Dame i gospodo narodni poslanici, članom 107. vi još više smanjujete lokalnu samoupravu, čak i u odnosu na ono kako je to izgledalo do sada. Uvodite još jedan nadzor nad lokalnom samoupravom. Umesto da organi Republike Srbije traže izveštaje, podatke i već šta je sve predviđeno članom 107. Predloga zakona, uvodite i organe teritorijalne autonomije.
Znači, lokalna samouprava dobija još jednog tutora. Onda će imati tutora nad tutorom, s tim što se ovaj manji tutor sve više otima tutoru nad tutorom i postaje previše samostalan. Trebalo bi da se o ovome izjasni i budući ministar lokalne samouprave. Čitam u novinama, a čujem na televiziji da je to narodni poslanik, gospodin Šabić. Vaš je ovo pokazatelj DOS-ovske vlasti. Onaj o čijem statusu treba da odluči ministar lokalne samouprave postaje ministar lokalne samouprave. Ako je i od DOS-a - mnogo je.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da se Vlada udubila u amandmane narodnih poslanika i da je zadužila nekoga ko je dovoljno pažljiv da odgovori na amandmane. Smatramo da na amandman Srpske radikalne stranke na član 110. Vlada uopšte nije odgovorila.
Naime, Vlada je napisala da amandman ne može da prihvati zato što je prihvatila amandman poslanika Demokratske stranke Srbije na taj isti član. Odmah posle toga Vlada komentarišući amandman poslanika Demokratske stranke Srbije na taj član, kaže da ga ne prihvata i u prvom delu izveštaja Vlade Republike Srbije, u kome su amandmani koje je Vlada prihvatila, nema amandmana poslanika Demokratske stranke Srbije.
Time je Srpska radikalna stranka lišena da Vlada razmatra njen amandman i da o njemu da relevantan sud, da kaže da se ne prihvata zato što nije u sklopu koncepcije, zato što je tako bilo u prethodnom zakonu, da izmisli razloge kakve su činovnici i do sada izmišljali, ali da nam kaže da ne prihvata naš amandman zato što je prihvatila jedan drugi, koji nije prihvatila, to se graniči sa nepoznavanjem, sa neudubljivanjem, sa lošim obavljanjem svog posla i to Skupština ne bi smela da trpi. Na to je trebalo da neko iz Skupštine, predsednik Skupštine ili sekretar upozore onoga od koga su iz Vlade dobili ovaj izveštaj.
Međutim, ovde se zapaža još nešto što je Vlada trebalo da ispravi, a to je naime jedan mali sukob između članova 108. i 110. Član 108. je trebalo da reguliše slučajeve u kojima Vlada može da obustavi izvršenje jednog opšteg akta. U njemu je Vlada predvidela da ako jedinica lokalne samouprave donese propis ili drugi opšti akt čijim će izvršavanjem nastati nenadoknadiva šteta, biti oduzete ili ograničene zajemčene slobode i pojedinačna i kolektivna prava građana ili teže povređen opšti interes, Vlada pokreće postupak pred Ustavnim sudom, ali do odluke Ustavnog suda na predlog ministarstva Vlada obustavlja izvršenje tog akta.
Pomislio bi čovek da je to jedina situacija u kojoj Vlada zadire u prava lokalne samouprave i obustavlja njihov akt od izvršenja. Tako je i koncipiran član 108. da u njemu budu smešteni svi opšti akti, odnosno obustavljeni od izvršenja opšti akti po rešenju Vlade. Međutim, u članu 110. ponovo se javlja slučaj gde Vlada može na predlog ministarstva da obustavi od izvršenja i ponovo jedan opšti akt, ali ovog puta ukoliko nije u skladu sa statutom jedinice lokalne samouprave. To je trebalo da bude u članu 108. da se sistematizuju slučajevi u kojima Vlada obustavlja izvršenja.
