Dame i gospodo narodni poslanici, nas ministar nije ubedio da treba prihvatiti ovaj predlog zakona, a posebno nas nije ubedio dodatnom argumentacijom kako će doći do nekog konfliktnog interesa između  Fonda za razvoj i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao da Fondu ne odgovara da projekti koji stižu pred njega budu dovoljno pripremljeni i dobro urađeni, kao da bi to bila manjkavost Fonda za razvoj i kao da postoji neki investitor u svetu koji nema službe koje pregledaju projekte i koje pomažu onome kome će novac proslediti, da urade tako dobre projekte da od toga imaju koristi i onaj koji novac traži i onaj koji novac daje. Ovo upravljanje Agencijom nam pokazuje da će Agencija imati staratelje.
Agencija nije očigledno zamišljena kao jedan vid kroz koji će država vršiti edukaciju i pomagati i trošiti državni novac ili novac koji stigne iz donacija. Pa i to je državni i narodni novac, bez obzira na to kako se zove ministar za vreme čijeg ministrovanja je novac došao. Taj novac je došao narodu. Narod ima pravo da preko onih koje je za to ovlastio proveri šta biva sa tim novcem.
Ovde je predviđeno da Vlada imenuje članove upravnog, nadzornog odbora, dikretora, predsednika upravnog odbora. Ja to mogu da prihvatim u slučaju javnih preduzeća, pa, recimo, i ovakvih agencija. Indikativno je - a zašto nije rečeno - Vlada će imenovati članove upravnog odbora, i posao je završen, nego se kaže, Vlada će imenovati tri člana upravnog odbora iz redova predstavnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Sada se postavlja pitanje, ko su predstavnici malih, srednjih preduzeća i preduzetnika. Kakvo je to udruženje, kakve skupštine godišnje ima, na koji način bira svoje predstavnike u raznim organima, a posebno u ovakvom jednom organu.
Mada moram da priznam, a to će i ministar da prizna, sigurno, pa makar uveče u kafani, ovako zamišljen upravni odbor nema nikakvu funkciju. Pogledajte nadležnosti upravnog odbora - da donese statut i da na predlog direktora donosi opšte akte. Ovaj upravni odbor neće rukovoditi Agencijom. Njemu to nije omogućeno ovim zakonom. Nema odlučivanja ni o čemu na sednici upravnog odbora.
Postavljam pitanje, na koje ministar nije odgovorio, a evo sada ću drugačije da ga postavim: šta ako se 1.000 predstavnika malih i srednjih preduzeća obrati Agenciji, hoćete li imati 2.000 zaposlenih ili će 15 zaposlenih napraviti redosled po kome će pomagati malim i srednjim preduzećima? Kako će izgledati taj redosled, kada se zna da ko pre do đevojke on se ženi, otprilike. Ali kada nema dovoljno devojaka, ovaj novac je redak i ne verujem da o tome niste razmišljali, ali mene zato interesuje kako će to izgledati?
Kako će ta agencija ubediti građane Srbije da svoj rad obavlja u skladu sa interesima građana Srbije, a tim pre što nikome ne polaže račune izuzev nadzornom odboru koji treba da gleda poslovanje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ovde čujemo da je i dosadašnja agencija izveštavala Odbor za finansije i već ne znam koji odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da Vlada mora da komunicira za Narodnom skupštinom. Vlada mora da komunicira sa predsednikom Narodne skupštine, a on je dužan da sve akte koje dobije prosledi odmah narodnim poslanicima Republike Srbije.
Ne znam za ostale poslaničke grupe, ali narodni poslanici SRS-a nikada nijedan papir nisu dobili u kome bi postojao bilo koji izveštaj o radu agencija osnovanih februara meseca ove godine. Kažu, između 15 i 150, ne znamo ni koliko ih ima, a ne znamo kome su dostavljali izveštaje, ko je te izveštaje razmatrao i zašto bar izveštaji onih koji su razmatrali izveštaje nisu došli pred narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Ili mi imamo neke zatvorene kružoke na kojima se obavlja kontrola nad radom Vlade Republike Srbije...
