Ja se takvih ne bojim, gospodine predsedniče. Radite šta vam je volja. Nikada nećete biti veći čovek od mene ako mi budete izricali kazne. Učite se malo na primerima drugih, gospodine predsedniče. Sada ste me izazvali i ostaću ovde dok mi ne izreknete bilo kakvu kaznu.

Ne, neću da napustim.

Iako sam i u načelu diskutovao o ovoj odredbi Predloga zakona, moram još jednom, bez obzira na to što je očigledno da niste raspoloženi da prihvatite sugestiju, da tražim ne samo da ne odgovaramo na mere koje čini Vlada Republike Crne Gore, nego da ne počinjemo prvi.
Informacija koju smo od predstavnika Vlade dobili, da zabrana kabotaže na teritoriji Crne Gore važi za prevoznike iz Srbije, nije tačna. Raspitivao sam se čak i kod vozača iz Srbije koji voze na autobuskim linijama prema moru. Na primer, "Autosaobraćaj" iz Kragujevca ima po reciprocitetu 1:1 sa privatnim preduzećem "15. juli" polaske sa Cetinja. Vozila "Autosaobraćaja" iz Kragujevca mogu na svakoj stanici koju imaju registrovanu u Crnoj Gori da izvrše prijem putnika i putnici mogu da izađu iz autobusa. Na primer, u Podgorici mogu da prime putnike koji idu do Herceg Novog ili do Cetinja.
Crna Gora je samo uvela visoku staničnu uslugu, koja se plaća u devizama i zaista tako visoka da slabiji prevoznici mogu da odustanu od svraćanja u stanicu, zato što im se, ako nemaju putnika u toj kabotaži, ne isplati da svraćaju u stanicu i da primaju putnike.
Nije tačno da autobusi iz Srbije ne mogu da primaju na teritoriji Crne Gore putnike koji putuju od stanice do stanice na samoj teritoriji Crne Gore. Mene bar ne možete da optužite za promenu ponašanja, bio sam za to da zajedničku državu čuvamo i u vreme kada ste svi odobravali secesionističke, separatističke, svakakve ideje koje su stizale iz Crne Gore.
Zato vas još jednom molim, ako ste za razdvajanje Srbije i Crne Gore, izađite ovde sa predlogom da o tome mi jednom konačno odlučimo i završimo posao. Nemojte da nam pod formom odgovora na ponašanje Crne Gore plasirate svakakve ideje, pa čak i da prednjačite u tome - u razbijanju zajedničke države.
A ne da nam govorite ovde kako nije to u pitanju, nego eto, štitimo se, branimo se, ugroženi su interesi Srbije od Crne Gore, koja ima samo dva auto-prevoznika. Jednog na Cetinju, a jedno u Boki, koji nemaju ni mnogo polazaka, niti mogu na bilo koji način da ugroze auto-saobraćaj na teritoriji Republike Srbije.
Čudi me da niste zabranili kabotažu i prevoznicima koji iz Minhena voze za Vranje. Interesuje me, kakav je tu odnos, da li je tu bilo šta regulisano, može li putnik u Subotici da uđe u autobus koji ide iz Minhena, da se vozi tim autobusom do Beograda? Imate li uopšte registrovane te polaske? Ima li država od toga bilo kakvu korist?

Ovaj stav zadužuje ali i daje ovlašćenje preduzeću koje upravlja autobuskom stanicom da inspektoratu saobraćaja dostavlja izveštaje o neobavljenim prevozima po redu vožnje. Uvođenjem ovog stava Vlada konstatuje da će to preduzeće dostavljati tačne izveštaje.
Ako Vlada već konstatuje da će preduzeća u Srbiji dostavljati tačne izveštaje, onda je trebalo da kaže da prevoznik obaveštava inspektora saobraćaja, na teritoriji opštine na kojoj se prevoznik nalazi, o polascima koje nije izvršio po redu vožnje. Jer, zašto biste verovali da će preduzeće koje vodi autobusku stanicu dati tačne podatke, a obično ima i svoje autobuse, obično je to jedan deo - pogon autoprevoznika, a ne verujete da će samo preduzeće koje vrši prevoz dostaviti tačne podatke republičkoj inspekciji; odnosno, hoće li se inspekcija osloniti na izveštaj autobuske stanice i šta joj taj izveštaj uopšte znači.
To će biti izveštaji koji će možda biti i tačni, delimično tačni. Taj će biti u stanju da prijavi svaki polazak drugog prevoznika koji nije obavljen iz njegove stanice, ali neće svoje polaske da prijavljuje. Zašto bi samog sebe denuncirao, kada mu država daje pravo da otkriva drugog počinioca jednog dela koje je po zakonu kažnjivo.
Zato je trebalo ili da sama inspekcija vrši svoj posao, kao što to svi u svetu rade, da kontroliše polaske na autobuskim stanicama, ili da, ako već imate poverenje u jednog prevoznika, ovog koji drži autobusku stanicu, imate poverenja u sve prevoznike. Ili imate generalno poverenje u prevoznike, ili generalno nemate poverenje u prevoznike. Ne postoje prevoznici kojima možete da verujete i oni kojima ne možete.
Po ovom članu ispada da prevozniku koji ima autobusku stanicu verujete, a onome ko nema autobusku stanicu, odnosno onom ko prolazi kroz nečiju autobusku stanicu, njemu ne verujete da će da dostavi tačan izveštaj, nego će onaj kroz čiju stanicu on prolazi da vam dostavi tačan izveštaj. Malo je apsurdna ova izmena i dopuna. Ili je trebalo uraditi drugačije, ili to skinuti, pa neka država sama obavlja svoj posao.

