Pošto je bilo tri amandmana skoro istovetne sadržine i pošto je ovo poslednji amandman na član 1, o kome raspravljamo veoma je bitno, mnogo je važno i opredeljuje sudbinu zakona. Znam da je nemoguće ubediti vas da glasate drugačije. Rovovi su iskopani, više niko i ne razmišlja o tome šta je dobro u Predlogu zakona, razmišlja se samo o tome kakva je sudbina i poslaničke grupe se već opredeljuju, prave se čak i koalicije za sledeće izbore.
Moram da kažem da je obrazloženje predlagača - Vlade Republike Srbije, kojim odbija i amandmane koje je podnela SRS i ove druge dve poslaničke grupe, u najmanju ruku, cinično. Fakultativnost kolektivnog ugovora Vlada obrazlaže željom da zaštiti radnika, potpunim izvrtanjem teza, pa kaže - "pošto ne mora da bude kolektivni ugovor, mi moramo da predvidimo i druge načine kojima će se štititi prava radnika, da radnici ne bi bili potpuno obespravljeni."
Vlada je dužna da poštuje Ustav i zakone i da kaže da je obavezan kolektivni ugovor. Onda ne mora da štiti nekim drugim nižim aktima prava radnika, ako ih već štiti onim što je propisano Ustavom. Kolektivnim ugovor je propisan Ustavom i tu više nema priče.
Ubeđen sam, i SRS će insistirati na tome, da je sva ova naša dalja rasprava bespredmetna. Glasanje o Predlogu zakona u načelu je poništeno. Poništio ga je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste posle utvrdili da on nije povredio Poslovnik kada je rekao da nije poništeno, tako da nama i dalje ostaje na snazi poništavanje glasanja u načelu. Skupština gubi vreme, a vi možete da nastavite ovu sednicu i mi ćemo učestvovati u radu. Želja nam je da potpuno iskažemo stav SRS-a o ovom predlogu zakona.
Bespredmetno je dalje govoriti o ovome kada je poništeno glasanje u načelu i vreme vam je da razmislite da li vam treba odlučniji, čvršći predsednik Narodne skupštine.

Ja sam baš hteo da vas pohvalim, draga moja gospođo, i da predložim da vi budete predsednik Narodne skupštine.

Jer se vama ovo - korak napred, korak nazad - sigurno ne bi dešavalo. Ja osećam žmarce po leđima i znam da vi vodite sednicu Narodne skupštine. Nisu žmarci na prednjoj strani, nego na zadnjoj strani.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko članova zakona opredeljuje zakon. Sve ostalo je uglavnom pogoršavanje uslova pod kojima će radnici raditi u fabrikama. Ovo je jedan od bitnih. Preskočite li ovu prepreku, a ne razmislite o njoj onako kako vam savest nalaže, navlačite na sebe veliki greh.
Znam da licitirate brojem radnika koji su za, koji su protiv. Mnogo radnika je protiv ovog predloga zakona, a i oni koje ubeđujete sada da je zakon dobar, kada bude počeo da im se na leđima primenjuje, vrlo brzo će reći da zakon nije dobar.
Zato glasajte za ovaj amandman, bez obzira na to što niste glasali za amandman Srpske radikalne stranke. Želja nam je da se zakon popravi, a jednog od podnosilaca amandmana idući put pozivam, kada bude glasanje o Predlogu zakona u načelu, da bude u sali, da ne beži iz sale, pa da posle dolazi da brani svoj amandman. Za zakon se treba boriti i u načelu i po amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo od ministra za rad da je dosta godina proveo u sindikalnoj organizaciji i da je potpisao tri kolektivna ugovora, granska ili šta ja znam, na kraju krajeva, nije ni bitno. Za očekivati je da čovek koji je ceo radni vek proveo kao sindikalni radnik štiti prava radnika u ovoj skupštini, da se bori za njihova prava, da kaže:  razumem potpuno kako će se osećati radnici, ali član sam Vlade koja je podnela ovaj zakon. Nemoguće je da jednog sindikalnog aktivistu za noć ubedite da treba potpuno eliminisati radnička prava.
Evo člana 3, upozorio sam da je u vezi sa članom 1. i da se ovim Vlada razotkriva pred građanima Srbije i kaže - od sada, čitajte dalje u ovom predlogu zakona, za nas postoji samo poslodavac. Šta kaže član 3. - "Poslodavac koji nije zaključio pojedinačni kolektivni ugovor", a odakle mu pravo da ne zaključi pojedinačni kolektivni ugovor, "prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada uređuje pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, u skladu sa zakonom i drugim propisom". Kakva je sudbina pravilnika o radu? Stav 2. - "Pravilnik o radu donosi poslodavac". Kakva je sudbina ugovora o radu? Član 22. - "Kada dođe do promene poslodavca (spajanje, pripajanje, podela, prodaja preduzeća i dr.) prava i obaveze iz ugovora o radu prenose se na novog poslodavca, uz pismenu saglasnost zaposlenog i novog poslodavca". Znači, nema prava radnika.
Član 3. - nema prava radnika, ima prava poslodavaca. Zakon o radu nema prava radnika, ima prava poslodavaca. Možda to mora da se sprovede, ali ne može jednim antiradničkim zakonom. Ne može makazama da se preseče situacija u Srbiji i da se kaže - do danas je bilo ovako, a od danas počinje drugačije. Ne možete, izazvaćete lomove u stotinama hiljada porodica. Zarad koliko poslodavaca?