(Predsednik: Vreme.)
... a što smatram kod ovakve Vlade, od pleksigasa, nije bilo zamislivo, mislim da je trebalo da bude veoma providno, ono transparentno.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona je u koliziji kada ovako raščlanjava funkcije u Agenciji, a samo jednim članom 15. (o kome ću morati podrobnije da govorim kada bude amandman na član 15.) pominje regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Sada nas ovde upućuje predlagač na funkciju i odgovornost, na dužnost i zadatke i upravnog i nadzornog odbora i direktora, članom 11, i mora da se postavi pitanje kako će biti organizovane regionalne agencije. Hoće li imati direktora, hoće li imati upravni odbor, da li će imati nadzorni odbor, to sve mora da predvidi zakon. Ili će možda direktor ove agencije, pošto je članom 15. predviđeno da agencija daje stručnu pomoć (ali samo za organizovanje i koordinaciju rada i poslovanja regionalnih agencija), biti i direktor regionalnih agencija. Da li će te agencije imati neko poslovodstvo, da li će, s obzirom na to da se osnivaju za teritoriju jedne ili više opština, obavljati iste poslove koje obavlja i Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ako obavljaju iste poslove, onda moraju da imaju istu strukturu, a to znači da regionalne agencije moraju da imaju direktora.
U principu, ovako zamišljeno, direktor je sve i svja u Agenciji. Upravni odbor ima samo nekoliko opštih poslova. Uopšte ne odlučuje o poslovnoj politici i ni na koji način se ne meša u rad Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, jedino izvršava naloge direktora kada ih on pozove i kada im on predloži neku odluku, oni tu odluku donose, a u savremenom svetu se nijedan upravni odbor takve i tako ne ponaša.
Ponašaju se tako upravni odbori privatnih preduzeća u kojima vlasnik odlučuje o svemu, ali je samo zbog zadovoljavanja normi i zakona dužan da ima upravni odbor, pa tu angažuje ili neke političare (naravno, sa vlasti, ne iz opozicije) ili neke svoje prijatelje kojima omogući eventualno dodatno sticanje finansija za izdržavanje porodice. Mislim da ovako zamišljen direktor postaje jedan stup kome zaista niko ne može ništa.
S jedne strane, predlagač zakona ovo tretira kao javnu ustanovu, kao nešto što je pod nesumnjivom kontrolom Vlade, a s druge strane daje prevelika ovlašćenja direktoru Agencije, kao da je samostalni privredni subjekat koji mora da ide na tržište i na njemu da se snađe ili da propadne. Mislim da je tu tek sukob interesa, jednog interesa koji ima Vlada Republike Srbije, da ovo osnuje, mi tvrdimo iz jednog razloga, ministar tvrdi iz drugog, a na kraju krajeva vi ćete većinom glasova ovde rešiti koji je to interes ovde bio primarni.
S druge strane, Vlada se odriče velikog dela upravljanja nad Agencijom i prepušta je ne upravnom odboru, nego isključivo direktoru Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, a to vam je odmah razvijanje jedne strukture moći. Nije svejedno, i u regionalnoj i u ovoj centralnoj, kako da je nazovem, agenciji, ko će biti direktor, kako će da shvati taj svoj posao i koliko će on uticati na to koje će malo i srednje preduzeće bolje, brže, uz bolju podršku, uz bolji program, uz bolje konsultacije da se razvije, a koje će ostati u zapećku. Možda čak i zato što agencija neće imati kapaciteta da reaguje brzo na njegov biznis-plan, da ga pregleda, da mu pomogne, da ga dopuni, nego će biti na nekoj listi čekanja.
