Na osnovu člana 82. izražavam sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog elektronskim putem prilikom ovog glasanja i da bih dobio listing zahtevam da najpre utvrdimo koliko je narodnih poslanika prisutno u sali, a koliko nije. Upozoravam vas da je moja sumnja opravdana zato što ima mnogo svetlih kvadratića na mestima gde nema narodnih poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje da li ponavljati raspravu argumente, diskusiju. Ovde ima mikrofonije, ovo je zbog ministra ovde. Da li ponavljati čitavu tu raspravu koja je vođena o Predlogu zakona o osnovnoj školi, skoro 95% je istovetnih izmena.

Nama neće biti teško da radimo. Mi ćemo argumentaciju iznetu u raspravi o Predlogu zakona o osnovnoj školi ponoviti. zato što može da se desi da, ponavljajući lekcije, dođete i do određenih znanja, a da to kasnije utiče i na vaše odluke, barem kad su u pitanju neki drugi predlozi zakona.

Ovde se radi o jednom osnovnom stavu - da li mi imamo Ustav Republike Srbije, da li imamo pozitivno zakonodavstvo ili ne. Ako je Ustavom Srbije zabranjeno fizičko kažnjavanje, onda se postavlja pitanje zašto u zakonu o srednjoj školi izdvajati jednu ustavnu odredbu i citirati je, tobož, predstavljajući situaciju kao da su do sada mogli da tuku učenike, a evo sada, kada mi donosimo ovaj zakon, danas ta prava nastavnika, direktora, sekretara škole, tetkica, čistačica prestaju i od danas decu u školi više niko ne sme da tuče.

Niko ni do danas nije smeo fizički da kažnjava i maltretira dete, s tim što se postavlja pitanje ovog drugog dela rečenice - šta to znači vređanje ličnosti učenika? Da li je slaba ocena koju izreknete detetu vređanje njegove ličnosti? Čim nekoga ocenjujete i imate suvereno pravo da ga kaznite, čak i tako da ponovi godinu u toj školi, postavlja se pitanje da li je njegova ličnost uvređena i povređena, da li on nije bio dovoljno sposoban da savlada taj predmet ili nastavnik nije bio sposoban da prenese znanje koje ima ili da barem, čitajući predmet, mnogi to tako i rade, pomogne detetu da dođe do nekog minimuma znanja koji bi mu omogućio da pređe u narednu godinu.

Mi smo vam predložili nešto drugo, da ono što je već regulisano ne regulišete, da regulišete ono što nije regulisano, a to je famozno političko organizovanje u školama, koje ste i te kako dobro koristili u ovim godinama, i to je namena školskih prostorija. Vi sada nijednom direktoru ne možete da kažete - ne smeš da odobriš organizovanje političkog skupa u sali osnovne ili srednje škole. Ne možete, to zakonom nije zabranjeno. Do sada je bilo zabranjeno da se škola, školski prostor koristi za političko organizovanje, delovanje, znači za bilo kakvu političku manifestaciju, a sada se čak ta odredba iz zakona briše. Razumeo bih da ste zakon poboljšali, da ste ga pojačali nečim što do sada nije bilo regulisano, a tvrdim da je sve bilo regulisano, s tim što ćete imati problema sa seksualnim opredeljenjem koje se pominje u vašem Predlogu zakona o radiodifuziji.

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)

Čudi me da ovde niste naveli da učenika niko ne sme da maltretira ni po osnovu njegovog seksualnog opredeljenja, jer to uvodite za odrasle u zakonu o radiodifuziji. Zašto ne čuvate onda i takvu decu? Ako vam je cilj da se naša seksualna opredeljenost tako široko ispolji da svi imamo bar po dva pola, onda to treba da krene od osnovne i srednje škole.

Sve u svemu, mi ostajemo pri amandmanu, kao što ćemo ostati pri svim amandmanima koje smo podneli na ovaj predlog zakona i predlažem vam da glasate za ovaj amandman.