Razumem potrebu Vlade Republike Srbije da ne popravlja Predlog zakona svojim amandmanima, već da to prepusti nekome od poslanika većine. Sa moje tačke gledišta, to je prihvatljivo. Međutim, mislim da služba Narodne skupštine Republike Srbije čini veliki propust, da bi omogućila Vladi Republike Srbije da amandmanima narodnih poslanika većine potre amandmane narodnih poslanika opozicije, da bi mogla da prihvati dobar amandman, a da ne ispadne da je prihvatila amandman opozicije.
Kako se to dešava? Na primer, Predlog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju je dobio jedan broj u evidenciji Narodne skupštine Republike Srbije. Svi amandmani koji stižu na taj predlog zakona se zavode isključivo pod tim brojem. Nema hronološkog reda, nema reda pristizanja amandmana na brojevima pod kojima se zavode amandmani. Samo činovnik rukom, pored amandmana, na propratnom pismu napiše 18 sati, 19 sati, 20 sati. Naravno da mora da dođe do nedoumica.
Ubeđen sam da narodni poslanik Goran Vesić uopšte nije potpisao ovaj predlog amandmana. Ali, meni to toliko nije ni bitno. Bitno je zato što nam je Skupština dva puta vraćala amandmane za koje je znala da su amandmani narodnih poslanika SRS-a, ali prvi put smo se štampano svi potpisali, drugi put sam ja u ime poslaničke grupe garantovao da su određene amandmane podneli određeni narodni poslanici. To uopšte nije bilo prihvaćeno. Ali se posle pregleda tih amandmana grozničavo, užurbano radi. Može čak i sutra da stigne amandman narodnog poslanika iz većine, koji se zavodi samo pod brojem.
Mi moramo ovde da imamo podatak na amandmanu, iz službe za evidenciju, kada je, u koliko sati stigao, pod kojim je brojem zaveden, zato što mi hoćemo da vidimo kompjuterski listing, hronološki red, kada se šta ubacuje u kompjuter. To je što se tiče sudbine amandmana i sudbine amandmana većine. Ponavljam, sagledajte amandmane opozicije. Sami ste sebe doveli u neugodnu situaciju da se amandmani dostavljaju do četvrtka, recimo, do 24 sata uveče, pa kada mi dostavimo u 20 sati, ne možete da se skupite, Vlada ne može da da amandman, nego taj amandman date možda i sutra i prekosutra, a zavedete ga samo pod ovim brojem. Kada biste to otklonili, bilo bi sve u redu.
Međutim, druga stvar je ovde u pitanju. Amandmanom narodnog poslanika Gorana Vesića, koji ste ostavili za raspravu na kraju i koji će sigurno biti prihvaćen, ništa nije rešeno. Naizgled konstatujete da inspektor za saobraćaj ne može da kontroliše identitet lica preko ličnih karata. Amandmanom Gorana Vesića vi brišete da on kontrolom ličnih karata utvrđuje identitet, ali ostavljate odredbu da on utvrđuje identitet putnika i lica. Sada, morate da mi kažete kako će da utvrdi identitet jednog putnika, ukoliko mu od dokumenata ne traži ličnu kartu ili pasoš. Slažem se, ali ni to nema prava. Nema prava saobraćajni inspektor da traži ličnu kartu, pasoš, legitimacije koje izdaju državni organi. Nema, to nije njegov posao.
Trebalo je prihvatiti ovaj amandman. Trebalo je napraviti dobar amandman. Mogao je da se napiše dobar amandman. Ovako, ništa niste rešili. Naizgled, obrisali ste pravo saobraćajnog inspektora da traži ličnu kartu na uvid, ali ima pravo da utvrdi identitet. Kako će - da odvede čoveka u policijsku stanicu ili da kaže prvom policajcu koga sretne na ulici - molim te, traži mu ličnu kartu, hoću da vidim da li je to taj, a autobus stoji i čeka, ili će saobraćajni inspektor da vodi policajca sa sobom? Nije dobro. Stvorićete zbrku, doći će do tuče u autobusu. Vi znate koliko su cenjeni kontrolori karata, saobraćajni inspektori, koliko na važnosti imaju u očima putnika. E, još kad mu bude tražio i ličnu kartu, a čovek ostao bez posla zbog ove nove vlasti, pitaću vas.

Dame i gospodo narodni poslanici,  mislio sam da ćete otkloniti ove nesuglasice na Poslovnikom predviđen način, a ne ovako, grubim kršenjem Poslovnika.
Vlada je prihvatila amandman narodnog poslanika Gorana Vesića. Konstatovali ste da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Vlada je odbila drugi amandman, za koji tvrdi da je u istovetnom tekstu. Uopšte nije istovetan tekst i uopšte nisu iste odredbe. Ako prihvatite amandman Gorana Vesića, vršiće kontrolu identiteta putnika i lica, a ako prihvatite amandman narodnog poslanika Petrovića, vršiće samo kontrolu putnih isprava. To nije isto, gospodine predsedniče.
Očekivao sam da ćete staviti amandman gospodina Petrovića na glasanje, da ćete i njega da usvojite, a onda pauza da odbor koji je nadležan za to, zato što je došlo do usvajanja dva različita amandmana, napravi konačni tekst jednog usaglašenog amandmana, da takav amandman dođe pred Narodnu skupštinu i da idemo dalje sa rešavanjem.

