu skupštinu Republike Srbije i one koji su glasali ne znajući uopšte za šta glasaju, da li ste bili u pravu kada ste baš sve pustili izvan kontrole.

Lokalna samouprava ima određene nadležnosti. U to ne treba država da se meša, ali Vlada Republike Srbije, koja je pod pritiscima zato što struja ne može da se plati, ne sme potpuno da ispusti iz svoje kontrole način utvrđivanja te cene; Vlada koja je poslala na bandere ljude da seku struju, zato što su računi enormni (u neke gradove ne ulazite, jer ste vi indirektno izazvali da narod struju ne plaća), moraće da se zamisli...

(Predsednik: Vreme.)

... završavam, izvinjavam se, moraće da se zamisli da li smo bili u pravu. To vam kažem kao čovek koji ovo bolje poznaje od vas. Vi ste došli iz inostranstva, ministre, samo li im date mogućnost, samo li otključate vrata, ta kutija zla vrlo brzo će vam se naći na glavi.

Prilikom odlučivanja o ovom amandmanu treba biti veoma obazriv, zato što je predlagač amandmana ukazao da želi da izvrši izmene u novom stavu 3, a Vlada taj novi stav 3. potpuno drugačije formuliše. (Iz sale: Sa ispravkom.) Tu ispravku ja nisam dobio, samo skrećem pažnju da bi moglo da se desi da pogrešimo, iako je namera dobra. Ali, bila je dobra namera i za prethodni amandman; možda je mogao da bude malo precizniji. Sve u svemu, samo izmenom koncepcije u stavu 3. ili 2, kako ga već naziva predlagač, ne dobija se mogućnost da se ostvari konkurencija u svim poslovima, već opet nešto parcijalno. Ali, što se tiče nas srpskih radikala, želja nam je da postoji konkurencija na tržištu, a potpuno je svejedno šta ćete napisati.
Ovu našu državu meri Montgomeri. Ne meri je ni Republički geodetski zavod, ni privatne geodetske organizacije, ni Vlada Republike Srbije, ni Narodna skupština, našu državu meri Montgomeri.
One koji misle da za tri godine mogu da premere ponovo ovu našu zemlju, podsećam da je godinu i po dana otkako to rade već proteklo, ali izgleda da niste imali jasne instrukcije šta i kako treba da se meri. Ako je instrukcija ministra spoljnih poslova, koja se odnosi na zapadni deo severa Republike Srbije, bila jasna, onda ćete morati da nam u javnosti prezentujete kakve su instrukcije za sam sever države, kakve su instrukcije za severoistok, na granicama sa Rumunijom, sa Bugarskom, kakve su instrukcije za jug, na granicama sa Makedonijom.
Bilo bi dobro da dobijemo to na papiru, da nam napiše Montgomeri tačno kako je izmerio zemlju, koliko nam to pripada po pravu koje nam on ustupa, i da onda odlučujemo o ovom predlogu zakona, kao što odlučujemo i o svim drugim predlozima zakona.
Što se nas tiče, ponavljam, parcijalno gledano, gledano na članove koji se tiču lojalne konkurencije, smatramo da Republički geodetski zavod ni sada nema konkurenciju, niti će je imati po ovom predlogu zakona.
Pokušavam da tražim dobru nameru predlagača, pokušavam da shvatim da postoje poslovi koje samo državni organ može da uradi kvalitetno, ali ako je upravni nadzor poveren stručnom državnom organu, onda je trebalo omogućiti i drugim vidovima organizovanja da obavljaju poslove, tim pre što se na rešenje Republičkog geodetskog zavoda nema pravo upravnog spora.
To znači da je država uvek u stanju da zaustavi izvršenje nekog lošeg dela koje bi izvršio neko, nazovimo ga, iz konkurencije Republičkom geodetskom zavodu. Istina da je ovo ogroman posao, da će biti posla za sve, zato me čudi zašto su iz ovog posla isključene škole i fakulteti koji obrazuju geodetske stručnjake? Imamo li još neki posao u kome smo zakonskom odredbom eliminisali one koji su najstručniji da određene poslove obavljaju?
Nemojte da mi tvrdite da fakultet na kome se geodete školuju, da škola u kojoj se geometri školuju nije sposobna da obavlja određene poslove. Ranije je to bilo predviđeno, sada je to izbrisano, sada to više nije u zakonu; samo što ja zakon čitam, za razliku od drugih.

