Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam vas upozoravao da će vas manipulacije karticama koštati onda kada budete suprotstavljeni jedni drugima. Sve dok se to pokrivalo vašom saradnjom u Narodnoj skupštini, radili ste šta ste hteli.
Ovo je prelomni čas: ili će Skupština raditi po zakonima i po Poslovniku, ili nećemo imati Narodnu skupštinu uopšte. Ovako bitan zakon doneti sa jednim glasom koji je ukraden, to je sramota za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za one koji pripadaju poslaničkoj grupi koja je izvršila manipulaciju karticom. Da ne bi dolazilo do toga, ja vas molim da obavimo ponovno glasanje prozivkom.

Najpre nam dugujete objašnjenje, gospodine predsedniče, da li je poništeno glasanje. Vi ste ga poništili. Ako sada kažete da nemate dovoljno dokaza da utvrdite da li je poslanik bio tu ili nije, onda tvrdite da i glasanje nije poništeno. To prvo da utvrdimo.
Drugo, nedvosmisleno je utvrđeno da narodni poslanik Novaković nije dolazio u salu Narodne skupštine Republike Srbije. To što imate računarski izvod na kome se pominje njegovo ime, to je prva zloupotreba kartice izvršena verovatno zato da on danas dobije celu dnevnicu, da naplati put, na kraju krajeva ne interesuje me. To je još jedna zloupotreba kartice. Vi svi znate da je on na službenom putu u Solunu.
O čemu se ovde radi? Kakvo je ovo odlaganje? Ili ćemo sada da glasamo ponovo (jer to je vaša dužnost posle proglašenja da je ono glasanje nevažeće) ako ima kvoruma, a to nam je jedina poslanička odredba ili eventualno, ako nema kvoruma, da nastavimo drugog dana.
A da mi prepuštamo Administrativnom odboru da utvrđuje da li je poslanik bio tu ili nije, to je igranje. Gde je taj poslanik Novaković? Gde je kada on ceo dan danas nije viđen u sali? Kome je dao karticu? Ja sam proveravao, nije glasano pomoću njegove privremene kartice, nego stalne kartice. Kome je on dao karticu da glasa? Jesu li činovnici Vlade Republike Srbije na prošlom glasanju njegovom karticom glasali ili nisu?
Sve treba da utvrdimo, gospodine, šta će nama Administrativni odbor? Zašto postoji Skupština? Ima nas 126, sve možemo da utvrdimo. Bilo nas je, ne znam, ako nas nema, onda nema sednice. Ako nas ima, ima sednice.
Ako ima sednice, glasamo ponovo o zakonu u načelu. Nema druge priče. Vlast može da beži i u četvrtak sa nastavka sednice i u ponedeljak, sačekaćemo ih jedan dan. Jednog dana, a onda ćemo glasati tajno. Predlagao sam vam - ili tajno ili dizanjem ruku, ali vi nećete, vi hoćete karticama.
Sada kada ste došli u sukob, sada vidite kakve su manipulacije sa karticama. Ljudi, ne može zakon krađom da se donese. Koliko je zakona doneto krađom u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Kasa Jožef ni jednoj sednici nije prisustvovao, a na svim glasanjima je njegovo ime. Da li se tako donose zakoni? Kako ćete tek da ih sprovodite, ako ih donosite na ovaj način.
Dakle, predsedniče, potpuno odbijam ovaj vaš predlog; ili će sednica da bude nastavljena, a ako bude nastavljena da se glasa ponovo o zakonu; ili nema sednice zato što nema kvoruma. Koliko vidim, kvoruma za rad je bilo, sednica se nastavlja, kada stavimo na glasanje videćemo da li je bilo 126 poslanika koji su glasali ili nije.