Mislim da treba prihvatiti ovaj amandman zato što je preširoko ovlašćenje republičkog inspektora za drumski saobraćaj, odnosno i opštinskog inspektora, zato što članom 44b prevoz stvari u linijskom, vanlinijskom prevozu, kontrola prevoza stvari, onda kontrola u obavljanju taksi službe poverava se opštinskim inspekcijama. Nedefinisano je, nejasno je zato što Predlog zakona kaže da možete da isključite vozilo ukoliko se prevoz obavlja protivno odredbama zakona. Tako mnogo ima tih zakonskih odredbi i ispada da za svaku povredu bilo koje odredbe ovog zakona opštinski inspektor može da isključi vozilo najpre na 48 sati, a onda i na pet dana da skine tablice i oduzme saobraćajnu dozvolu.
Trebalo je definisati za koje povrede zakona se vozilo isključuje, a za koje se izriču mandatne kazne, upućuje kod sudije za prekršaje ili se vodi nekakav drugi postupak protiv onoga ko obavlja prevoz. Ovako ostavljate na preveliku arbitrarnost inspektoru. Dozvoljeno mu je da isključi vozilo za svaki prekršaj ovog zakona i onda će opštinski inspektor one koji su u tranzitu, koji prolaze samo kroz autobusku stanicu, koju drži tzv. njegov prevoznik, neki lokalni prevoznik, prevoznik u gradu u kome inspektor obavlja posao, rigorozno da kontroliše, da isključuje i ponovo će da zavlada red na našim autobuskim stanicama i ulicama, samo zato što zakon nije bio dovoljno precizan.
Odredbama amandmana tačno se označava za koje povrede zakona vozilo može da bude isključeno i tim pre, da samo ponovim deo iz rasprave u načelu, što se članom 44v zadužuje prevoznik da odredi onoga ko će vozilo da čuva na parkingu koji mu odredi republički ili opštinski inspektor saobraćaja. To onda znači da prevoznik iz Subotice na Zlatiboru, na parkingu koji mu odredi opštinski inspektor iz Užica, mora da čuva auto 48 sati ili pet dana, da pošalje najmanje četvoricu ljudi da bi 24 sata dnevno čuvali taj automobil, u uslovima koji su recimo zimi nepodnošljivi za ljude, da stoje napolju pored vozila. Mislim da to nije dobro sagledano, da treba nekada prihvatiti amandman bez obzira ko ga piše, odnosno da treba reagovati amandmanom od koga vas nije sramota da ga prihvatite.
Ova formulacija će dovesti u praksi do velikih problema. Neće biti ujednačenosti kriterijuma za beznačajne povrede zakona. Za jednog putnika više, koga nema u spisku na vanlinijskom prevozu, moći ćete da isključite vozilo prevoznika koji od toga živi. Uvek pomislite na to da on ima porodicu, decu, da ima zaposlene radnike koje izdržava obavljanje prevoza. Nisu svi prevoznici kriminalci, ni lopovi, ne rade svi na divlje. One koje pronađete njih kažnjavajte, ali imajte meru prema prestupu da i kazna bude adekvatna.

Želja poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, u okviru ovih šest-sedam članova koji se odnose na kažnjavanje za privredni prestup ili prekršaj, bila je da se ne izvrši ovako rigorozno povećanje kazni po prekršajima iz članova 48, 49. i 50. A posebno zato što nismo pronašli neki sistem po kome su novčani iznosi povećavani.
Obično je donji iznos povećavan 10 pa i više puta, a gornji tri, četiri, a najviše do 6 puta. Nismo mogli da utvrdimo zašto je za privredni prestup iz člana 48. Zakona ili 21. Predloga zakona najviša kazna 400.000 dinara, a za prekršaj, ne za privredni prestup, za prekršaj koji je sankcionisan članom 49. Zakona, odnosno 22. Predloga zakona kazna je već čitavih 200.000 dinara.
Ne vredi tu sada podsećanje da kazne važe od možda 1997. ili već koje godine. Kazne važe od juče. Juče su, ukoliko se juče ili danas izriču mere po zakonu koji važi. Dakle, po članu 21. danas je najviši iznos 100.00 dinara za privredni prestup, a kada zakon stupi na sngu biće 400.000 dinara. Danas je najniža kazna 10.000 dinara, a kada zakon stupi na snagu biće 100.000 dinara.
Prevozniku je to od danas do sutra deset puta, desetostruko povećanje kazne za prekršaje ili za prestupe. Obično onaj ko obrazlaže Predlog zakona kaže - kazne nisu menjane četiri-pet godina. Ali, kazne se menjaju danas za juče. Juče su plaćene kazne po jednom osnovu, a danas po drugom. Ima li razloga, ima li opravdanja da sada to bude neka inflacija koja je 1000%. Ne vezuje se za početni dan uvođenja tih kazni, nego za poslednji dan kada su kazne primenjivane.
Kako je državi bilo opravdano da evo već godinu dana, otkako je DOS na vlasti, te kazne ne menja. Znači, imale su svrhu, postizale su cilj, a šta se to sada desilo da te kazne više ne postižu cilj, a inflacija, kažete, planirana je da bude 34%, ali biće nešto kao malo premašena. Čim Vlada posegne za povećanjem, drastičnim povećanjem kazni, narod zna da se radi o inflaciji. Znači, ne puni se više budžet tako dobro kaznama koje su bile na početku godine, pa moraju rigorozno da se povećaju kazne, odnosno sprema se budžet za 2002. godinu, pa moraju odmah da se povećaju sada u startu kazne, da opravdaju ko zna koliko povećanje budžeta za 2002. godinu, a znamo koliko smo reagovali na povećanje budžeta 2001. na 2000.
Zbog toga predlažemo predstavniku Vlade da prihvati amandmane. Nije nam bila želja da ostanu kazne kakve su i bile, ali zaista valjda vam nije želja da zatvorite posao svim auto-prevoznicima. Ili možda imate neke favorizovane, kao što je očigledno da u mnogim privrednim granama već imate favorizovane privatnike, koji obavljaju ogromne poslove kod države, zamenjuju društvene firme koje su to do sada radile. Društvene firme sve više propadaju, a pojedine privilegovane i privatne firme uzdižu se samo na tome što su možda finansirale DOS u vreme kada je bio u opoziciji.