Samo jedna primedba koja će biti na član 111 - zašto nadležni organ teritorijalne autonomije ima pravo da ukaže jedinici lokalne samouprave da njen akt nije u skladu sa statutom, a nema pravo da pokrene postupak pred Vrhovnim sudom Srbije. Šta će onda to njegovo pravo da ukazuje, kada je očigledno da je pravo da ukazuje, da pokreće postupak i da obustavlja od izvršenja jedan opšti akt isključivo u rukama Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba prihvatiti zato što je u njemu sadržana obaveznost. A to znači jednak odnos prema svima. Nije svejedno ako u zakonu piše - skupština se može raspustiti ako nešto ne uradi, ili - skupština se raspušta ako nešto ne uradi.
Jer, onda ostaje na slobodnu procenu onome ko donosi odluku o raspuštanju skupštine, znači ministru za lokalnu samoupravu, da u jednoj opštini raspusti skupštinu zbog povrede člana 112, a da u drugoj ne raspusti. Ako je u drugoj njegova politička stranka na vlasti, ako u drugoj ima neki drugi interes, ako očekuje da mu se oduži ta jedinica lokalne samouprave na neki drugi način, ili politička stranka koja je na vlasti u toj jedinici lokalne samouprave na taj način što će mu obezbediti kvorum ili mu dati glasove za neki predlog zakona, onda on može selektivno da bira koju će skupštinu jedinice lokalne samouprave raspustiti, a koju neće.
Ako prihvatite amandman, onda će ministar biti obavezan zakonom da u ova dva taksativno nabrojana slučaja raspusti skupštinu jedinice lokalne samouprave, a mislim da zakoni postoje da bi se ograničila volja i gospodara i sudije.

Predlagač zakona nije sagledao sve situacije u kojima i kako on to sada, a vi mu to odobravate, može da raspusti jedinicu lokalne samouprave.
Mi smo predložili da i donošenje neustavnog i nezakonitog opšteg akta, a to, naravno, ocenjeno od strane Ustavnog suda, treba da bude osnov za raspuštanje jedinice lokalne samouprave. Kao što smo ubeđeni u to da je donošenje svih ovih neustavnih zakona, koje ste do sada doneli, dovoljan osnov da bude raspuštena i Narodna skupština Republike Srbije. Prihvatili bismo to drage volje, ne samo zato što jedva čekamo nove izbore, nego i zato što nas je sramota što učestvujemo u donošenju takvih akata, pa makar i da smo bili protiv.
Jer, vidite, nama predstavnik Vlade, u datom mišljenju, kaže da neustavnost i nezakonitost pojedinog akta - izbegao je da kaže opšteg akta, ili pojedinačnog akta, nego kaže - pojedinog akta, a radi se o članu 108. i isključivo o opštim aktima - ne mora da bude dovoljan razlog za raspuštanje jedinice lokalne samouprave, a u Predlogu zakona zakašnjenje sa donošenjem budžeta može da bude razlog za raspuštanje jedinice lokalne samouprave.
Ili, recimo - zakašnjenje sa sednicom. Skupština ne zaseda tri meseca. Sastane se posle tri meseca i tri dana, ona se raspušta, a skupština koja donosi neustavne opšte akte ona se ne raspušta, nije potrebno da se ona raspusti, potrebno je da se raspusti ova koja je zakasnila nekoliko dana sa sednicom ili sa donošenjem budžeta.
Zašto niste ovde predvideli situaciju, koja se već dogodila u praksi, u Somboru, da jedinica lokalne samouprave usvoji falsifikovan završni račun budžeta, da sud to utvrdi i da se ljudi nađu u zatvoru. Nezgodno je što je taj sekretar opštine, koji je u zatvoru, iz Demokratske stranke, ali to je dovoljan osnov za raspuštanje jedinice lokalne samouprave. Naravno, ima već više ljudi iz opštine u zatvoru.
Falsifikovanje završnog računa budžeta - dovoljan je osnov da se raspusti jedinica lokalne samouprave koja usvoji takav falsifikovani završni račun. Ovde, u svakoj jedinici lokalne samouprave, i sami priznajete, rade ljudi izabrani od strane naroda. Dužnost im je da strogo paze šta rade.