Povređen je član 101. stav 1. Prethodnik nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde je izrečeno mnogo optužbi na račun onih koji su, tobož, zastupali do sada levičarske ideje, pa i u radnim odnosima.
Predsednik Srbije, Slobodan Milošević potpisao je 25. decembra 1996. godine, Zakon o radnim odnosima, koji je toga dana donela Narodna skupština Republike Srbije, za koji su glasali i poslanici političke stranke kojoj pripada prethodnik. Nova demokratija je zastupala levičarske ideje, pa je zato optužite za stotine hiljada nezaposlenih, za pljačku, za kriminal, za korupciju.
Prethodnik je napao sindikalno organizovanje u Srbiji. To liči na vašeg predsednika, koji je sinoć rekao - podneće ostavku ako ijedan policajac bude izručen u Hag. Što ne podnese ostavku ako ijedan građanin bude izručen u Hag? Što se samo ulagujete policiji, što su za vas policajci nešto drugo od ostalih građana Srbije?
I da ja vama, dragi moji prijatelji iz DOS-a, čestitam današnji praznik - danas je praznik vaših koalicionih partnera na Kosovu i Metohiji, danas je šiptarski Dan zastava.

Ne znam zašto me je ministar dva puta pominjao, ali evo sada bih samo rekao nešto oko objašnjenja koje ni meni nije jasno, a ja, čini mi se, uspevam da shvatim sve što bar ovaj ministar kaže za ovom govornicom. Na primer, član 9. Zakona o radnim odnosima, koji je važio i sada važi do stupanja na snagu ovog zakona, reguliše način zasnivanja radnog odnosa.
Ponavljam, član 9. Zakona o radnim odnosima reguliše način zasnivanja radnog odnosa, pa kaže - slobodno radno mesto i uslove za rad na tom radnom mestu, poslodavac prijavljuje organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, i to nadležnom za poslove zapošljavanja. Organizacija za zapošljavanje je dužna da, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema prijave, slobodno radno mesto javno oglasi itd.
Kaznene odredbe, član 142. stav 1. tačka 3. - novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara kazniće se za prekršaj poslodavac u svojstvu pravnog lica, ako ne prijavi slobodno radno mesto i uslove za rad na tom radnom mestu organizaciji za zapošljavanje.
Donošenjem ovog zakona taj član se briše. (A, poslodavac?) Nemojte ovde da nam govorite da ostaje obaveza.
Zamolio bih poslanike većine da slušaju svog ministra, ministar je rekao da ostaje obaveza (ne znam da li je to glupo ili nije, to vi rešite među sobom), da se oglase slobodna radna mesta; tvrdim vam brisanjem ovog zakona, njegovog člana 9. i kaznenih odredaba po članu 9, nema više obaveze prijavljivanja slobodnih radnih mesta. Ne ulazim u to da li je to potrebno ili nije, ulazim samo u to da više nema obaveze prijavljivanja radnih mesta. Onda nemojte da izlazite za govornicu i da kažete da mora da prijavi slobodno radno mesto. Ne mora. Nema obaveze i ne mora.
Što se tiče ovlašćenja direktora, naravno da ih sada više nema, samo što ponovo postavljam pitanje koje sam postavio dok sam govorio u načelu: šta u prelaznom periodu dok je firma društvena, a neke će biti još, više godina, društvena preduzeća? Ko je u tom slučaju poslodavac, ko vrši sva ovlašćenja poslodavca iz zakona o radu? Dosadašnji Zakon o radnim odnosima morao je da imenuje, da identifikuje direktora kao neku vrstu poslodavca, ovlašćenog da vodi i pokreće spor i da zaključuje sporazume o preuzimanju itd, ima 15 tačaka.
Ko će to sada raditi, tog člana više nema, vi direktora više ne pominjete. Kažete - poslodavac. Pitam predlagača zakona, ko je poslodavac u društvenom preduzeću? A društveno preduzeće će postojati bar još dve godine, makar jedno u zemlji, a biće ih na stotine, jer vi još niste privatizovali nijedno preduzeće. I ako privatizujete, možda ćete tek 10 ili 15 onih koja su najprofitabilnija, ukoliko mogu sutra da se prodaju.
Pitam vas, ko će biti u "Sartidu" poslodavac, samo me to interesuje?