Malopre nisam reagovao u ime poslaničke grupe, iako su u nekom blagom tonu izgovorene reči koje bi mogle da se shvate i kao direktno ciljanje, ili kao uvreda, ali mislim da to nije bila želja govornika nego da mu se omaklo.
Nemamo mi razloga da štitimo prestupnike, niti smo to činili dok smo učestvovali u Vladi Republike Srbije, a posebno nam to nije želja sada kada se nalazimo u opoziciji, ali morate da priznate da nas sada vode drugačiji motivi.
I vi sada, posle godinu dana vršenja vlasti, shvatate da bi čovek vodio državu mora da se ponaša ozbiljno, a da bi bio u opoziciji ponekad može i da traži ono što možda ne bi sam radio da je na vlasti. Vi ste nas izvodili na svetske sudove zbog takse na mobilne telefone, zbog takse na oružje. Tada ste bili u opoziciji, sve je to korišćeno protiv vlasti. Sada ste na vlasti, pa ste to uveli kao poreze.
Naravno, iznosi nisu bitni. Ali, mi se nismo nigde dogovorili da pravimo repere ovde i da se vezujemo za nemačku marku. Mi se vezujemo još uvek za dinar, a marka će još postojati mesec dana, pa se više niko za nju neće vezivati.
A to koliko je kurs iznosio nekada ili sada, to ovoj vlasti ništa ne znači. Taj rad sa vetrenjačama, upoređivanje sa onim što je bilo 1995 - 1996. godine i dokazivanje da ste vi tu negde, samo može da vas odvede u dalje razmišljanje, jer ćete proći kao i mi. To, upoređivati zvanični kurs onda i zvanični kurs danas, ne znači ništa.
Niti je onaj zvanični kurs valjao, jer je imao crni koji je bio bar nekoliko puta viši od onog, niti ovaj zvanični valja, zato što bi marka trebalo već da bude 100 dinara, da ima pameti u ovoj državi, pa bi naši privrednici izvozili, pa bismo imali kakvu - takvu proizvodnju, a ne bi nam sve stajalo zato što je naš proizvod preskup, zato što je marka na silu 30 dinara. I biće, na silu, 30 dinara dok ne pozatvarate sva naša preduzeća, sve banke i sve štedionice dok ne dođu stranci. Onda će ko zna koliko taj euro vredeti, u odnosu na današnjih 60 dinara.
Nema potrebe uopšte da upoređujemo iznose i da se vezujemo za godine unazad: danas je ta najviša kazna 100.000 dinara, sutra će biti 400.000 dinara; danas je najniža kazna 500 dinara, a sutra će biti 10.000 dinara. To je osnovno. Hoće li to prevoznici moći da izdrže, ne znam. Ali, da će biti u rukama onih koji o svemu tome odlučuju, da je zakon tako široko odredio kaznene odredbe da za svaku povredu zakona može da se izrekne i najteža mera, i to je tačno. Da zakon, kao takav, neće doprineti poboljšanju stanja ni na drumovima, niti na gradskim ulicama, i to je tačno. Poboljšanje stanja bi prvo bila bezbednost u saobraćaju, pa tek onda sve ovo ostalo što vi predlažete ovim zakonom. Ta bezbednost mogla bi i ovim zakonom da se obezbedi, da se još malo više vodilo računa o tome.
Međutim, zakon je, ne znam zašto, bio uperen najpre protiv stanja u Republici Crnoj Gori, kao direktan odgovor da možemo to i mi, a onda i protiv prevoznika. Videćemo ko će da se pojavi kao prevoznik u Srbiji, kada pozatvarate i ove naše prevoznike.