Evo, godinu dana: koliko je poslodavaca došlo u novu demokratsku i reformsku vlast u Srbiji i zatražilo da učestvuje kapitalom u našoj privredi, zatražilo da kupi fabrike po bilo kojoj ceni, za dinar, za dolar, za marku, a koliko od tih poslodavaca... jesu li čekali ovaj zakon?
Navedite mi spisak fabrika za koje su zainteresovani i čekaju ovaj zakon da bi ušli u te fabrike da obnove proizvodnju; navedite mi koje obaveze imaju, koliko radne snage, koliko će radnika u tim fabrikama ostati; navedite mi koji proizvodni program će biti u tim fabrikama i koliko će se jedinica proizvoda u toj fabrici proizvoditi godišnje.
Dajte nam neki argument da ovaj zakon podiže privredu na noge. To što poslodavci sada mogu da čitaju naš zakon o radu i da kažu: evo, Srbija nas je poslušala da donese dobar zakon o radu - to nama ništa ne znači. Nama je potrebna Srbija u kojoj će da se proizvodi.
I dalje sam ubeđen, koliko god da ste oborili na kolena privredu, da sve možemo osloncem na sopstvene snage. Vi kažete da ne može. Dajte taj vaš oslonac da vidimo. Ne može da se zanemari naša snaga, a da nema one na koju se vi oslanjate. U šta to pretvarate ovu državu? Hoće li radnik biti najamni radnik u Srbiji? Hoće: da vidim kod kog poslodavca, da vidim koliku će platu da ima; da vidim koliki će radni staž i životni staž da mu bude potreban da ide u penziju; da vidim koji nivo socijalne i zdravstvene zaštite ćete da mu obezbedite, pa da onda ovde razgovaramo kao ljudi koji brinu o sudbini države i brinu o sudbini naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o preciznosti. Član 12. glasi: "Zaposleni je dužan da odgovorno i savesno obavlja poslove koje mu odredi poslodavac."  Amandman poslaničke grupe SRS traži da se iza reči: "poslodavac" doda: "u okviru stručne spreme radnika."
O čemu se radi? Istina je da nas Vlada upućuje na obrazloženje iz prethodnog amandmana, po kome Vlada tvrdi da poslodavac ne može radnika da raspoređuje, mada se tu pozivaju i na otkaz u ugovoru o radu, koliko sam ja shvatio, verovatno ako radnik odbije da obavlja poslove koje mu odredi poslodavac. Ali, šta to znači da je zaposleni dužan da obavlja poslove koje mu odredi poslodavac? Koliko je to široko postavljeno? Ne kaže se - u okviru onoga o čemu su se dogovorili, u okviru pravilnika o radu, ugovora o radu, pojedinačnog kolektivnog ugovora, već kakav su ugovor sklopili poslodavac i zaposleni.
Odjednom se potpuno široko postavlja da zaposleni mora da radi ono što mu kaže poslodavac. Šta će to njemu poslodavac reći da mora da radi? Da li će ga posle toga na osnovu člana 103. otpustiti s posla, jer možda radnik za te poslove koje mu on odredi nije dovoljno stručan? Ali, te poslove nije ni ugovorio sa poslodavcem. Vi sada dajete ovlašćenje poslodavcu da ga rasporedi da radi neke poslove. Šta ako on nije stručan, nije osposobljen, nije spreman da radi taj posao, nije to ni imao u vidu kada je sklapao ugovor o radu?
O čemu se radi? Preuzećete jedan broj radnika, sklopićete sa njima ugovor o radu, a onda će poslodavac da počne sa njima da se igra kao sa lutkama na koncu i da dokazuje, a ima pravo po članu 103. Zakona, da nisu stručni, da nisu sposobni i da ih otpušta sa posla. Ovo je igranje sa Zakonom o radu. Nemojte baš da izbrišete sve obaveze poslodavca, nemojte baš potpuno da poništite prava radnika. Nađite meru. Ovim članom Predloga zakona mera nije pronađena.

Mislim da je članom 14. samo vršeno preveliko normiranje nečega što je u našoj zemlji potpuno obezbeđeno Ustavom Republike Srbije. Član 35. Ustava Republike Srbije kaže:  "Svako ima pravo na rad". To je stav 1. Član 13: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, pripadnost, imovno stanje, ili koje lično svojstvo".
Mislim da ne treba uopšte proširivati prava iz člana 14. Mislim da ga nije trebalo uopšte ni pisati zato što je to sve uređeno Ustavom Republike Srbije. I, kao što je član 13. bio u stvari prepisivanje ustavnih odredaba, a to ne treba zakonodavstvo niže od Ustava da radi, zašto biste prepisivali Ustav kada je to najviši akt i mora se poštovati samim tim što postoji.
Član 14. je očigledno prepisivanje Ustava i uopšte nije potreban da bi se ova prava ostvarivala; ili u praksi omogućite da se ta prava ostvaruju; ili da se ne ostvaruju. Ako već piše u Ustavu, džaba je prepisivati u zakonu ako ne mislite da to pravo obezbedite. Ako mislite da obezbedite, dovoljno je što piše u Ustavu i ne mora da piše u zakonu.