Narodni poslanici SRS nisu za to da se veronauka ne uvodi u škole, oni su samo protiv toga da ona bude obavezna i protiv toga da postoji neki uporedni predmet, pa će kao na raskrsnici dete stajati i rešavati - ili će učiti veronauku ili neki predmet humanističkog sadržaja, a oba će biti obavezna i oba će biti na neki način ocenjivana, tako da mi ne možemo da prihvatimo amandman gospodina Simonovića.
Ali, kao neki naš argument za ostanak veronauke mogao bih da vam pokažem ovaj proglas DOS-a za Zaječar. Očigledno je da nam je potrebna veronauka u školama. DOS za Zaječar čestita Vaskrs građanima Srbije rečima - Hristos se rodi. Objavili ste to i u novinama kao oglas. Mislim da je potrebna veronauka u školama.
Svestan sam toga da veronauka odjednom od bezmalo formiranog čoveka koji ima 15, 16, 17, ili 18 godina, (ove godine uvodite i 18-godišnjacima veronauku), ne može da načini vernika. Ili je verujući ili nije; to veronauka u 18. godini od čoveka ne može da načini i mislim da je crkva svesna toga. Svestan sam toga i da crkva nije opremljena kvalitetnim predavačima, država te predavače nema. Svestan sam da će u učionicu ući čovek koji će reći da je "batina iz raja izašla", svestan sam i toga da sam gledao vaskršnju liturgiju na kojoj je vaš DOS-ovski vladika kada se obraćao građanima posle službe Božje rekao da Bog čuva kraljevsku kuću Karađorđevića i ove koje su sada na vlasti.
Svestan sam toga koliko koristite čak i veru da biste nekako učvrstili svoje temelje, a ministar je govorio, kao tobož, dobiće kompleks više vrednosti, zato što radikali tvrde da su bili organizovani u školama. Ministre, vi ste na tako silaznoj putanji, a ja vam politički uopšte ne želim ozdravljenje, kao što vam želim ozdravljenje te noge. Mislim da je slovenački gips, brzo će to da zaraste, oni imaju kvalitetniji gips. Ali, ministre, tako loše vladate, tako su loši predlozi zakona. Ovo je šminka koja bi od jedne starije žene mojih godina htela da napravi mladu devojku. Ne vredi, to ne ide, ministre.