Na osnovu člana 82. stava 5. izražavam sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje i zamolio bih vas da mi dostavite izvod sa poslednjeg glasanja, pošto ga smatram neregularnim. Upozoravam vas da je po članu 117. stav 2. kažnjivo korišćenje tuđih identifikacionih kartica i možete i sami da primetite, čitav red do zida neprekidno glasa protiv, iako samo jedan poslanik sedi u redu do zida. Ovo ostavlja veliku sumnju na regularnost oko glasanja.
Tim pre kvorum nemamo, ne prolaze čak ni amandmani koji bi morali da prođu zato što su prihvaćeni neki prethodni amandmani. Zakon će biti sav zbrkan i konfuzan. Postoji nešto što povlači za sobom, ako je predlagač amandmana imao neki kontinuitet i ako je jedan amandman prošao, moraju da prođu i svi ostali koji se tiču jedne takve koncepcije, koju čak recimo u jednom glasanju prihvati većina koja podržava Vladu Republike Srbije. Zato vas molim da konačno utvrdimo da li ima u sali 126 poslanika.

Moram da vas upozorim da je ovo Narodna skupština Republike Srbije. Ovo nije fudbalksa utakmica, ovo nije bioskopska predstava, ovde se donose zakoni. Za sve postoji procedura. Ja sam vas, gospođo Čomić, upozorio da na prethodnom glasanju nije bilo kvoruma i da ono što su rezultati glasanja ne odgovara istini. Zbog toga sam vam predložio da utvrdimo da li to odgovara istini ili ne, da li mi u sali imamo kvorum ili ne. Vi ste čekali 15 minuta da zasvira znak po kome sada ima 126 poslanika u sali. To je vama potrebno da nastavite sednicu, ali ja sam od vas tražio da učinite ono što vam je dužnost, da utvrdite da li tog časa u sali ima kvoruma, zato što je bitno. Amandman na član 7. nije prošao i ne znam šta ćete uopšte raditi sa ovim zakonom, kako mislite da ga primenjujete.
Lako je neozbiljno voditi Skupštinu. Sedite tu sat vremena, stoji sve uključeno i čeka se 126, ali nešto se desilo u međuvremenu kada nije bilo 126, kada Skupština nije mogla da radi. Jeste, izašli smo iz sale, to je naše pravo. Ima vas 178 i još bolje vam je kada mi izađemo, brže radite, lakše radite, nema smetnji; nego kada mi izađemo i nema vas 126. Nema ko da podrži Vladu Republike Srbije, nema ko da podrži zakone. Gospođo Čomić, ozbiljno prigovaram. Ponašajte se u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije i kada narodni poslanik zatraži da se utvrdi kvorum, utvrdite. To je vreme koje vam je potrebno za glasanje, to je 16 sekundi i utvrdite da li ima kvoruma ili ne, a to da sedimo i da čekamo da svi vaši ručaju, da obave poslove na koje su otišli i da se vrate da ubace kartice, to nije bila moja želja.
I, još jednom, niste mi dostavili listing sa prethodnog glasanja. Garantujem vam - na tom listingu ima ljudi koje ni sada niste uspeli da dovedete. Jer je čak moguće da danas nisu u Beogradu. Prihvatam da vi svojom većinom donesete zakon kakav god hoćete, ali ta većina u Skupštini mora da postoji. Ne može zakon da se donosi dok važi ovaj poslovnik, i Ustav Republike Srbije, koji određuje kako ova skupština radi. Ne može zakon da se donosi ako nema 126 poslanika u sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po obrazloženju, namera predlagača je bila da nešto pojednostavi i da izbegne prazan hod, odnosno gubljenje vremena oko raznoraznih saglasnosti, koje treba da se obezbede od strane Vlade Republike Srbije.
Ovo je još jedan od niza zakona, kojima Vlada Republike Srbije javno iznosi nameru da lokalnoj samoupravi omogući da predstavlja izvestan vid samouprave, a onda kada se malo detaljnije pogledaju odredbe zakona i način na koji su one promenjene, u stvari ispadne da će sve biti po starom i da lokalna samouprava i dalje ostaje u periodu starijeg maloletništva; po mišljenju Vlade Republike Srbije, a to mišljenje ne važi za autonomnu pokrajinu, lokalna samouprava još uvek nije sposobna da sama brine o sebi i o poslovima koji su joj povereni.
