Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona koji je izazvao veliku pažnju srpske javnosti, posebno pažnju radnika. Iako je ovo zakon koji ima za cilj da štiti isključivo prava poslodavaca, na udaru odredaba ovog zakona naći će se isključivo radnici, odnosno oni koji to još uvek nominalno jesu, pošto za ovih godinu i nešto dana, od kako vi brinete o privredi u Srbiji, sve je manje radnika koji to i ne stiču tako što rade.
Naravno, ima zaposlenih koji i po tom osnovu mogu da se nazovu radnicima, ali je i njih sve manje, tako da bi ministar vrlo lako mogao da preimenuje svoje ministarstvo u ministarstvo za nerad i za otkaze, a ne za rad i zapoljšavanje. Šta je sudbina ovog zakona?
Prvo, počeli te da javnom raspravom po starom dobrom maniru, a vidim da ministru izrazi kao što je omladinac, da nije stran. Došli ste do zaključka da nećete imati podršku sindikata za ovakav predlog zakona. Istovremeno se i jedna politička stranka iz DOS-a izjasnila da nije za ovaj predlog zakona. Počeli su radnički nemiri, a vi ste demonstracije sindikata zaustavili obećanjima da ćete nekih pedeset i nešto amandmana na Predlog zakona, koje su podnele različite poslaničke grupe, prihvatiti. Na taj način smirena je situacija u Srbiji i nikada mi narodni poslanici ni od koga, pa ni od predstavnika sindikata nismo dobili spisak amandmana koje su ono usaglasili sa Vladom i sa šefovima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Tako gledano, SRS ima onu obavezu koju uvek ima kada u Narodnoj skupštini govori o nekom zakonu ili odlučuje kako će da glasa, ta obaveza je naš politički, naš ekonomski program i ta obaveza nam nameće da budemo protiv ovog predloga zakona. Ta obaveza nam je nametala da napišemo veliko broj amandmana. Njihova sudbina je da su završili u košu od strane predlagača zato što iz osnova menjaju njegov koncept zakona.
Naravno da menjaju. Ovaj predlog zakona pisali su poslodavci. A, kakve mi poslodavce u Srbiji imamo? Imamo jednu vrstu poslodavca koje smo i do sada priznavali za poslodavce, to bi bili direktori društvenih preduzeća. Imamo drugu vrstu poslodavaca, vlasnike privatnih firmi, koje bih opet podelio u podgrupe: na one koji su ukrali društvena preduzeća koristeći inflaciju, hiperinflaciju; koristeći prvi i drugi krug privatizacije; pa onda jeftino otkupljivanje od radnika njihova prava stečena stažom ili u toj fabrici ili uopšte u Republici Srbiji, a takvih ima i ovde u ovim poslaničkim klupama; i naravno onih samoniklih privatnika, koji su razvijali svoj privatni biznis, nekada uz pomoć države, a nekada bez ičije pomoći, ili su doneli kapital iz inostranstva; ili su bili u sprezi sa vlašću. I sada su mnogi od njih u sprezi sa aktuelnom vlašću i na taj način su razvijali svoj biznis.
Ovaj zakon se pravi za buduće poslodavce. Ovim mi otvaramo nedra i kažemo - ovo i ovo ćemo ispuniti, uz sve one dosadašnje rigorozne uslove koje ste nam postavili, evo i ovaj uslov vam ispunjavamo. Mi ćemo zaustaviti potpuno proizvodnju u fabrikama, a već sada je skoro na nuli. Uostalom, i ova tri meseca, bez obzira na to što tri meseca poslednja, od prošle godine nisu za upoređivanje, a ni ova tri meseca neće postići čak ni nulu, odnosno jedan prema jedan u odnosu proizvodnje prošle i ove godine.
Očigledno je da se ubrzano radi da fabrike budu mesto u kojima će se skupljati radnici dva puta mesečno da podignu neki novac. A čak ne ni u fabrikama, sada se to izmišlja na različitim punktovima u gradu, radnici se više ne skupljaju ni u fabrikama. I da se eventualno izdvajanjem celine iz velikih giganata, celine koja već sada samostalno funkcionišu, da se privuče neki strani partner koje je spreman da u takvim uslovima, u tim fabrikama proizvodi.