Pošto je normalno i razumno da većina prihvati ovaj amandman, jer je u istovetnom tekstu prihvaćen u Zakonu o osnovnoj školi, samo bih želeo da skrenem pažnju na dve stvari. Jedna je upozorenje ministra da bezmalo može da bude shvaćeno u javnosti, da će radikali svojim učestvovanjem po ovom predlogu zakona dovesti u pitanje vremenske termine za upis dece u srednju školu. Obaveštavam gospodina ministra prosvete i sporta, (sada je samo prosvete, a za sport će morati da nađe zamenika) da mi nismo radili 25. aprila i 7. maja, iako je trebalo da radimo, iako je cela Srbija tada radila i da smo  tada mogli da usvojimo i ovaj predlog zakona.
Mi smo juče mogli da završimo ovaj predlog zakona i sve diskusije narodnih poslanika SRS. Stvar je DOS-a zašto nismo radili poslednjeg dana pred vaskršnje praznike i zašto nismo radili prvog dana posle vaskršnjih praznika. Sada kada smo počeli tako sporovozno i kada bismo mi, opozicioni poslanici, učinili ono što treba da uradimo, kada bismo izašli i ostavili vas da se izbrojite, i sada ne bi bilo kvoruma. Stvar je DOS-a da razmisli malo zašto nam sednice traju sve kraće, a pauze su sve duže i duže.
Što se tiče samog amandmana, neću ništa govoriti o željama. Samo želim da skrenem pažnju predlagaču zakona da je moj amandman jezički bio ispravan, da je crkva evangelička, a ne evangelistička, zato što nije ni katolistička, nego je katolička. Zamolio bih da, ukoliko prihvatite amandman, bude u tekstu koji sam podneo, a ne u tekstu koji je posle otkucala Vlada, dajući mišljenje na podneti amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, neshvatljivo je da ministar prosvete, koji se već u nekoliko zakona odriče svojih ingerencija i bezmalo kao vruć kesten odbacuje od sebe sve one članove zakona po kojima je on o nečemu odlučivao,  odjednom želi izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi da on bliže utvrdi uslove za vrednovanje učešća učenika osmog razreda na takmičenjima i vrste takmičenja čija se mesta vrednuju.
Zakon je do sada bio jasan. Postojala su takmičenja na republičkom novou, koja organizuje Ministarstvo prosvete, odnosno na saveznom nivou i međunarodna takmičenja, i sve je bilo jasno. Šta sada ovo znači?
Oni koji su roditelji dece koja treba da upišu srednju školu uopšte neće znati do dana kada se objavi konkurs, a možda ni tada, pitanje je kada će to ministar odrediti, koja takmičenja ulaze u obzir za vrednovanje, odnosno da li su to mala vrata na koja će nam se uvlačiti razna takmičenja koja uopšte neće organizovati ova država, razna udruženja. Vi mnogo volite te nevladine odrganizacije, mnogo volite strane organizacije za pomoć našoj deci u obrazovanju. Preuzima ministar na sebe veliku odgovornost, koja mu uopšte nije potrebna.
Dosadašnjim zakonskim rešenjem sve je bilo predviđeno i nije zavisilo od ministra. Sada, odjednom, ministar hoće te ingerencije. Pošto pripada političkoj stranci kojoj ne verujem, sa čijom se politikom uopšte ne slažem, kao što se on uopšte ne slaže sa politikom stranke kojoj ja pripadam, onda ne verujem ni da će mu kriterijumi biti onakvi kakve bi želeli građani Srbije.
To su kriterijumi jedne političke stranke, zato što je ova Vlada koaliciona, tako široko koaliciona da jedan ministar ide protiv programa svoje Vlade i svi ćutite zato što Srbija trpi teror malih političkih stanaka, državni teror malih političkih stranaka koje ucenjuju većinu u DOS-u i zato sprovode šta god zažele. I najdržavotvornije poteze koje Vlada povuče obaraju u javnosti male političke stranke.
E, zato se bojim da ministru, koji je iz male političke stranke, ministru koji neće smeti da ide sa svojom strankom na izbore samostalno, poverimo u ruke da odluči koja će to takmičenja odlučivati koje dete može bez prijemnog ispita da se upiše, koji uspeh treba da ima na tom takmičenju da bi se upisalo, a koje dete ne.
Zašto bežite od zakonskih rešenja koja su sve regulisala? Zašto ulazite u vilajete u kojima ništa nije regulisano? Kad smo tamo predlagali gospodinu ministru da odlučuje o mnogim pitanjima, on je rekao da ne želi da preuzme u ruke ni rizik, ni odgovornost i da ne želi da bude čovek koji ima previše vlasti. Sada, odjednom, želi i hoće i ovo mu je izgleda posebno potrebno zato što se radi o tome koja će deca dalje, posle toga, u životu napredovati sa diplomama za čiju verifikaciju je bio zaslužan ministar prosvete.