Nije dovoljno samo da budete izabrani i da mislite da možete da radite šta god hoćete. Obratite pažnju na ono što radite. Jednog dana Srbija će imati Usavni sud, to vam garantujem.

SRS bi mogla da podrži 2. i 3. stav amandmana koji je podnela grupa poslanika, ali ne može da podrži 1. stav ovog amandmana.
Naime, dobro je uočeno da organi jedinice teritorijalne autonomije nemaju nigde nadležnost da pokreću postupak za raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave, ali gde ste našli to ovlašćenje za predsednika opštine?
Šta to znači, onda je trebalo tamo u poslovima predsednika opštine napisati "podnosi predlog za raspuštanje skupštine opštine". Kada tamo nema, onda ne može da se uvodi ni u neke druge odredbe, koje se sada tiču detaljnog obrazlaganja onoga što su poslovi navedeni taksativno u poslovima predsednika opštine.
Po nama predsednik opštine nikada ne može da podnese predlog ministru da raspusti skupštinu opštine. To je onda samo dokaz da se uvodi hajdučija u ovoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Predloga zakona, od 108. do 113, su oni članovi kojima se ograničava autonomija jedinica teritorijalne samouprave. Skoro u potpunosti, u celosti su prepisani iz dosadašnjeg Zakona o lokalnoj samoupravi. Neke male definicije su promenjene, ali, uglavnom, kad mi srpski radikali nismo mogli da nađemo razlike kada ih upoređujemo, niste ih tražili ni vi. Bila vam je dužnost da ih tražite i bila vam je dužnost da napravite mnogo liberalniji predlog zakona, sa mnogo više sloboda jedinica lokalne samouprave, zato što vam je sve vreme dok ste bili opozicija to bilo neprekidno u ustima.
Vlada Republike Srbije ograničava lokalnu samoupravu, tobož zato što lokalnu samoupravu, po pravilu, u svim većim gradovima drži Koalicija "Zajedno", bez Srpskog pokreta obnove, a to je današnji DOS, pa se sada Vlada usudila zakonom da umeša u nadležnosti, u autonomiju jedinica lokalne samouprave, da krši Evropsku povelju i da tutoriše nad radom jedinica lokalne samouprave. Na taj način ste u mnogim gradovima ogorčili građane, okrenuli ih protiv centralne vlasti, protiv beogradizacije, centralizma, Republike, Miloševića kao stožera, kao stuba na koji se lepi sve što hoćete da nabacite.
Evo, sad kad ste u prilici da pišete zakone, ne ispunjavate ništa od onoga što ste rekli da ćete promeniti ako dođete na vlast. Prepisujete odredbe kada Vlada Republike Srbije ukida autonomiju jedinica lokalne samouprave. Nema ni jedne olakšice, ima samo još i otežavajućih okolnosti. Sada ste umešali predsednika opštine da i on skupštini opštine tutoriše, a tražili ste čak da može i da raspušta skupštinu opštine. Ovo samo na vagu, kada budete podnosili izveštaj narodu Srbije, sa njim imate neki ugovor, čuo sam, po tom ugovoru trebalo je da raspišete izbore, koliko se sećam, ali kad budete narodu polagali račune za ono što ste uradili za ovo vreme, recite - ovim zakonom o lokalnoj samoupravi, kakva je to dodatna prava dobila lokalna samouprava, izuzev onih izmena i dopuna koje smo u ovom sazivu već usvojili i kojima smo dodatni deo finansiranja zaista obezbedili za jedinice lokalne samouprave.
(Predsednik: Vreme.)
Ovaj zakon ne donosi ništa novo, pozitivno i dobro lokalnoj samoupravi.

Ovaj amandman popunjava prazninu koju predlagač zakona nije sagledao, zato što je pisao Predlog zakona rukovođen dosadašnjom oganizacijom lokalne samoprave i nije ni razmišljao o tome da je uveo predsednika opštine kao organ jedinice lokalne samouprave, pa tako nije ni predvideo šta će biti ako ne bude izabran, ako ne stupi na dužnost ili u drugim slučajevima koji u životu mogu da se dese.
