Koristiću priliku da diskutujem o ovom amandmanu, pošto veoma slična odredba postoji i u amandmanu koji je prihvatila Vlada i koji je postao sastavni deo Predloga zakona. Naime, amandman je podnet na stav 3. koji je predviđao da se nekome ko je izabran mimo zakona koji je bio na snazi priznaje da je bio izabran. Najpre, onaj ko je izabran na osnovu zakona koji je bio na snazi, taj nije izabran, a sada ovaj koji je izabran mimo zakona koji je bio na snazi, on je izabran. Kako da vam to bliže objasnim?
Znači, komisija je predložila da neko bude izabran. Dekan je potpisao rešenje, on je izabran. Sada zakon kaže, to ne važi. Ako se o tome izjašnjavala i većina profesora u zvanju onoga ko se bira, iako to zakon nije predviđao, to se sada važi kao normalno i po zakonu obavljen izbor u zvanje.
Tačno zakonodavac upućuje svakom svojom odredbom da skočimo sebi u usta i da sami poništavamo ono što je Skupština donela. Podsećam vas, Skupština je Skupština, bez obzira na personalni sastav. Vi ste poslanici Narodne skupštine Republike Srbije kao što su bili i oni koji su glasali za Zakon o univerzitetu iz 1998. godine. Vi treba na njih da budete ponosni, kao što će neki novi biti ponosni na vas. Neće se slagati sa vašim odlukama, ali znaju da iza svakoga od vas stoji bar 60.000 birača.
E sad, nova odredba, na koju bi trebalo da smo imali vremena da damo amandmane odvaja nastavnike i saradnike koji su izabrani striktno po zakonu; oni idu na preispitivanje, ne mogu da učestvuju u radu izbornih veća, novih izbornih veća.
Nastavnici koji su izabrani mimo Zakona iz 1998. godine, o kojima se izjašnjavalo nepostojeće izborno veće, mogu da učestvuju u radu izbornih veća i to je jasno. Kaže - nastavnici i saradnici koji su izabrani u vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, a u čijem izboru su učestvovala nadležna izborna veća (ponavljam, nisu postojala nadležna izborna veća) učestvuju u svemu, u radu izbornih veća prema tim zvanjima.
Znači, nastavnici izabrani u vreme 1998. godine mogu da učestvuju u radu izbornih veća, sada, po novom zakonu, a drugi nastavnici, izabrani u vreme važenja zakona iz 1998. godine, ne mogu. Pa nemojte toliku diskriminaciju; za široku javnost, i sebe ubrajam u te ljude, profesor univerziteta je ipak nešto čime ne bih voleo rado i lako da se igram.

Gospođo Mićić, povredili ste Poslovnik, a ja vas upućujem na član 46. Poslovnika stav 1. čiji jedan deo glasi: "Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom".
Vi ste nas ovde pozvali da glasamo o opštem interesu da se prihvate odredbe jednog člana, koje su retroaktivne, na preporuku Odbora za prosvetu. Upozoravam vas - Odbor za prosvetu nije merodavan da utvrdi da li je nešto retroaktivno i da predloži da se utvrdi opšti interes za to. To je isključiva nadležnost Zakonodavnog odbora.
Dužni ste ovde da nam kažete kakav je stav Zakonodavnog odbora po ovom pitanju. Da vas obavestim - onaj ko pokrene inicijativu pred Ustavnim sudom moraće da sačeka izveštaj Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, kome će se obratiti Ustavni sud Srbije, kada bude postojao u Srbiji, kada Srbija bude pravno uređena država.
Ovde je mogao i odbor za sport, pošto je ministar prosvete i sporta, da kaže da traži da se utvrdi opšti interes i da se odobri retroaktivnost za ovaj član. Možete vi sve, ali vas molim, ovu knjigu koju stalno dopunjujete praksom, kakva je da je, poštujte je bar dok je napisana. Grubo ste povredili Poslovnik.