Mislim da je ovaj predlog zakona u nekim svojim odredbama apsurdno rigorozan i ne vidim svrhu da se primenjuju različiti aršini za različita dela. Čak iz ovog člana 24, odnosno člana 51. Predloga zakona kao prekršaj izbačena je tačka 4, koja je govorila o tome da u vozilu koje obavlja linijski prevoz mora da budu opšti uslovi prevoza, važeći cenovnik ili istaknut naziv linije na propisan način. Sada je to prebačeno u privredni prestup. Znači, onaj ko nema u autobusu 50 primeraka opštih uslova prevoza, da svakom putniku koji u autobus ulazi na njegov zahtev pruži te opšte uslove prevoza, kazniće se sa 120.000 dinara. Ili u BIS prevozu ako autobus nema oznaku da je BIS ili nema broj autobusa, kazna je 60.000 dinara.
Možda vama to izgleda malo uzeti nekom prevozniku 100, 200, 400, 60, koliko god hoćete hiljada dinara, ali bezmalo svakom od ovih odredbi vi njemu zatvarate posao. Kada sagledate da je velika većina autobusa ovde došla sa stranih otpada, da je velika većina autobusa, koje dobijate kao donacije raznih gradova, došla sa njihovih otpada, da jedan autobus godišnje mora dva puta da promeni gume, da su tehnički uslovi tako pooštreni da on mora na redovnom održavanju da potroši mnogo novaca godišnje i ako mu još za tako, rekao bih, bezazlene prekršaje propisujete ovako rigorozne kazne, očigledno je da neka namera postoji, uz nameru da se pod hitno povećaju kazne, što znači usaglašavanje dinara sa svetskim valutama, koje nas čeka sigurno, pa da ne zakasni ovo ministarstvo.
Ovde je evidentna i namera da se zatvaraju firme autoprevoznika. Možda ih ima mnogo, ali neka o tome tržište govori svoje. Možda ima nesolidnih, i o tome neka tržište govori svoje. Imate vi ovde poslanika koji organizuju turistička putovanja, pa ne može svako da mu se nametne da vozi njegove putnike, nego taj ko se time bavi vrlo dobro zna bonitet firmi. Zna kome sme da poveri prevoz, a kome ne sme. Pa i ako slučajno dođe do kvara, zna u kom roku će reagovati koji prevoznik da putnike skloni sa puta, sa kiše, sa vetra, sa snega, sa sunca i da nastavi put.
Ne morate vi ovako visokim kaznama. Možda ima sirotog autoprevoznika koji sve svoje obaveze ispunjava kako treba. Što biste ga zatvorili zato što ima tri autobusa; ili samo jedan za prevoz za sopstvene potrebe ili vanlinijski prevoz. Nema više novaca. Da ima, imao bi 15, 20 autobusa. Prvo mu sklonite autobus pet dana sa ulice da ne može da zarađuje, pa onda kada ga pustite da radi hoćete li, onda da mu za tablu ili za nepropisno napisan naziv prevoznika na bočnoj strani (a sada, šta li je to nepropisno, i to je pitanje: da li treba da piše masnom farbom; da li mora tablu da ima; da li će u gradskom saobraćaju morati da imaju opšte uslove prevoza, pošto taj gradski saobraćaj spada u linijski prevoz, prevozi putnike; da li će oni morati da imaju red vožnje; šta ako tramvaji ne kasne više samo po sat, nego počnu po sat i po, po dva da kasne; šta ćete sa lokalnim prevoznikom) isključujete vozilo, hoćete li da ga kažnjavate 100.000 dinara zato što mu kasne polasci?
Gotovo je sada. Prošlo je dosta kaznenih odredbi, niste prihvatili amandmane, tako da nam je sada sasvim svejedno šta ćete uraditi sa ova dva. Mi ćemo sigurno glasati protiv ovog predloga.

Imam drugi predlog. Zašto vi gospodine predsedniče, kažnjavate nas koji smo tu. Čekam samo da se vi nakupite, vi koji ste dužni da obezbedite da Skupština radi. Sada ispada da oni koji sede sve vreme ovde i čekaju one kojih nema, da još treba da ostaju i duže zbog onih kojih nema.
Samo ćete nas naterati da tražimo kvorum svaki čas i da jednom konačno utvrdimo ko povređuje Poslovnik time što ubacuje kartice za ljude koji uopšte ne dolaze na sednicu Skupštine. Bolje bi bilo da rešite pitanje discipline u redovima DOS-a, nego da ovako maltretirate poslanike koji rade na zakonima.
Predlažem da radimo onako kako piše u Poslovniku.