Mi smo, pregledajući ovaj tekst Predloga zakona o radu, pokušali da zaključimo otkud ideja da će neko maloletnika terati da radi nelegalizovani i nemoralni posao; da će ga terati da radi legalizovani posao koji ugrožava njegovo zdravlje. Ne mogu da pronađem gde je to predlagač zakona pronašao poslodavca koji ima ugovor o radu sa maloletnikom, a taj posao je nemoralan za maloletnike. Molim vas, gde je određeno šta je nemoral, šta ugrožava njegovo zdravlje i gde su sankcije po članu 15. Predloga zakona.
Član 28. Ustava Srbije, (ali možda i član 27. ili 29.) stav 2. kaže: "Posebnu zaštitu imaju maloletnici o komjima se roditelji ne staraju". Ovim članom zakona vi štitite maloletnika o kome se roditelj ili staralac staraju, pa tražite i njihovu saglasnost da bi maloletnik radio na određenim poslovima. Šta ćemo sa maloletnikom o kome se roditelji ne staraju, ko će njega da štiti?
Dalje, koji su to poslovi koji ugrožavaju zdravlje, moral i obrazovanje, a na njima mogu punoletni da rade? Pošto je zabranjeno isključivo maloletnicima da rade na poslovima koji ugrožavaju moral, zdravlje i obrazovanje, šta je to dozvoljeno punoletnim građanima Srbije što inače ugrožava maloletnikov moral, zdravlje i obrazovanje.
Potpuno, nekako, sluđuje ovaj član zakona. Predstavlja se da predlagač zakona hoće da posebno brine o maloletniku, ali nas dovodi u dilemu, ima li takvih poslova koji su legalizovani u Srbiji. Da li je to rasturanje droge, šta je? Koji je to posao koji bi baš posebno štetio maloletniku - ugrožava mu moral, a neće da šteti punoletnom, njemu ne ugrožava moral.
Kategorija morala je opšta. Tako vaspitavamo decu, od onog prvog - no, no, pa do kraja života. Zbog toga smo insistirali na tome da ono što je zabranjeno, što je štetno za zdravlje da to bude zabranjeno i za maloletne i za punoletne, a da je to štetno za zdravlje ili moral i za punoletne i za maloletne, onima koji se nisu prepoznali kao kriminalci u našoj diskusiji upućujem savet da se sa kriminalcima ne druže.

Nije trebalo da aplauzom nagrađujete ovoliki trud SRS na radu na amandmanima. Član 16. Predloga zakona veoma je problematičan sa stanovišta morala. Vi, naime, tražite od nezaposlenog lica da izvrši samoprijavljivanje.
Znači, nije dovoljan član 15. stav 1. po kome lice mora da ima opštu zdravstvenu sposobnost. Nije dovoljan član 27. stav 2. Mislim da po tome zaposleni može da radi samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti. To je ono lekarsko uverenje koje je svako ko predaje radnu knjižicu i zasniva radni odnos dužan da donese poslodavcu, a vi još tražite da i sam zaposleni izjavi da postoje okolnosti koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica, a to će kasnije biti osnov za raskidanje ugovora o radu.
Pre neki dan je bio svetski dan borbe protiv side. Šta ćete sa licima koja su zaražena HIV virusom? Neće moći da se zaposle, je lÄ? A što idu u školu deca koja imaju taj virus? Šta sad hoćete da kažete - opasno je da se radnici slučajno ne zaraze od kolega, a nije opasno da se deca u školi zaraze od nekog učenika.
Predlagač zakona se usudio da razmatra i materiju kojom se bave druge nauke i ne primenjuje znanja koja su stekli naučnici širom sveta, nego ovde na našu primedbu da to nije dužnost onoga ko traži posao i da nije osnov da ne može da zasnuje radni odnos, vi odgovarate besmisleno - a šta ako lice koje pati od vrtoglavice hoće da radi na visini.
E, pa, nađite majčinog sina koji pati od vrtoglavice da se popne na kran, da vidim baš tog koji svesno laže da pati od vrtoglavice, a popeće se na kran, kao, kad počne da radi. Nema šanse. Postoje otežani uslovi rada i to je rad pod vodom, u kesonu, na velikoj visini, ali, verujte mi, radio sam u građevinarstvu 18 godina, ne postoji šansa da vas neko prevari da ne sme da radi na visini a da ode na visinu da radi. Da on sme da ode, on bi tamo i radio.
Ovaj član je besmislen. Ignorišete lekare i medicinsku nauku. Lekari utvrđuju da je on sposoban da obavlja posao, zatim se po članu 27. utvrdi da je sposoban i za specifičan posao za koji zasniva ugovor o radu, a vi ovde tražite da on prijavi sebe unapred da postoje neke indicije da nisu svi rezultati baš kako treba, mogu ljudi da se zaraze od njega. Ljudi, postoji na stotine virusa. Kijavica je osnov po kome čovek može da kaže - znate šta, ja imam kijavicu i šta ako se zaposlim, imam povišenu temperaturu, znojim se noću, ali ne zato nego zato što imam neki virus. Može da ne dobije posao. Ili da dobije posao, a onda poslodavac kaže - vi ste me obmanuli kada smo sklapali ugovor o radu i niste prijavili da imate visoku temperaturu, molim vas, istražite tu svoju bolest, mislim da niste zdravstveno sposobni.
