Ja bih vas zamolio, gospodine predsedniče, da birate izraze i da ne koristite izraze koji vređaju dostojanstvo Narodne skupštine, a posebno da ih ne koristite kada ih upućujete jednoj ženi, jer je to sramota.

To samo govori o tome koliko ste vi kvalitetan čovek. Makar koliko da vam je suprotstavljena kao narodni poslanik, poštujte to što se radi o jednoj dami. Svoje izraze ostavite za svoju kuću, za svoju političku stranku, za ulicu, za kafanu. Ovde se izriču opomene narodnim poslanicima ni zbog čega, bez ijedne uvredljive reči. Kada skrene sa teme vi izreknete opomenu koja kažete da sada i košta, a vi ste ovde u dva navrata, pročitajte stenogram, koristili nepristojne izraze, nedopustive za predsednika Narodne skupštine, upućene narodnom poslaniku Gordani Pop-Lazić.

Tražim da Skupština stavi na glasanje da vam izrekne opomenu za ponašanje sa predsedničkog mesta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se ne nalazi tehnički zakon. Nije tačno da je zakon bio potreban za letnju sezonu. Da je bio potreban, ne bi stigao u Skupštinu 24. jula, krajem leta, nego bi došao negde u martu, februaru, računajući skupštinsku proceduru, da stigne za leto u kome dolazi do problema koje ovaj zakon pokušava da otkloni.
Šta je svrha donošenja ovog zakona - mislim da je ovim predlogom zakona Vlada Srbije reagovala na ponašanje svojih prijatelja iz Vlade Republike Crne Gore i da je počeo "utuk na utuk", iako iz Crne Gore samo dva prevoznika obavljaju saobraćaj na teritoriji Republike Srbije. Nekome je palo na pamet da treba da se još više razdvojimo, da nije dovoljno što se svađamo preko medija i da nije dovoljno što i jedni i drugi dovode iste evropske komisije, koje jednima kažu - otcepite se, a drugima kažu - nećemo dozvoliti otcepljenje, nego da krenemo i zakonskom regulativom, da dovedemo građane u situaciju da nam oni iz Crne Gore budu već sada neka druga država, kao što smo mi iz Srbije njima u Crnoj Gori.
I to je jasno iz člana 1. Predloga zakona, na koji sam podneo amandman, u kome se u član 2. postojećeg zakona dodaje tačka 13. i definiše međurepublički prevoz, pa kaže: "To je prevoz pri čijem se obavljanju prelazi granica između Republike Srbije i Republike Crne Gore".
Ovo je prvo zakonsko uvođenje termina granica između dve republike SRJ. Onaj ko piše Predlog zakona, vrlo dobro treba da zna šta je granica i šta podrazumeva granicu, i nije mi čudno što je to zakonodavac napisao, zato što je Vlada DOS-a mesec i po dana posle konstituisanja uvela granicu u Brodarevu, između Republike Srbije i Republike Crne Gore, rigoroznu, klasičnu - obezbeđenje granice, carinski organi, policija, kontrola prevoza putnika i robe.
Nemojte da prejudicirate odluke, ne sme niko da nazove mesto gde se iz Srbije prelazi u Crnu Goru granicom. Može da nazove administrativnom granicom, može na neki drugi način da definiše to mesto, jer istina je da republičko zakonodavstvo sve više razdvaja dve republike, ali da baš mi prvi krenemo, a ovaj zakon (pokušaću to i da vam dokažem) kreće, pokazuje da Srbija treba da bude ili bez Crne Gore ili sa Crnom Gorom, u onom odnosu u kome je i sa Mađarskom (Glas iz sale: I sa Irakom.) Kamo sreće da je sa Irakom, ali to samo može da dobacuje neko ko je totalno glup.
Kamo sreće da niste predvideli zabranu kabotaže članom 11 - znači kada autobus krene iz Budimpešte do Beograda, zabranjeno mu je od Subotice do Beograda da prima putnike; kada autobus krene iz Herceg Novog do Beograda, zabranjeno mu je od Brodareva da prima putnike na teritoriji Republike Srbije; kada autobus krene iz Pirota, njemu je dozvoljeno, i u Beloj Palanci, i u Nišu, i u Jagodini (gde god ima autobusku stanicu, jer ste predvideli da to može da bude samo na stanicama), njemu je dozvoljeno da prima putnike koji putuju na relacijama u okviru teritorije Republike Srbije.
U čemu je razlika, dame i gospodo narodni poslanici, kako to autobus iz Pirota ne ometa prevoznika iz Niša, ne ometa prevoznika iz Paraćina, ne ometa prevoznika iz Ćuprije, iz Jagodine, a ometa ga autobus "Tare" sa Cetinja? Zar nismo jedna država? Da nije te granice, ovakvo pitanje sebi ne biste postavljali uopšte, za vas bi bilo potpuno jednako da li je autobus krenuo iz Pirota, ili je krenuo sa Cetinja, a dobićemo verovatno od Skupštine Vojvodine predlog zakona u kome će kabotaža biti zabranjena i na teritoriji Vojvodine za autobuse koji iz Srbije krenu do Subotice, a možda ćete vi pre njih da kažete - autobus koji ide iz Subotice za Niš ne može da vrši kabotažu od Beograda do Niša.
To su te podele, to se tako razvija i raste, i to ne može da se spreči, ne može da se zaustavi. Ovom predlogu zakona to je osnovna svrha, sve drugo je stvar tehnike, stvar principa o kojima bismo mogli da raspravljamo. Ali, o ovom principu ne želimo sa vama da raspravljamo. A ko je taj ko može da podrži Predlog zakona, u kome ustanovljavamo granicu između Crne Gore i Srbije, mi prvi, da im pokažemo šta da rade na referendumu.