U pogledu člana kojim se definiše vrsta stručne spreme nastavnika verske nastave, pošto će tu vrstu stručne spreme utvrditi ministar na zajednički predlog Ministarstva vera i tradicionalnih crkava, interesuje me gde su rokovi za utvrđivanje vrste stručne spreme nastavnika koji će izvoditi versku nastavu, odnosno gde je kazna za ministra ukoliko u tom roku ne utvrdi vrstu stručne spreme koja je potrebna da bi neko izvodio versku nastavu.
Zašto to pitanje? Sve ostalo je definisano. Imate definisano i za saradnika u školi da ima minimum srednju stručnu spremu, za vaspitača da mora da ima fakultet, pa se pojavljuje termin nastavnik verske nastave, a za mene je to nastavnik. On radi sa decom. Ne može da se čeka da ministar sačeka predlog kojim moraju da usaglase najpre crkve, a onda da usaglase sa Ministarstvom vera i da takav usaglašeni predlog ministar samo odobri.
Ovde kaže, utvrđuje. Ministar ništa ne utvrđuje. On samo potpisuje utvrđeni predlog. Imamo crkava koje verovatno kadrovski nisu osposobljene da neki predstavnik crkve vrši versku nastavu. Hoće li to biti u dijapazonu, u rasponu od srednje škole do fakulteta. Hoće li, recimo, deci koja pripadaju Islamskoj verskoj zajednici predavati neko ko ima samo medresu. Hoće li deci koja pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi za predavača biti Bogoslovski fakultet uslov?
Ako postavimo taj uslov ili neki drugi društveni fakultet, nećemo imati dovoljno nastavnika. Ako srozamo kriterijume uslova za nastavnika, srozaćemo kvalitet nastave. Ministra koji je preuzeo na sebe obavezu da to utvrđuje, a kažem da neće da utvrđuje, jer kako će to da izgleda da ministar sada ne prihvati usaglašeni predlog najpre crkava, a onda crkava sa Ministarstvom vera. Ministra čeka težak posao, a škole se pripremaju za upis novih učenika. Nemojte da ispadne da škola zna koliko će učenika u koji razred da upiše, a ne zna kog će obrazovnog profila biti nastavnik verske nastave.
Istina da ministar mora da usaglasi i spisak nastavnika verske nastave sa svim crkvama, a koji će važiti za tu školsku godinu. To je ogroman posao. Može da se desi da kvalitet nastave, u zavisnosti od toga kojoj crkvi pripada onaj ko nastavu izvodi, drastično varira, odnosno da tako opadne kod pojedinih crkava da će deca biti veoma zbunjena, da li su možda mogli još tog obrazovanja da dobiju u kući.
(Predsedavajuća: Tri minuta 30 sekundi.)
Završavam. Pretpostavljam da veronauku neće učiti deca koja to obrazovanje već nisu sticala u kući od prvih dana svog života. Mogao bih da se kladim sa predlagačem zakona da nijedno dete iz ateističke kuće neće sa 7 ili sa 15 godina početi u školi da izučava veronauku. Zato ministar i njemu srodne političke stranke propagiraju neko vaspitanje, neke druge obrazovne predmete, a zbog kojih su u stanju i da se slikaju na televiziji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ne postoji. To što ga je neko na silu uvrstio u predmet rasprave narodnih poslanika, ne znači da je on zasnovan na Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Nama je Vlada dostavila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi. Na taj predlog zakona poslanici dostavljaju amandmane. Na šta dostavljamo amandman? Na onaj predlog koji je dostavila Vlada. Ovo što predlaže poslanih Hurić, bez obzira na to da li je to ispravno ili nije, Vlada uopšte nije tretirala svojim predlogom zakona. Na šta onda vi dajete amandman?
Mogao je poslanik Hurić samo da dostavi predlog za izmene i dopune Zakona o srednjoj školi, kojima bi menjao član 75. Ali, ovo nije amandman na Predlog zakona, zato što se Predlog zakona uopšte ne bavi ovim članom zakona. Vi dostavljate amandman na član 1, 2, 3, 4, 5. zakona, kojima su neki članovi postojećeg zakona menjani.
Trebalo bi naučiti sekretara Narodne skupštine šta je predlog zakona, šta je amandman, a ne samo da gleda kada poslanici Srpske radikalne stranke dostave amandmane svaku zapetu i tačku. Ovo je krupan predlog. Nećemo da upišemo decu u srednju školu, zato što raspravljamo o nečemu o čemu se ne sme, ako hoćemo da poštujemo zakon i Poslovnik Narodne skupštine.