Ne znam zašto ste baš dosledno sproveli sve naloge koje ste dobijali sa strane u pogledu ovog zakona. Očigledno je da ste poštovali svaku preporuku poslodavaca iz inostranstva, a niste poštovali preporuke radničkih udruženja iz inostranstva.
I, sada, još jedna stvar - pošto se ova sednica održava pod velikim pritiskom, a dodatni pritisak je sada i ovo što ste nam doveli neke ljude da nas posmatraju, imam u rukama jedno obaveštenje Nezavisnog sindikata solidarnosti IMT-a. Pročitaću vam to - na osnovu postignutog dogovora Nezavisnog sindikata solidarnosti sa upravom IMT-a svim radnicima koji učestvuju na protestu u sredu 5. decembra 2001. godine ispred Skupštine Srbije biće obezbeđen sendvič, organizovan prevoz autobusima iz IMT-a i plaćena dnevnica.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Na koja vam ovo vremena liči, dame i gospodo narodni poslanici? Da li vam ovo liči na neki miting od pre više godina?
Još jedna stvar, pošto vi koji se time bavite ne znate dobro taj posao, učili ste ga dok ste radili za socijaliste, obezbedite im posne sendviče, sada je veliki post.

Posle batina od petka ministar je juče govorio, a danas je počeo da viče. Očekujem da se opet ponovi nešto od petka.
Najpre, žao mi je što ste zloupotrebili činovnike Vlade, koji su stručni i trebalo je da vam sugerišu kako ćete da govorite za ovom govornicom. Sada, kada ih je predsednik oterao, prinuđeni ste sami da govorite, ali zbog javnosti, dame i gospodo narodni poslanici,i poštovani građani, amandman se uopšte nije odnosio na stav 2, kojim se tretira radni odnos porodilja i trudnica.
Amandman Srpske radikalne stranke na član 16. (moram da ga čitam, zato što ministar ili nije čitao, ili mu neko nije pročitao, a mislim da ministar i ne ume da čita) glasi: "U članu 16. stav 1. briše se deo teksta "svom zdravstvenom stanju ili". A ovo što je pročitao ministar, to je stav 2. člana 16: - "Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće". Pa, nemojte ministre, razumem da vi izađete ovde i da branite nešto što je odbranjivo, ali kao da ste me sada upozorili na neki član 101. koji uopšte možda i nisam pročitao, a ne da sam reagovao na njega amandmanom.
Još jedna stvar - nemojte da me optužujete za pad nataliteta u Srbiji. Kakav sam da sam, jedan čovek, jedna politička stranka, ne mogu da postignu to što Srbiji nedostaje. Trudio sam se koliko sam mogao, imam jedan zdrav brak, imam dva zdrava sina. U vreme kad sam mislio da treba da imamo decu, to je bio neki normalni broj - četiri člana porodice. Žao mi je što nemam i treće dete. Vama ministre, želim da imate dvadeset i da mogu kroz dve godine da kažem - evo ministra koji je zaslužan za podizanje nataliteta.
Ali, u vreme najvećih sukoba sa SPS-om, ovde sam podneo predlog izmena i dopuna Zakona o društvenoj brizi o deci. Morao je da bude prihvaćen. (Glas iz sale: A kada to?) Onda kada te vi bili lepo sa njima, dragi moj gospodine, kad ste ovde žarili i palili 1994. godine sa socijalistima, tad sam bio u sukobu sa njima. Onda kad sam ja rušio Slobodana Miloševića, vi ste mu pomagali da ostane na vlasti. Ali dobro, u to vreme je treće dete konačno, na neki način, prozvano kao želja srpske porodice i kao želja srpske države.
U to vreme, za treće dete u naseljima ili delovima naselja u kojima je negativna stopa nataliteta predvideli smo razne olakšice. Vi ste ih ukinuli ovim zakonom, ovim predlogom zakona o radu. Žena koja rodi treće dete imala je dve godine porodiljskog odsustva, a sada će imati samo godinu dana.
Na svu sreću, oni naši neželjeni gosti su otišli iz Skupštine, mi bismo inače bili prinuđeni da napustimo Skupštinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba da prihvatite ovaj amandman. Naravno, ne kažem da hoćete, samo kažem da treba. Po članu 1. Predloga zakona prava, obaveze i odgovornosti uređuju se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Već smo ranije rekli da pravilnik o radu donosi poslodavac. Kolektivni ugovor nije obavezan. Ostaje kao radničko pravo ugovor o radu. Odjednom ovim članom Predloga zakona, 20. članom, predlagač zakona kaže da nije obavezan ni ugovor o radu. Kako će da postoji odnos poslodavac - radnik ako kolektivni ugovor nije obavezan, ako pravilnik o radu donosi poslodavac i ako ugovor o radu nije obavezan.
Evo kako nije obavezan. Naizgled, radnik je zaštićen. Ugovor o radu treba da bude potpisan i da bude zaključen pre stupanja radnika na rad, ali ako je radnik stupio na rad bez ugovora o radu, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad; ali gde mu je sada ugovor o radu; zašto poslodavac nije sam napisao stav 3. pa da kaže - poslodavac je dužan u roku od 15 dana da sa tim radnikom potpiše ugovor o radu.