U članu 18. se kaže da republički inspektor za drumski saobraćaj ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora pregleda vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju. Ja to ne razumem. Drugi deo rečenice razumem - kontroliše dokumentaciju, ali kako republički inspektor za saobraćaj pregleda vozilo? Imamo li mi MUP? Ako neko treba da izvrši pregled vozila, samo MUP može da ga pošalje na vanredni tehnički pregled. Šta inspektor gleda - da li je čisto vozilo, da li je nekome u vozilu bilo muka, da li je pio alkohol u vozilu, da li puše duvan? Na šta se odnosi ovaj pregled vozila? Zna se ko vrši pregled vozila.
Tačka 6. - utvrđuje identitet putnika i lica - pa ne može, ljudi (pričamo o Predlogu zakona, a šta će biti sa amandmanima, videćemo), opštinski inspektor da uđe u autobus i da kaže - vadite lične karte, dobiće po nosu. To mora da radi MUP.
Član 44a, tačka 5. kaže: - opštinski inspektor ima pravo da isključi vozilo kojim se vrši javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe protivno odredbama zakona.
Molim vas, to je strašna, to je rigorozna odluka, da vi isključite prevoznika iz saobraćaja, tim pre što mu članom 44v nalažete da mora i da čuva vozilo koje je isključeno iz saobraćaja, pa sada on mora, recimo, iz Subotice da pošalje u Paraćin makar trojicu ljudi koji će danonoćno da čuvaju vozilo, jer je obavezan po zakonu. Ali, vi nigde ovde, u odredbi ovog člana zakona, ne kažete kojom odredbom zakona, kada prevoznik prekrši, može da bude vozilo isključeno iz saobraćaja, nego samo ako postupa protivno odredbama zakona.
Odredbama zakona predviđeno je da u tačno određeno vreme stigne na autobusku stanicu, da sa nje krene, a znate koliko je blokada bilo kada lokalni prevoznici samo postave dva autobusa na izlaz iz stanice, i onaj ko je stigao sa strane ne može da izađe. Prođe pet minuta, dođe opštinski inspektor, koji to čeka (kao što su inspektori iz Narodne banke čekali da zatvore Astra banku, a vi to samo tako i radite) i odmah isključuje autobus iz saobraćaja. Da li će taj čovek da propadne, da ide u stečaj, da likvidira, vas to dalje ne interesuje.
Od člana 21. pa nadalje, predviđeno je rigorozno povećanje novčanih s tim što nisam video kaznu za kršenje člana 6, gde se posle tačke 3. dodaje tačka 4, koja glasi: "Međurepublički prevoz - između naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore korišćenjem autobuskih stanica, bez mogućnosti korišćenja autobuskih stajališta".
Pošto je to odredba koja zabranjuje, gde je sada kaznena odredba za tu tačku 4, kako će biti kažnjen prevoznik koji stane na autobusko stajalište? S druge strane, a zašto da ne stane na autobusko stajalište, pošto je ono bezbedno, jer da nije bezbedno, ne bi bilo stajalište, mora da bude izvan kolovozne trake, mora da bude posebno obeleženo, da se autobus bezbedno isključi i bezbedno uključi.
Zašto to ne bi mogao da bude i prevoz? Zato što, recimo, na teritoriji grada Beograda vi imate mnogo stajališta i vi sami znate da mnogi autobusi, zavisno iz kog pravca dolaze, bar na dva mesta u Beogradu na stajalištima dozvole putnicima kojima je to mnogo bliže da izađu - idu, recimo, na VMA, pa izađu na Autokomandi, ili već kako to biva.
U Beogradu se teško završava posao ako niste stigli na vreme. Zašto da svi idu na autobusku stanicu? Sa autobuske stanice nemate polaske za sve delove grada. Neko će da ide u Gradski zavod za zaštitu zdravlja, neko će na Karaburmu, neko će ko zna gde, nema prevoza za sve te delove, još ako je u špicu, a jeste, pošto je to oko šest ujutru, taj ne može da obavi posao. Autobus prolazi pored bolnice, ima stajalište, zašto ne bi stao ako je u pitanju čovek od 70 godina, težak bolesnik, zašto kazniti onoga ko stane na autobusko stajalište? Kome on to smeta?
I sada, evo završavam, član 29: "Privredna komora Srbije utvrdiće opšte uslove prevoza za međurepublički prevoz u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona." Šta je zakon, ako nisu opšti uslovi prevoza? Da li to komora sada piše nove zakone? Zakonom se definišu opšti uslovi prevoza, a komora to može posle da razrađuje i to neobavezno. Otkud nama pravo da mi dajemo javno ovlašćenje komori da praktično napiše novi zakon. Šta god bude uradila komora, dato je u ovlašćenju ovim članom da napiše jedan opšti akt. Molim vas, opšte akte koji se tiču prevoza možemo i mi da donesemo zakonom, i onim zakonom koji nam nedostaje u putničkom saobraćaju. Zbog toga ćemo biti protiv Predloga ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije korektno da se neki radni materijal iz Vlade ovde iznosi kao stav političkih stranaka. Sve što je stiglo u Skupštinu kao predlog zakona možete da citirate i imate pravo. Nacrte zakona, a vidim da se ovaj zakon u velikoj meri toga pridržavao, nemojte da citirate. U to vreme nisam bio član Republičke vlade i ne znam zašto taj zakon nije prošao, ali ova  odredba o granici sigurno ne bi prošla stranački filter, barem naš,  u to sam ubeđen. Ali, gospodin Jovanović je rekao da su kazne bile rigorozne i pomenuo da je ovim predlogom zakona najviša kazna 80.000 dinara. Nije tačno, gospodine Jovanoviću, 400.000 dinara je najviša kazna po ovom predlogu zakona. Da je 80.000 -  zaista ne bih prigovarao na visinu kazni, a ako onaj ko je pisao zakon ne zna gde je to - član 21. prva rečenica.