Za to vreme, neko sa istom idejom ili neko ko kupuje ideje u samoj agenciji, a to je najprofitabilnije tržište - tržište ideja, obrati se Agenciji i pre osnovnog izbora ideje stigne na red i pre njega stigne i do finansija. Običaj vam je u tom poslovnom svetu - ko prvi počne da radi, taj zaradi malo više novaca, a ostali posle moraju da trpe konkurenciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iz ovih izlaganja Srpske radikalne stranke ne biste pomislili kako se radi o velikom novcu, pa kako ne biste sa ove sednici otišli previše obradovani, tačno je da taj celokupan projekat vredi šest miliona dolara;  ali za Agenciju o kojoj se danas radi, Agenciju koja je predmet ovog predloga zakona, tada kada je u septembru to dogovarano, ne za njeno osnivanje - zato što je ona bila već osnovana februara meseca Uredbom Vlade Republike Srbije, pa nije došla pod istu stavku kao što je na primer Agencija za strana ulaganja, agencija koja je morala da bude osnivana, pa je za nju predviđeno da se finansira njeno osnivanje.
Dakle, za delovanje i institucionalno jačanje Agencije predviđeno je samo 470.000 dolara. Ako Vlada Republike Srbije osnuje regionalne agencije (pa neka i ne bude u svakoj opštini zato što je Vlada već predvidela da pojedine opštine ili nemaju dovoljno privrede ili nemaju veliku stopu nezaposlenosti), ali ako osnuje samo 150 regionalnih agencija, to znači da bi negde oko 3.000 dolara iz ove donacije po jednoj regionalnoj agenciji moglo da se koristi, naravno, uz sva odobravanja koje je za sebe ostavio Starateljski fond.
To znači da mi ovde pišemo jedan predlog zakona po nalogu donacije od šest miliona dolara, koju je predvidela Elen Peterson, ali za ovu agenciju o kojoj danas raspravljamo, ili za agencije o kojima danas raspravljamo, imamo na raspolaganju 470.000 dolara ili računam oko 3.000 dolara, možda bude malo manje ili malo više, po jednoj agenciji. Da li vredi Narodnu skupštinu Republike Srbije zbog takvih iznosa sazivati na sednicu i nuditi joj čitav jedan predlog zakona, da bi se jedna tako beznačajna cifra mogla da primi u obliku donacije.
Nas ministar ovde izveštava da nam je otpisano 66% dugova koje smo imali prema Pariskom klubu poverilaca, a to vam je u zapadnom zakonodavstvu kao da vas neko osudi na 100 godina zatvora, pa ste vi slobodan čovek i on kaže - skidam ti na 40 godina, ali dođi da robijaš, i čovek izgubi slobodu; skinuli su mu 60 godina, a on mora da odleži 40 u zatvoru i više ga nema na slobodi, među živima.
Tako će vam biti i sa otplatom onih 34% koje nam tobož nisu oproštene, pa čak imamo i grejs period od četiri godine, period u kome ćemo uleteti u nove kredite, a omča se oko naše guše sve više zateže, jer mi iza sebe, kao ljudi koji tražimo te kredite, izuzev dobre volje i prihvatanja svih uslova, nemamo industrijsku proizvodnju koja to može da pokrije i koja takvo zaduživanje u inostranstvu može da nosi.
Zbog toga i član 13. da će za obavljanje pojedinih stručnih poslova Agencija angažovati domaća i strana, pravna i fizička lica. A to je bio nalog projekta, da se odmah zakonom predvidi da tu pomoć u delovanju i institucionalnom jačanju Agencije predvidimo i kroz pružanje konsultantskih usluga, obuke i materijalnih sredstava. Zaista nedolično za jednu državu, za jednu Narodnu skupštinu, ne kažem da je nedolično za Vladu. Ova vlada više ne razlikuje šta je za nju nedolično, ali za nas koje je narod birao, nedolično je da raspravljamo o ovakvim iznosima, pod ovako ponižavajućim uslovima.

Zanimljivo ponašanje za mlad mesec. Ovo je obično vezano za pun mesec.
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušajte malo još ozbiljnosti da unesete u svoj rad, nemojte samo da čekate konačno izjašnjavanje o tome da li se zakon usvaja u celini ili ne. Ovaj član je problematičan, a i zanimljiv zbog izlaganja ministra Vlahovića.