Iskoristiću postojanje amandmana na član 29. da vas upozorim kako ste olako doneli Zakon o privrednim komorama, tako da i članovi 27, 28, 29. govore kolika ste ovlašćenja dali u ruke pojedincima u ovoj državi i koliko je vaš način razmišljanja takav da ste očigledno morali da donosite takav zakon. To izbija iz vas.
Naime, Privredna komora je sada, po članu 29, ovlašćena, odnosno prenosi se joj se ovlašćenje da utvrdi opšte uslove prevoza za međurepublički prevoz. Privredna komora, po članu 27, sa amandmanom koji je podnet na član 27. i po kome je to pravo produženo do 30. novembra 2002. godine, sada je organ kod koga su prevoznici registrovali red vožnje i mogu da nastave da voze.
U obrazloženju zakona one koji nemaju red vožnje kod privredne komore, one koji nisu prijavili kod privredne komore svoje polaske, svoje linije, vi nazivate divljim prevoznicima. I, sada se postavlja pitanje - ko je u pravu: mi koji smo govorili da svi moraju da budu članovi privrednih komora ili vi koji ste nas ubeđivali da ne moraju da budu članovi privrednih komora?
Evo, prvi zakon koji donosimo posle Zakona o privrednim komorama govori da je članstvo u privrednoj komori obavezno. Čak koristite i veoma grub termin za one koji eventualno nisu članovi privredne komore, nazivate ih divljim prevoznicima. Mana i nedostatak ovog zakona je što je pretočio nekoliko uličarskih ili odomaćenih izraza, koji ne odgovaraju rečniku srpskog jezika, u javnu komunikaciju.
Mislim da to nije trebalo. Mislim da je trebalo da malo više pazite, a bilo je vremena od jula meseca do danas. Mogao je predlagač da reaguje i da uskladi, mogao je da predvidi naše primedbe. Ali, evo sad, šta je, tu je. Stigli smo do kraja. Dugujem vam samo da ponovim da narodni poslanici SRS-a ne mogu, i pored želje da se sve oblasti u društvu regulišu, da glasaju za zakon koji na ovaj način vitalnu kičmu naše privrede, transport, pa čak i javni prevoz putnika, reguliše na način na koji ovo nije trebalo regulisati, na način koji je mogao da bude dobar da su prihvaćene sugestije narodnih poslanika iz nekoliko poslaničkih grupa. Mislim da smo mi, srpski radikali, tome pokušali da damo svoj dobar doprinos.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 90. stav 3. predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa imaju pravo da traže duže vreme za raspravu za poslaničke grupe, za sve poslaničke grupe, od onoga koje je ograničeno Poslovnikom.
Pošto pripadam grupi ljudi koja nikada ne bi ograničavala vreme za raspravu, ja izlazim da od vas tražim da produžite vreme za raspravu na neograničeno. Videćete da to uopšte neće da traje duže od ovoga, a nikada se neću zalagati za ograničavanje vremena, pa zbog toga ne mogu da kažem - 10 sati, 20, 30. Ne vredi, ja sam protiv toga da na bilo koji način ograničavamo slobodu govora narodnih poslanika i zato vas molim da glasamo da vreme za raspravu ne bude ograničeno za ovu tačku dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona koji je izazvao veliku pažnju srpske javnosti, posebno pažnju radnika. Iako je ovo zakon koji ima za cilj da štiti isključivo prava poslodavaca, na udaru odredaba ovog zakona naći će se isključivo radnici, odnosno oni koji to još uvek nominalno jesu, pošto za ovih godinu i nešto dana, od kako vi brinete o privredi u Srbiji, sve je manje radnika koji to i ne stiču tako što rade.
Naravno, ima zaposlenih koji i po tom osnovu mogu da se nazovu radnicima, ali je i njih sve manje, tako da bi ministar vrlo lako mogao da preimenuje svoje ministarstvo u ministarstvo za nerad i za otkaze, a ne za rad i zapoljšavanje. Šta je sudbina ovog zakona?
Prvo, počeli te da javnom raspravom po starom dobrom maniru, a vidim da ministru izrazi kao što je omladinac, da nije stran. Došli ste do zaključka da nećete imati podršku sindikata za ovakav predlog zakona. Istovremeno se i jedna politička stranka iz DOS-a izjasnila da nije za ovaj predlog zakona. Počeli su radnički nemiri, a vi ste demonstracije sindikata zaustavili obećanjima da ćete nekih pedeset i nešto amandmana na Predlog zakona, koje su podnele različite poslaničke grupe, prihvatiti. Na taj način smirena je situacija u Srbiji i nikada mi narodni poslanici ni od koga, pa ni od predstavnika sindikata nismo dobili spisak amandmana koje su ono usaglasili sa Vladom i sa šefovima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Tako gledano, SRS ima onu obavezu koju uvek ima kada u Narodnoj skupštini govori o nekom zakonu ili odlučuje kako će da glasa, ta obaveza je naš politički, naš ekonomski program i ta obaveza nam nameće da budemo protiv ovog predloga zakona. Ta obaveza nam je nametala da napišemo veliko broj amandmana. Njihova sudbina je da su završili u košu od strane predlagača zato što iz osnova menjaju njegov koncept zakona.
Naravno da menjaju. Ovaj predlog zakona pisali su poslodavci. A, kakve mi poslodavce u Srbiji imamo? Imamo jednu vrstu poslodavca koje smo i do sada priznavali za poslodavce, to bi bili direktori društvenih preduzeća. Imamo drugu vrstu poslodavaca, vlasnike privatnih firmi, koje bih opet podelio u podgrupe: na one koji su ukrali društvena preduzeća koristeći inflaciju, hiperinflaciju; koristeći prvi i drugi krug privatizacije; pa onda jeftino otkupljivanje od radnika njihova prava stečena stažom ili u toj fabrici ili uopšte u Republici Srbiji, a takvih ima i ovde u ovim poslaničkim klupama; i naravno onih samoniklih privatnika, koji su razvijali svoj privatni biznis, nekada uz pomoć države, a nekada bez ičije pomoći, ili su doneli kapital iz inostranstva; ili su bili u sprezi sa vlašću. I sada su mnogi od njih u sprezi sa aktuelnom vlašću i na taj način su razvijali svoj biznis.
Ovaj zakon se pravi za buduće poslodavce. Ovim mi otvaramo nedra i kažemo - ovo i ovo ćemo ispuniti, uz sve one dosadašnje rigorozne uslove koje ste nam postavili, evo i ovaj uslov vam ispunjavamo. Mi ćemo zaustaviti potpuno proizvodnju u fabrikama, a već sada je skoro na nuli. Uostalom, i ova tri meseca, bez obzira na to što tri meseca poslednja, od prošle godine nisu za upoređivanje, a ni ova tri meseca neće postići čak ni nulu, odnosno jedan prema jedan u odnosu proizvodnje prošle i ove godine.
Očigledno je da se ubrzano radi da fabrike budu mesto u kojima će se skupljati radnici dva puta mesečno da podignu neki novac. A čak ne ni u fabrikama, sada se to izmišlja na različitim punktovima u gradu, radnici se više ne skupljaju ni u fabrikama. I da se eventualno izdvajanjem celine iz velikih giganata, celine koja već sada samostalno funkcionišu, da se privuče neki strani partner koje je spreman da u takvim uslovima, u tim fabrikama proizvodi.