Zašto ste tu obavezu ispustili? Kakav je to radni odnos u kome nema ugovora o radu? Rekoste ne mora kolektivni, pa sada ne mora ni ugovor o radu. Mi smo išli tako daleko da smo u članu 166. predvideli da novčanom kaznom od 100 do 200 hiljada dinara bude kažnjen poslodavac koji ne zaključi ugovor o radu u roku od 15 dana sa radnikom koga je primio na posao.
Ima li od vas neko ozbiljan ko je čitao Predlog zakona, da izađe i da kaže zašto će postojati radni odnos u kome radnik neće imati ugovor o radu. Da ne nabrajamo da, po članu 21. gde je definisan ugovor o radu, radnik sada ne zna ni kolika mu je plata; ni kakvi su uslovi rada; koje mu je mesto rada; dan početka rada; ne zna koliko mu traje dnevno i nedeljno radno vreme; nema vrstu i opis poslova na kojima treba da radi. Znači, može da ga šutira po firmi kako ko hoće zato što ništa nije ugovorio sa poslodavcem.
Šta je to, volonterski, dobrovoljni rad, rad na crno? Šta je rad bez ugovora o radu? Rad na crno? Za vas nije rad na crno ako ga je prijavio, pa mu teče invalidsko i penziono osiguranje. Rad bez ugovora o radu: jelÄ to najgora moguća diskriminacija; da ne zna uopšte kakva prava ima, a sve su mu obaveze što mu kaže poslodavac. Ne vidim svrhu, izuzev ako vam je zaista cilj da upropastite fabrike i radnu snagu, da ovaj amandman ne prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam amandmanima na član 21. da definišem u stvari član 25. Član 25. Zakona o radu govori o probnom radu i stav 2. kaže da probni rad može da traje najduže 6 meseci, a mislim da je Vlada prihvatila neki amandman da može da bude, kao u do sada važećem zakonu, tri meseca.
U članu 25. stav 5. kaže: Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu. Međutim, te odredbe dalje nisu nigde razrađene.
Ako radnik i poslodavac potpisuju ugovor o radu, ukoliko u tom ugovoru postoji probni rad, sada već ne može da bude nedefinisano, pa da se samo kaže - probni rad traje najduže tri ili šest meseci. Sada mora da se definiše koliko dugo traje probni rad. Znači, svrha amandmana je da ugovorom o radu poslodavac i radnik dogovore probni rad i njegovu dužinu.
Druga stvar, da ugovorom o radu predvide na koji će način biti izvršena provera sposobnosti radnika po isteku probnog rada. A to zato što je članom 25. predviđeno da ako radnik ne zadovolji, ako ne pokaže odgovarajuće stručne i radne sposobnosti, da mu prestaje radni odnos. Treba ugovoriti ko utvrđuje da li je radnik pokazao odgovarajuće stručne i radne sposobnosti. Da li je to samo poslodavac ili je to neka komisija, stručna komisija u preduzeću koja će da obavi taj posao.
Poslodavac stalno može da ugovara probni rad sa radnicima i stalno na kraju probnog rada da kaže: niste pokazali odgovarajuće radne i stručne sposobnosti - doviđenja; sklapa novi ugovor o radu sa novim radnikom i njemu kaže isto, čak se ne zna ni posle kog roka, može posle mesec dana, dva ili tri, ili posle šest meseci. Zašto bar malo ne zaštitite radnika? Ovo je nešto, trebalo bi to da uradite, ne kažem da morate, vi ništa ne morate, ali postoje stvari koje moraju da se ugovaraju.
To je kao kada biste napisali u prodavnici - imamo hleb, a odredićemo cenu kada dođete. Mora nešto da se zna unapred. U ugovoru o radu unapred mora da se zna koliko traje probni rad, mora da se zna ko i kako će utvrditi da li je radnik na probnom radu pokazao poslovne i druge sposobnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici sa ove govornice Srpska radikalna stranka je optuživana za sve i svašta ali poslednji put i za pad nataliteta u Srbiji, kao da mi nemamo preča posla i ne bavimo se politikom nego samo treba da jurimo po Srbiji da dižemo natalitet.
Onaj ko nas je optužio trebalo bi da prihvati sada naš amandman. Ovaj amandman tretira našu decu. Priznaćete da je onaj ko se zapošljava kao pripravnik naše dete, nekoga od nas. A svi smo skoro u godinama kada treba da mislimo na prava koja imaju deca, naša, tuđa; to su sve naša deca.
Zašto smeta predstavniku Vlade da isključimo mogućnost poslodavcu da za pripravnika utvrđuje probni rad. I kakva bi to uopšte besmislena odredba bila da nekome ko nema dan staža, ko dolazi iz školske klupe, ko tek treba da verifikuje, da nauči da verifikuje znanje koje je stekao, da mu propisujemo i probni rad. Prvi put se zapošljava, prvi put ulazi u fabriku, na gradilište, seda za volan nekog vozila i mi kažemo - e sad si na probnom radu.