Naime, čitav niz članova predloga ovog zakona - 1, 3, 4. i 5 govore o specifičnom vidu osnivanja javnog preduzeća, odnosno o javnom preduzeću koje će osnovati dve ili više jedinica lokalne samouprave. Radi se o komunalnim delatnostima ili delatnostima koje su od značaja za rad dveju ili više jedinica lokalne samouprave.
U pojedine stavove tih članova, a to su članovi 4, 12, 14. i 15. osnovnog teksta zakona, Vlada Republike Srbije ulazi amandmanima tako da potpuno briše stavove koji određuju sudbinu javnog preduzeća, izbor predsednika i članova upravnog odbora, direktora preduzeća, predsednika i članova nadzornog odbora, ukoliko ne postoji saglasnost osnivača.
Mi smo pokušali amandmanima da potpuno promenimo način rešavanja takvog problema. Naime, postoji mogućnost (teško da će postojati, ali postoji mogućnost) da se dve opštine dogovore da osnuju komunalno preduzeće, koje će obavljati poslove od zajedničkog interesa.
To je u redu, ali zaista je teško pretpostaviti da neće moći da se dogovore posle toga da izaberu direktora, da izaberu upravni i nadzorni odbor, predsednike upravnog i nadzornog odbora, odnosno da neće taj osnivački akt biti usvojen u istovetnom tekstu u obe skupštine jedinice lokalne samouprave.
Tu se sada neopravdano meša Vlada, nepotrebno. Ako joj je cilj, koji želi da postigne ovim izmenama i dopunama, da eliminiše svoje toliko učestvovanje u svemu ovome, da se ne gubi vreme, zašto onda to ne ostavi osnivačima? Oni će se dogovoriti ili neće; ako ne, pa preduzeća neće biti. Mi smo pokušali amandmanima da zaustavimo zakonsku odredbu koja govori o osnivačima; pa kažemo - preduzeće osnivaju dve ili više jedinica lokalne samouprave i tu je tačka; a Vlada kaže - ako se ne dogovore oko osnivačkog akta, taj akt donosi Vlada Republike Srbije.
Zašto? Nije ih Vlada ni naterala da prave zajedničko (komunalno) preduzeće. To su oni sami odlučili, sami rešili, sami ustanovili na terenu; ne mogu da se dogovore, nema zajedničkog preduzeća. Zašto bi im Vlada naturala rešenje? Zašto bi im Vlada naturala direktora preduzeća?
Šta znači - zato što je Vlada i do sada bila ovlašćena da donese rešenje u slučaju nesaglasnosti lokalnih samouprava. Sada Vlada kaže - mi se iz tog posla isključujemo i brišemo mogućnost dveju opština da osnuju zajedničko preduzeće. Zašto brišete mogućnost? Šta ako ima neki kamenolom koji se prostire na tetitoriji dve opštine? Šta ako se neko drugo bogatstvo koje opština može da koriste prostire na teritoriji dve opštine?
Nećemo osnivati dva preduzeća da eksploatišu prirodna bogatstva samo zato što su neke granice lokalne samouprave nacrtane ovako ili onako. Zašto više nema mogućnosti da se takvo preduzeće osnuje? Slažem se da ne treba Vlada da presuđuje, ali mogao je član zakona kojim se reguliše osnivanje tog preduzeća da se zaustavi na mestu gde će se oni dogovoriti ili neće. Ovim što je Vlada predložila, takvih preduzeća više nema. Protiv sam toga.
Naravno, ovo ne važi za autonomnu pokrajinu. Sada Vlada mora da uđe u igru koju je zasvirala prošlog ili pretprošlog meseca, mora da poštuje omnibus zakon kojim su neke nadležnosti, mimo Ustava Republike Srbije, postale izvorne nadležnosti autonomne pokrajine. Tu će biti dosta javnih preduzeća koje će sada osnovati autonomna pokrajina i na njihov rad Vlada Republike Srbije više neće imati nikakvog uticaja.
Vi znate da je pre neki dan osnovano preduzeće "Vojvodinašume". Ne znam da li je osnovano "Vojvodinavode", moguće da već jeste. Znate da je bilo ekscesa prilikom osnivanja preduzeća "Vojvodinašume". Vičite vi ponovo daj bože, ali kad date malo vlasti neodgovornim ljudima, oni prvo gledaju koliko im smeta otac, koliko je star, da li treba da ga izdržavaju ili može još malo da privređuje, pa da se isplati držati oca u kući.
