Neću da obrazlažem amandman Srpske radikalne stranke delimično sličan ovom amandmanu, po posledicama isti. Samo želim da uporedim ta dva amandmana. Dakle, poslanici Srpske radikalne stranke smatraju da treba omogućiti fakultativno učenje verske nastave ili da deca ne uče ništa.
Amandman o kome se sada raspravlja predviđa fakultativno izučavanje verske nastave ili građanskog vaspitanja, ili da učenik ne uči ništa. Posledice su iste. Samo se pruža mogućnost da se još jedan predmet fakultativno uči, a naš je stav da verskoj nastavi ne treba nikakvu alternativu predviđati.
Dakle, ili će dete učiti versku nastavu, da mu kažete da postoji čak neka suprotnost, neki pandan toj verskoj nastavi, to ne ide, a nameće se da bi ovo građansko vaspitanje bilo nešto što je suprotstavljeno onome, pa - ili ćeš ovako život da shvataš ili onako. Bolje reći - ko hoće da uči veronauku, učiće je. Onaj ko ne želi, taj čas neće imati. U svakom slučaju, mi ćemo glasati i za ovaj amandman, i za naš, naravno, ukoliko ovaj ne prođe.

Iz odredbe člana 14. Predloga zakona - kojima se izuzetno od uslova za ostale nastavnike, stručne saradnike i vaspitače, kojima vrstu stručne spreme određuje isključivo ministar prosvete, određuje da to čini za nastavnike verske nastave, na zajednički predlog Ministarstva vera i crkava koje su već pobrojane u članu 9 - smatram da bi redakcijom trebalo izbaciti ovu odrednicu tradicionalne crkve i verske zajednice, pa ubaciti u to sadržaj iz člana 9. i gotovo. Ali, time što se prave izuzeci, očigledno je da Vlada Republike Srbije, predlagač zakona, priznaje da još niko u ovoj zemlji nije spreman da verska nastava bude na nivou da po kvalitetu, po sadržaju, bude ravnopravna sa ostalim predmetima u školi.
Govorim otvoreno, bez obzira na to kako će to da tumače mediji, crkva nije spremna za uvođenje veronauke u škole. Čim nemamo udžbenike, čim nemamo konkurs za nastavnike veronauke, nego ćemo po spisku koji bude usaglašen, po spisku o kome niko neće odlučivati, pa čak ni u Ministarstvu vera, koje je jedan od supredlagača, znači po spisku koji će biti dobijen isključivo od crkve, mi odrediti one koji će deci predavati veronauku i time u sistem školstva uvesti još jedan parasistem, koji će se ticati samo jednog i isključivo jednog predmeta u osnovnom, a govorićemo o tome i u srednjem obrazovanju.
Mogu da znam motive za ovakvu brzinu, ali ne želim da ih razumem. Ako ministar odbija kvalitetne amandmane, koji se tiču uređenja školskog sistema, broja časova, trajanja nastave, udžbenika, pa kaže - jeste, sve to treba da sadrži zakon, ali to ćemo kada budemo usvajali novi zakon, čemu onda ovakva žurba oko veronauke, uz priznanje da niko nije spreman da ta nastava bude kvalitetna, da odgovara potrebama i društva i same dece.
Čovek mora da izrazi bojazan - kako li će to izgledati, kada jedan seoski sveštenik stane pred decu i drži predavanje, kada ne postoji minimum stručne spreme koji je određen za to, kada ne postoje predmeti koje je morao da izučava i da iz njih polaže ispit, koji će ga kvalifikovati da stane pred decu?
Naravno, ubeđen sam da niste zbog toga u članu 1. predvideli da je zabranjeno fizičko maltretiranje dece, zato što tamo piše da je batina od Boga. Šta ako nastavnik veronauke počne da sprovodi to načelo?
Pokojni otac mi je govorio da su mu brideli dlanovi od štapića koje su nosile katihete. Zamolio bih vas da još jednom dobro razmislite o ovome, da jednu izvanrednu ideju, možda vam je i to želja, ne upropastite za godinu dana i da onda svi od uvođenja veronauke u škole dignu ruke.

Dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam da je čitav ovaj član u stvari materija za statut škole i da mu ovde uošte nije mesto, ali ako smo već tu moram da pitam gde je to predlagač zakona u Ustavu našao osnov da nastavnika kazni zato što omalovažava grupe po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske i polne pripadnosti. Naš Ustav Republike Srbije štiti građanina, pojedinca i ima ovde ljudi koji to znaju bolje od mene. Samo u članu 29. stav 1. porodica ima posebnu zaštitu i nigde se u Ustavu Srbije ne kaže da grupa koja ima polnu pripadnost ili grupa koja ima versku ili političku pripadnost uživa bilo kakvu zaštitu, toliku da ne može da bude omalovažavana ili toliko da neko zbog toga treba da izgubi posao. Postavlja se pitanje, šta je želja predlagača zakona, kada ovoliko različitih prekršaja neke norme strpa u jedan član zakona. Jesu li samo ovo osnovi. I evo, ovim amandmanom pronađeno je još nekoliko osnova po kojima bi zaista direktor, ukoliko ima pravo da sam donosi odluku o tome, trebalo da suspenduje nastavnika do okončanja disciplinskog postupka.
Ovaj amandman o kome sada raspravljamo nije potpun, ni detaljan. Mogli bismo tako unedogled da nabrajamo slučajeve koji bi zaslužili da zbog toga neko odmah bude suspendovan sa posla, ali to nikada nije bila zakonska materija. To se reguliše statutom. A možda o tome najbolje može da nam ispriča, posebno o ovom amandmanu, gospodin Čedomir Jovanović, jer on je tu, registrovan je za kvorum i neprekidno je u sali, iako ga moje oči nisu videle. Sada nije, je lÄ? Ma nemojte mi reći. Svejedno, da li je tu ili nije, mislim da je on merodavan da diskutuje o ovom amandmanu, pominje se u ovom amandmanu.

Pošto je narodni poslanik Goran Cvetanović obrazložio amandman, pošto je Gordana Pop-Lazić rekla da imamo miting u petak u 15 časova u Vršcu, samo da upozorim predlagača, žao mi je što ministar nije tu, on je diplomirani pravnik, prihvatanjem amandmana Zeldža Hurića izbrisali ste reči "čiji je osnivač Vlada".
Taj stav tri je glasio: "Direktora škole čiji je osnivač Vlada bira školski odbor na osnovu javnog konkursa i po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća".
Brisanjem reči "čiji je osnivač Vlada" doveli ste u istu ravan sve škole, bez obzira na osnivača. Pitam vas, ako privatno lice osniva osnovnu školu otkud njemu sada obaveza da mu školski odbor bira direktora, a da sam školski odbor imenuje i razrešava skupština opštine, odnosno skupština grada. Kako vi to mislite da raspolažete tuđim kapitalom kako vi hoćete? On mora da ispunjava školski program, on mora da ispunjava obaveze koje će utvrđivati prosvetni savetnik, inspektor, a upravljanje u školi ne može da bude prepušteno lokalnoj samoupravi; nije finansirala tu školu i ne finansira je.
Vi se, sa jedne strane, kao država odričete toga da ministar bira direktora škole, pa kažete - dajemo autonomiju školstvu, pa će lokalna samouprava da izabere školski odbor, školski odbor direktora, a s druge strane onima koji ulažu svoj kapital, a takvi su vam trenutno najpotrebniji, njima postavljate rigorozne uslove.
Baš njega briga da on predstavnike nastavnika pita ko će biti direktor u školi. Uložio svoj novac, svoj kapital, da vaspitava decu, da naplaćuje školarinu i što da ne, toga će biti, ima u celom svetu i od toga želi da ostvari neki prihod, a vi ćete da mu odredite: trećinu skupština opštine, trećinu roditelji, trećinu nastavnici i onda će to telo da izabere direktora škole, a on će kao vlasnik ostati po strani i neće moći uopšte da utiče na odluku.
Mislim da prihvatanje bilo kog amandmana povlači preispitivanje Predloga zakona, a posebno reperkusije koje će imati na neke druge odredbe Predloga zakona. O prihvatanju ovog amandmana trebalo je ozbiljnije da razmislite, a ne da ministar na osnovu trenutnog raspoloženja odlučuje hoće li amandman da prihvati ili ne. Ovo je ipak zakonodavna aktivnost, a to je veoma ozbiljna aktivnost, ako niste znali.