Mi smo u SRS, naravno, razmatrali članove 141. i 142. kao jedan član, zato što se radi o istoj materiji, koja u stvari reguliše obračun sa svima koji su poštovali i sprovodili Zakon iz 1998. godine.
Već sam vas u raspravi o članu 141. upozorio na to da vršite razdvajanje profesora izabranih po Zakonu iz 1998. godine, na osnovu toga na kom su fakultetu izabrani, da li je taj fakultet imao nekakve sednice nastavnih veća ili nije. Te sednice nastavnih veća, koje nisu bile uslov za sticanje zvanja, sada retroaktivno priznajete kao jedino merodavne i u tim slučajevima nećete se baviti (to su vam sada izborna veća) preispitivanjem. Preispitivaćete odluke donete od strane dekana za koje vi tvrdite, ili je možda i istina, da ne pripadaju vašoj političkoj opciji, da su se možda i ponašali u skladu sa pripadnošću političkoj stranci koju tamo predstavljaju, ali to je sve vezano i za vas.
Samo mi recite da postoji čovek koji ne misli politički i reći ću vam da i onaj ko kaže da je poskupelo mleko, i zbog toga škrguće zubima, politički razmišlja. Samo mi recite da imate dekana ili profesora koji nema političku orijentaciju i reći ću vam da to nije tačno. Samo mi recite da i ministar, dok je bio profesor, nije bio ni u jednoj političkoj stranci i nije zastupao stavove svoje političke stranke, reći ću vam da to nije istina i uopšte nikoga ne osuđujem zato što pripada političkoj stranci i iznosi njene stavove.
Ali, ne mogu da osudim ni čoveka koji ima pred sobom zakon, koji postupi u skladu sa zakonom, i posle dve ili tri godine da kažem - e, sad ćemo da preispitujemo tvoje ponašanje u skladu sa zakonom, samo zato što si ti u pitanju.
Ako je postojala komisija za izbor redovnog profesora, sastavljena od tri redovna profesora, ako je postojao stav katedre, a uvek je postojao, ako je dekan bio samo onaj ko je potpisivao rešenje, kao što kaže gospodin ministar, ako je čak i ministar potpisivao to rešenje, odobravao izbor, mogao je i on to da zaustavi, mogao je i da odobri - šta to znači?
Ako su oni koji su najstručniji za predmet u koji se bira nastavnik dali svoje mišljenje o tome, zar treba još i mišljenje 50 drugih ljudi koji u toj oblasti nisu dovoljno stručni? Vi to vrlo dobro znate. Kako će glasati izborno veće? Prema političkoj orijentaciji? Neće ceniti struku. Prvo, nije ni merodavno. Koji je to profesor koji će prihvatiti da su mišljenja drugih profesora o njemu merodavna? I da se složi sa tim, da kaže - jeste, nisam zaslužio da budem profesor, to kažu drugi profesori. Nemojte da se ovde zavaravamo. Kako će taj čovek da se oseća?
Šta da rade studenti koji su polagali kod ovih profesora? Šta ćemo sa ocenom? Šta ćemo sa platama koje smo davali ovim profesorima? Može li da se vrati zemlja unazad četiri godine i da krenete kao da nije bilo Zakona iz 1998? Ne može. Ne može da se zemlja vraća unazad.
Što terate one koji vas pobede, jednom će neko da vas pobedi, da se ponašaju kao što se vi ponašate. Hoće li onda da skače demokratski Zapad u odbranu proganjanih? Hoće. Dok ste bili u opoziciji vaši mentori su lansirali vest za vešću, osudu za osudom, spiskove nepoželjnih u inostranstvu, samo zato što ovde politički misle.
Sada ste gori diktatori nego što je to Srbija u 12 godina ikada doživela. Što sada vas vlast ne osuđuje? Sve što se dešava pod vašom vlašću je izvozna demokratija. Takvu demokratiju nama Zapad hoće da uvede u Srbiji. Može li to kod njih? Može li da se kod njih donese zakon koji će reći - svi koji su osuđeni za terorizam u poslednje tri godine puštaju se na slobodu. Ima li države u svetu koja bi donela taj zakon? Ima li države u svetu koja bi donela zakon i rekla - svi izabrani profesori podložni su preispitivanju.

Završavam. Ako je juče bila sreda, to nije podložno preispitivanju. To mogu da rade samo ljudi koji nemaju mozak.

Član 143. Predloga zakona odnosi se na nostrifikaciju diploma i utvrđivanje ekvivalencije donete za vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine.