Zamolio bih gospođu Čomić da prati sednicu, da ne bi dolazilo do rasprave između poslanika. Ovde je izrečena jedna gruba insinuacija, istina u blagom tonu, kako to pojedini poslanici umeju da zavijaju. Svoje istine ne krijem, iznosim ih onako kako ih narod govori.
Veze to nema, gospodine Huriću, sa mojim odnosom prema vama. Vi ste za mene moj brat. Vi se smejte, koji mu nikada ne biste rekli da vam je brat, a ja mu kažem otvoreno pred svim građanima Srbije - brat je mio, koje vere bio, samo neka bude čestit i pošten čovek. Nema ovo veze, to sam prigovorio i kada je DSS menjala Poslovnik i amandmanom menjala član Poslovnika, koji uopšte nije bio predmet izmena i dopuna.
Jednostavno, ništa loše ne mislim ni o kome u ovoj Narodnoj skupštini. Žao mi je što ste pobedili, mnogo mi je žao što ste pobedili, ne zbog mene lično, zbog građana Srbije. Pobedićete "malo morgen" idući put. To što ste uradili jednom, to vam je.

Pošto se ovde iznose neistine za ovom govornicom, četiri godine nisam sišao u menzu da doručkujem, ručam ili večeram, tako da se, gospodine Huriću, vi i ja nikada nismo sreli na putu prema menzi.

Ubeđen sam da predsedavajući, iz njemu poznatih razloga, vrši opstrukciju donošenja ovog predloga zakona. Član 142. koji se tiče amandmana je jasan i daje definiciju ...

Pa pročitajte samo definiciju amandmana i gotovo je, šta tu raspravljamo celoga dana. Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona, ništa više. To je amandman, sve drugo je predlog za izmenu i dopunu zakona. Jedino što je amandman, to je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona. Ovo je bio predlog zakona, koji je podnela Vlada; amandman je samo izmena i dopuna toga predloga zakona.
Amandman nije izmena i dopuna zakona, to je zakon. Samo se zakonom menja postojeći zakon. Zato je Vlada ovo nazvala predlog zakona. Mislim da je ovo jasno svima.

Da bi bilo jasnije, do sada nije postojala funkcija prosvetnog savetnika i zaista po važećem zakonu, direktor je privremeno udaljavao nastavnika koji učini više povreda radnih obaveza ili ne ispuni neke od svojih obaveza, ali je predlagač ovih izmena i dopuna zakona predvideo i prosvetnog savetnika. U članu 108d  predvideo je da prosvetni savetnik ostvaruje neposredan uvid u rad škole, odnosno doma učenika, nastavnika, saradnika, odnosno vaspitača i direktora, čak i da prisustvuje izvođenju nastave, ispita kao i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada. Zašto onda ostaviti ovo pravo direktoru, koji samo rukovodi radom škole, koji nije stručan da proceni da li nastavnik ili saradnik svojim obarazovnim radom ne ostvaruje cilj i zadatke obrazovanja.
Uvažavajući predlog da se uvede prosvetni savetnik, poslanička grupa SRS je predvidela da prosvetni savetnik predloži direktoru škole da do okončanja disciplinskog postupka udalji iz nastave nastavnika koji ne ispunjava uslove, koji svojim radom ne doprinosi, odnosno ne ostvaruje cilj i zadatke obrazovanja i vaspitanja. Zašto Vlada, zašto predlagač zakona odbija ovakav amandman? Direktor ovako formulisanim predlogom zakona nema pravo ni da ulazi na časove. Zašto bi jedan direktor škole ulazio na časove koje drži predmetni nastavnik; on rukovodi školom, njemu nije propisano da ocenjuje vaspitni i obrazovni rad nastavnika i to da li oni ispunjavaju ciljeve.
Ako to već ne može da radi, a postoji osoba iz Ministarstva prosvete koja je dovoljno stručna i kojoj je zadatak da procenjuje nastavnike i saradnike, onda je tom prosvetnom inspektoru i dužnost i obaveza i njegovo pravo da predloži udaljenje iz nastave nastavnika koji po njegovom mišljenju, a on je vlastan da da to mišljenje, ne ispunjava kriterijume koji su pred nastavnika postavljeni. Dakle, zašto prosvetni savetnik uopšte, ako i direktor dalje ostaje jedino lice koje je nadležno i merodavno da tako ocenjuje rad nastavnika, da je sposoban i da ga udalji sa nastave.
Ja i Milka smo približno istih godina.