Najpre, gospodin Zeldžo Hurić nije imao osnova za repliku. To što se njegovo ime čulo u mojoj diskusiji ni po jednom članu Poslovnika nije osnov za repliku. Nisam tumačio njegovo izlaganje, ni pogrešno, ni tačno, i tu ste vi načinili povredu Poslovnika, popustili, računajući da ćete imati dovoljno glasova da usvojite ovaj predlog zakona.
Gospodinu Huriću kao nastavniku da kažem da je odredbama ovog zakona zabranjeno da omlovažava, diskriminiše, vređa grupe, bez obzira na njihovo rasno, versko, polno opredeljenje. Ovo je poslanička grupa Srpske radikalne stranke koja vas, gospodine Huriću, uvek naziva Zeldžo brate i vi bi to trebali da poštujete. Imate vi većih oponenata među ovima sa kojima ste.

Ne znam čime iritiram sve ove tipove ovde da izlaze za ovu govornicu i da se meni obraćaju. Šta rekoh ovom čoveku danas ceo dan, nisam ni primetio  da se tu nalazi. Otkud vama pravo da vi kažete da u mojoj kući neće biti đaka? Po kom vi to osnovu? Hoćete li da idemo na jedan test plodnosti ili šta hoćete time?

Dame i gospodo narodni poslanici,
da bi se ozakonila jedna uredba Vlade Republike Srbije, kojom je određeno ponašanje u osnovnoj školi regulisano, donosimo zakon za koji je trebalo godinu i po dana da se napiše, a sada nam obećavate kompletan zakon - ako bude ovim tempom, trebaće nam 10 godina da dobijemo taj novi zakon.
Ali, šta smo hteli amandmanom na član 1. Predloga zakona o osnovnoj školi? Najpre zašto prepisivati Ustav Republike Srbije. Član 1. ovog predloga zakona govori o tome da su u školi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju ili omalovažavaju grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti.
U stavu 2: "U školi je zabranjeno fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti učenika".
Da vas podsetim na član 13. Ustava Republike Srbije - građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu, bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo.
Član 26. Ustava jasno govori u stavu 2: "Niko ne sme biti podvrgnut mučenju, ponižavajućem kažnjavanju ili postupanju".
Pokušao sam da pronađem opravdanje za stav predlagača koji je odbio amandman i rekao da se na ovaj način sprečavaju svi da kažnjavaju decu. Nije tačno. Ovim članom i onda članom 15, kojim se reguliše kazna za onoga ko ne postupi u skladu sa članom 1, očigledno je da samo nastavnik ne može da diskriminiše učenike po osnovu pojedine pripadnosti, odnosno samo nastavnik ne sme fizički da kažnjava decu u školi. Nigde ne kaže da sekretar škole ne može da kazni, zato što nigde u kaznenim odredbama nije apostrofiran zaposleni u školi i nigde u prelaznim i završnim, odnosno kaznenim odredbama škola ne trpi sankciju ako direktor ne preduzme meru protiv nekog drugog ko se u školi bavi aktivnostima koje nisu dozvoljene članom 1.
Postavlja se pitanje - kakve su to grupe u školi koje bi mogle da budu omalovažavane. Kakve su to grupe, kad mi u školi imamo učenike i pojedince i naš Ustav neprekidno reguliše prava građanina.
Dalje, kako to učenici mogu da budu diskriminisani po osnovu političkog opredeljenja? Radi se o zakonu o osnovnoj školi. Najstariji učenik u toj školi ima 15 godina. Kakvo političko opredeljenje u školi? I, ko će to u školi....

Znam, ali vi ste postali trominutna Skupština. Dva veoma bitna predloga zakona spojite u raspravi u načelu, a onda čak i za amandmane koji dođu na dnevni red usvojite da se o njima diskutuje tri minuta i hoćete da tvrdite da ste omogućili ispravnu, stručnu ili bilo kakvu raspravu o predlozima zakona.
Vama nije stalo do rasprave o predlozima zakona. Vama je stalo samo do toga da zakon što pre prođe, a ja vas upozoravam na odredbe koje nisu dobre u ovom predlogu zakona. Najlakše je dići ruku, glasati za jedan predlog zakona i reći - isteklo je vreme od tri minuta za raspravu.