Njegov probni rad je njegov pripravnički staž. U zavisnosti od težine posla kojim će se baviti, različito je vreme trajanja pripravničkog staža. Na kraju tog pripravničkog staža on polaže pripravnički ispit. Šta će mu još i ta mogućnost da ga neko, evo sada već posle tri meseca otpusti, jer smo amandmanom predvideli da probni rad ne može da traje duže od tri meseca. Vi ste to prihvatili amandman nekog drugog narodnog poslanika, ali evo sada će verovatno probni rad trajati najduže tri meseca.
Zamislite, posle tri meseca neko pripravniku kaže - e, izvini, ti nisi pokazao sposobnost za ova tri meseca, s tobom raskidam ugovor o radu. A on došao da još nešto nauči od onoga što u školi nisu mogli da ga nauče i već strepi od jednog ispita koji će imati kod poslodavca, a sada se poslodavac, kome niste zakonom naturili nikakvu komisiju, nego on odlučuje da li je radnik na probnom radu pokazao sposobnosti, sada se on postavlja pred pripravnika, pred dete od 19 godina i kaže - tri meseca je prošlo, ti nisi pokazao dovoljno sposobnosti, na ulicu.
I on krene ponovo na pripravnički, ponovo se nađe neko bez duše i tako to može da traje unedogled. Šta mi tražimo od vas - samo to da za pripravnika ne može da bude utvrđen probni rad, i ništa više. I, ako zanemarite to svoje jogunasto ponašanje, a potpuno nerealno prema amandmanima narodnih poslanika zato što su iz opozicije, ako pogledate svojoj deci u oči, shvatićete da ovaj amandman mora da se prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovim amandmanom hteli smo da obezbedimo minimum sigurnosti radnika koji se zapošljava kod poslodavca. Naime, teoretski, a i praktično, u određenom delu tačno je to da su ista prava zaposlenog na određeno vreme i na neodređeno vreme, ali samo za ono vreme dok rade. Radnik zaposlen na neodređeno vreme ima određena prava, radnik zaposlen na određeno vreme ima određena prava, ali samo na određeno vreme.
Onoga dana kada istekne ugovor o radu na određeno vreme, on više nema nikakvih prava. Nije povredio radnu disciplinu, nije prekršio ugovor o radu, pokazao je dovoljno stručnih sposobnosti, ali ne odgovara poslodavcu da ima radnika na neodređeno vreme. On hoće da ima radnike na određeno vreme.
Pa da, ne vredi, promena odela ne sme da predstavlja promenu razmišljanja. Promena klupe u kojoj se poslanik nalazi ne sme da predstavlja promenu razmišljanja. Vi sada hoćete da kažete poslodavcima - izvolite fabrike na raspolaganje, tri meseca, šest meseci, godinu dana, probajte sa ovim radnicima na određeno vreme.
Mi smo zakonom omogućili da ih otpustite kad god hoćete, da sklapate ugovor na vreme na koje vi hoćete, da oni nemaju nikakvu sigurnost, da samo vi imate sigurnost. Zašto ste predvideli da rad na određeno vreme sa jednim zaposlenim može da traje čak tri godine? Gde su ove socijalističke, socijaldemokratske i ostale političke stranke, koje su se drznule da u svoj naziv stavljaju reči koje im imperativno nalažu da se brinu o socijalnoj sigurnosti građana pre svega, pa i o socijalnoj sigurnosti zaposlenih i nezaposlenih? Svi naši zaposleni uskoro će biti nezaposleni.
Poslodavac koji ima radnike na određeno vreme tri godine, sa prekidima ili bez prekida, kakve taj obaveze ima, koje su njegove obaveze - da brine o firmi? Pa, proglasiće stečaj firme. Šta ga to košta? Ima li obaveza prema radnicima? Nema, nikakvih. Otvoriće drugu u kojoj će opet da primi radnike na određeno vreme - tri, četiri, pet, šest meseci, pa još tri meseca, pa još tri meseca. Da li biste vi pristali da budete narodni poslanici na stalnom radu u Narodnoj skupštini na određeno vreme, ali ne za vreme trajanja mandata, nego sklopite sa predsednikom Skupštine ugovor na tri meseca, pa onda kroz tri meseca sklapate ugovor na pet meseci. Sve je to isto. Koji radnik ima sigurnost? Onaj koji ima radni odnos na neodređeno vreme.
(Borivoje Katić: Onaj ko dobro radi.)
Nije tačno. Kada imate 30 hiljada zaposlenih, treba da ostane tri hiljade, a 25 hiljada je dobro radilo. To su oni isti koji su proizveli 250 hiljada automobila jedne godine. Šta, zaboravili su da rade? Ne mogu da shvatim poslaničku grupu koja tvrdi da mi nemamo dobre radnike, da su sve lezilebovići, lenštine. To čak govori i ministar, koji se zalagao za radnička prava; ili se zalagao da bude ministar.
Iz člana u član mi vam dokazujemo da ste potpuno podlegli pritisku Vlade Nemačke i sve njene naloge ispunili; da vas ne interesuju stavovi sindikata; rekli ste - to su komunistički sindikati; da vas ne interesuju stavovi poslanika opozicije, rekli ste - vi ste bili na vlasti u prethodnom periodu. Jeste, ali u prethodnom periodu je bio drugačiji zakon o radnim odnosima. Bio je zakon koji je brinuo o radniku. Dolaze sada neki novi koji ne brinu ni o radniku ni o fabrici, brinu samo o tome šta će im reći Vlada Nemačke, pa neka se građani na to pripreme.