Gospodine predsedniče,  prijavljivao sam povredu Poslovnika pre ovih replika, međutim nisam dobio reč, ali, dobro, i ne zameram. Prema meni ovde svi imate neki poseban tretman, a želeo bih da zaista ozbiljno diskutujemo o ovom zakonu, iako ima onih koji bi da zakon prođe, onih koji bi da zakon ne prođe, ali svaki poslanik ovde treba da čuva dostojanstvo Narodne skupštine.
Pažljivo sam slušao emotivni nastup poslanika na koga se moja povreda Poslovnika odnosi i zapazio da bi tim izlaganjem mogla da bude malo i obmanuta javnost u pogledu rešenja koja nudi ovaj zakon u odnosu na rešenja koja su bila u postojećem. Zato ukazujem da ako se zaista desi tragedija po članu 72. pa zaposlena žena rodi mrtvo dete, sadašnji predlog zakona zaista kaže da ona ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 71. stav 3, a to je tri meseca. Rečeno je ovde da je po starom zakonu to odsustvo bilo 45 dana. Nije tačno. Samo da ne ostane nedoumica da je postojala neka nehumana vlast u odnosu na vlast koja je sada demokratska, reformska i humana.
Tačan član 80. Zakona koji sada važi glasi: "Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako je dete", ajde da ne čitam te zaista loše odredbe, ali "ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo onoliko vremena koliko je prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa potrebno da se oporavi od porođaja i psihičkog stanja prouzrokovanog gubitkom deteta, a najmanje 45 dana, za koje vreme joj pripadaju sva prava po osnovu porodiljskog odsustva".
Ovde se zakonodavac drznuo da tvrdi da će žena za tri meseca to da preboli. Onaj koji je pisao prethodni zakon ostavio je ipak stručnjacima da utvrde da možda za tri meseca ona to nije uspela da preboli i dao joj je mogućnost da, sve dok lekar ne utvrdi da je sposobna za posao, koristi porodiljsko odsustvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bih vam pokazao kako radite i da nemate mnogo razloga da se veselite, ukazujem na povredu Poslovnika, člana 102, 117. i 118.
Član 102. stav 1: "O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine."
Član 117, molim vas da mi ovo vreme citiranja povrede Poslovnika ne računate, kaže: "Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu... Za narodnog poslanika koji koristi karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju".
Član 118: "Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu".
Pošto vi, gospodine predsedniče, brinete o redu na sednici, pitam vas gledajući u ovaj izvod, kako ne primetiste da vam na izvodu stoje puni redovi u kojima nema poslanika, pa da tu sedi recimo Jožef Kasa, koji nikada nije došao na sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, izuzev kada je u prvom redu jednom predstavljao Vladu Republike Srbije. Kako ne primećujete da nema Ištvana Išpanoviča, kako ne primećujete da nema Gvozdena Jovanovića, da nema Aleksandra Stefanovića, prof. Predraga Stojanovića, kako ne primećujete da nema Atile Juhasa?
Kako je moguće, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da ne predlažete izricanje mere, a umete narodnim poslanicima Srpske radikalne stranke da izreknete odmah novčane kazne, čak nam i pretite pri svakom izlasku za govornicu da to sada mnogo košta. Kako to, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da pored vašeg sekretara nema ni jedne kartice narodnog poslanika koji je izašao iz sale, a čiju je karticu služba donela kod sekretara da time ispuni svoju obavezu i da otklonimo sve nesuglasice oko kvoruma.
Kada biste postupali u skladu sa Poslovnikom koji ste sami pisali, sve bi bilo u redu na sednici Narodne skupštine. Kako da vas ne brine zloupotreba kartice narodnog poslanika, a brine vas kada sede poslanici koji nisu stavili kartice. Hajte da primenimo isti aršin, da ne bude više poslanika koji sede a nisu stavili svoje kartice, ali molim vas da se isključi sa sednice svako čija je kartica u poslaničkoj jedinici a nije na sednici i da kaznite onoga ko tu karticu koristi. Nažalost, ovde to rade i dame.