Kada smo već kod tih koncesija, voleo bih da što pre donesete zakon o koncesijama. Mene na primer mnogo interesuje na koji način je posao oko grebanja i asfaltiranja autoputa od Smedereva prema Beogradu ustupljen nekoj firmi, kada znam da savet Direkcije za puteve, koji mora da donese odluku kome se radovi ustupaju, uopšte nije doneo takvu odluku i kada znam da je ta odluka bila nezakonita. Mislim da se tu radi o poslu koji je mnogim ljudima doneo milione, i mnogo bi bolje bilo kada bismo imali prave podatke o tom poslu nego što nam se ovde jedan tehnički zakon u nevreme iznosi pred Skupštinu. Zaista su ti prevozi završetkom letnje sezone prestali i više je sporadično putovanje između Republike Crne Gore i Srbije, toliko da Srbija to može da podnese.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je  amandman dobar zato što je trebalo naći prikladniju reč. Predlagač  zakona je u pravu što je hteo da definiše jedan odnos između prevoznika i putnika, a to je da ih ima više, da može da uključi još jedno vozilo, ali je reč zaista gruba i morao bih da kažem da je reč iz žargona. Nije reč koju biste mogli da pronađete u pravopisu srpskog jezika.
Ozbiljniji problem je kabotaža. Tu se slažem da treba definisati prevoz putnika, bez obzira na to da li je sedište onoga koji prevozi u Srbiji ili Crnoj Gori u međurepubličkom prevozu. Ne samo što ste definisali pojam kabotaža nego ste odmah rekli i građanima Srbije i građanima Crne Gore - ako uđete u autobus na teritoriji Republike Srbije, moći ćete da uđete samo u autobus koji pripada prevozniku iz Srbije i kome je i početna i krajnja stanica na teritoriji Republike Srbije.
To znači, ako autobus sa Cetinja krene iz Cetinja u Beograd, on bi trebalo da ima neki dogovor, izgleda, kao što smo nekada radili sa Mađarima pod sankcijama. Ima dogovor sa prevoznikom iz Srbije da onog časa kada ulazi u Srbiju putnici pređu u autobus prevoznika iz Srbije, kome će pisati na polasku Brodarevo-Beograd. Onda može taj autobus i da staje na stanicama i da uzima putnike i da putnici izlaze. Ako krene sa Cetinja, od momenta kada uđe u Srbiju ne može više da prima putnike. Mogu putnici da izađu, jer su uzeli kartu sa Cetinja, recimo, do Gornjeg Milanovca. Ali, u Gornjem Milanovcu ne sme niko da uđe u autobus, zato što će ova besmislena odredba o zabrani kabotaže biti shvaćena politički, hteli vi to ili ne.
Ja sam slušao dok ste bili u opoziciji stalno priče o tome da Milo Đukanović beži od diktatorskog režima u Beogradu, da vuče demokratske poteze, da čuva svoju državu, da čuva građane Crne Gore od strašnog pritiska koji stiže iz Beograda, da je potrebno samo da se promeni vlast u Beogradu, pa će onda Srbija i Crna Gora odmah izgladiti odnose. Evo, vlast je promenjena pre više od godinu dana, a odnosi ne samo da nisu izglađeni, nego smo na nekoliko meseci od referenduma za otcepljenje Crne Gore. Ovo je gurkanje, ovo je odgurivanje Crne Gore na svojevrstan način.
Kao što je granica koja je bila postavljena u Brodarevu i koja i dan danas funkcioniše - guranje Crne Gore, tako vam je to i ovaj zakon, i ovaj spor oko toga može li JAT da sleće u Tivat, da li duguje aerodrom JAT-u ili duguje crnogorski prevoznik aerodromu, i tu su odnosi potpuno nedefinisani. Više bih voleo da smo to jednom konačno definisali nego da se ovim zakonom bavimo, ali sad - šta je tu je.
Mislim da možete da izbegnete negativne konotacije, negativni utisak. Nemojte da se pravdate time da je ovo odgovor na ponašanje Crne Gore. Da smo mi, dok smo vršili vlast, svaki put odgovarali na ponašanje Crne Gore na isti način, odavno ne bi bilo Savezne Republike Jugoslavije. Srbija je veći član naše federacije. Srbija mora malo i da trpi. Nemojte da vam to bude teško. Interes je tako velik da Srbija može i da se uzdrži i da ne mora da odgovara adekvatno na svaku meru jednog manjeg partnera, koga treba ubediti da mu je interes da ostane u zajedničkoj državi, ukoliko uopšte želi da ima državu.
Bolje bismo ih ubedili ako bismo im ukazivali na primer Makedonije, ako ih pitate kako će im izgledati država kroz godinu ili dve, nego tako što im pokazujete kako, evo, čim oni neku meru uvedu i mi smo dovoljno pismeni da tu meru uvedemo.