Mi ćemo podržati ovaj amandman. A da vas obavestim, gospođo Mićić, da u poslaničkim kulpama DS-a sedi 28 poslanika, a sija 38 obeleženih kvadratića. Čudi me da vas to nikako ne iritira. Da li vam je toliko stalo da Skupština radi sada, baš danas, da ste spremni da progutate i to da poslanici DS-a obezbeđuju privremene kartice za sve njihove poslanike koji nisu došli u salu. (Iz sale: Lažeš.) Mislim da bi mnogo bolje bilo da ste nas pustili da vidimo kako napadaju Srbiju i kako Milošević brani i sebe, ali mislim i Srbiju...
(Predsednik: Vratite se na temu.)
Vraćam se na temu... zato što sam pročitao danas u novinama da čak i u toj optužbi optužuju i Vojislava Šešelja da je sarađivao sa Radmilom Bogdanovićem u Višegradu. Vojislav Šešelj od 1987. do 1994. nikada nije bio u Višegradu. Radmilo Bogdanović je bio ministar do marta 1991. godine, a posle toga je bio penzioner. Sa Vojislavom Šešeljem sretao se na nekim prijemima i mislim....
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
... godine 1998. ili 1999. na Televiziji "Palma plus" u Jagodini. Voleo bih da sam gledao sve laži koje se iznose protiv Srbije, da bih mogao na njih da odgovorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 115, 116, 117. i 118. regulišu saradnju jedinica lokalne samouprave ili u okviru Republike Srbije ili njihovu saradnju sa jedinicama lokalne samouprave u inostranstvu ili udruživanje u različite asocijacije udruženja. Sve je to prepisivano iz Povelje i nije uopšte prilagođeno niti domaćem zakonodavstvu, niti trenutnoj situaciji. Istina je da je i prethodni Zakon o lokalnoj samoupravi sadržavao ove odredbe. Sa te strane opozicija nije imala razloga da prigovara vlastima u Srbiji, zato što im nisu ni na koji način ograničavali saradnju niti u okviru Srbije, a niti sa organizacijama iz inostranstva.
Mene čudi da se sada, kada imate vlast u Republici Srbiji, i dalje se ne osećate, ne razmišljate, ne pišete kao ljudi koji vode Srbiju. Zašto vam je smetao amandman da jedinica lokalne saradnje sarađuje sa lokalnim jedinicama samouprave u drugim državama i sa njihovim organima, uz odobrenje Vlade Republike Srbije. Valjda je to osnovni put. Ne bave se svi saradnjom sa inostranstvom. Kada se bave, to država mora da kontroliše, mora da ima uvida u to, mora da ceni.
Da li je to racionalno, da li je potrebno, zašto saradnja, sa kim saradnja, kakve su to organizacije, ima li tu nečega neprijateljskog prema državi našoj i prema narodu?
Dalje, član 116, asocijacije gradova i opština zastupaju interese svog članstva pred državnim organima, a posebno u postupku donošenja zakona i drugih akata od značaja za zaštitu lokalne samouprave i to je drugi propis. Već je mastodontski bilo uključivati obaveznost jedinica lokalne samouprave, obaveznost predlagača zakona da sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave kada podnosi predlog zakona iz oblasti lokalne samouprave. Sada još i njihove asocijacije i njihova udruženja imaju pravo po zakonu da se od njih uvek traži saradnja, odnosno nema zakona bez saradnje sa njima. Šta će vam to?
Ovaj član 116. svakako treba obrisati, a preporučujem Vladi Republike Srbije da se ponaša kao neko ko ima veliku odgovornost prema ovoj državi.
Sa jedne strane, kada su finansije u pitanju, onda ukidate autonomnost jedinicama lokalne samouprave, a kada treba da sarađujete sa inostranstvom, puštate ih, baš kao da je to igde u svetu moguće, a da država o tome ne vodi brigu.