Šta se dešava kad javno preduzeće osnuje drugo preduzeće? Šta se dešava ako Elektroprivreda Srbije osnuje, kao što ima, druga preduzeća? Vlada Republike Srbije nema više upravljanje u tim preduzećima. Onda će preko tih preduzeća odlaziti sredstva iz člana 22. zakona, koji govori o tome da će godišnji program odrediti koliko će novaca ići za sponzorstva, koliko za propagandu i reprezentaciju, koliko za sportske aktivnosti. Verovatno čitate po novinama kako to izgleda kad jedno javno preduzeće, koje izdržavaju svi građani Republike Srbije, odluči da finansira sportske aktivnosti. Verovatno ste videli koliko se sredstava preko tih preduzeća odliva. Odlivaju se ogromna sredstva.
Da zaključim, mi smo za to da ne isključujete mogućnost da lokalne samouprave sarađuju tako što ćete ih potpuno podeliti granicama. Ako nije valjalo rešenje da Vlada donosi akt, onda im ostavite mogućnost da se usaglase. Ako se ne usaglase, tog preduzeća neće biti. Nemojte da sklanjate nadležnosti Vlade iz velikih javnih preduzeća, giganata, rekao bih, koja će biti na prodaju, koja osnivaju svoja preduzeća, koja finansiraju novcem građana aktivnosti koje građani nisu njima poverili da ih finansiraju i za koje im građani nisu dali novac.
Sve u svemu, ne vidim svrhu donošenja ovog zakona. Nisam je čuo ni u obrazloženju koje smo sa ove govornice slušali. Prihvatam to da ministar koji je zakon obrazlagao nije bio spreman, pošto nije bio ni određen da ga brani pred Narodnom skupštinom, ali ako postoji neki dublji, neki sakriveni razlog, bilo bi pošteno i korektno da nam ga ovde sa govornice Narodne skupštine saopštite, da ne bismo više lakirali stare zakone tvrdeći samo da je tih nekoliko odredaba iz tog zakona bilo smetnja da Srbija funkcioniše kako valja.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih predsednika Narodne skupštine ili onoga koga zamenjuje da zatraži izjašnjenje od Narodnog pokreta "Otpor": da li ovo oni prave sprdačinu sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim, gospodinom Pavlom. Ukoliko je to tačno, ukoliko su novinski članci istiniti, da se najviši duhovni i moralni autoritet srpskog naroda vređa na takav način kao što se to čini u stripovima u kojima je glavni lik Patrijarh srpski, gospodin Pavle, predlažem da više nikada ne pozovemo nikoga iz Narodnog pokreta "Otpor" na sednicu Narodne skupštine.

Mi smo u obrazloženju Predloga zakona, a i u završnoj rečenici ministra koji je obrazlagao Predlog zakona, dobili uveravanje da se radi zaista o tehničkom zakonu. Međutim, ministar nije izdržao da se na tome i zadrži, već je optužio jedan sistem, komunistički, da su njegove manjkavosti bile tolike da danas mora da se donese zakon kojim bi se tobož ušlo u posao, koji nije bio moguć zato što smo imali komunistički sistem. Nije tačno.
Godine 1992. smo doneli zakon, 1993. smo imali dve izmene, 1994. izmenu, 1996. dve izmene, 1999. godine, 2001. godine smo menjali ovaj isti zakon, a sam predlagač u obrazloženju Predloga zakona kaže da se osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon i naravno osnovni pravni instituti ne menjaju, da je svrha ovog zakona samo da se otklone utvrđeni nedostaci u važećem zakonu. Nije pred nama potpuno nov zakon, nije pred nama potpuno nov sistem i princip koji bi rekao - do danas nije bilo moguće ovo da se uradi zato što nismo imali zakon. Zakon smo imali, nadam se da ćemo posle današnje rasprave dobiti bolji zakon, ali njegove osnove su sadržane u zakonu po kome se i danas radi; po kome bi da je bilo sreće, da je bilo novaca, da su bili drugačiji uslovi, možda i bilo urađeno više.
Evo, imaćemo prilike da kontrolišemo - to nam je posao - i po usvajanju ovog zakona kako će možda najteži poslovi u ovoj zemlji koji nisu vezani za politiku teći ubuduće.
Predlagač zakona kaže da liberalizuje obavljanje i uslove za obavljanje svih stručnih poslova. Ali, ako pažljivo čitate član 1, 2. i 7. Predloga zakona, a posebno 23. na kome ću se zadržati, vi vidite da neke velike liberalizacije nema. Postoji jedan privid, ali je Republički geodetski zavod i dalje apsolutno neprikosnoven, ima konačnu reč, pa čak se zabranjuje i upravni spor po rešenju ovog Republičkog (upravnog) zavoda.