Vidim da mnogi od vas znaju šta ću da kažem, ali treba reći zbog javnosti. Ovde je pozvana Narodna skupština da se izjasni za jednu jako lošu i definiciju i obrazloženje. Mi smo ovde čuli da treba da se primeni odnos reciprociteta između Srbije i Crne Gore, koliko kilometara ima u Crnoj Gori, da brinemo o tome da je četiri puta više u Srbiji. Nemojte, savezni Ustav SRJ, član 13, kaže: "SRJ je jedinstveno privredno područje i ima jedinstveno tržište. U SRJ privređivanje se zasniva na zakonitostima tržišta". Nemojte sada da uvodite odnos veliki brat - mali brat, pa koliko robe iz Crne Gore, toliko mi u Crnu Goru. To ne radite ni sa Nemačkom. Naš deficit u odnosu na Nemačku je strašan.
Nemojte da glasate protiv ovog amandmana, vodeći se činjenicom da treba prema Crnoj Gori da se ponašamo kao prema nekom ko je mali, pa koliko mu mi damo. Glasajte vi protiv amandmana ako vam savest tako nalaže, ali Ustav SRJ govori nešto drugo. Ovo ne može da bude obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana.

Obično se kaže da od viška glava ne boli. Ali, ovaj amandman treba prihvatiti, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog obrazloženja Vlade Republike Srbije, kojim se amandman odbija. O čemu se radi? Predviđeno je članom 2. da se za vreme trajanja isključenja vozila zabrani korišćenje tog vozila. Pazite,  kad mu isključi vozilo i oduzme registarske tablice i saobraćajnu dozvolu, zaista me interesuje zašto mu sada kažete da je dalje zabranjeno da on to koristi. Pa, naravno da je zabranjeno.
Sada vi idete dalje, kaže - koristiće tablice i dozvolu od vozila koje mu je, recimo, nesposobno za put, neispravno, pa će na onaj kamion ili onaj autobus sa koga su mu skinute tablice, staviti tablice od drugog kamiona, uzeće saobraćajnu dozvolu od drugog kamiona i voziće taj auto drumovima. Kada bi to bilo dozvoljeno, pa da vi sad to zabranite, ali to je zabranjeno drugim zakonima. Zabranjeno je da vi sa jednog vozila stavljate tablice na drugo vozilo i da koristite saobraćajnu dozvolu od nekog drugog vozila. Svako ko vas zaustavi na putu i uporedi tip automobila, broj motora, broj šasije, automatski će vas isključiti iz saobraćaja.
Recimo da je to dozvoljeno, a vi baš hoćete da taj auto ne može da ide putevima, pa da kažete da je zabranjeno tom autu. Ali, njemu je zabranjeno, čim su mu skinute tablice i saobraćajna dozvola, onda pada pod udar drugih zakona; s tim što za ovaj član 2, kojim ste zabranili da se taj auto koristi, u kaznenim odredbama niste predvideli kaznu. Samo prenormirate stvar. Sad kažete da je zabranjeno taj auto koristiti, ja kažem da je zabranjeno i drugim zakonima. Ali, ako je ovim zakonom zabranjeno, koja je kazna po ovom zakonu? Da li će prevoznik izgubiti dozvolu na tri meseca, na šest meseci, na godinu dana? Nema kaznene odredbe za nepoštovanje ovoga, nego će biti kažnjen po drugom zakonu, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja itd.
Mislim da je bespotreban ovaj član 2. i da treba prihvatiti amandman.

Ovaj amandman trebalo bi prihvatiti da izbegnete zamku da iz prethodnog sistema uzimate i ono što ne valja, što vam se čini da će pomagati da ostvarujete ciljeve koje je imao i prethodni režim. Uzeti privredu u svoje ruke i onda manipulisati privredom tako što će pojedini subjekti biti favorizovani, a pojedini biti pušteni na milost i nemilost tržištu i tržišnoj utakmici.
Ako ovako koncipirate privredne komore, pa ih zatvorite u regione, koji se čak i ne slažu sa podelom Srbije na okruge, neke ste gradove, neke ste opštine iz jednog okruga prebacivali u drugi kada su u pitanju privredne komore, ne poštujući ni Zakon o lokalnoj samoupravi. Ako na taj način formirate privredne komore, vrlo brzo ćete dobiti lokalne age, begove, kmetove, koji će odlučivati o svemu što se u privredi dešava i koji će nekome pomoći da preživi, nekome pomoći da uspešno posluje, a nekoga pustiti niz vodu da se snalazi kako sam ume.
Zašto tekstilna industrija nije u jednoj komori, bez obzira na to da li je tekstilna fabrika u Novom Pazaru, Jagodini ili Novom Sadu. Zašto ne omogućite da imaju svoju komoru u koju će slobodno da se udružuju, da imaju 10 svojih komora u koje će slobodno da se udružuju, bez državnog tutorstva nad privredom. Shvatate vi vrlo dobro da je ovo tutorstvo nad preduzećima i drugim oblicima privrednog organizovanja, ali to nećete da kažete.
Da ste opozicija, da je vreme od pre nekoliko godina, izlazili biste za ovu govornicu i ove reči govorili. A, moja je dužnost da govorim isto i kada sam u poziciji i kada sam u opoziciji, za razliku od vas koji mislite da sada imate neku drugu dužnost - da branite ono što ste napadali pre nekoliko godina. Napadali ste državno mešanje u privredu, tutorstvo, komandovanje nad privredom, odlučivanje u privrednim komorama. Znate vi vrlo dobro koji udeo državne vlasti peuzima privredna komora.
Privredna komora odlučuje o listama, kvotama, kontingentima. Privredna komora potvrdi ima li te robe dovoljno u Srbiji, sme li da se izveze, ima li manjka te robe, pa sme da se uveze. Privredna komora da bonitet ko može da uveze. Privredna komora omogući svom članu da dobije kredit od Fonda za razvoj, da tim istim novcem kupi alate i mašine, koje posle proda državnom preduzeću. I sad je to veliki i uspešan biznismen, i ako to vredi dva miliona dolara, i ako je 10% razlika u ceni, to je 200.000 dolara samo po jednoj transakciji.