Predlagač zakona kaže da te odluke, generalno gledano, ostaju na snazi, ali podnosilac zahteva za nostrifikaciju ili ekvivalenciju može u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona zahtevati obnovu postupka. Obnovljeni postupak sprovode fakultetska veća ili nadležni organi univerziteta, po odredbama ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o univerzitetu u pogledu nostrifikacije i ekvivalencije uopšte se ne razlikuje od Zakona donetog 1998. godine. Jedina odredba Zakona iz 1998. godine koja se briše ovim zakonom o univerzitetu glasi: "Ako se u postupku nostrifikacije utvrdi da se nastavni planovi i programi znatnije razlikuju, fakultet, odnosno univerzitet uslovljava nostrifikaciju polaganjem ispita, odnosno izvršavanjem drugih obaveza utvrđenih nastavnim planom i programom fakulteta, odnosno univerziteta".

To je jedina odredba iz 1998. godine koje nema sada u zakonu.

Postavlja se pitanje - zašto preispitivati odluke o nostrifikaciji i ekvivalenciji. Najpre, hoće li onaj kome je odobrena uopšte tražiti preispitivanje. Neće. Znači, predlagač nas upućuje samo na jednu ciljnu grupu, na ljude kojima nije izdato rešenje o nostrifikaciji ili ekvivalenciji. Ali, zašto dezavuišete stručnost fakulteta i univerziteta u vreme važenja Zakona iz 1998. godine?

Isti organi, ista lica, možda drugi personalni sastav, odobravali su to do danas i odobravaće sutra. U čemu je razlika? U ovom članu. Ali, dozvolite da fakultet u Beogradu razmisli malo o nostrifikaciji diplome nekog fakulteta na kome se dve godine daju za godinu.

Dozvolite mu da pogleda spisak predmeta koje je izučavao student, da pogleda najpre koliko je to predmeta. Dozvolite fakultetu da se čuva, da bude autonoman, da odlučuje o nivou, o pragu znanja koji želi da njegovi studenti imaju kada izađu sa fakulteta. Nemojte da sada upućujete na to da bilo koja diploma stečena u inostranstvu važi kod nas. Ne može tako. Ostavite to onima koji to znaju bolje od svih nas.

Nemojte da preispitujete baš sve ili preispitajte sve, a nemojte samo ono što vam se čini da bi politički bilo profitabilno da se preispituje, jer ako krenete u preispitivanje svega što je učinjeno za vreme zakona iz 1998. godine, ta bara bi se tako uzburkala da se sigurno ne bi smirila bez novih izbora.

Da bi bilo jasnije o čemu se radi, po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine student je morao, ako hoće da ga država finansira, da polaže redovno ispite. Amandmanima na ovaj predlog zakona o univerzitetu Srpska radikalna stranka je dovoljno jasno pokazala svoj stav da fakulteti postoje zbog onih koji žele da ih što brže završe, da bi mogli da nastave da uče radeći i da bi mogli da se oduže državi koja ih je finansirala dok su studirali, na taj način što će doprinositi razvoju zemlje, i tu je valjda sve jasno.
Nikada se zakoni ne prave zbog onih koji odstupaju od principa, nego se prave da bi se poštovao princip. Ova odredba možda za nečije uši zvuči lepo. Evo, studentima omogućavaju da padnu još jednu godinu, pa kad dobiju ponovo status redovnog studenta, opet mogu još dve godine da padnu. To uopšte nije dobro ni za studenta, ni za roditelja, a za državu je katastrofalno.
Ovo je ujedno i diskriminatorska odredba. Smatram da za nju mora da se utvrdi opšti interes, ali zašto za studente koji su upisali 2000/2001. godinu. Šta je sa onima koji su 1999/2000, šta je sa onima koji su 1998/1999? Ne možete odredbe jednog zakona da poništite samo za jedan period u kome je taj zakon važio, za jednu trećinu tog perioda, a za dve trećine tog perioda zakona važi - izgubio si zvanje, plaćaj.
Znate zašto je ovakva odredba? U vreme kad smo bili na vlasti nije student plaćao školarinu, nije bilo samofinansirajućih studenata, nije upisan nijedan student ni na jednom univerzitetu u statusu samofinansirajućeg. To je počelo 2000. godine, kada ste vi o tome počeli da vodite brigu, i odmah otišlo na 3.000 - 4.000 hiljade maraka po studentu. Sad samo tim studentima treba vratiti novac. Međutim, plaćali su ispite oni studenti iz 1999/2000, iz 1998/1999. Treba i njima omogućiti da dobiju status i da im se vrati sav novac, pošto ćete ovima iz 2000/2001. novac očigledno vratiti.