Gospodine predsedniče, danas već nekoliko puta povređujete Poslovnik, član 101. stav 1. i posebno stav 3.
Naime, poslanici - zastupnici ludista iz Engleske, koji su nam polomili mašine pre dve godine, vređaju ljude koji ovde nisu, iznose nekakve detalje iz privatnog života ljudi koji ovde čak i nisu i ne mogu da se odbrane, vređaju ogroman broj radnika time što kažu da su protiv ovog zakona radnici koji su nesposobni, koji nisu pošteni, koji nisu stručni.
Vi na to, gospodine predsedniče, uopšte ne reagujete, kako je očigledna namera onih koji podržavju zakon da nas na bilo koji način nateraju da zakon podržimo. Kao, eto, mi, prvo, nismo za reforme. Jesmo za reforme, ali smo i za to da se zaštite oni koji će pretrpeti posledice reformi. To ovaj zakon uopšte ne uzima u obzir.
Pa onda ministar kaže - ili ćete glasati za zakon ili ću redom da se tučem sa svakim od poslanika da bi zakon prošao. A ministar, gde god se pojavi da zakon brani, uđe u tuču u kojoj nikada nije ravnopravan, jer zastupa stavove koji nisu ispravni, pa tako, zastupanjem tih stavova, tuča ne može da se dobije.
Zašto reforme sada, posle 10 godina sankcija, izolacije i bombardovanja? Što vaši prijatelji iz Nemačke ne ponudiše reforme 1991.godine. Zašto nas ubeđujete da sada, ovako ojađeni, umesto da idemo u Nemačku i da služimo Nemcima, treba da ih dovedemo ovde, da im ovde služimo u našim fabrikama, da ovde odlučuju o našim sudbinama, da ih to ne košta ni dinara?
Radnici u "Zastavi" ostaju bez posla posle 30 godina staža za jednu nemačku platu, za to vreme ste obezvredili marku, pa tu platu potroše za dva meseca. Nije to baš jednostavno. Mlada gospoda ovde pričaju kako ovaj zakon sada zaštićuje radnike koji su do sada radili "na crno", jer poslodavcu zabranjuje delatnost. Zašto ne kažete da je to sve bilo predviđeno članom 161. Zakona o radnim odnosima?
Mislim da ćemo mi uspeti do kraja rasprave u načelu da posebno na ovaj niz optužbi, verovatno izazvan vašim besom što zakon ne može da prođe, odogovorimo ravnomerno, onako kako sleduje. Ovaj zakon je prepisao mnoge dobre odredbe i upropastio mnoge dobre odredbe. Mogli ste da nađete sredinu. Tog predsednika Sindikata pre bih možda ja imao razloga ovde da kritikujem, jer je sedeo sa Đinđićem, nasmejan, posle dogovora o tome kako će da izgleda zakon o radu.
Vi ga sada ovde ocrniste, pred svima nama, a sa vašim predsednikom Vlade je pred TV kamerama rekao - evo, dogovorismo se. Pa molim vas: ili laže koza, ili laže rog.

Dame i gospodo narodni poslanici, sala nikada nije bila punija. Cela Srbija iščekuje kako će sukobi u DOS-u da se završe i kako će posle toga izgledati naša lepa Srbija. Predugo je Srbija zaista u kandžama sukoba DSS - DS. Molimo vas da to raščistite jednom konačno, da znamo da li vlast glasa za predlog zakona ili ne glasa ili vlastima treba opozicija da glasa za predlog zakona da bi neki zakon uopšte prošao.
Što se SRS-a tiče, nećete naići na odbijanje kod nas za prave reformske zakone. Očekujte od nas da, kao prava opoziciona stranka, sve vaše predloge zakona odbijamo iz više razloga. Prvi je što su predlagači potpuno nekompetenti i nesposobni zato što prihvate 30 amandmana na svoj predlog zakona, a trebalo bi da prihvate 50 da bi uopšte na nešto ličio. Drugo, što Srbiju vodite jako loše, što mislite samo na to kako ćete se dodvoriti onima koji odlučuju ovog časa o nekim kreditima, o nekim povlasticama, o popustima i mislite na to kako ćete Srbiju da pripremite za trenutak kada ćete je jednostavno predati. Ovaj zakon je trebalo da bude dobar zakon, da glasate vi koji ste glasali za Vladu za njega i da mi koji smo u opoziciji uopšte nemamo prilike da prebrojavamo koliko vas ima u sali. Znamo, loš je zakon, ali proći će zakon, život teče dalje.
Ovde se dešavaju čuda, nestvarno je ovo. DSS i DS jedan drugom postavljaju ultimatume. Čuli smo jasno i glasno - ako glasa DS za zakone o sudovima i sudijama, glasaće DSS za zakon o radu. To je tačno.
Sada, kada ste preuzeli obavezu da glasate o zakonu o radu, otkud vam sada moralno pravo da o zakonu o radu ne glasate? Ako ste taj zakon do sada propuštali kroz sve filtere, otkud vam pravo da sada računate koliko li će opozicionara biti u sali, da eventualno zaustavite Demokratsku stranku u ovom predlogu zakona i da sednete na predsedništvo DOS-a da o nečemu ponovo trgujete.