Naravno, cilj vam je da nestanu velika društvena preduzeća. Ajde, neka nestanu, ali vas još jedanput pitam: šta ćemo sa fabrikama, šta ćemo sa radnicima, šta ćemo sa članovima njihovih porodica? Neko mi je juče dobacivao - da proizvode hranu. Evo, od nas 250, da nas neko vrati na selo - koliko nas uopšte ima neku kolibu na selu u kojoj bi mogao da preživi, a ne poljoprivredne mašine, a ne zemljište na kome može poljopriveda da se radi tako da se čoveku isplati.
Molim vas da još jedanput razmislite. Neki su ovde bili u pravu, ovo nije reforma. Ovo je samo sankcionisanje, ozakonjenje jednog divljeg stanja u Privrednoj komori Srbije i pretvaranja tog stanja u neko legalno stanje. Ali, stanje do koga se nije došlo na legalan način, nikada ni jednom merom, ni jednim zakonom, ni jednom odlukom ne može da bude legalno. Još jednom vas molim, ovu svoju ogromnu energiju koju ulažete u održavanje sednica Narodne skupštine uložite u zakone koji su nam potrebni, u zakone koje država i narod od vas očekuju. Ovo sigurno nije taj zakon.

Tačno je to da onaj ko nije član Privredne komore više neće moći da računa na usluge Privredne komore. Te usluge Privredne komore  (član 11. stav 1. alineja prva) su i određena javna ovlašćenja koja su komorama poverena zakonom.
Znači, država će ovlastiti isključivo privredne komore da izdaju razne papire. Vi sada kažete, onaj ko nije član privredne komore neće moći da dobije te papire. To će biti papiri bez kojih ne može da se funkcioniše u privredi. Znači, mora da bude član baš ovakve privredne komore. Ne može ni jedan privredni subjekt da ostane izvan privredne komore. Ne može, neće moći da radi.
Sada, na taj vaš šlagvort da vam kažem: kada smo ušli u Vladu Republike Srbije, marta 1998. godine, oko 28% teritorije Kosova i Metohije bilo je pod okupacijom terorista. Oni su zaustavljali vozove, automobile, otimali ljude. O tome i sada imate dovoljno dokaza. Ta vlada je imala, zaista, prečih poslova od ovoga da se bavi privrednim komorama, na način da potvrdi stanje iz 1970. i neke godine.
Kad je Vlada prestala da bude ratna, postala je Vlada obnove. Budite nam na tome zahvalni, jer da nismo tih godinu dana još vršili vlast, vi biste plivali i dalje preko reka, jer kako smo mi otišli sa vlasti ni ona dva mosta u Novom Sadu, koja su vam još ostala da uradite, niste uspeli da uradite, iako imate podršku čitave međunarodne zajednice.
Razmislite dobro, što se Srpske radikalne stranke tiče, a mislim i mnogih pojedinaca iz SPS, uopšte nemaju čega da se stide zbog poslova koje su radili do sada.
Pozivam vas još jednom, pojedince prozivajte, optužujte, svako ko je kriv neka odgovara. Generalno SRS, i pojedinačno, ponosno je bila u Vladi i ponosno je izašla iz Vlade i mirno čeka nove izbore. Da ste bili samo onoliko uspešni, koliko smo bili uspešni mi pre vas, da je hleb četiri dinara, ja sada ne bih mirno čekao sledeće izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, marta meseca 1993. godine, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam predlog ovoj skupštini da idemo na referendum i da ukinemo autonomne pokrajine. Nažalost, tada nismo imali podršku većine u ovoj skupštini, a tada bismo izbegli mnogo toga lošeg što nam se posle toga dešavalo. Videli ste na primeru male Sjenice kako odjednom u stvari ispliva čitav naš problem i izađe na površinu. Kome je od vas iskreno stalo do toga gde će biti, u kojoj privrednoj komori, Sjenica? Vi sada ispoljavate svoje političke stavove. Jedni se boje da je to neka nova podela Srbije, a neki takvu novu podelu Srbije priželjkuju. Ovim zakonom nas cepkate, razbijate, usitnjavate, izazivate niske strasti.
Bilo je dovoljno da trojica poslanika izađu i da meni sve bude jasno. Čak je izašao jedan mlad čovek i kaže - pored mene živog rešavaju pitanja Sjenice. Znači, sada je taj jedini čovek bitan za Sjenicu, on će to da reši, pa sada pored njega živoga hoće neko drugi. Rešiće se kako se ovde Skupština dogovori, ali vas molim da dobro razmislite.
Ova podela sada sa Kikindom - ja nisam hteo da se mešam, ispašće da ja imam nešto protiv toga da se privreda Kikinde udruži. Ja imam protiv toga da se i privreda Kragujevca udruži mimo privrede Jagodine, mimo privrede Kraljeva. Vi to sada hoćete, vi to pravite, tu podelu. Već imamo 15-16 regionalnih privrednih komora. Da vas neko pita zašto, ne znate vi zašto. Samo zato što je tako bilo. Bile su podeljene privredne komore, pa ćemo i sada da ih delimo. Da vam neko predloži da privrednici iz Novog Sada budu u komori koja je u Beogradu, skočiće svi iz Novog Sada. Ne zato što to smeta poslu i biznisu, nego politički smeta, zato što je većina koja vlada Vojvodinom sada protiv toga da ih na bilo koji način vezujete sa Beogradom, pa i sa privrednom komorom. Zato zameram predlagaču ovo kako sada cepkate.
