Hvala vam najlepše. Efikasnost sudova je daleko ispod svih evropskih standarda. Na tome insistirajte. Vi ste se umešali u posao kojim se bavite u svim preduzećima. Vi ste postavili svoje predsednike sudova i mislite da ste završili posao koji se tiče jedne od najodgovornijih grana vlasti.
Mislite, to je put, naši su predsednici sudova, nešto pripravnika smo kao sudija i mi zaposlili, sada ćemo narodu da razrežemo visoke sudske takse, pa ćemo imati dodatnih sredstava za finansiranje, a i zakon je promenjen tako da ta sredstva mogu da se koriste za finansiranje sudova, rada sudova.
Sada će naše sudije imati platu 1.000 maraka. Pitam vas, šta će biti sa narodom? Istina je da građani Srbije, pojedinci, vole da se sude. Po pojedincima se ne pravi zakon. Zakon se pravi prema većini. U svakom opštinskom ili okružnom sudu, svi znaju ljude koji se sude, koji imaju mnogo parnica, mnogo ročišta, a i oni su već verzirani, bezmalo kao advokati.
Nije to odlika srpskog naroda. Mi ne volimo da se sudimo. Ne volimo da imamo posla sa zakonom uopšte. Ima situacija kada to mora da se obavi. Šta ćete, kada je nasledstvo u pitanju ili neko banalno pojavljivanje pred sudom, za sve vam treba mnogo novca zato što je došla nova vlast.
Drugo, ako tim visokim sudskim taksama dovedete do toga da se smanji broj parnica, od čega ćete onda finansirati sudove? Ako narod prestane, možda vam je želja da narod prestane da se pojavljuje pred sudovima, ali od čega ćete onda finansirati rad sudova?
Sve mora da ima meru. I opterećenost sudija i visina troškova koje će građani plaćati za uslugu koju država čini, jer pred sudovima se rešava ono što građani sami između sebe ne mogu da reše, mogu čak i da se dogovore, ali to mora da bude overeno sudskim potpisom, nekim rešenjem ili presudom koje će doneti sud.
A, vi ste zapeli da takse nisu menjane evo četiri, evo peta je godina; pa šta ako nisu menjane? Je li to baš mora da se menja, jel mora baš ovoliko? Juče je bila jedna vrednost koju uplaćujete za bilo šta, a sutra ćete uplatiti tri do pet, do 50 puta više i je li tako država to reguliše? Da li je to država bez inflacije, da li je to država koja će ove godine sa 20% inflacije da tobož provede građane i da ih uvodi u neki bolji i lepši život? Nije bogami, nije. Ako sve troškove građanima podignete do marta meseca, a jurite da opteritite narod sve do marta meseca da bi cela godina iz toga tekla, to nas upućuje na to da će nas ova godina mnogo koštati.
Zakon o sudskim taksama jednom je vraćen predlagaču, pre samo nekoliko meseci. Ubedite me sada da istovetan predlog zakona sada treba da prođe, a pre dva meseca nije trebalo da prođe. Pre dva meseca, pred naletom poslanika, pred govorima poslanika u ovoj skupštini, za ovom govornicom, ministar je povukao Predlog zakona o sudskim taksama. Šta se u međuvremenu desilo što je promenilo njegovo mišljenje? Izgladili se neki odnosi u DOS-u. To je dovoljan dokaz da narod trpi i da ima posledice od toga kakvi su odnosi u DOS-u.
Onda kada je bio raspad sistema, kada je DSS izgubila predsednika Narodne skupštine, izgubio je i ministar Predlog zakona o sudskim taksama. Sada kada DSS polako, gonjena bičevima, zvižducima, ko zna čime sve ne, ulazi u obor koji se zove DOS, sada može ponovo da se na dnevnom redu nađe predlog zakona o sudskim taksama.
Mi ćemo samo da sedimo u klupama, narod će da sedi pored televizije, da gleda i da čeka jesu li su se pomirili jesu li se posvađali, hoće li jedan sudski proces da košta 30.000 dinara, ili će da košta 1.000 dinara. Hoće li, znam da nema prenosa, lepo vi to kažete, evo završavam, nisam ni izašao zbog televizijskog prenosa, ali vi iz Demokratske stranke da znate, nema prenosa zato što govori Koštunica iz DSS-a i to vama nije neki uspeh, mislim da to vama nije neki uspeh.