Naime, danas je rekao da će regionalne privredne komore osnivati i savet za razvoj, nekakav iz Evrope, i privatni preduzetnici, iz regiona. Zaboravlja da je član 15. jasan: samo Vlada Republike Srbije može da osnuje regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva na celoj teritoriji Republike Srbije.
Postavlja se pitanje da li ste bar sa onim Čankom i onim "čankolizima" dogovorili hoće li vas pustiti na teritoriju Vojvodine da to tamo organizujete. Da li je neko konsultovao onu agenciju za ovu fabriku duhana iz Rovinja? Spadaće verovatno u mala i srednja preduzeća, a već je neko uradio elaborat, biznis plan, verovatno su vam sve dostavili. Baš me interesuje kako se agencija konsultantski izjasnila u vezi fabrike.
Šta je sada ovde zaminljivo? Najpre, zamolio bih vas ministre da vi više ne gledate koja je stopa nezaposlenosti i koliko preduzeća ima koja opština u Srbiji, jer od kada vi to gledate podaci stižu jedan drugi. Sve je manje preduzeća koja rade i sve je veća stopa nezaposlenosti, sve je više radnika na ulici otkako ste vi preuzeli brigu, a najpre je preuzela DHSS, pa ih pitam koliko je automobila proizvedeno.
Od kako ste vi preuzeli brigu o fabrici automobila, poriprema se novo dekomponovanje "Zastave", a ne znam zašto to ne kažete za ovom govornicom, gde će još polovina onih koji su sada zaposleni i radno angažovani ići na ZZO, tzv. Zastava zapošljavanje i obrazovanje. Tako da verovatno podaci po kojima ćete računati traba li nekoj opštini agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća svakog dana moraju da se inoviraju.
Ali, sada me nešto drugo muči. Zašto mi ne rekoste koliko će zaposlenih imati agencije, koliko će zaposlenih imati regionalne agencije zato što stavom 3. predviđate da Agencija daje stručnu pomoć potrebnu za organizaciju rada i poslovanja regionalnih agencija . Ako bude 150 regionalnih agencija, koliko će to zaposlenih biti u Agenciji pa samo da rade na osnivanju regionalnih agencija . Potreban je ogroman broj zaposlenih i svi moraju da budu izuzetno stručni i izuzetno kvalitetni.
Vi znate za onaj zakon o geometrijskom umnožavanju birokratije: dva radnika - brigadir, četiri radnika - dva brigadira i poslovođa, 8 radnika - 4 brigadira, dvojica poslovođa i već neki šef. Tako će vam to biti sa ovom agencijom kojoj već predvideste regionalne agencije.
I biće tu izgleda mnogo zaposlenih, a na ovih 470.000 dolara tuđih para, dobijemo kao donacija do 2004. godine, otići će mnogo para iz budžeta Republike Srbije samo za rad tih agencija. Ovaj zakon ne mogu da nazivam zakonom o Agenciji, ovo je zakon o agencijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon bih nazvao igračkom, zato što naš ministar za privatizaciju zaboravlja da je ministar i za privredu i za privatizaciju. Ali, za privredu bolje bi bilo da se tog posla nije hvatao, zato što je od naše privrede ostalo samo slovo "p". Priznajem da je ministar ekspert za privatizaciju, ali je pripravnik za privredu. Trebalo je da to budu dva ministarstva sa dva eksperta, ili da pronađemo čoveka koji je ekspert i za jedno i za drugo. Ministar je video samo da se puše fabrički dimnjaci i pretpostavlja da se u njima nešto odvija. Pokazatelji dovoljno jasno govore kako je vođena privreda otkako je u rukama ovog ministra, a posebno indeksi kojima se upoređuje ova godina sa prošlom, obim fizičke proizvodnje, koji su katastrofalni.