On da bi proizvodio, da bi doneo kapital, a vi da biste dobili kredite, morate da ispunite dodatne uslove. Jedan je uslov da nema opterećenja radnika. I vi te uslove rigorozno ispunjavate, sve manje je onih koji dolaze na posao, a od tih je sve manje onih koji dolaze da bi radili. Mnoga velika preduzeća imaju sada veće svoje neke celine u kojima se vrši zapošljavanje, obrazovanje, okreni obrni, priprema u stvari da ljudi ostanu bez posla. To je jedan uslov.
Drugi uslov je, čak i kada dođe i kada primi radnike u radni odnos, da nema prema njima nikakvu obavezu. Vama je rečeno - radnici u Srbiji su naviknuti na komunizam, na socijalizam, na samoupravljanje, na ono što je tamo bilo loše i na ono što je tamo bilo dobro. Ono što je tamo bilo dobro, to su prava radnika, to je zaštita radnika, toga ne sme da bude u Srbiji i vi to ovim zakonom pokazujete.
Navedite, gospodine ministre, od 183 člana ovog zakona, jedan član u kome su uslovi za zaposlenog povoljniji nego u zakonu koji će prestati da važi. Jedan član, da li je to odsustvo sa posla, da li je to pravo na rad, da li je to otkaz. Zamislite, čak i vojnik iz vojske kada se vrati na posao, sada ima samo 5 dana da se vrati na posao. Nekada je to bilo 10 dana. Sada je 5 dana čak i to.
Dalje, da raščistimo odmah šta je to porodiljsko odsustvo i šta je nega deteta, da nas ovde ne zamajavate. U zakonu jasno piše da je porodiljsko odsustvo tri meseca. Ako je započeto četrdeset dana pre porođaja, onda ima samo još preostalih do tri meseca posle porođaja, a posle toga počinje nega deteta. Žena više nije porodilja, nego je negovateljica.
To je potpuno jasno. Da je to isto, zašto biste uvodili termin - nega deteta? Zašto ne bi bilo porodiljsko 365 dana i da svima u Srbiji sve bude jasno. Koliki su sada iznosi za slučaj da radnik dobije otkaz, i to ne svojom krivicom? Manji su nego što su bili do sada. Sve je smanjeno, pa makar na pet dana, makar na 3%, ali je sve rigoroznije po radnika nego do sada.
Razumem da ćete vi ovde imati velikih problema sa sindikatima, ali i treba da ih imate. Imali ste pregovore sa njima, javnost je saznala, a ja sam gledajući televiziju saznao da ste se dogovorili, da ste deo radničkih zahteva prihvatili i pokazali im amandmane koje treba ovde u Skupštini da usvojimo da bi radnici bili zadovoljni. Sada saznajemo da je Vlada nešto više od trećine amandmana, usvojila. U pitanju je obmana.
Da li će neki sindikat biti miran pred ovom činjenicom, ja to ne znam. Vidim da postoji jedan sindikat koji vas i dalje bespogovorno sluša. Vidim da postoje dva koja vas ne slušaju. I od ta dva, jedan ima anatemu da je bio državni. Čak i njegovom predsedniku, vidim, plasirate u javnost nekakav kriminal ili neka dela zbog kojih bi on kao trebalo da se postidi, pa da ne predvodi radnike.
Vi kažete gospodine ministre, da ovaj zakon izbacuje polutke iz sindikalnog delovanja. Mi smo čini mi se to u martu mesecu potpuno izbacili i rekli da je zarada ubuduće samo u novcu, taj predlog zakona je bio ovde. Ali, gospodine ministre, imam jedan plakat (pokazuje plakat) kojim vas pozivam da vi ispunite, vi ste za ovo najbolji - Obaveštenje, 8. novembra u prostorijama Samostalnog sindikata počinje upis zainteresovanih za isporuku krompira po ceni od 7,5 dinara po kilogramu, proizvođač isporučilac je iz sela Koštunići. Možda ste zato tu nešto promenili. Plaćanje je u dve rate.
Znate šta, u vreme kada ste vi bili opozicija, bilo je i polutki, a sada samo krompir. Tako kaže da može da se piše samo tri džaka, nema više, nema prava više da se piše.
Mi smo bili spremni da o ovom zakonu zaista raspravljamo na način koji dolikuje Narodnoj skupštini, na način da ne možete baš sve svoje da u zakon ugradite, ali da ne možete ni da trpite da vas neko na ulici psuje zato što je izglasan zakon koji njega direktno pogađa. Sada ste predvideli odredbu... spreman sam, ali mislim da ću to u drugom javljanju morati, evo, završavam.
Detaljno ću ići po mnogim članovima, na koje ću da vam skrenem pažnju ukoliko su rigorozni po radnika, ali vi ste sada spremni da kažete da radni odnos može da prestane zato što poslodavac više nema posla za radnika. Jeste to tako lepo reći. Šta će biti tada sa tim radnikom, a poslodavac ima pravo čak, po vašem predlogu, skoro neograničeno da prima ljude na određeno vreme i čim istekne jednima na određeno vreme on prima druge, prima treće, nema nikakvih obaveza. Oni do 50 zaposlenih skoro polovinu obaveza nemaju više kao što imaju drugi.
Očigledno je za šta se priprema teren u Republici Srbiji. U tome ne bih učestvovao, dame i gospodo narodni poslanici. Još uvek postoji delema javnosti kako ćete se vi opredeliti. Savest koju ste pokazivali u nekoliko navrata govorila mi je da vi nećete uopšte glasati za ovaj predlog zakona. To što su vaši predstavnici poslaničkih grupa prihvatili zahteve sindikata, zaokružili na 50 i nešto amandmana, govori mi da ovaj zakon, ovakav, bez tih amandmana, za vas nije prihvatljiv. Tu dolazimo do onoga što naročito nedostaje u ovoj skupštini. Dolazimo do gaženja reči, do držanja reči.
Ako ste se sa sindikatima dogovorili da se zakon promeni da oni ne bi i dalje bili na gradskim ulicama, onda Predlog zakona promenite. A ako niste spremni da ispunite tu obavezu, ako vam je bio potreban samo jedan vremenski period u kome biste preko sindikata, preko drugih ljudi u sindikatu smirili sindikate, ograničili njihovu bunu na ono što vi možete da podnesete, ubeđen sam da će vas sačekati za 5 ili 10 dana, čak možda i ne na Predlogu zakona, nego na normalnoj situaciji, ali da će vas taj isti otpor sačekati.
Vama lično, gospodine ministre, želim sreću u životu, ali test za mene kao građanina Kragujevca, za svakog ministra u Vladi je dolazak u fabriku automobila. Od kako su neki ministri bili oplavljeni u fabrici automobila, njih tamo više nema i nisu ih tukli pripadnici političkih stranaka, nego radnici Fabrike automobila u Kragujevcu.
Zato vam kažem, mene ne možete da ubedite, jer sam počeo sa 19 godina na pruzi kao pripravnik i mene ne možete da ubedite da je ovaj zakon dobar. Možda mnoge od vas koji ste završili fakultet, postali narodni poslanici, a ne znate mnogo toga o životu, posebno ne znate kako izgleda kada se poslodavcu da prevelika moć u ruke. Možda ćete nekoliko njih, evo možda i ovog potpukovnika što mi dobacuje iz klupa, Miloševićevog saradnika iz Dejtona, možda i njega ubedite da je zakon dobar. On je bio poslodavac pred kojim su radnici stajali mirno, ali radnici više ni pred kim neće da stoje mirno. Ovu državu su izgradili naši očevi, naši dedovi i mnogi od nas koji imamo skoro 30 godina staža. Poslodavci koji dođu na gotovo neće moći da očekuju da im baš sve želje ispunite, tim pre što vam ništa za to slugaranstvo nisu dali.