Sada bi trebalo da Republički geodetski zavod obavlja upravne poslove koji se odnose na premer i izradu katastra nepokretnosti, a da stručne poslove rade i Republički geodetski zavod, ali i preduzeća, druge organizacije i radnje koje su registrovane za izvođenje ovih radova. To je dobro.
Međutim, geodetska organizacija registruje se samo na osnovu pravosnažnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda. Ona je, znači, jednu stepenicu niže od Republičkog geodetskog zavoda. Dalje, moći će da učestvuje na konkursima za obavljanje poslova ili da direktno obavlja poslove, samo one za koje nije zainteresovan Republički geodetski zavod, a koji je zainteresovan za radove koji se vrše iz budžeta Republike Srbije, za sigurne, stabilne izvore finansiranja, stabilne izvore prihoda. S tim što čitajući Predlog zakona nigde ne utvrdih kako ćemo mi to, mi korisnici usluga, da utičemo na cene usluga, a posebno na cene usluga koje ostaju u monopolu, u monopolu kod Republičkog geodetskog zavoda.
Ako jednoj organizaciji priznajemo da ima dovoljan broj stručnjaka, da stručno može da obavlja poslove, zašto je isključujemo iz konkurencije za obavljanje dodatnih; filter pravimo, pored onog filtera koji se odnosi na poslove za vojne potrebe, za potrebe odbrane, pravimo još jedan filter; tobož i kada je Republika Srbija zainteresovana za neke radove, a finansira ih iz budžeta, od strane svih građana Srbije, ne možemo da stvorimo konkurenciju, nego ćemo te poslove da poveravamo isključivo Republičkom geodetskom zavodu odnosno njegovim jedinicama koje su na teritoriji opština.
Po meni, ovo je jedan svojevrstan vid suzbijanja konkurencije. To znači, ono što ti dam, to ćeš moći da radiš. A, ono što ti ne dam, ma koliko da si stručan i opremljen - ne predstavlja nikakvu tajnu u ovoj državi, a moglo bi da ubrza rad, toliko su nam potrebni i mislim da 90% tih radova u zemlji nije obavljeno - e to ti ne dam zato što tu imam državnu firmu koju želim da finansiram iz budžeta.
Član 4. je malo manjkav zato što kaže da direktor Republičkog geodetskog zavoda određuje lice koje će vršiti stručni nadzor nad izvođenjem radova. On ne kaže radova iz člana 12. Zakona, a time bi član 4. bio potpuno jasan. Naravno, kada sam govorio o izvođenju radova, pa sada govorim i o tehničkoj dokumentaciji, ponovo je isti filter. Znači, tehnička dokumentacija koju finansira Vlada Republike Srbije, znači budžet Republike Srbije, poverava se isključivo Republičkom geodetskom zavodu. Sve ostalo, za nas ovako sitne, koji to iz džepa plaćamo, za opštine koje opet plaćaju iz budžeta, dovoljno su stručni i oni za koje opet Republički geodetski zavod utvrdi da su stručni. Član 14. menja član 41, ali nisam uspeo da nađem šta mu je to promenio, izuzev sistematizacije; ali to je manir predlagača zakona prisutan u mnogim zakonima koji su dolazili pred našu Skupštinu.
Član 97. koji se tiče prenošenja podataka na teren, on je simptomatičan zato što kaže da će poslove iz stava 4. ovog člana obavljati Republički geodetski zavod ako na teritoriji opštine nije registrovana geodetska organizacija, odnosno ako geodetske organizacije registrovane na teritoriji opštine odbiju da izvrše ove poslove; ili, organizacija koja je prihvatila da izvrši nije u stanju da izvrši.
Vraćam se na član 23. Po kom tom osnovu protiv rešenja jednog zavoda, a makar se on zvao i Republički geodetski zavod, kojim se direktno utiče na sudbinu jedne firme, jer određuje da može da obavlja ili ne može, po kom to zakonu posle drugostepenog rešenja istog tog Republičkog geodetskog zavoda - a sada samo centra ili kako ste to nazvali, a ovo je bila jedinica u opštini - nije dozvoljeno voditi upravni spor?