Još kada biste i školstvo ovako razdvojili, a pretpostavljam da hoćete... Pogledajte kako se deca upisuju u školu. Šta je odlučujuće gde će dete, u koju će školu dete moći da ide? Videćete samo, poklopac je još uvek na loncu, ali voda unutra vri.
Ja sam 2 - 3 dana bio kod kuće, imao sam prilike da gledam prenos Skupštine Vojvodine. Pogledajte ga, dragi moji poslanici, i niko ne pada. I vi koji ste ovde kao jagnjići mirni, a tamo vas gledam, nastupate kao hajduci. Pogledajte dobro, vi koji činite većinu i u Vojvodini i u Srbiji, šta nam činite ovim podelama. Neko vas je nazvao petooktobarskim strankama, odlično vas je nazvao. Ja molim petooktobarske stranke da dobro razmisle, da povuku ovaj predlog zakona.
Ako već vršite vlast, ako je potrebno da svi budete tu da bi bila većina u Skupštini, kada sačinite predlog budite sa njim saglasni svi, pa neka dođe pred Skuštinu. Nemojte predlog sa kojim polovina poslanika iz vlasti nije saglasna da uopšte dolazi na Skupštinu, ni da zavisi od opozicionih stranaka. Za jedan predlog vam pomogne jedna opoziciona stranka, za drugi predlog druga opoziciona stranka.
Bogami ova prava opoziciona stranka neće vam nikada pomoći. Glasali smo sa vama za Deklaraciju o Kosovu i Metohiji, vi ste prevarili Narodnu skupštinu. Deklaracijom smo naredili svakom građaninu Srbije i detetu u kolevci da ne prizna Hekerupov ustav, a vi ste pozvali građane Srbije, mimo volje Narodne skupštine Srbije, na izbore.

I nepažljivom čitaocu ovog predloga zakona jasno je da bi ovu privrednu komoru trebalo nazvati državnom privrednom komorom. Očigledno je da vi u stvari ovim konstituišete državne privredne komore. I, više tu nema konkurencije.
Sećam se mnogih promašaja ljudi iz drugih političkih opcija koji su hteli da zadrže monopol. Sećam se promašaja nad stranačkim organizovanjem kada je rečeno da to sve može u okviru socijalističkog saveza. Sećam se promašaja u vezi sa sindikatima, kada je jedan državni sindikat preimenovan u samostalni pa se raščulo da će u njemu biti članovi, i svi zaposleni u zemlji. Međutim, bujao je otpor protiv toga, drugi vidovi organizovanja, drugi sindikati su se izborili za svoj legalitet.
Tako će vam biti i sa ovim privrednim komorama. Neće izdržati privrednici koji ne budu kod vas na dobroj listi, neće izdržati a da se ne organizuju mimo vas i na kraju ćemo ovaj zakon menjati i omogućiti formiranje privrednih komora svakom ko to želi. Videćete.
Ovom državnom privrednom komorom favorizovaćete svoje privrednike, kao što je to bilo uvek. Ali, u vreme pre vas bezmalo, ne kažem u poslednjih nekoliko godina, ali pre toga, sva preduzeća su bila društvena, svi direktori su bili državni direktori, postavljao ih je CK i onda je privredna komora samo odlučivala u zavisnosti od različitih interesa, ali je najčešće bio interes da firma ne propadne.
Sada imamo samonikli ali veoma razvijen privatni sektor. Društvena preduzeća su porukom ministra i porukom predlagača juče ostavljena na milost i nemilost. Ova državna privredna komora će se baviti privatnicima, onima koji su u petooktobarskim strankama, više onima koji nisu neće se baviti uopšte, a uostalom oni već godinu i nešto dana uopšte ne mogu da rade, i raznim uredbama Vlade skoro svi su već i propali.
Uz očigledan trend zatvaranja i državnih banaka i privatnih banaka koje nisu po volji, očigledno je da pripremate teren za monopole.
Ali, u svetu više nisu mogući monopoli, pa neće biti mogući ni u Republici Srbiji, u to sam ubeđen, tim pre što, ponavljam, ovakav monopol koji je poslednjih godinu dana izražen u našoj zemlji, nije doneo bolji život. Možda bi neko i prihvatio monopol da se u Srbiji iz dana u dan živi za mikron bolje nego juče. Ali, pošto se ne živi, a monopol je strašan i stege su strašne i okovi su strašni, okovi će popucati.
Zato bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman. Međutim, ja i ne insistiram na parcijalnom prihvatanju ovog ili onog amandmana. Koncept zakona, po našem shvatanju, nije dobar. Vi ćete se u to uveriti kada zakon bude počeo da se ostvaruje, ukoliko budete imali podršku većine za njegovo prihvatanje. Ali, bilo bi dobro da sprečite donošenje tog zakona, da se još jednom dobro razmisli o tome koji deo preduzeća će ostati izvan pažnje, izvan pomoći i izvan države. Ovim zakonom će država deo svojih nadležnosti preneti državnoj privrednoj komori i od toga će zavisiti sva preduzeća i sva privreda.

Sudeći po datumima pod kojima su zavedeni amandmani, otprilike smo u isto vreme predali amandmane  prethodnik i ja, koji su u neku ruku slični ali nisu istovetni. Mislim da je amandman koji smo podneli potpuniji, ukoliko želi da se ostvari cilj i svrha koju je obrazlagao i prethodnik.