(Povreda Poslovnika.) Dame i gospodo narodni poslanici, razumem potrebu predsednika Skupštine da dokaže da je sposoban da vodi Narodnu skupštinu, ali ne može da je vodi povredama Poslovnika kao što je olako i učinio zatraživši da služba prebroji poslanike koji se nalaze u sali.

Ne znam na osnovu kog člana Poslovnika ste to uradili, gospodine predsedniče, s obzirom na to da imate ista prava kao i svi ostali narodni poslanici; a posebno pravo kada se vidi da elektronski sistem za glasanje pokazuje da kvoruma nema, otkud vam pravo da tražite da se prebrojavate. Najpre je trebalo ustanoviti da elektronski sistem nije ispravan, onda bismo mi možda tvrdili da jeste, o tome bi se vodila rasprava, pozvali bismo stručnjaka da utvrdi da li elektronski sistem radi ili ne radi.

Ali, jednostavno, kada vidite da nema dovoljno poslanika DOS-a, čak ni sa fiktivnim karticama koje su u gornjem delu sale neprekidno u poslaničkim jedinicama, na silu prebrojavate poslanike opozicije koji nisu dužni da vam obezbede kvorum.

Znate, kvorum treba da obezbedi onaj kome je stalo da danas zakon bude izglasan. Nama nije stalo da bilo koji zakon koji vi predložite bude izglasan i zbog toga vam ne obezbeđujemo kvorum.

Ali, ovo je samo zbog javnosti, dobacujte koliko god hoćete, vas nema nikada dovoljno u sali da se održava sednica Narodne skupštine. To je problem ove države. To ne može da se svali na opoziciju, to je greh onih koji su u vlasti. Zato, gospodine predsedniče, manite te manire, pokušajte da sprovedete svoju odluku da kažnjavate narodne poslanike koji vam ne dolaze na sednice, priznajte da onaj sastanak sa šefovima poslaničkih grupa, vaših, nije urodio plodom i nemojte da obezbeđujete kvorum preko poslanika opozicije. To ne radi nijedan parlament u svetu.