Koje je to rešenje protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Da li ima u Republičkoj upravi javnih prihoda rešenja protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Da li ima u Ministarstvu građevina nekog rešenja protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Odnosno, šta znači zabrana vođenja upravnog spora protiv bilo čijeg rešenja? Šta znači isključivanje pravosuđa protiv bilo čijeg rešenja? Ne ulazim uopšte u to kakve su namere predlagača zakona. Pokušavam objektivno da postavim stvari.
Posle člana 99. dodaju novi stavovi, pa zamislite sada da je korisnik nepokretnosti, koji želi da prijavi promenu na nepokretnosti i treba da izvrši određene radove, dužan da dostavi izjavu geodetske organizacije da prihvata da izvrši radove na terenu ili da dostavi izjave svih geodetskih organizacija registrovanih u opštini da ne prihvataju da izvedu te radove. Šta ako ih ima 20, šta ako ih ima 50, a jedno stručno lice dovoljno za određene radove. Šta to znači, da građaninu kažete, moraš da odeš na sva vrata da bi Republički geodetski zavod pristupio nekim poslovima, moraš da mi doneseš izjavu od svih koji se tim poslom bave da oni to neće da rade, e onda će raditi Republički geodetski zavod. Nema smisla prema građanima. Mi ovo sve radimo zbog građana. Mi ovo ne radimo zbog Republičkog geodetskog zavoda. On postoji isključivo zbog građana Srbije, a ne zbog sebe...
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi.)
Evo ako mogu još dva - tri minuta, neću se javljati drugi put.
On ne postoji samo zbog sebe ili zbog Vlade Republike Srbije. Postoji isključivo zbog građana. Šta to znači; pa zašto bi Republički geodetski zavod radio poslove koje nijedna druga organizacija neće? To je znak da je sebi prigrabio neku moć i sada mora da se opravda pred građanima Srbije i pred nama ovde narodnim poslanicima pa da kaže: jeste, ja odlučujem ko može da se registruje i radim poslove isključivo za Vladu; kada neće da radi niko drugi te poslove u opštini, evo moram ja. Nisu to valjda poslovi koji nisu dobro plaćeni, na kojima ne može da se ostvari nikakav profit, jer da su takvi ne bi se registrovala ni jedna privatna organizacija. Postavlja se pitanje, zašto ste toliko razgraničavali to?
Član 28: "Stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 97. ovog zakona vrši Republički geodetski zavod". A šta ako radove vrši Republički geodetski zavod? To su, da vas samo podsetim, veoma ozbiljni radovi. Taj član 97. u stvari opisuje sve što treba da se radi. Tu su i vodovi i prenošenje na teren podataka iz urbanističkih i drugih planova, tu su stalne tačke. Ko će da vrši nadzor ako radove izvodi Republički geodetski zavod? Ako je dignut na pijedestal, a šta je sad to iznad njega. Želim da se prema ovom zakonu ponašam kao prema tehničkom zakonu. Tako ga i shvatam. Mi nismo uticali na osnovni predlog zakona amandmanmima. Hteli smo da ovo zaista bude poboljšanje. Ne znam koje je amandmane Vlada prihvatila. Čujem da je Vlada neke amandmane narodnih poslanika prihvatila i da će to u određenoj meri promeniti osnovni predlog zakona.
Ono na šta skrećem pažnju, na kraju, a to su kaznene odredbe. Kaznene odredbe su obavezno novčane i kazne su obavezno pet puta veće nego do sada, a ima ih i koje su 20 puta veće. Mi ćemo učestvovati u raspravi povodom ovog predloga zakona, a u osnovi smo protiv svakog predloga zakona koji podnosi Vlada Republike Srbije, a za koju smatramo da loše vlada.
Ali, mislim da smo imali prečih poslova. Kad bi dao Bog da samo donošenje ovog zakona ubrza poslove koji su kod nas u stagnaciji od Drugog svetskog rata do danas, privatio bih i obavezu da kroz tri godine, kako se obavezao predlagač zakona, kada situacija bude sređena, neko od radikala izađe za govornicu i kaže - izvinjavamo se što smo mislili pre tri godine da ovim zakonom nećete ništa ubrzati.
Ubeđen sam, ukoliko ne bude sredstava, ukoliko se na ovom poslu ne bude iskreno radilo i ukoliko smirite strasti, recimo, ljudi iz Vojvodine, kod kojih je dosta dobro sve sređeno, ukoliko pomirite dva sistema zastupljena na teritoriji Republike Srbije - na severu, centralne Srbije i jug - dva potpuno različita sistema, možda ćemo doživeti da vidimo ostvarenje jednog dobrog zakona.