Članom 148. Vlada Republike Srbije, a i oni koji sada drmaju Beogradskim univerzitetom, posebno, u stvari pokazuje svoj odnos prema članu 64, prema izmišljenom studentskom parlamentu. Ako zaista želite da studentima prepustite da sami izaberu svoje predstavnike u organe upravljanja: studenta prorektora, studenta prodekana, otkud vam ovo prelazno rešenje da u nekom periodu to mogu da čine nastavnici. Nema perioda u kome studente mogu da biraju nastavnici. Nisam ni za to da studenti biraju nastavnike. I to ste ovde predvideli.
Ali, vi uvek tako pomešate. Kao što mešate izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, pa vam je to sve jedna ista stvar, tako i odnos studenata i profesora. Ja ih ne smatram ni rivalima, ni saradnicima, odnosno smatram ih i rivalima i saradnicima. Ali, fakultet treba shvatiti kao mesto gde jedni iznose znanje, a drugi ga primaju i dužni su da na ispitu pokažu koliko su znanja stekli. A, vi ovo pretvoriste u državu. Sada bi trebalo da studentski parlament bude opozicija nastavnicima ili da bude produžena ruka nastavnika. Niste to uopšte koncepcijski dobro zamislili, niti znate šta će u stvari da bude.
A, prethodnik je u pravu - miljenici studenti, dobro se zna da ih ima, a ima ih i u ovoj sali. Najlakše je da čovek studira 15 godina i 15 godina je miljenik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ili bar vi koji zaslužujete da vas tako nazovem, pošto je očigledno da popodne nećete imati kvorum za rad, a očekujete da čujete informaciju, sutra u 15,00 časova na Trgu posvećenom caru Jovanu Nenadu u Subotici, veliki miting SRS, izvolite i dođite.