Član 117. svakako treba izbrisati iz Predloga zakona zato što će stvoriti čak i neodumice, iako je član 117. i pre regulisanja značio regulisanje nečega što je već regulisano. Ali, jedna reč koja se ovde pojavljuje mogla bi da izazove velike nedoumice, odnosno moralo bi uvek da se traži tumačenje nas koji smo zakon doneli, a mi ni sami ovde, pretpostavljam, to pitanje i ne znamo šta znači - saradnja jedinica lokalne samouprave, udruživanje u okviru šireg regionalnog područja.
Ako je to regionalno područje u okviru Srbije, član 115. stav 1. je to regulisao, a ako je to šire regionalno područje u okviru jedinica lokalne samouprave i u susednim zemljama, član 115. stav 2. je to regilisao i sve je jasno. Čemu onda takav jedan član koji kaže da se može u okviru šireg regionalnog područja ostvarivati saradnja jedinica lokalne samouprave, odobrava im se ta saradnja, a već smo im odobrili da sarađuju i u Srbiji i u celom svetu sa jedinicama lokalne samouprave. Koje je to šire regionalno područje, možda kada naselimo mesec, Mars ili šta ja znam.
Ovaj amandman na član 117. koji je podnesen od strane više poslanika, treba prihvatiti, jer ovaj član nije uopšte potreban u pravnom prometu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo najpre želeli da uklonimo stav 3. člana 123. koji je očigledan višak. Naime, ćutanje administacije je regulisano i ne mora posebno u svakom zakonu da se apostrofira: odluka se smatra donetom, i ako se o njoj nije izjasnilo ministarstvo. Ali smo iskoristili priliku da ukažemo ponovo na jednu prazninu koja se javlja ukoliko zakon ostane u tekstu u kome ga predlaže Vlada Republike Srbije.
Sinoć sam na televiziji "Studio B" obavešten od pojedinih poslanika Demokratske stranke da su naši amandmani besmisleni. Ali, taj koji ima hrabrosti da prekine na minut da žvaće žvaku i da televiziji izjavu da su amandmani opozicije na ovaj predlog zakona besmisleni, neka pogleda koliko je amandmana usvojeno. A i ako su besmisleni, ostavite svoju karticu, kao što imate običaj, izađite, popijte kafu, pa uzmite drugu žvaku.
Ovaj amandman otklanja jednu prazninu koja će nastati, a desila se u jednom gradu na severu Srbije. Vi uvek izbegavate da kažete da će biti problema na severu Srbije. Pominjete samo jug Srbije a kažem vam - imaćete problema i na severu Srbije u jedinicama lokalne samouprave ukoliko zakonom ne bude sve regulisano.
Naime, šta biva ako jedinica lokalne samouprave postavi oznake, biste, spomenike i time povredi član 123. stav 2. tako da to ne odgovara istoriji, vređa moral, vređa osećanja građana; i šta biva čak i ako ministarstvo utvrdi, odnosno ne da saglasnost za to postavljanje, imenovanje trga, ulica i sl? Ko će organizovati da se ta obeležja uklone i kakva je kazna ako se ta obeležja ne uklone? Ko je sad dobio ovlašćenje da ukloni, ukoliko jedinica lokalne samouprave to ne želi da učini?
Vi znate da mi već imamo spomenike neprijateljima i uvek neprijateljima srpskog naroda. Mi smo jedina zemlja u svetu, Srbija, u kojoj se neprijateljima Srbije podižu spomenici na njenoj teritoriji. Vi svi ćutite i zatvarate oči pred tim. A, ovim predlogom zakona ustanovite nam bar pravo da ne moramo ovo da menjamo izmenama i dopunama kada vas pobedimo, ustanovite nam bar pravo da odmah te oznake poskidamo u skladu sa zakonom.

U članu 125. skupština jedinice lokalne samouprave, odnosno predsednik opštine, ili gradonačelnik imaju pravo da Vladi Republike Srbije, odnosno organu teritorijalne autonomije podnesu zahtev za preispitivanje prava na odlučivanje, kada ocene da je organ Republike ili oblika teritorijalne autonomije, odlučivao o pitanju iz nadležnosti organa opštine, odnosno grada, a zahtev se podnosi u roku od 30 dana.