Naime, amandmanom sam predvideo stav 6. koji će glasiti jasno: "Članstvo u komori je dobrovoljno". Tako da bismo mogli da izbegnemo sve dileme, a pretpostavljam da će biti dilema oko toga da li je članstvo u komori obavezno ili ne. Znao sam da će nas ubeđivati da nije obavezno, a da će napisati da jeste. Mislim da predlagač tu ne treba mnogo da se dvoumi. Ako nam je juče govorio da je članstvo u komori dobrovoljno, danas bi bilo najlakše da amandman prihvati.
Međutim, predložio sam da se brišu st. 2. i 3. ovog člana. To je ono o čemu smo govorili u raspravi u načelu - da komora uzima preduzetnike pod svoju kontrolu, oni mogu biti članovi samo ako su članovi udruženja preduzetnika, i da će o svim njihovim aktima, o njihovom ponašanju, članstvu i predstavljanju odlučivati skupština privredne komore. Zašto onda preduzetnici ne mogu da budu direktno članovi privredne komore? Zašto zemljoradnici ne mogu direktno da budu članovi privredne komore? Zašto moraju da se udružuju najpre u zadruge, pa da zadruge budu članovi privrednih komora?
Juče nas je neko ko podržava Predlog zakona ubeđivao da u severnom delu Italije najbolje posluju firme koje imaju jednog zaposlenog. Dobro, seoska imanja imaju troje, nekad četvoro, a daj bože da imaju samo dvoje zaposlenih. Ali, to imanje bi trebalo da bude član privredne komore i da ima ista prava koja imaju i ostali subjekti komore.
Zadruga je jedan drugi vid organizovanja. Mogu dva-tri seljaka za izvoz šljiva da naprave zadrugu, zadruga izveze šljive, a uveze đubrivo. Ako to budete pustili, da lopovi više ne uzimaju novac na razlici u ceni. Ali, zašto moraju da se učlanjuju u neke druge oblike organizovanja da bi postali članovi privredne komore? Ako su članovi privredne komore, oni će se baviti nekom drugom privrednom delatnošću. Zašto moraju prethodno da se grupišu da bi im skupština komore odobrila da budu članovi komore ili ne znam na koji će to način biti.
Dakle, izbrisati st. 2. i 3, što će automatski značiti da svako može biti član privredne komore i dodati stav (sadašnji 6.) 4. - da je članstvo u privrednoj komori dobrovoljno.

Amandman predviđa dopunu stava 1. člana 21. Stav prvi glasi: "Sredstva za rad komore obrazuju se od članarine, naknada za usluge i iz drugih izvora." Mi smo predložili da se tačka izbriše iza reči: "izvora" i da se doda deo teksta: "u skladu sa zakonom".
Ovo zbog toga što je nejasno šta se krije iza termina "drugih izvora". Ovaj zakon mora da bude apsolutno jasan po tom pitanju, zato što onaj ko finansira privrednu komoru, taj upravlja privrednom komorom. Ako je potrebno donošenje posebnog zakona, onda ga treba doneti, ali finansiranje privredne komore mora da bude u skladu sa zakonom.
Ako je članarina, naknada za uslugu, regulisana statutom privredne komore, onda drugi izvori moraju da budu regulisani zakonom, zato što tu onda otvarate mogućnosti za raznovrsno finansiranje rada privredne komore, i ono koje je u neku ruku protivzakonito, koje može da predstavlja korupciju, mito, potplaćivanje, ponudu da privredna komora bude blagonaklonija prema jednom preduzetniku, u odnosu na drugog itd, tim pre što se naplata članarine ne može kontrolisati kao javni prihod. Sada me interesuje šta je predlagač u vezi toga mislio, hoće li privredna komora imati neku inspekciju, hoće li privredna komora imati mogućnost blokade računa subjekta koji ne plati članarinu, ili uslugu privredne komore, i tome slično.
Ja vas molim, gospodine predsedniče, da utvrdimo kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba ozbiljno razmišljati o tome u kakvu to mi organizaciju sada guramo preduzetnike. Članom 10. u delatnostima komore nije predviđeno da Komora osniva opšta udruženja. A, članom 24. pružamo mogućnost komori, jedinoj Komori, da osnuje opšte udruženje odlukom svoje skupštine - Privredne komore Beograda, odnosno regionalne privredne komore.
I, sada će oni koji su članovi opšteg udruženja preduzetnika, a članom 22. smo predvideli da im se osniva udruženje, čekati da im skupština Privredne komore Beograda ili regionalna skupština, najpre utvrdi za koju delatnost i za koje područje će da osnuje udruženje preduzetnika, a onda da donese i odluku o osnivanju udruženja preduzetnika.
E, sad, kad budu onako kao poslovno nesposobni, kao maloletni, kada budu od strane nekog drugog osnovani, daje im se mogućnost: da imaju statut, da izaberu organe, da imaju svojstvo pravnog lica i da se upišu u registar opštih udruženja koji vodi Privredna komora Beograda, koja će utvrditi način vođenja registra opštih udruženja. Istovremeno, skupština komore Beograda ili regionalna skupština određuje broj i sastav kao i način izbora članova zajednice preduzetnika, zato što je i pored opšteg udruženja predviđeno da se radi usaglašavanja zajedničkih interesa pri privrednim komorama obrazuje i zajednica preduzetnika.