Slušajući ova obrazloženja, ispada da biramo predsednika Amerike, pa kandidat za predsednika predlaže kandidate koji će činiti neki njegov tim. Međutim, članovi 101, 102. i 103. u velikoj meri odslikavaju želju predlagača zakona da sve liči na nešto, a da ne bude to na šta nama liči, odnosno da se sve zavije u jednu lepu oblandu i da prođe i u javnosti, posebno među građanima koji su glasali za DOS i kojima su davana potpuno drugačija obećanja u predizbornoj kampanji.
Da vas podsetim, članom 102. predviđeno je da rektora i prorektora bira i razrešava savet univerziteta. Kada je DOS želeo da dođe na vlast i kada se predstavljao građanima Srbije, formulisao je jedno obećanje i rekao - izbor rektora, dekana, nastavnika i saradnika biće u isključivoj nadležnosti naučno-nastavnih veća fakulteta i instituta, u čiji sastav će ulaziti svi zaposleni nastavnici, saradnici i istraživači; pa tako kad se bira nastavnik, o njemu odlučuje izborno veće koje čine svi nastavnici ili saradnici u rangu onoga ko se bira ili u višem rangu. Kad se bira rektor i kada se bira prorektor, onda ga bira savet univerziteta.
U tom savetu univerziteta imate samo po dva predstavnika fakulteta u sastavu univerziteta, po jednog predstavnika instituta u sastavu univerziteta, imate jednu desetinu od broja tih predstavnika iz studentskog parlamenta i jednu četvrtinu tih predstavnika u ime osnivača, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije, iako je obećanje DOS-a bilo da će predstavnici Vlade biti potpuno isključeni iz procesa odlučivanja na univerzitetu i neće biti zastupljeni ni u jednom njegovom rukovodnom telu. Kako će to Vlada da odredi četvrtinu članova saveta univerziteta, a da to ne budu predstavnici Vlade i da Vlada preko njih ne bude zastupljena u rukovodnom telu?
Odnos prema prorektoru i studentu prorektoru pokazuje koliko vi u stvari obmanjujete i same studente. Prorektor se bira na dve godine, a student prorektor na godinu dana. Prorektora bira savet univerziteta a studenta prorektora studentski parlament. Čim spustite nivo koji odlučuje o nekome, spuštate i nivo njegove važnosti. Onaj koga nije izabrao savet univerziteta ne može da bude jednako važan kao onaj koga je savet izabrao. Onaj koga je izabrao studentski parlament, po proceduri koja nam ovde uopšte nije dostavljena, zato što ćemo sada imati studentski parlament univerziteta i studentski parlament svakog pojedinačnog fakulteta, pa uopšte ne znamo ko će odlučivati, prvo, o sastavu studentskog parlamenta univerziteta, a onda kako će taj studentski parlament univerziteta odlučiti o sastavu svojih članova iz saveta univerziteta. Sve u svemu, da se izbegnu rešenja iz 1998. godine, pribeglo se rešenjima koja su mnogo ružnija, mnogo više samoupravljačka od onih rešenja iz 1998. godine.
Ovo je ponižavanje osnivača univerziteta. Osnuj nam univerzitet da te posle ponižavamo, da ti pokažemo koliko si nam malo vredan, nama samo trebaju tvoje prostorije, tvoj inventar, tvoj novac, da se univerzitet finansira, a mi koji to nemamo, imamo samo pameti da taj univerzitet vodimo na način da uopšte nećeš moći u to vođenje univerziteta da nam se mešaš.
SRS takva rešenja nikada neće moći da prihvati. Nikada neće bežati od odgovornosti. Odgovornost vođenja univerziteta ne može da padne na zaposlene na univerzitetu i jednog dana kada dođe do haosa neće biti krivaca u Vladi Republike Srbije, a kriva je Vlada Republike Srbije. Ovo što regulišete ovim predlogom zakona treba da finansiraju svi građani Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Građani Srbije će tražiti ko je odgovoran ako situacija na univerzitetu ne bude takva kakva oni žele da bude. Onda nema sakrivanja iza saveta, naučnih veća, izbornih veća, onda će da odgovara onaj ko je trebalo da upravlja univerzitetom, a svesno je od toga pobegao zato što samo u Beogradu ima 50.000-60.000 studenata koji ponekad umeju da preokrenu i političku situaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o izbornom sistemu. Nigde u Predlogu zakona ne piše da mi biramo rektorat, da biramo rektora i prorektore, odnosno savet univerziteta da ih bira sa liste. Piše posebno da savet bira rektora i posebno da savet bira prorektora. Možete da dođete u apsurdnu situaciju da bude izabran prorektor, da ne bude kandidat za rektora koji ga je predložio za prorektora i da prorektor mora da odlučuje hoće li ostati prorektor ukoliko bude izabran neko drugi za rektora. Ta lista nije vezana. Ili će sada, iako je izabran, iako savet ima poverenje u njega, da kaže - neću da budem prorektor zato što niste izabrali prorektora sa kojim sam povezan.
To je moglo da se reši u zakonu i na taj način. Moglo je da se kaže - savet univerziteta bira listu, izbornu listu, pravi se izborna lista koju sačinjava kandidat za rektora. Na izbornoj listi su kandidat za rektora i kandidati za prorektore. To onda uopšte ne predstavlja suštinu autonomije univerziteta. Time se degradiraju određeni ljudi. Svako može da bude kandidat za prorektora. Svako, i da ne bude vezan za kandidata za rektora. Zašto bi bio vezan? Mislite li da će kandidat za rektora da poznaje nekoliko hiljada nastavnika koji dolaze u obzir za prorektora. Ko će onda da pravi listu? Hoće li to biti kadrovske kombinatorike u okviru koalicije koja vlada? Hoće, znam da hoće, pa će jedan biti iz jedne stranke, drugi iz druge, a treći iz treće. To tako treba reći ovde. Onda nije autonomija, onda nema veze sa autonomijom.
Mislim da treba obaviti izbor rektora, a posle toga da rektor predloži kandidate za prorektore. Ne znači da će on da padne ako mu ne budu izabrani prorektori. Možda će savet univerziteta da traži najkvalitetnije, možda savet univerziteta sumnja u kvalitet kandidata za prorektora, a izabraće ga zato što želi ovog rektora. Dobićete onda mnogo loše rešenje na univerzitetu. Moguće je da vi kao predlagači sada o tome ne želite da razmišljate, ali imaćete taj problem sigurno kada dođe do izbora na univerzitetu.