Ako tako budemo nastavili da vodimo sednice Narodne skupštine, možda ću se složiti u jednom delu sa prethodnikom da vi dobro radite. Ovako, kada ovako radite, kada je sala prazna a stoji na ekranu 170 narodnih poslanika, kada zakon donesete bez kvoruma, ne mogu da budem zadovoljan time kako se demokratija razvija u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, za očekivati je da predlagač brani Predlog zakona na kome radi osam meseci, ali i za očekivati da ga tako dobro poznaje da mu se ne desi da citira pogrešno odredbe; ili možda čovek zaista zna kako glasi Predlog zakona, a obmanjuje narodne poslanike i javnost Republike Srbije.
Obećao sam da ću malo da upoređujem do sada važeći, taj diskriminatorski zakon kako ga vi nazivate, koji je izazvao nerad, nezaposlenost, rad na crno, i ovaj novi reformski zakon, koji će doneti blagostanje Srbiji.
On je čak tako dobar da je jednu poslaničku grupu podelio, pa jedni poslanici iz te poslaničke grupe kažu da ne valja zakon, a drugi izlaze pa kažu da je zakon odličan. Možda je u pitanju ona trgovina o kojoj smo već čuli, zakoni DSS-a su prošli, sada treba da prođe zakon o radu, pa će opet legalisti da kažu: mi smo bili protiv, nego je imalo nekoliko glasova za.
Dakle, ništa ne razumem, ali u ovoj zemlji je sve moguće, što rekao ministar, pa je moguće i to. Osam dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku" on stupa na snagu. Tog dana - ko je poslodavac u društvenom preduzeću. Ako danas donesemo zakon, 3, 4. decembra ko će zapošljavati i ko će davati otkaze u društvenom preduzeću.
Postoji surova realnost da mi imamo društvena preduzeća, ogromna društvena preduzeća. Postoji realnost da su Ustavom Republike Srbije garantovana jednaka prava svojine. Privatna, društvena, državna, mešovita, sve svojine su zakonom podjednako zaštićene.
Pitam, pošto više nema konkursa, a u starom zakonu je pisalo da u ime poslodavca direktor odlučuje o zapošljavanju, sada vas pitam, pošto više nema društvenih preduzeća od dana stupanja na snagu ovog zakona, ko će da zapošljava, ko će da daje otkaze u društvenom preduzeću u kome radi tri četvrtine, a možda četiri petine radnika.
Dalje, zašto u državnim službama, zašto u državnim preduzećima nije ostao institut konkursa.
Zar nam nije želja da zaposlimo najbolje. Ovaj zakon se primenjuje i za zaposlene u državnim organima. Ima poseban zakon, ali ovo je jedinstven zakon o radu. To što vi niste reagovali, pa odmah naveli u kojim zakonima, koje odredbe više ne važe, to je vaš propust.
To što nam u ovom zakonu kažete, biće regulisano zakonom ili u skladu sa zakonom, ali ne kažete da li je to zakon o društvenoj brizi o deci, o zdravstvenom osiguranju ili o radu. To je vaš neki drugi problem, ali mislim da je najvažnija konkurencija i da je najvažnije da zapošljavamo najbolje.
U Predlogu ovog zakona kažete da radnik koji je osuđen na tri meseca zatvora gubi posao. Pre samo 10 dana doneli ste Zakon o sudijama, po kome sudija koji je osuđen do šest meseci zatvora ostaje sudija. Čovek može da sudi posle šest meseci zatvora, a radnik ne može da ide za strug posle tri meseca zatvora. To je vaša usklađenost, to je vaš princip za sve.
Probni rad je bio šest meseci, a sada je po ovom predlogu zakona tri meseca. Rad na određeno vreme sada je do tri godine, a bio je samo šest meseci. Porodiljsko odsustvo, da to rešimo, bilo je 12 meseci, za prvo, drugo, četvrto i svako drugo dete, dve godine za treće dete. Možda ne govorim istinu.
Dve godine i za drugo dete ako se rode blizanci, pa ima troje dece. Nemojte molim vas da sada to što nema nataliteta u Srbiji, vama posluži kao osnov da smanjujete prava koja imaju trudnice, porodilje i žene uopšte.
Bilo je strašno teško da ovde čujemo ministra za rad koji kaže, pošto te olakšice nisu dale rezultate, nego je manje korisnika takvog porodiljskog odsustva, te mere nam nisu potrebne. Mnogo su nam potrebne. Merama treba omogućiti da Srbija ima treće dete, a neka to zavisi od porodica i njihovih razmišljanja, ne samo od socijalnog statusa.
Molim vas, za vreme porodiljskog odsustva nije mogao da prestane radni odnos. Vi kažete da ni sada ne može da prestane radni odnos, a mi smo vam dokazali, porodilja zaposlena u Vladi Republike Srbije dobila je otkaz od strane vaše Vlade, samo zato što pripada SRS-u. To je vaš odnos prema porodiljama.