On da bi proizvodio, da bi doneo kapital, a vi da biste dobili kredite, morate da ispunite dodatne uslove. Jedan je uslov da nema opterećenja radnika. I vi te uslove rigorozno ispunjavate, sve manje je onih koji dolaze na posao, a od tih je sve manje onih koji dolaze da bi radili. Mnoga velika preduzeća imaju sada veće svoje neke celine u kojima se vrši zapošljavanje, obrazovanje, okreni obrni, priprema u stvari da ljudi ostanu bez posla. To je jedan uslov.
Drugi uslov je, čak i kada dođe i kada primi radnike u radni odnos, da nema prema njima nikakvu obavezu. Vama je rečeno - radnici u Srbiji su naviknuti na komunizam, na socijalizam, na samoupravljanje, na ono što je tamo bilo loše i na ono što je tamo bilo dobro. Ono što je tamo bilo dobro, to su prava radnika, to je zaštita radnika, toga ne sme da bude u Srbiji i vi to ovim zakonom pokazujete.
Navedite, gospodine ministre, od 183 člana ovog zakona, jedan član u kome su uslovi za zaposlenog povoljniji nego u zakonu koji će prestati da važi. Jedan član, da li je to odsustvo sa posla, da li je to pravo na rad, da li je to otkaz. Zamislite, čak i vojnik iz vojske kada se vrati na posao, sada ima samo 5 dana da se vrati na posao. Nekada je to bilo 10 dana. Sada je 5 dana čak i to.
Dalje, da raščistimo odmah šta je to porodiljsko odsustvo i šta je nega deteta, da nas ovde ne zamajavate. U zakonu jasno piše da je porodiljsko odsustvo tri meseca. Ako je započeto četrdeset dana pre porođaja, onda ima samo još preostalih do tri meseca posle porođaja, a posle toga počinje nega deteta. Žena više nije porodilja, nego je negovateljica.
To je potpuno jasno. Da je to isto, zašto biste uvodili termin - nega deteta? Zašto ne bi bilo porodiljsko 365 dana i da svima u Srbiji sve bude jasno. Koliki su sada iznosi za slučaj da radnik dobije otkaz, i to ne svojom krivicom? Manji su nego što su bili do sada. Sve je smanjeno, pa makar na pet dana, makar na 3%, ali je sve rigoroznije po radnika nego do sada.
Razumem da ćete vi ovde imati velikih problema sa sindikatima, ali i treba da ih imate. Imali ste pregovore sa njima, javnost je saznala, a ja sam gledajući televiziju saznao da ste se dogovorili, da ste deo radničkih zahteva prihvatili i pokazali im amandmane koje treba ovde u Skupštini da usvojimo da bi radnici bili zadovoljni. Sada saznajemo da je Vlada nešto više od trećine amandmana, usvojila. U pitanju je obmana.
Da li će neki sindikat biti miran pred ovom činjenicom, ja to ne znam. Vidim da postoji jedan sindikat koji vas i dalje bespogovorno sluša. Vidim da postoje dva koja vas ne slušaju. I od ta dva, jedan ima anatemu da je bio državni. Čak i njegovom predsedniku, vidim, plasirate u javnost nekakav kriminal ili neka dela zbog kojih bi on kao trebalo da se postidi, pa da ne predvodi radnike.
Vi kažete gospodine ministre, da ovaj zakon izbacuje polutke iz sindikalnog delovanja. Mi smo čini mi se to u martu mesecu potpuno izbacili i rekli da je zarada ubuduće samo u novcu, taj predlog zakona je bio ovde. Ali, gospodine ministre, imam jedan plakat (pokazuje plakat) kojim vas pozivam da vi ispunite, vi ste za ovo najbolji - Obaveštenje, 8. novembra u prostorijama Samostalnog sindikata počinje upis zainteresovanih za isporuku krompira po ceni od 7,5 dinara po kilogramu, proizvođač isporučilac je iz sela Koštunići. Možda ste zato tu nešto promenili. Plaćanje je u dve rate.
