Da li to po vama samo ja sada zaslužujem da mi se obratite, a ne poslanik koji dobacuje iz sale.

Sada? Pa evo me za govornicom.

Dobacujem koliko god mogu.

Mene samo interesuje zašto vam toliko smeta odbrana Radovana Karadžića koju pokušava Slobodan Janjić ovde da ....

.... pokušaj sprečavanja sukoba na beogradskim ulicama između onih koji lepe jedne plakate i onih koji lepe druge.

Samo me ne plašite, ne plašite me, bar u ovoj sali niko ne može da me uplaši, molim vas. Izašao sam da zaštitim narodnog poslanika poslaničke grupe kojoj i sam pripadam; da imate iste aršine prema svima, nikada ne bih izašao. Vi isključivo narodne poslanike SRS opominjete i sprečavate da govore na način na koji žele da govore. Zapamtite jednom, u ovoj skupštini narodni poslanik ima pravo da govori na način na koji on želi. On time oslikava sebe, svoju poslaničku grupu i deo građana koji su ga birali i hteli da on takav bude u ovoj Narodnoj skupštini. Ovo nije mesto gde se mi prevaspitavamo. Ovo je mesto gde mi iznosimo svoje stavove.

Molim vas da mi ne dobacujete dok sam za govornicom. Zalažete se za autonomiju fakulteta i univerziteta. U tome želimo da vam pomognemo. Zalažemo se za autonomiju narodnog poslanika, onoga koga je birao narod, zalažemo se samo za jednu sitnicu, da pet minuta govori za ovom govornicom, da mu se niko ne meša, neka govori šta god hoće.

Ma neka govori, on je narodni poslanik, ljudi. To može da se kaže u diktaturi, to može da se kaže na nekom drugom mestu. U ovoj skupštini narodnom poslaniku ne može da se kaže - ne možete da govorite o tački dnevnog reda na način na koji vi hoćete. To ne može da se kaže poslaniku, zato što je on predstavnik naroda, zato što je to narod ovde. Pustite vi taj poslovnik. Taj poslovnik kaže da poslanička grupa podnosi amandmane. Pitajte profesora Pravnog fakulteta postoji li termin poslanička grupa u Ustavu Republike Srbije ili postoji termin narodni poslanik i da li narod predstavlja poslanička grupa ili narodni poslanik? To je naše organizovanje ovde, interno organizovanje. Ono što piše u Ustavu ovo ne može da pogazi, a posebno ako vi donosite na način koji uopšte nije propisan u Ustavu.
Zato vas molim, gospođo Mićić, na ivici smo, da više ne možemo da trpimo ovo što radite u Narodnoj skupštini (žagor u sali). Ili budite na tom mestu kao jedan od ravnopravnih ili se sa tog mesta sklonite da dođe neko ko je razumniji. Osam godina sam bio opozicioni poslanik u Skupštini Srbije. Činio sam vlastima možda i više nedaća nego vama ovih dana. Bila je diktatorska vlast, kako vi tvrdite; predsednik Skupštine Dragan Tomić za vas je bio pojam demokratije. Neka je on bio socijalista, nekad možda nije ni znao šta je demokratija, on je demokratski vodio sednice Narodne skupštine. Učite se malo, učite se na dobrim primerima, a ne na lošim.

Moram da ponovim princip zbog koga poslanici SRS ne mogu da prihvate amandman koji je podnet na član 114. Usvajanjem tog amandmana bi... (glasovi - amandman je povučen).

Bilo bi dobro kada bi narodni poslanici, koje ovde čekamo po sat i više vremena da stvore kvorum, imamo strpljenja i živaca da ih čekamo, imali živaca da tih 30 ili 40 sekundi, koliko predlagač amandmana duže govori od predviđenog vremena, kad bi i oni pokazali strpljenje koje pokazujemo mi koji svakog dana po tri sata uzaludno čekamo da sednica ili počne ili da se nastavi posle pauze.