Ima samo nekoliko članova zakona o kojima je bitno da se raspravlja. Sve ostalo je tehnika i vi ograničavate tu raspravu na tri minuta. Toga u Srbiji, otkako je višestranački sistem, nije bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici,
ipak mislim da je trebalo zadržati odredbu koja je glasila da u školi nije dozvoljeno političko organizovanje, delovanje i korišćenje školskog prostora u te svrhe, zato što je odredba, iz Ustava prepisana a primenjena samo na školu, apsurdna.
Ispada sada da je u autobusu dozvoljeno da se ugrožava ili omalovažava grupa po osnovu svoje verske, nacionalne ili bilo kakve druge pripadnosti, pošto se škola sada izvlači kao mesto gde to nije dozvoljeno. Onda ispada da je i u pozorištu dozvoljeno.
Dalje, šta ako postoji grupa čija je verska pripadnost pripadnost sekti, a ne tradicionalnoj crkvi? Mi smo sada čuli od jednog poslanika šta Vlada podrazumeva pod tradicionalnom crkvom i ja to tako ne mogu da prihvatim. Ustav je jasan. Ustav u dva stava jednog člana govori samo o verskoj zajednici. Znači da je Vlada dužna da Ustav dalje pretoči u zakon kojim će reći koje su to verske zajednice u Republici Srbiji.
Ali, šta ako je neka sekta, vi znate koliko ih samo ima, i to je grupa koja ima versku pripadnost, a članom 1. stavom 1. zabranjujete da se to protera iz škole, jer ništa niste definisali.
Vi ste samo rekli - ne sme da se omalovažava ili ugrožava grupa po osnovu verske pripadnosti. Je lÄ to dovoljno jasno za školu, za direktora škole, a znate da mu je sankcija da će ne samo prestati da bude direktor, već će izgubiti i radno mesto ako ne poštuje član 1. ovog zakona i ne da otkaz u disciplinskom postupku nastavniku koji je dozvolio da se maltretira jedna verska grupa koja ispoljava svoju versku pripadnost u školi. Ne bih dozvolio to ispoljavanje verske pripadnosti. Ne bih dozvolio ni tradicionalnim crkvama, da ne vređa osećanja drugih, a posebno ako su drugi u manjini. Vi ste ovde tako široko postavili, da bilo koja grupa, sa bilo kojom verskom pripadnošću u školi može da radi šta hoće i da niko ne sme da im prigovori, jer će izgubiti radno mesto. To je ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada još nijedan poslanik SRS nije govorio o ovim zakonima, predstavnik poslaničke grupe DOS je u množini govorio o strankama bivšeg režima, upućujući na taj način neke kritike i zabrane, čak i poslanicima SRS, unapred određujući njihovu diskusiju.
Naravno, njemu će proći ovde sve nekažnjeno, ali ne može da izađe za govornicu i da kaže da nisu moguće kritike koje su sa stanovišta ideologije stranaka bivšeg režima. Zašto nisu moguće? Ovde svako ima pravo svakoga da kritikuje, ovo je govornica Narodne skupštine Republike Srbije. Ali, predlažem formiranje jednog skupštinskog odbora koji će vršiti pripreme Čedomira Jovanovića za sednice Narodne skuštine. Onda bi on mogao da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da govori istinu za ovom govornicom.
U zakonu o srednjoj školi veličao nam je ulogu lokalne samouprave u odlučivanju o srednjoj školi. Kakva je njena uloga? To da skupština opštine, odnosno grada, samo proglašava odbor koji se bira na način nezavistan od skupštine opštine, odnosno grada. Školski odbor čini po trećina članova, koji predstavljaju nastavnike u školama, roditelje i Ministarstvo prosvete.
Kakva je tu uloga? Čak je ponižavajuća uloga skupštine opštine koja to mora da proglasi. Govorim o osnovnom Predlogu zakona, za mene je to ideologija predlagača, prihvaćeni ili odbijeni amandmani za mene nisu želja predlagača zakona. Onaj ko je imao vremena nekoliko meseci ili dve godine da napravi predlog zakona o srednjoj školi, ne može da kaže - ne govorite mi o predlogu zakona, govorite mi o amandmanima koje sam prihvatio. Idealan predlagač zakona je onaj koji ne mora da prihvata amandmane, koji je dobro sagledao predlog zakona. Ono što prihvatite ovde u klupi, čak razmišljajući o onome ko amandman predlaže, to nije ideologija.
To je sada, kao što smo danas kasnili sa sednicom, pa nismo ni radili u četvrtak popodne, usaglašavanje stavova hoće li ovi glasati ako bude ostao ovakav predlog veronauke ili ne. I još nešto sam čuo što me strašno zabrinjava, nije valjda ideologija DOS-a da sve verske zajednice mogu da uče našu decu. Ne mogu da verujem da će baš tako daleko ići (a tebe nisam ništa pitao), neće valjda baš tako daleko ići propadanje društva, da će svako moći da obučava našu decu. Mislim da je tu naš amandman jasno odredio, a vezan je i za neke vaše predloge zakona u kojima su određene tradicionalne crkve; sa njima država treba da sarađuje, a postoji ono što država treba da proganja, a ne da s takvim sarađuje.
Gospodine ministre, razmišljam o vašem ponašanju, mada ste ovde nastupili ne kao profesor univerziteta, veoma nisko ste nastupili, ali sam vas gledao na televiziji kada ste u jednoj školi cupkali, izabrali je kao oglednu školu da u njoj propagirate neko vaspitanje mimo veronauke; posle dva meseca rekli ste da tu školu treba zatvoriti jer se u njoj radi potpuno van pravila; poput ovoga da su sekte preuzele školu, došlo je do tragedije u toj školi; a mene interesuje šta je vaš stav: onaj po kome je ta škola reprezentativna (ne biste se slikali u školi koja je za zatvaranje) ili onaj stav posle dva meseca da tu školu treba zatvoriti.