Gde ode Marijan Rističević? Nije, pobeže.
Dakle, prihvatio bih ocenu da sam lud kada bi je neko merodavan ovde izgovarao. (Žagor.) Na primer, od Milke bih prihvatio jednu drugu ocenu, veoma je stručna da mi tu ocenu da. Ali, samo da upozorim vas koji vodite sednice Narodne skupštine - zabranite alkohol, to može vrlo lako. Možemo svi ovde da imamo jedan aparat kojim će to da se reguliše. Odmah mogu da vam kažem, ako treba, imena sedam - osam poslanika koji uopšte ne bi ni mogli da prođu pored njega, a da taj aparat ne počne da zuji. Ili - zabranite taj alkohol, ili - dozvolite da i mi govorimo tim rečnikom koji se koristi za ovom govornicom.
Vi ste se pravili da ne čujete šta sve govori prethodnik. Prošlo je sve bez ikakve opomene, a svašta je tu rečeno na račun čitavih političkih stranaka, grupacija, pojedinaca. Ne može izgovor da bude alkoholisano stanje; za nastup za govornicom izgovor ne može da bude - alkoholisano stanje. Može da bude ludilo, ali ne usuđujem se da takve dijagnoze dajem. Nisam dovoljno stručan.
Mogao bih samo, na osnovu iskustva koje imam sa pojedinim poslanicima u poslednjih četiri - pet godina, da kažem - slušaj, taj mi liči da je lud ili ne liči. Ali, nisam merodavan. Za ovo - da za govornicu izlaze pijani ljudi, za to sam merodavan. Marijan Rističević je do sada izbegavao da izađe pijan za govornicu. Danas nije odoleo. I, prihvatam da se sednica prekine na pet minuta, da se donese ono što se zove alkoholmer, ili kako se već zove, da dunemo svi po jedanput u ono, pa kome pokaže zeleno taj više nikada da ne izađe za govornicu. (Žagor.)
Kad bi se dokazalo da prethodnik nije popio ništa, prihvatam da odmah podnesem ostavku na mesto narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Imam jedan savet, pošto sam zadužen da ove pojedince iz DOS savetujem. Milka, ili trči ujutru sat i po, nije loše, a posle se istuširaš, posle tog trčanja, ili se raspitaj kod lekara iz svoje poslaničke grupe, lek se zove "klimen".

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam se trudio da utvrdim osnov po kome nam se sada obratio prethodnik koji je bio za ovom govornicom i nisam uspeo da pronađem poslovničku odredbu po kojoj je gospođa Mićić predstavila gospodina Ivoševića i još rekla da je on predstavnik predlagača u Narodnoj skupštini.
Gospođo Mićić, Narodna skupština Republike Srbije ima ovlašćene predlagače u izvršnoj vlasti i ovlašćene predlagače koji su iz Narodne skupštine Republike Srbije.
Kao što znate, Vrhovni sud Srbije dao je predlog Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Odbor za pravosuđe i upravu je trebalo da ima svog predstavnika ovde za ovom govornicom, da taj izađe i da kaže kakve smo predloge dobili, eventualno da utiče, a već je uticao sigurno u raspravama sa poslanicima na to ko će biti izabran, a i tendenciozno sačinjen spisak kandidata dovoljno jasno govori ko će biti izabran, to je sasvim jasno, jer bi neke od kandidata morali da donesemo na nosilima na bilo koju sednicu. Je lÄ vi to ovde pravite veće umoljenih, a ne neki visoki savet pravosuđa, pa vas zato upozoravam da ne vređate dostojanstvo ...
(Predsednik: Javili ste se povodom povrede Poslovnika, gospodine Nikoliću.)
... molim da ne vređate dostojanstvo Narodne skupštine i da se Narodnoj skupštini obraćaju isključivo ovlašćena lica po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Vi možete u goste na galeriju da pozovete koga god hoćete, to je vaše pravo, s tim što ste dužni da nas obavestite koga ste pozvali u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a svako pojavljivanje za govornicom je učestvovanje u radu Narodne skupštine. Lice koje je pre mene bilo za ovom govornicom nije moglo i nije smelo da učestvuje, a to ukoliko poštujete Narodnu skupštinu. Ako je ne poštujete, onda na vašu volju.