Zanimljivo je da nam Vlada nudi Predlog zakona o univerzitetu i da nam nudi član 115, 116, 117. i 118. kojima se bezmalo potpuno odriče univerziteta, kao da je univerzitet vruć kesten, kao da je univerzitet nešto šugavo i Vlada gleda da se toga što pre otarasi, da ne bi, ni na koji način, uticala na ono što se na univerzitetu dešava ili što bi na univerzitetu moglo da se dešava.
Kako drugačije tumačiti predlog da se formira republički savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja, koji će sačinjavati rektori, prorektori i deset članova koje imenuje Vlada.
Najpre, ako ste želeli u potpunosti da sprovedete princip da se studenti pitaju za sve, kako to da nema studenta - prorektora u sastavu ovog republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja? To je jedno pitanje. Drugo pitanje je šta će onda da radi Minsitarstvo prosvete: ako će veće mudraca da utvrđuje predlog uslova za početak rada i obavljanja delatnosti univerziteta; ako će ono da odlučuje o materijalnom položaju univerziteta i učešća u društvenom proizvodu; ako će ono da sagleda i odlučuje o razvoju i kapacitetima univerzitetskog obrazovanja; ako će da odlučuje i razmatra učešće univerziteta u ostvarivanju programa naučno-istraživačkog rada od značaja za Republiku, a ne od značaja za univerzitet; ako će čak i da obavlja neke druge poslove, za koje kažete da su u skladu sa zakonom, a ovde nisu navedeni i to uvek predstavlja opasnost šta li je to još što će biti u skladu sa zakonom.
Šta će onda da rade zaposleni u Ministarstvu prosvete, pa čak i u Ministarstvu za nauku i tehnologiju? Šta će da rade, kada će sve savet mudraca, sastavljen od rektora i prorektora, da razmotri i reši? Šta je od interesa za Republiku, rešava savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja. Ne savet za razvoj Republike, ne ekonomski savet, koji bi odlučivao koliko je učešće u društvenom proizvodu, nego savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja preuzima poslove o kojima mora da brine Vlada Republike Srbije. To su joj ustavne nadležnosti i u pravu su potpuno svi oni poslanici koji inače govore i misle, a neće ovde da kažu, da je to ponovo neki komitet.
Mi imamo tih saveta koliko hoćete: savet za razvoj poljoprivrede, savet za selo, savet za ovo, savet za ono i ko njih šta pita, ali sam očekivao kako će da izgleda telo. Sve skupljate i nastavnici će biti u jednom telu, dekani u drugom i kako li će da izgleda telo u kome će biti rektori, i što i oni ne bi bili u nekom telu, i evo nađoste formulaciju, nađoste modus da to bude republički savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja.
Kažete - postojao je 1992. godine, ali nikada nije bio toliko u funkciji da se njegovo učešće oseti. Kako da se oseti? Da radi poslove koje treba da radi Vlada? Mislim da je ovo ponovo, sada već ima četiri člana, obmana za one koji su tražili da univerzitet i fakultet budu potpuno autonomni i da su ove formulacije jedva skrpljene u pet tačaka, šta će da radi taj republički savet. Ovo će da liči na onu komisiju koja je pre 15 - 20 godina trebalo da napiše tekst i note za novu himnu naše države, izašla sa nekoliko predloga i nikada nijedan predlog nije bio usvojen. Uostalom, ko podnosi račune ovom savetu ili kome podnosi račune ovaj savet? Niti ima prava, niti ima odgovornosti i još će i sam da donese poslovnik o svom radu, koliko da se još više zavije.