Nije Srbija bakalnica. Ne može trgovinama da se vodi Srbija. Srbija mora da se vodi programom, dobrim ili lošim. Ako je loš daće loše rezultate i pašće Vlada. Ako je dobar, ići će Srbija napred.
Pravo da vam kažem, ako poznajete Srpsku radikalnu stranku, znate da nam nikada nije bilo krivo kada Srbija ide napred, pa makar i da mi ne učestvujemo u tome. Uvek nam je bilo u interesu da Srbija napreduje, ali ovaj sukob u kome tek kada se naljutite izađe na videlo istina o tome kako vodite Srbiju, ne vodi ničemu dobrom. Ja mu se ne radujem, a trebalo bi da skačem od sreće. Ne radujem mu se.
Ako padne ovaj predlog zakona, pada Vlada. Ako padne, a Vlada ne padne, ne valja za Srbiju. Ako prođe, a DSS nije za taj predlog zakona, ne valja vam to za Srbiju.
Nemojte, molim vas, vi koji sada tamo čekate da glasate, da kažete da biste uopšte bili poslanici u Skupštini da vam nije bilo Koštunice i DSS. Ne pričam vama koji vičete "jaoj", vi biste bili u Skupštini. Pričam ovima koji vam sada donose podršku da zakon bude izglasan.
Danas se u ovoj sali rešava ko je vlast, a ko je opozicija, ali se tako i ponašajte. Nema dvoličnosti, nema licemerstva. Ili si vlast, stani iza vlasti, a ako ide u bunar idi za njom u bunar. Ili si opozicija, pa ako vidiš da vlast, kao što je to sada slučaj, ide u bunar, staneš pred nju.
Mi smo u stanju da stanemo pred vas, a vi ako ste jaki zgazite nas. Nemojte da se igrate sa ovim vašim sindikatima u sredu, da ih dovodite ovde i da nekome plaćate da pravi uku i buku pred Skupštinom i nemojte slučajno da vam padne na pamet da oni prozivaju neke poslanike koji zaustavljaju reforme. To vam neće doneti dobro u sredu: taj vam je sindikat bio minimalan i dok mu je ministar bio član, a kamo li tek sada.
Tranzicija traje godinama i neće valjda danas ili da se obavi tranzicija ili da prestane tranzicija. Na čemu mi insistiramo? Mi vam nismo termin poslodavac uopšte ugrozili u zakonu.
Znamo mi kako mora da izgleda Srbija, kako moraju odnosi u privredi da izgledaju, ali tražimo minimum prava za one koji će ostati bez posla, za one koji su invalidi, za one za čijim poslom je prestala potreba, za one za čijim će poslom prestati potreba. Nismo se mi nikada zanosili da je radnik vlasnik fabrike i treba nam pravi vlasnik fabrike.
Verovatno će pod veoma povoljnim okolnostima strani industrijalci doći u posed mnogih naših fabrika, ali ako im tu povoljnost date, ja čak nemam mnogo ni protiv toga. Nemojte i drugu povoljnost da im dajete, da u fabrikama nema radne snage. Oni moraju da zateknu našu radnu snagu. Ako sami hvalite naše radnike da su najbolji na svetu, šta će onda oni na ulici, zašto ne čekaju novog poslodavca u fabrici?
Nemojte da izbegavate sindikat. Sindikalna borba je svetska borba i nije naš izum, nije ni komunistički, ni socijalistički izum. Čak ni u vreme socijalista na vlasti nije bio jedan sindikat, bilo ih je više. Onaj koji nije bio za vlast, taj ste računali kao nezavisan, a onaj koji je bio za socijaliste, bio je državni.
Uloge su se promenile i sada je vaš sindikat državni, a onaj drugi je nezavisan. Ja i to nekako mogu da prihvatim, samo tu nikada nećete zateći radikale. Radikala u toj priči, u političkim igrama sa sindikatima, nema. Ako su u pravu podržaćemo njihove zahteve, a ako se bave politikom na naša vrata niti su mogli da kucaju, niti mogu sada da očekuju da kucaju.
Ovde smo čuli da će ligaši vojvođanski glasati za Predlog zakona. Uključite televizor, okrenite bilo koji program na kome oni mogu da govore i čućete pogrde na račun Vlade Republike Srbije, pogrde na račun predsednika Vlade Republike Srbije, najcrnje i najgore moguće reči.
Šta je to nego trgovina, i jeste li im nešto obećali od ovih zahteva koje su vam ispostavili, da bi vam glasali za ovaj zakon? Primećujem da i po hodnicima pregovarate sa nekim predstavnicima političkih stranaka. Bilo vas je 176 kada ste preuzeli većinu u Republici Srbiji.
Jeste li očekivali da za godinu dana svoj ugled tako srozate da vučete za rukav opozicione poslanike kako bi neki zakon prošao? Vaš ugled, vaša snaga je negde na nivou snage Miloševića iz 1989. godine. Njemu je trebalo 11 godina da se sroza, da izgubi izbore, a vi za godinu dana čak ne smete ni da raspišete izbore, jer ne znate ko će od vas da nadrlja na tim izborima, a narod vas više zajedno ne vidi, čak ni u crtanim filmovima.