Ubeđen sam, ovo je replika, da otprilike znam i sastav tog odbora koji bi pomagao gospodinu Jovanoviću. Upozoravate me na nešto što sam već za ovom govornicom rekao; tačno je da skupština opštine bira školski odbor. To deluje ponižavajuće. Nijednog člana u školski odbor ne daje; ona dobija spisak članova, od kojih trećinu određuju nastavnici zaposleni u školi,  trećinu savet roditelja, a trećinu ministar prosvete.
Zamolio bih vas da ne kršite ovako grubo Poslovnik; ako već dajete nekome reč da prigovori povredu Poslovnika, a da u stvari replicira meni. Očekujem, bar u polovini slučajeva, da i meni ubuduće obezbedite takvo pravo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo sada čuli obrazloženje ministra za amandman koji je Vlada prihvatila, koji je - najblaže ili pacifikovano rečeno, pošto ministar u Predlogu zakona o univerzitetu  koristi reč koju koriste stranke koje bi da ratuju, mislim da Predlog zakona o univerzitetu ne može da bude pacifikovan, jer nije ni bio, valjda, ratnički - normalan predlog zakona koji može da doživi izmene i dopune, ali ne može da bude pacifikovan. Ako kažete da je sada pacifikovan, to znači da ste zaista bili ratnički raspoloženi u vreme kada ste pisali osnovni Predlog zakona o univerzitetu, a to se vidi po članovima 141, 142, 143. itd.
Šta ovde ne valja? Najpre, nema roka za dekana i katedru u kom će povesti postupak za preispitivanje. Rok od dva meseca je da veće odluči o predlogu za preispitivanje. Dekan i katedra nisu ograničeni rokom. To je propust onoga ko je pisao amandman i onoga ko je amandman prihvatio.
Dalje, šta znači pozivanje na nepoštovnje Zakona? Stav 3: "Predlog za preispitivanje nije moguć kada je reč o postupcima za izbor u kojima su već učestvovala nadležna izborna veća". Nisu bila nadležna u vreme važenja Zakona. Ne možete da ih nazovete nadležnim izbornim većima, jer tada nisu bila nadležna. Sada jesu nadležna. Sada svi nastavnici učestvuju u izboru kao izborno veće, čak i saradnici kada se bira saradnik, ali u vreme važenja Zakona to nisu bila nadležna izborna veća. Nisu se ni sastajala. Možda su se negde sastajala kao grupe nastavnika i to proglašavala nekakvom sednicom, donosila odluke. Znam da je i toga bilo, ali vi to ne možete da priznate kao zakonsku praksu u vreme kada zakon uopšte nije važio.
Drugim rečima, poništavate Zakon iz 1998. godine, pacifikovano rečeno, navodite nas na pomisao i na radnje ubuduće; na pomisao da zakonom, donetim od strane Narodne skupštine 1998. godine, čiji vam se sastav nije sviđao, poništavate volju birača preslikanu kroz glasove narodnih poslanika; ne možete to da kažete jasno i glasno, ali činite to prihvatanjem ovog amandmana; a navodite nas na radnje da sve ovo uradimo kad se promeni vlast. Da li je to sada za akademsku javnost povoljno i pozitivno, da svi strepe od promene vlasti?
Prethodnik je samo pogrešio jednu stvar: jeste da su reizbori u toku, ali redovni profesori nemaju reizbor. Kod njih nema tih postupaka. Ovo se odnosi i na redovne profesore. Kažete da neće biti sproveden postupak za proveru, nego samo ako to pokrene dekan ili katedra. Pa, to znači da će se sprovesti postupci, samo ste odredili ko će zahtevati ponovni postupak. Sprovešćete postupak za sve, jedino nećete za one koji su sada pretrčali u vaše redove, učlanili se u vaše političke stranke.
Ovo je diskriminatorski zakon. Znam da svako ima pravo da kaže da jedna vlada nije bila dobra. Tako se borite da dođete na vlast. Ali, da kažete da Skupština nije bila dobra, a zakon je donela Skupština. Ovo nije bila uredba Vlade, ovo nije bila odluka, ovo je bio zakon koji je donela Skupština. Da kažete da Skupština nije bila dobra, da preispitujete Skupštinu, to može u nekim drugim režimima, ali Srbija je već 11, 12 godina u velikoj meri demokratska zemlja. Vi ćete sada da pogazite i ono što smo jedva izborili za ovih 12 godina, od 1989, otimajući od komunista parče po parče slobode i demokratije.