Ovaj amandman najbolje bi obrazložila Nataša Jovanović, ali ste joj oduzeli reč, blagovremeno za vas. Ovaj amandman bi odlično obrazložio i Ljubomir Kragović, vama bi takva naša obrazloženja najviše  odgovarala i trudite se da pribegnemo takvom načinu obrazlaganja amandmana.  
Da vas podsetim o čemu se ovde radi. Predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, koja je osnivač određenog broja univerziteta u Republici Srbiji, propisuje članom 133. da univerzitet odnosno fakultet čiji je osnivač Republika određuje visinu školarine za studente koji plaćaju školarinu i visinu naknade za pojedine usluge i radnje koje vrši univerzitet odnosno fakultet.
Ne pominje se univerzitet, odnosno fakultet, čiji osnivač nije Vlada Republike Srbije, privatni univerzitet ili fakultet. Upućuje nas tom odredbom da autonomiju od osnivača obezbeđuje samo za univerzitet i fakultete čiji je osnivač Vlada. Znači, ako su građani Srbije uložili novac u osnivanje univerziteta, Vlada koja brine o novcu građana Republike Srbije kaže: vi koje smo mi osnovali potpuno autonomno odlučujte kolika će biti visina školarine, kolika će biti visina naknade koja će se plaćati za usluge koje vi obavite; vi koje su osnovala privatna lica moraćete sa privatnim licima da regulišete kolika će biti visina nadoknade, to vi nećete moći sami.
Postavlja se pitanje - zašto? Svi oblici svojine su ravnopravni, svi oblici organizovanja fakulteta i univerziteta su ravnopravni. Zašto fakultet koga je osnovala Vlada Republike Srbije sam utvrđuje visinu školarine, a fakultet koje je osnovalo privatno lice mora da ima sporazum sa privatnim licem kolika će biti visina školarine. Šta se tu štiti? Novac privatnog lica? Zašto se ne štiti novac građana Republike Srbije poveren Vladi i prosleđen univerzitetu? Sami znate, sledećim odredbama zakona određujete visinu finansiranja proporcionalno visini ostvarenih prihoda. Nije svejedno koliko će ostvariti sami univerziteti, a koliko će morati da se nadoknađuje iz budžeta.
Ovim amandmanom, koji je podnela Nataša Jovanović, izjednačavaju se uslovi. Ne možete sada okvire da postavite fakultetu koji je u privatnom vlasništvu i da kažete: za tebe se nismo ni borili, ni za tvoju autonomiju, govorili smo o autonomiji na ovome što narod plaća, a tebe plaća privatnik, ti ima da ga pitaš koliko će to da bude. Ne možete to njemu da kažete, a da dekanu fakulteta koji je osnovala država kažete: izvoli dogovaraj se u okviru fakulteta koliko će da bude školarina, koliko će da koštaju vaše usluge, vi ste autonomni i Vlada u taj posao neće da se mešta.
Vlada u taj posao mora da se meša. Kao što su vas iznenadili neki fakulteti čim ste preuzeli vlast, pa su odjedanput 4-5 hiljada maraka odredili za upis na neke fakultete, pa ste morali to da vraćate. Tako će vas iznenaditi ponovo kada bude prošao ovaj zakon o univerzitetu. Vi valjda morate da razmišljate o tome da sva ta deca koja upisuju fakultet glasaju, da glasaju njihovi roditelji i njihova rodbina. Mislite o tome.

Ima više razloga i mogao je da se izjasni ministar i ranije. Da vidite da nisam isti kao vi.

Razumem razlog zašto je ovaj amandman prihvaćen, a vi ne razumete. Sadržan je u obrazloženju koje sam hteo da ponudim; pa sve te dekane, rektore, sva ta izabrana i imenovana lica vi ste postavili i kud njima odrediste da ih posmenjujete do 30. septembra; i njima tada ističu mandati. Vi ste preuzeli vlast, vi ste te ljude postavili po Zakonu iz 1998. godine i trebalo je da prihvatite amandman, odnosno nije trebalo ovo ni pisati. Oni ljudi koje ćete proganjati obuhvaćeni su u članovima 141, 142. i 143. i tu vi nećete prihvatiti amandmane, a ovo meni ne predstavlja ništa što ste prihvatili ovaj amandman. Nije se ni odnosilo ni na koga koga biste proganjali. Niste valjda ludi svoje ljude da progonite?

Zamolio bih vas da pročitate Poslovnik, koji je vrlo jasan kada se govori o amandmanima. Najpre se raspravlja o amandmanima koji predlažu da se određeni član briše, pa zbog toga ćete amandman ljubimca da ostavite za kasnije, a prvo ćemo da raspravljamo o amandmanima koji predlažu da se čitav član briše.