Dalje, član 26. starog zakona ste potpuno izbacili. Moram da vam pročitam, to je član 26. stav 4: "Zaposlenom invalidu, kao i zaposlenom koji je kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvovao u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine, ne može da prestane radni odnos po osnovama iz stava 1. ovog člana zakona". Vi tu odredbu više nemate.
Vas više ne interesuju ljudi koji su učestvovali u svim ovim našim oslobodilačkim ratovima za ovih 10 godina.
Kako da vas to interesuje kada vam je Vlada Nemačke pisala Predlog zakona, pa naravno da oni neće da zaštite ljude koji su se borili za ovu zemlju i čak su neki od njih ostali invalidi.
Koji je najveći poslodavac u ovoj zemlji? Ja mislim, Filip Cepter. Piramidalnim načinom trgovine on ostvaruje najveće profite u ovoj zemlji, već možda 10 godina.
Ko je najmanji poreski obveznik? Ja mislim, Filip Cepter. Vi me demantujte ovde. To je ta banka kod koje i vaše ministarstvo najverovatnije drži sredstva koja su mu budžetom predviđena. Zaradio je pare pljačkajući ovu državu. Ponavljam, prodao je za milijarde maraka robe u Srbiji, pitajte ga koliko je poreza u Srbiji platio.
Vi ne znate šta je piramidalna trgovina? Moraću da vam objašnjavam, pojedincima, a posebno predsedniku izvršnog odbora. To je za vas neupućene trgovina od vrata do vrata, gde se roba prodaje za marke i gde država ne zna šta se prodaje.
Roba Filipa Ceptera ulazi u zemlju bez plaćanja ikakvih dažbina, prodaje se građanima Srbije na rate za devize, bez plaćanja ikakvih obaveza državi. Pogledajte koliko je poreza platio Filip Cepter, pa lako mu je da sada ima banku, posebno kada kod njega država...
(Predsednik: Molim vas da se držite teme.)
Da, pa pričam o poslodavcu. Pričam o poslodavcu koji je jedan od najvećih poslodavaca u ovoj zemlji. Nisam čuo, izađite ovde za govornicu pa dobacujte. Voleo bih da to jedom rešimo za ovom govornicom.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedina opoziciona stranka koja nikada ni za jedan vaš predlog zakona neće da glasa, zato što niste još uvek napisali dobar predlog zakona, SRS i njena poslanička grupa u ovoj skupštini biće protiv Predloga zakona o radu.
Mi smo jutros prvi put videli dokaze o tome šta ste dogovorili sa sindikatima. U tim dogovorima nismo učestvovali. Mi smo samo jednu delegaciju sindikata upoznali sa našim amandmanima. Oni su rekli da su svi amandmani SRS za njih prihvatljivi, osim jednog, a više se i ne sećam koji je to amandman.
Sada saznajemo da ste u razgovorima sa njima, u kojima su učestvovali najodgovorniji ljudi iz poslaničkih grupa, dogovorili 49 amandmana, da je još 6 amandmana ostalo da samo pogledate vi poslanici i da još tri treba da budu podneta, da zaokruže vaše dogovore.
Koliko znam, 49 i šest je 55 i ta tri koja vise 58. Vlada Srbije zna za te dogovore. Vlada Srbije zavisi od vas ovde. Ako se vi kao predstavnici poslaničkih grupa većine dogovorite sa sindikatom, Vlada Srbije to mora da poštuje: ili će Vlada Srbije da padne u ovoj skupštini zato što vaš moral dovodi u pitanje, vaš obraz, zato što dogovore sa vama dovodi u pitanje, ili ćete vi prihvatiti sve amandmane koje ste dogovorili sa sindikatom.
Mi ćemo ih danas pogledati. Obećali smo sindikatima - glasaćemo za sve amandmane koje su sa vama dogovorili. Bez obzira na to ko ih je podneo. To nas zaista ne interesuje, ali u želji da stvorimo mir u ovoj zemlji.
Nemojte da slušate ove plaćenike koji kažu da su to mali protesti. Nema malog protesta kada su radnici nezadovoljni. Možda oni imaju problema sa prevozom, koje vi niste imali 5. oktobra. Možda imaju problema sa policijom, koje vi niste imali 5. oktobra. Njihov protest ozbiljno drma Srbiju. O tome razmišljajte kada budete glasali o ovom zakonu.
Mi ćemo, ponavljam, ukoliko ostanete pri reči i poštujete ono što ste dogovorili sa sindikatima, ali sa pravim sindikatima, a ne sa onim plaćenikom koji je i ovde pokušavao da nas ubedi da to nije dobro, mi ćemo glasati i za amandmane, a onda i za Predlog zakona.