Imam pravo na repliku. Nema tu -nemate, ali ajde. Meni se ne sviđa ni ono kada imam, pa ajde nemaš, pa mi se zato ne sviđa ni ovo nemaš, pa hajde, imaš. Očigledno je da imam pravo na repliku.
Gospodine ministre, pokušavam da shvatim da vi morate da odbranite i ovaj amandman, kao što morate da odbranite i Predlog zakona. U stavu 6. jasno piše - nadležno izborno veće odlučuje o predlogu za preispitivanje u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. (Gašo Knežević, sa mesta: Posle 60 dana ne može više.)
Dobro, ali ste zato u osmom stavu, u devetom, jasno rekli - odluke o preuzimanju nastavnika odnosno saradnika sa drugog univerziteta ostaju na snazi ako ih nadležno veće fakulteta potvrdi ili ne ospori u roku od 60 dana. Tako je trebalo da izgleda i ovo. Dobro, ali nezgodno je samo što je u ovom amandmanu jasno potencirana retroaktivnost, a nismo utvrdili interes za retroaktivnost ovog člana.
Kada pročitate pretposlednji stav - nastavnik odnosno saradnik fakulteta, koji je pre stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine bio izabran u nastavno zvanje, ostvaruje prava i obaveze u skladu sa ovim zakonom - to je potpuno nejasno. Ako je on ostvario pre 1998. godine, zvanje, pa ga izgubio 1998. godine po tada važećem zakonu, vi ga sada ponovo vraćate u zvanje koje je imao pre 1998. godine, a to znači da poništavate odredbe zakona koji je bio na snazi skoro četiri godine. Neko je bio vanredni profesor pre 1998, a 1998. godine nije izabran, sada ponovo stupa na posao kao vanredni profesor. To je odredba zakona koja je retroaktivna i morao je da bude utvrđen opšti interes da ona bude retroaktivna.

Sada biste, gospođo Mićić, zaista bili u pravu kada biste rekli da o ovom amandmanu ne može da se raspravlja.
(Pal Šandor, sa mesta: I o ostalima.)
Može o ostalima, može. Došli smo u situaciju da je jednim amandmanom potpuno izmenjen sadržaj jednog člana Predloga zakona. Sada amandmani na onaj prvobitni tekst više ne važe, ali važe amandmani koji kažu da se taj član briše. O njima može da se raspravlja. Pa da se obrazlaže, kao da sada tražimo da se briše ovaj predlog, zato što je Poslovnik tako donet da amandman, koji podnese u ime Vlade jedan poslanik posle rokova, kada isteknu rokovi za dostavljanje amandmana, a on ga donese u minut pred isticanje roka, nama stigne kao predlog zakona, a mi nemamo pravo na to da dajemo amandmane.
Time smo onemogućeni u jednoj proceduri koja mora da bude zakonska. Zbog toga se slažem da nam se omogući da diskutujemo. Jer, ako taj amandman traži brisanje člana da onda diskutujemo, pa hoćemo i ovo da brišemo što je predloženo kao amandman, to je u redu. Ali da diskutujemo o tome da menjamo nešto što već ne postoji u tekstu Predloga zakona, to zaista nema smisla.