E sada vas pitam (nema gospođe Mićić) - kome će sada da se žale građani Alibunara, kojima je raspuštena skupština opštine, uvedene privremene mere, raspisani izbori za organe lokalne samouprave, za odbornike, predate liste, i odjednom je gospođa Mićić poništila svoju odluku o raspisivanju izbora i dostavila novu odluku da izbora neće biti.
I sada je protekao rok, zakonski rok za raspisivanje novih izbora za jedinicu lokalne samouprave, a tamo privremeno veće, koje je imalo jedan privremeni mandat od tri meseca plus održavanje izbora i plus konstituisanje novih organa opštine, ostaje do unedogled. Kome da se žale građani Alibunara, kome da se žale političke stranke, grupe građana ili pojedinci, koji su organizovali izbore, štampali propagandni materijal, obilazili građane, pozivali građane da izađu na izbore?
Ko će sada da nadoknadi moralnu i materijalnu štetu građanima Alibunara, koji su mislili da će im biti omogućeno da izaberu svoje organe lokalne samouprave, a da je tutorski organ, koji je postavila Vlada, među njima i potpredsednik veća iz Demohrišćanske stranke Srbije, bivši socijalista, kome da se žale građani Alibunara, kome kadiji?

Dame i gospodo, član 127. stav 5. glasi: "Jedinica lokalne samouprave ima pravo na naknadu štete nastale aktom, odnosno radnjom državnog organa ili organa teritorijalne autonomije, kad Vrhovni sud utvrdi da je postojala povreda prava na lokalnu samoupravu".
Gledajući ovlaš ovaj predlog, čovek se upita - pa zašto da ne. Ali, ako se u to udubite, onda morate da pitate - a zašto da, odnosno, kako da se to - da, ostvari? Odnosno, šta je šteta, koja može da bude proizvedena aktom ili radnjom državnog organa, u odnosu na jedinicu lokalne samouprave?
Hoće li to jedinica lokalne samouprave da pretrpi duševne bolove, ako ministarstvo kaže da neka oznaka nije u skladu sa istorijom građana, pa sud utvrdi da može da se podvede pod istoriju, kakva je to šteta?
Ovde se radi sada i o novcu. Pa ne možete samo tako fakultativno da kažete - ima pravo na naknadu štete. Koje štete, kakve štete, kakvu štetu može sada država da nanese jednom svom organu, nižem od nje? Time što je možda i povredila neko njegovo pravo na lokalnu samoupravu, pa se to ustanovi u postupku pred Vrhovnim sudom?
Koja je to vrsta štete, hoće li sada građani Alibunara ispostaviti zahtev za štetu Nataši Mićić, predsedniku Narodne skupštine, koji je poništio odluku o izborima i zaveo diktaturu u Alibunaru; jer, sve što nije u skladu sa zakonom, sve što uzurpira prava lokalne samouprave, to je diktatura.
Hoće li sada Narodna skupština, a mi to u budžetu nismo predvideli, da plaća štetu građanima Alibunara, svakome od njih pojedinačno i svim kandidatima za odbornike, čiji je ugled doveden u pitanje, odnosno našim kandidatima, koji su bili tako ugledni da se Vlada uplašila raspisivanja izbora? (Smeh u sali.)
Izuzev tog ludačkog smeha, ne vidim ni jedan drugi razlog da ovako reagujete. Pitajte se malo vi, koji se smejete, a niste ni u vlasti, ni u opoziciji, samo ste pomalo ludi, pitajte se - zašto su poništeni izbori, zašto je poništena odluka o raspisivanju izbora? Pitajte se malo. Kad su stigle liste svih kandidata, zašto je vlast poništila izbore?