Nama ministar ovde duguje izveštaj o stanju u privredi, o stanju o privatizaciji, da nam kaže za ovih deset meseci šta je radio. Nastupio je naš ministar ovde kao mesija. Dolazi ministar za privatizaciju, država će završiti privatizaciju, dobićemo svi radna mesta, pa čak i bez onih šest milijardi dolara. U stvari, mi nestajemo polako, gospodine ministre, politički, DOS nas razbija po svim šavovima u Srbiji.
A, i privredno, velika je vaša zasluga, s tim što to zasluga bih mogao po vašem maniru da stavim u znake navoda.
Dugujete nam izveštaj - šta to bi sa "Fabrikom automobila" u Kragujevcu. Da li je taj princip toliko dobar, ako je dobar što ga ne primeniste na ostala preduzeća u Srbiji, a ako nije dobar da nam kažete: šta će to biti sa "Zastavom" ako nije primenjen dobar princip. Mnogo toga nam ovde dugujete, a ne da budete servis konsultantskih firmi iz sveta.
Evo, da pokušam da analiziram ovaj zakon.
Zakon se donosi na osnovu obaveze koja je proistekla iz usvajanja saveznog zakona (negde krajem septembra ili 27. septembra ove godine) po hitnom postupku. Za jedan dan je podeljen materijal saveznim poslanicima i usvojen je zakon na nekoj drugoj, vanrednoj sednici, održanoj istog dana kada je već bila zakazana neka sednica.
Šta će biti zadatak ove agencije?
Ona će da služi kao institut preko koga će biti prosleđen deo sredstava iz navodnih donacija, koje su samo način plaćanja konsultantskim firmama iz zemalja donatora. Sredstva od 6 miliona dolara - koliko je predviđeno za pomoć našim malim i srednjim preduzećima za konsultacije - idu preko agencije za strana ulaganja, agencije za privatizaciju, agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Ministarstvu za privredu i privatizaciju.
Član 4. stav 1. tačka 2. - sredstva za osnivanje agencije, kao i sredstva za rad, veoma slično, obezbeđuju se iz donacija, priloga, sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Uslovi korišćenja sredstava iz donacija su precizno definisani, od nabavki na domaćem tržištu manjih od 50.000 dolara, međunarodne kupovine manje od 100.000 dolara, angažovanja konsultanata, gde donator - banka odobrava izbor konsultanta po proceduri razmatranja i odobrenja i to čak u fazi planiranja, odabira i prethodnog razmatranja.
Nisu sporne donacije same po sebi, ukoliko ih obezbedite, kao što je ova za koju hvalite potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, da je on obezbedio. Koliko ih obezbedite toliko će ih u državi biti, jer na drugi način vi sredstva više ne možete ni da obezbedite. Ali je u ovom slučaju agencija za mala i srednja preduzeća samo prolazni račun zapadnih finansijera.
A, u slučaju agencije za privatizaciju ti donatori su i agenti prodaje u liku konsultanata i investicionih banaka.
Članom 7. stav 1. tačka 5. Predloga zakona predviđa se uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema.
Predlog zakona je pisan nekoliko dana pošto su nam se ovde pojavili u zemlji i IBM, i Bil Gejc. Ovo je priprema za poslove koje će oni dobiti, a za koje će neko omastiti brk u Vladi Republike Srbije.
Onoliko publiciteta dati najbogatijim ljudima na svetu, to njima nije potrebno, to je bilo potrebno onima koji sa njima ovde hoće da sarađuju.
U članu 8. direktora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. A, zašto to radno mesto nije dostupno građanima Srbije? Zašto nema konkursa za direktora agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća?
U članu 13. konačno se pominje ono što je svrha: "Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Agencija može angažovati druga pravna i fizička domaća ili strana lica". E, zbog tih stranih lica čitav zakon i postoji. Mi ovde pišemo zakon zbog donacije od šest miliona dolara, koja će se, da vas i na to upozorim, sa 4.730.000 dolara realizovati na usluge pojedinaca i firmi, uključujući i reviziju.
Nemojte da nam pričate ovde o regionalnim agencijama, o podrškama, molim poslanike da se ne lepe na ovaj mamac. Kakvi traktori za poljoprivredu, kakva sredstva, đubrivo, zaštita. Od tih 6 miliona, 5 ide odmah stranim konsultantima.