Ne želim ništa da zloupotrebljavam, ali nemojte ni vi. Prethodnik je pogrešno protumačio moje izlaganje. Bilo je očigledno. Želim ovde da opovrgnem neistine koje su izrečene.
Ovaj zakon se ne razlikuje od prethodnog zakona u pogledu prava oba roditelja. Prvi put je 1996. godine uvedeno pravo oca da koristi porodiljsko odsustvo u određenim slučajevima i sada je ono prepisano u ovaj zakon. U slučaju kada je žena u zatvoru, u slučaju kada ....

Pa, gospodine predsedniče,  nemojte ...

Kako, sve vreme je govorio gospodin Jovanović o mom izlaganju. Nije govorio ni o čemu drugom.

Druga stvar, govorio sam o dogovorenim amandmanima sa sindikatom. Gospodin Jovanović je rekao da to nije tačno.

Znam da mi niste dali pravo na repliku, ali ja vas sada ubeđujem da ste morali da mi date pravo na repliku.

Šta vam to znači?

Ne, vi mi pretite.

Šta vas briga da li imam dve opomene, vi radite po svom. Ko ste vi da vi meni ovde pretite.
Poslanik neprekidno govori o mom izlaganju. Prepoznao sam izlaganje. Pogrešno ga tumači i iznosi neistinite podatke. Najlakše vam je tako da pretite. Šta, sada ću ja da se uplašim što neću imati platu ovaj mesec? Šta vam to znači, da narodnog poslanika uplašite time što ste mu već izrekli dve opomene. Izričite šta god hoćete, ja se vas uopšte ne bojim.