Članom 107, odnosno onom odredbom koju bismo želeli da izbrišemo amandmanom, predviđeno je da veće univerziteta daje saglasnost na odluku fakulteta o izboru u zvanje nastavnika i saradnika. Naravno, član je opširniji, pa obuhvata i ono sa čime smo mi saglasni, a to je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije i na referat o podnetoj disertaciji. Ali, postavljeno je pitanje predlagaču zakona zašto mora veće univerziteta, koga čine dekani fakulteta i direktori instituta i po jedan redovni profesor sa svakog fakulteta, da verifikuje odluku izbornog veća fakulteta, koga sačinjavaju svi nastavnici ili saradnici, ako se radi o izboru saradnika dotičnog fakulteta.
Šta je sada to veće univerziteta, po kom će osnovu veće univerziteta davati saglasnost na izbor nastavnika na određenom fakultetu? Hoće li odlučujući stav o tome dati dekan tog fakulteta i onaj profesor koji je predstavnik tog fakulteta u veću univerziteta? Hoće li to možda biti način da dekan fakulteta poništi odluku izbornog veća svog fakulteta, ukoliko se sa njom nije složio kada je nastavnik biran, ali je bio preglasan od strane izbornog veća, od strane svih profesora?
Šta ako dekan na veću univerziteta predloži da veće ne da saglasnost na izbor nastavnika koga je izabralo izborno veće njegovog fakulteta, i savet univerziteta poništi izbor i vrati dekanu da ponovi čitavu proceduru izbora nastavnika. Zašto to? Ne obezbeđuje se samo autonomija univerziteta. Obezbeđuje se i autonomija fakulteta. Zar nije to izborno veće, koga čine svi nastavnici na pravnom fakultetu, dovoljan filter da jedan saradnik bude izabran ili ne? Zašto da o izboru jednog saradnika odlučuje čak i veće univerziteta? Zar za taj savet mudraca ne postoji neka ozbiljnija tema o kojoj bi trebalo da odlučuje i koju bi trebalo da razmatra?
Slažemo se, ko želi da čuva nivo univerziteta, ako je to veće univerziteta neka odlučuje o disertacijama, o referatima, ali nemojte da odlučuje o tome da li je izborno veće fakulteta (a vi tako predlažete da se obavlja izbor nastavnika i saradnika) merodavno da izbaere pravog nastavnika ili saradnika ili ne. Mogao bih da se složim sa tim kada bi dekan birao nastavnika, pa da onda veće univerziteta o tome odlučuje. To bi po meni bio neki prihvatljiv postupak, zato što dekan može da bude neko ko se sa ličnošću kandidata ne slaže, ali ako ga izabere izborno veće, a trudili ste se da tu budu svi oni koji mogu da odlučuju, zašto to sada prepuštati veću univerziteta, a ja mislim ponovo samovolji dekana tog fakulteta koji je predstavnik fakulteta u veću univerziteta.