Znači, sve da se stavi pod jednu kapu, sve pod kontrolu. Ništa više nije slobodno, a ponavljam vam - privatni sektor u Srbiji je samonikao. Njemu zakonski propisi, njemu država, nisu pomagali da nastane, da se razvije, da ojača i da pređe u snagu koja će da vuče razvoj društva kao samonikao - a ponikao je od privatnih prodavnica, od seljaka kome nikada nisu uspeli da ukinu svojinu, iako su strašno svi to želeli još od oktobarske revolucije, od SSSR-a pa preko FNRJ i SFRJ, seljaku imovinu, bar onaj deo maksimuma koji su određivali, niko nije mogao da uzme.
Sada je ovo način da čovek više ne može da nastupa. Dobro je što ste se vi privatnici do sada borili protiv države. Svi smo vam u tome pomagali, a sad svi u državni tor, jer više nemate razloga da se borite protiv ove države. Ovo je reformska, demokratska država koja vam sve pruža, pa šta vam sada još to i treba, da vi sada imate neko svoje samostalno organizovanje. Šta ćete vi, političke stranke iz opozicije, kada u okviru DOS-a ima i vlast i opozicija. Narode biraj: DOS je tu za tebe, glasaš za vlast, glasaš za opoziciju, posle izbora niko od njih ne može sam.
A kako će sa bivšim režimom, opet će morati, kao zajedno, pa će opet doći do ovih sukoba u Skupštini, poslanici će da žvaću žvake, da čitaju novine, da izlaze sa sednice, ministara na sednicama neće biti, ali će država da se hvali da je reformska, da je demokratska, da je pustila narodu na volju, da su slobode jače nego ikada. Kad ovako privredu stegnete u ovakve okove, onda nemojte da pričate da će bilo ko od nas, čak i od nas koji se ne bavimo nikakvom privredom, imati bilo kakvu slobodu.

Ja znam da vama sednica Narodne skupštine nije zanimljiva ako nisu tu predstavnici poslaničkih grupa DOS i DSS, pa nema varnica i nema svađa. Ali, molim vas, još dva-tri člana ima, izdržite još toliko.
Zaista je trebalo da se malo bolje razmisli kada je pisan član 32. Predloga zakona, zato što upada u pravni sistem ove zemlje, a samo nekoliko dana pre toga isti ljudi su učestvovali u predlaganju, obrazlaganju i izglasavanju paketa sudijskih zakona. Tim zakonima dobili smo trgovinski sud, sud koji neće imati neki veliki autoritet. Zamislite sudiju koji kaže - ja sam sudija trgovinskog suda, ali je sud. Taj sud treba da rešava nekakve sporove, a vi sada imate stalno izbrani sud. Prihvatam, to može da bude arbitraža, ili neki drugi izraz da se koristi.
Ali je taj stav 3. zaista besmislen, koji kaže: "Odluka stalnog izbranog suda je konačna i ima snagu pravosnažne presude". U kom smislu pravosnažne presude? Ima li pravo onaj koji misli da je oštećen tom presudom stalnog izbranog suda, da vodi redovni sudski postupak? Onda, šta će mu takav izbrani sud i šta će mu pravosnažna presuda. Komora, znači, nema drugostepeni organ koji odlučuje o tim sporovima.
Ja mislim da, čak i ako se pojave pred trgovinskim sudom, niko neće moći da se poziva na odluke izbranog suda, jer on ne predstavlja ništa. Za nadležni sud odluka nekog izbranog suda Privredne komore ne predstavlja čak ni papir koji će ući u proces. Nije relevantan, ne sme da prejudicira odluku suda, zato što nemate zakon po kome će taj sud da sudi, nemate pravila toga suda. Jednostavno, skupićete nekoliko ljudi koji će da kažu - mi smo sudije stalnog izbranog suda. Zašto to? Zašto niste predvideli dogovor, poravnanje, arbitražu, pokušaj da se izglade odnosi, a ljudi da se sude pred redovnim sudovima, a ne sada svako udruženje da osniva svoje sudove, svaka grupacija da ima svoje sudove. Gde će nas to odvesti? Očigledno je da ćete posezati za ovakvim principima i dalje.
Treba da prihvatite ovaj amandman zato što će ubrzati rešavanje sporova i ubrzati donošenje pravde. Jer, ako moraju pred stalnim izabranim sudom prvo da se sude, a nema rokova za njegove odluke, a vi statutom komore predvidite da moraju prvo pred sudom komore da se sude, ili ako onaj krene u redovni sud, da ga isključite iz članstva komore, jer ne poštuje statut i taj stalni izbrani sud nema rokove, nema pravila ponašanja, parnica teče u nedogled, onda izgubi kapital, ode u stečaj. Vidite da za dan može čovek da ode u stečaj, iako ima stotine miliona maraka. Posle mu je uzalud da se obraća redovnom sudu. Možda neće imati para ni za taksu da podnese tužbu redovnom sudu, odnosno trgovinskom sudu, kako ga vi nazvaste.

Ovo je poslednji ili pretposlednji naš amandman. Svrha mu je bila da objedini sve dosadašnje amandmane. Naime, predlagali smo vam da prestanu sa radom regionalne privredne komore, pokrajinske, Privredna komora Beograda, da prestanu sa radom od godinu dana, a da se privrednici organizuju po sasvim drugom sistemu, po sistemu komora u kome neće biti nikakvog ograničenja. Pošto niste prihvatili dosadašnje amandmane, sigurno da i ovaj nećete prihvatiti, mada od njega nećemo odustati.
Ja bih vas ipak uputio u to da bi stalni izbrani sud trebalo da sudi po zakonu, i nema u Srbiji suda koji sam sebi donosi pravila po kojima će suditi. To u svetu jedini radi Haški tribunal; pa niste valjda za privrednike predvideli jedan takav sud, koji će sam odlučivati i svoju nadležnost, i procesno, i način odlučivanja. Hvala.