Koristim priliku što nedemokratski predsednik Narodne skupštine nije tu, da vam ukažem na povrede Poslovnika načinjene na početku razmatranja ove tačke dnevnog reda, pa da vas upoznam sa stavom 1. člana 176. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže: "Obrazložene predloge za izbor funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave podnosi Odbor za pravosuđe i upravu".
Želim da vas obavestim da je Vrhovni sud Srbije pisao Odboru za pravosuđe i upravu i dostavio mu imena kandidata za Visoki savet pravosuđa. Želim da vas obavestim da je Odbor za pravosuđe i upravu pisao Narodnoj skupštini i dostavio tri biografije lica koja Vrhovni sud Srbije predlaže za funkciju jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa. Ovde bi trebalo da izađe predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, a to mu je poslovnička obaveza, da nas upozna sa predlozima, da obrazloži predloge, a ne da ide po Srbiji i da propagira zakon o lustraciji diktature u Srbiji.
Mnogo bi bolje bilo da se bavi skupštinskim poslom, onim u čemu možda i ima uspeha, a dosta je sudija izabrano na njegov predlog. Ne znam jesu li to ljudi valjani ili nisu, a o tome ste razmišljali kada ste o tome glasali. Ovde ga bar sluša 250 narodnih poslanika, a na mitinzima poput onog u Kikindi nije bilo ni 15. Evo, 25, priznajem 25, koliko god kaže. Mi se u ovaj vaš posao naravno nećemo mešati.
Zamislili ste nešto što je vrlo teško ostvarivo. U vreme kada ste se mirili, prihvatajući neke zakone iako sa njima niste bili saglasni, ovo se rodilo. Sada to mora da raste. Sada imate predloge za članove Visokog saveta pravosuđa, pa vam treba mnogo vremena da te predloge uskladite, pa onda u biografijama ljudi moraju da navedu kada su sa DOS-om sarađivali, a ne navode kada su sarađivali sa Savezom komunista Jugoslavije i sa SPS-om. Očigledno je čovek koji ima 80 godina morao da sarađuje sa Savezom komunista, nema šanse da je bio sudija, a da nije sarađivao bar sa Savezom komunista, a da ne pričam o vremenu protiv koga i vi imate mnogo priče.
Dakle, birajte kako god hoćete, radite šta god hoćete, nemojte da se hvalite onim što nazivate demokratijom, jer je to tako daleko od demokratije i sve dalje, pa da je građanima Srbije sve potpuno jasno. Zakonima o pravosuđu niste postigli ni efikasnost, ni pravičnost, ni nepotkupljivost, ni slobodu od političke oligarhije. Ništa od toga niste postigli. Istina je da ste smenili neke ljude koji su verovatno pripadali političkim strankama bivšeg režima, doveli druge ljude koji se hvale u biografijama kada su sa vama sarađivali. To ne treba da bude osnov za izbor ljudi koji imaju pred sobom samo Ustav i zakone ove zemlje. Ne sme nas predsednik Narodne skupštine upućivati na neki drugi zakon, da bi nam rekla kako ćemo mi proceduru sprovoditi u Narodnoj skupštini.
Mi proceduru ovde sprovodimo na osnovu naših zakona, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Svako od vas ko smatra da taj poslovnik nije u skladu sa nekim zakonom, neka prilagođava Poslovnik, pa zato imate dovoljnu većinu. Kako bi to izgledalo da sada počnem da radim ovde u ovoj skupštini po statutu SRS. Za mene je to najviši zakon posle Ustava ove zemlje. Vi biste mi onda rekli, da to ne piše u Poslovniku, to možemo mi u stranci. E pa ni ovo, ovo što sada radite, ne piše u Poslovniku Narodne skupštine, izuzev diktature većine.
Za jednu promenu, Srbijom vlada diktatura manjine. Ako je DOS i većina u Srbiji, to je sada veoma diskutabilno, DOS-om vladaju manjine, a to onda znači da Srbijom vladaju manjine. Vi ćete toga morati da se otresete. Otvorite prvu i drugu stranicu današnjih dnevnih novina - svaka stranka DOS-a različito govori i svaka ima marketinški potez kojim ugrožava osnovne postulate DOS-a. To neće moći jako dugo da se trpi, to će uskoro da pukne kao balon od sapunice. Ako bi bar sudovi radili po Ustavu i zakonu, opet bih bio zadovoljan onim što je DOS uradio, bar to, ali ne mogu da budem zadovoljan, jer još nisam našao građanina zadovoljnog radom sudova u Republici Srbiji.