Mislim da smo mi već dovoljno obrazlagali koncepciju univerziteta i fakulteta, koju bismo želeli da ostvarimo svojim amandmanima, a koju ćemo svakako ostvariti i pre nego što ovaj zakon stupi na snagu, pošto će demokratske promene u zemlji uslediti mnogo brže nego što ih vi očekujete, tako da bih mogao da se zahvalim predlagaču što zakon neće odmah stupiti na snagu. Na taj način neće morati da se troši papir na "Službeni glasnik", koji bi bio štampan te noći.
Potpuno je jasno šta treba da budu organi na fakultetu. Ne dekan i savet fakulteta, nego dekan, upravni i nadzorni odbor. Savet fakulteta je radnički savet fakulteta, pojačan predstavnicima studentskog parlamenta i pojačan predstavnicima osnivača. Ni jedni ni drugi nisu zastupljeni toliko da je njihov glas uopšte bitan. Ni jedni ni drugi, čak ni udruženi, ne bi mogli da daju većinu koja bi odlučivala na fakultetu.
Znači, organi na fakultetu biće 14 predstavnika fakulteta, 12 koje bira veće fakulteta i dva predstavnika koja biraju ostali zaposleni. To je već viđeno rešenje iz 1992. godine. Strahovito ste ga napadali dok ste bili u opoziciji i iznosili primere kako o tome šta će da se radi na univerzitetu odlučuju zaposleni sa nižom stručnom spremom, zato što treba i dvoje takvih da budu.
Sada su ubačena i dva predstavnika studentskog parlamenta fakulteta i šest predstavnika osnivača. Vi ovde kažete da mandat članova saveta fakulteta traje dve godine. Mislim da ovi predstavnici koje daje studentski parlament, imaju mandat godinu dana i to je trebalo razdvojiti.
Fakultet mora da posluje u skladu sa zakonima. Mora da se zna ko odlučuje i ko odgovara. Nema kolektivnog upravljanja fakultetom. Ni zemljoradničkom zadrugom ne može kolektivno da se upravlja, kamoli jednim fakultetom. Mora da postoji glava, odgovoran čovek, onaj ko će na sebe preuzeti i prava i odgovornosti, onaj ko će u javnosti predstavljati taj fakultet.
Zašto kad čitamo istoriju našeg Beogradskog univerziteta ili našeg fakulteta, uvek čitamo ko je bio dekan u tom periodu; zato što je dekan fakulteta onaj po kome se prepoznaje fakultet, a dekan univerziteta onaj po kome se preopoznaje univerzitet; on predstavlja, simbolizuje taj fakultet.
Sada mu ubacujete jedno telo skupljeno na način koji ste vi predvideli, sigurno će biti i birano na taj način, a onda će to da liči na sistem upravljanja koji je u ovoj našoj zemlji potpuno propao. U privredi je pokušano na taj način da se vlada, pa nam je privreda otišla potpuno u ofsajd, dok se neko nije dosetio da ovlasti jednog čoveka da brine, da odgovara, da rukovodi. Tako bi to trebalo da bude i ovde.
Ako finansiramo fakultet, da odredimo upravni odbor na tom fakultetu, a upravni odbor da predlaže kako će fakultet da se razvija, u kom smeru, dekan da bude tu, da bude direktor tog fakulteta. Zašto se stidite to da kažete, zar je to ružna reč? Ako je ružna, zašto niste rekli menadžer fakulteta. Tu reč strašno volite, menja ovu koju koristim vrlo rado. Zašto ne direktor?
Pokušavamo da izbacimo samoupravljanje sa fakulteta, ne autonomiju fakulteta, onu koja mora fakultetu da se obezbedi. Ali, samoupravljanje morate iz društva da izbacite. Da bi izašlo iz društva, mora da izađe iz mozgova. Ako to ne mogu vaši stari kadrovi, nađite mlađe kadrove koji samoupravljanjem nisu zadojeni, pa neka oni napišu predlog zakona o univerzitetu, koji će biti dovoljno prihvatljiv i za vlast i za opoziciju.

Poslanička grupa SRS neće glasati za ovaj amandman zbog toga što je naša koncepcija izbora dekana potpuno drugačija. Poslaničkoj grupi koja u radu na Predlogu zakona učestvuje samo toliko da obrazloži svoje amandmane i da glasa isključivo za njih, savetujem da čitaju i ostale amandmane. Pre samo pet minuta, na naš amandman da izvan fakulteta ne ide izbor nastavnika fakulteta, glasali su protiv. Sada traže da izbor dekana ne ide izvan fakulteta.
Mora da postoji neki princip. Nije princip ko je podneo amandman, nego je princip kako amandman izgleda. Nije princip, glasaćemo za zakon ako prihvatite naše amandmane, nego je princip glasaćemo za zakon koji je dobar.

Samo da ne bi bilo zabune: poslanička grupa SPS podnela je dva amandmana na član 110. Oba amandmana ušla su u proceduru. Trebalo je da budu zaustavljena na pisarnici od strane činovnika koji pregleda amandmane, koji je po Poslovniku dužan da upozori predlagača da amandman ne može da bude u proceduri zato što je poslanička grupa već podnela jedan. Vi ste to propustili. Amandmani su otišli Vladi Republike Srbije. Vlada Republike Srbije izjasnila se o oba amandmana. Ako je već tako, trebalo je da bar jednom rečenicom kažete danas - na član 110. poslanička grupa SPS podnela je još jedan amandman, koji ne može da bude predmet odlučivanja na ovoj sednici zato što poslanička grupa, po jednom ludačkom poslovniku koji ste usvojili, može na jedan član samo jedan amandman da podnese.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto gospođi Mićić toliko smeta narodni poslanik SRS....