Znate šta, u vreme kada ste vi bili opozicija, bilo je i polutki, a sada samo krompir. Tako kaže da može da se piše samo tri džaka, nema više, nema prava više da se piše.
Mi smo bili spremni da o ovom zakonu zaista raspravljamo na način koji dolikuje Narodnoj skupštini, na način da ne možete baš sve svoje da u zakon ugradite, ali da ne možete ni da trpite da vas neko na ulici psuje zato što je izglasan zakon koji njega direktno pogađa. Sada ste predvideli odredbu... spreman sam, ali mislim da ću to u drugom javljanju morati, evo, završavam.
Detaljno ću ići po mnogim članovima, na koje ću da vam skrenem pažnju ukoliko su rigorozni po radnika, ali vi ste sada spremni da kažete da radni odnos može da prestane zato što poslodavac više nema posla za radnika. Jeste to tako lepo reći. Šta će biti tada sa tim radnikom, a poslodavac ima pravo čak, po vašem predlogu, skoro neograničeno da prima ljude na određeno vreme i čim istekne jednima na određeno vreme on prima druge, prima treće, nema nikakvih obaveza. Oni do 50 zaposlenih skoro polovinu obaveza nemaju više kao što imaju drugi.
Očigledno je za šta se priprema teren u Republici Srbiji. U tome ne bih učestvovao, dame i gospodo narodni poslanici. Još uvek postoji delema javnosti kako ćete se vi opredeliti. Savest koju ste pokazivali u nekoliko navrata govorila mi je da vi nećete uopšte glasati za ovaj predlog zakona. To što su vaši predstavnici poslaničkih grupa prihvatili zahteve sindikata, zaokružili na 50 i nešto amandmana, govori mi da ovaj zakon, ovakav, bez tih amandmana, za vas nije prihvatljiv. Tu dolazimo do onoga što naročito nedostaje u ovoj skupštini. Dolazimo do gaženja reči, do držanja reči.
Ako ste se sa sindikatima dogovorili da se zakon promeni da oni ne bi i dalje bili na gradskim ulicama, onda Predlog zakona promenite. A ako niste spremni da ispunite tu obavezu, ako vam je bio potreban samo jedan vremenski period u kome biste preko sindikata, preko drugih ljudi u sindikatu smirili sindikate, ograničili njihovu bunu na ono što vi možete da podnesete, ubeđen sam da će vas sačekati za 5 ili 10 dana, čak možda i ne na Predlogu zakona, nego na normalnoj situaciji, ali da će vas taj isti otpor sačekati.
Vama lično, gospodine ministre, želim sreću u životu, ali test za mene kao građanina Kragujevca, za svakog ministra u Vladi je dolazak u fabriku automobila. Od kako su neki ministri bili oplavljeni u fabrici automobila, njih tamo više nema i nisu ih tukli pripadnici političkih stranaka, nego radnici Fabrike automobila u Kragujevcu.
Zato vam kažem, mene ne možete da ubedite, jer sam počeo sa 19 godina na pruzi kao pripravnik i mene ne možete da ubedite da je ovaj zakon dobar. Možda mnoge od vas koji ste završili fakultet, postali narodni poslanici, a ne znate mnogo toga o životu, posebno ne znate kako izgleda kada se poslodavcu da prevelika moć u ruke. Možda ćete nekoliko njih, evo možda i ovog potpukovnika što mi dobacuje iz klupa, Miloševićevog saradnika iz Dejtona, možda i njega ubedite da je zakon dobar. On je bio poslodavac pred kojim su radnici stajali mirno, ali radnici više ni pred kim neće da stoje mirno. Ovu državu su izgradili naši očevi, naši dedovi i mnogi od nas koji imamo skoro 30 godina staža. Poslodavci koji dođu na gotovo neće moći da očekuju da im baš sve želje ispunite, tim pre što vam ništa za to slugaranstvo nisu dali.