Ali, Milka skrasi se malo, popi neki bensedin baš ako je preteralo nešto.

Onome ko pažljivije čita član 15. Predloga zakona mora da se nametne jedno pitanje.         Postoji situacija kad ministar da saglasnost i onda učesnik konkursa, nezadovoljan odlukom o izboru, ostvaruje pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu. Postoji momenat kad ministar ne da saglasnost.
On može na dva načina da ne da saglasnost - ili da napiše da nije saglasan ili da ćuti. Ćutanje je znak da on nije dao saglasnost. U tom slučaju, ako ministar ne da saglasnost, nema pravnog leka, poništava se konkurs. Šta ako je konkurisao jedan koji ispunjava sve uslove, a samo ministar nije dao saglasnost? On ne može da vodi upravni spor. Niste ni predvideli zakonom da može da vodi upravni spor.
Ponovo se vraćamo na period koji je za nama ili je pred nama, da nam neko neće biti po volji i da neće moći da bude izabran za direktora škole i da je najjednostavniji put da školski odbor da predlog a da ministar ne da saglasnost. Mogu da budu tri kandidata i da se nijedan od te trojice politički ne svidi ministru, a ispunjavaju sve uslove. Ako bi jednog od njih trojice izabrao, ostala dvojica bi mogla da vode upravni spor. Ako ne izabere ni jednog, oni nemaju više nikakvu zaštitu, čekaju novi konkurs, ali im je ministrovo nedavanje saglasnosti znak da neće biti izabrani ponovo, iako ih školski odbor predlaže.
Ovaj amandman je prilika da se o tome izjasni predstavnik Vlade, hoće li ovaj zakon omogućiti da se poništavaju konkursi samo zato što neko nije po volji, pa čak ne moraju ni da sarađuju školski odbori i ministar. Možda zaista školski odbor bude za nekoga, a ministar neće. To je ono ponižavanje osnivača, kada je osnivač Republika Srbija, tobož ima nekih samoupravnih stepenica koje će odlučivati o mestu direktora škole, a ne odlučuje onaj ko u ime osnivača rukovodi finansijama, obrazovnim programom i čitavim školstvom.
Mislim da Vlada Republike Srbije treba da stane na beleg i da kaže - mi predlažemo da taj čovek bude direktor škole, pa ako ne valja direktor, ne valja Vlada, a ako ne valja Vlada, pašće Vlada, biće novih izbora, ko zna čega će sve biti. Ovako će ići od nemila do nedraga, ljude ćete šutirati. Sama mogućnost da je u Zakonu o osnovnoj školi predviđeno da i lica sa višom spremom mogu da budu direktori škole, znak je da nemate dovoljno kadrova i da sada verifikujete ulična postavljenja od 5. oktobra, kada je bilo samo u kojoj je stranci neko i postao je direktor škole; pa sada ako je dovoljno dobar da ne morate da ga menjate, onda da zakonom prilagodimo njegovu kvalifikaciju onome što od direktora tražimo.

Problem sa koncepcijom ovog amandmana je u tome što nema nikakve koncepcije, jer vi niste intervenisali amandmanom u članu 15. koji propisuje kako se bira direktor škole, a sada predviđate u članu 17. kako se razrešava, pa ispada da bezmalo svako živi, mešanjem grana vlasti, može da razreši direktora škole. Može skupština opštine, odnosno skupština grada, može ministar prosvete, a zašto onda niste napisali da ga bira skupština grada, ministar prosvete? Treba da imate neku koncepciju.
Onaj ko ga bira, taj može i da ga razreši. U ovom slučaju uplitanje ministra prosvete, izuzev ako nije političko rešenje, u razrešavanju direktora uopšte se ne može prihvatiti zato što ga nema u biranju direktora.