To što ste protumačili, gospodine ministre, to je osnov za repliku. I mesna zajednica ima status pravnog lica. Zašto njoj nije ovim predlogom zakona dato pravo na naknadu štete koju joj nanese  opština i država nekim svojim aktom?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je pomodarstvo koje Vlada Republike Srbije uvodi u Srbiju, pa nam čak i stranu reč, koju mi vrlo teško izgovaramo, uvodi u pravni promet, a to samo zato što je žaba videla da se konj potkiva i digla je nogu da bi joj noge duže trajale.
Šta sada da pričamo o tome, da hvalimo Vladu Republike Srbije koja hoće građanima besplatnog branioca da da, a nije im dala Ustavni sud Republike Srbije. Gde se to kuća zida od odžaka? Kuća se zida iz temelja. Pravni sistem, pravni poredak iz temelja se konstituiše, a u temelju pravnog poretka naše države mora da bude Ustavni sud i Ustav Republike Srbije.
Šta će onaj ombudsman, pred kojim će sudom taj građanski advokat da štiti prava građana, kad nema Ustavnog suda, kad nema osnovne zaštite, kad je selo nebranjeno. Može u selu da se priča o čemu god hoćete, a kada je nebranjeno, celo će da padne. Nama se stropoštao pravni poredak, a mi uvodimo u Merošini ombudsmana, a nemamo Ustavni sud Republike Srbije.
Neshvatljivo je - Vlada Republike Srbije ćuti već 14-ti mesec na naše prozivke sa ove govornice da nemamo Ustavni sud Srbije. Ispašće da se možda rodio neki sudija Ustavnog suda prošle godine i taman će imati položen pravosudni ispit kad bude Vlada rešila da postavlja sudije Ustavnog suda Republike Srbije.
Šta sada reći na stav 4. člana 128: "Građanskog branioca postavlja skupština jedinice lokalne samouprave iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti". Morate da mi kažete da li ima među nama, koliko nas miliona ima, ne računam maloletnu decu, ima li jedne politički nepristrasne ličnosti. Ima ovde u Skupštini nepristrasnih političkih ličnosti, koje prelaze iz stranke u stranku kad ta bude na vlasti. Ima i čitavih politički nepristrsanih stranaka, jer one uvek prelaze uz one koji su na vlasti.
Ali, po osnovnoj terminologiji, kako u zakon uvesti politički nepristrasnu ličnost, rekao bih idiota, jer u izvornom značenju idiot je čovek koji se ne bavi politikom. Čovek se od životinja razlikuje po tome što razmišlja. U ovoj zemlji se razmišlja politički i svako razmišlja politički. Nema tog nepristrasnog. To će biti posao za advokata.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Da kažem gospodinu ministru - na početku bavljenja politikom bio sam u stranci kojom su vladali advokati. Propala je na prvim izborima i nikada se više nije oporavila. Ne računajte mnogo, gospodine ministre, da ćete na osnovu svog esnafa postaviti ombudsmane širom Srbije, kao što sada na osnovu svog položaja postavljate u lokalnoj samoupravi odgovorne. Ne računajte mnogo na podršku tih ljudi.

Gospodine ministre, te odredbe Ustava sam pročitao pažljivo kada sam prvi put prigovorio da nemamo Ustavni sud. Vi ste izgovorili ono što piše u Ustavu Srbije, ali je predsednik Skupštine, tadašnji, Dragan Maršićanin, pre samo dva meseca rekao da je krivica zato što nema Ustavnog suda Srbije na DOS-u, jer se niste dogovorili koga ćete za sudiju Ustavnog suda. A, Vlada Republike Srbije, to je DOS. Vlast u Srbiji, to je DOS ili ja baš zaista ništa ne znam. Krivim DOS, to je za mene Vlada Republike Srbije, što nemamo Ustavni sud Srbije i što niko od nas, pojedinačno, nema nikakvu sudsku zaštitu. Isključivo smo u rukama izvršne vlasti. Da ima dobrog novinarstva i da ima objektivne pravničke javnosti, odavno biste bili na stubu srama zato što nemamo Ustavni sud Republike Srbije.