Dalje, ako vam treba još podataka spreman sam da vam ih pružim. Nije loše, dame i gospodo, da znate, nije loše, ovo je lepo zamišljeno. Uništićete veliku privredu. Nemojte tako ružno o njoj da govorite. Svi smo rođeni i odrasli zahvaljujući velikim preduzećima. Ne bi naši očevi iz sela mrdnuli da nije bilo tih velikih preduzeća. Mi bismo još uvek sekli šumu i prodavali u varoši, ako bi uopšte uspeli da je prodamo.
Nikada nemojte zlurado i zlonamerno da govorite o velikoj privredi. Takvo je bilo vreme. Sada smo mi pametni da procenimo ko je pre 60 godina pogrešio što je pravio Železaru u Smederevu. E, takvu pamet niko od nas nema. Zar mislite da će neko kroz 60 godina da vas proziva za ovo što danas radite?
Treba prozivati danas za danas. Osnovana su velika preduzeća. Velika preduzeća su izgradila ovu zemlju. Došla u krizu. Ne treba ih zatvarati. Treba im pomoći. Neka se izvrši potpuna, evo priznajem, destrukcija. Radite sa privredom šta god hoćete, samo obezbedite proizvodnju.
Koža mi se ježi svakog dana kada pročitam koliko fabrika prestaje sa radom. A vi nam ovde pričate o razvoju malih i srednjih preduzeća. Kojih? Samoniklih, koja već postoje, koja su opstala uprkos tome što možda nisu nikada imala nikakvu podršku. Šta će to njima? Da formirate nova mala i srednja preduzeća? Pa, može. Ali, rešite nam problem velike privrede.
Rešite problem desetina hiljada zaposlenih, koji svakog dana očekuju gde će ići na posao, šta će biti sa njima. Rešite problem školstva u velikim preduzećima. "Zastava" sada ima pogon za obrazovanje. Najveći broj radnika u "Zastavi" radi u obrazovanju "Zastavinom", a to nam je taj cilj? Uče bravari da budu varioci, a varioci da budu strugari - a i strugara ima hiljadu na birou.
Uhvatite se ozbiljnog posla, nemojte kad god vam čavke iz inostranstva pošalju neki dinar da nas ovde davite zakonima. Šta će nama zakon za pet miliona dolara koje će potrošiti stranci, koji će otići strancima. Šta će od toga imati naša privreda? Nabavke u zemlji?
Pročitajte novine, slovenačka privreda je ušla u Srbiju, sve žive proizvode prodaje, a vi se pravite naivni. Prodali ste im najbolju lokaciju na Novom Beogradu za robnu kuću "Merkator" - i vi mislite da će narod da veruje da vi hoćete proizvodnju da pomažete? Pa, vi o tome ne znate ništa.
Dame i gospodo narodni poslanici, na žalost, danas sa izmešanim osećanjima učestvujem ... (Žagor, komentari iz sale se ne čuju.) ne treba, ne treba, to je jače od nje. Danas sa izmešanim osećanjima...

Evo, završavam, trebalo bi da slavim i slaviću danas. Slava je vreme i za tugu i za žalost, i za sreću i podsećanje na prethodnike, podsećanje na život. Nažalost, moju tugu je danas uvećao patrijarh srpski Gospodin Pavle, kada je poklekao vama i pozvao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore, na koje Srbi ne treba da izađu. (Žagor.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam amandmanom da zaustavim dalje ponižavanje javnotužilačke funkcije predviđeno nekim odredbama ovog zakona i, na primer, da vas sprečim da drastično pogazite Ustav Republike Srbije, član 3. i član 13.
Član 3. kaže: "Ustavom se jamče i priznaju lična, politička, nacionalna, ekonomska, socijalna, kulturna i druga prava čoveka i građanina."
Član 13. kaže: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje".
Vi ste predvideli članom 47. da sudija, javni tužilac i zamenik ne mogu biti članovi političke stranke. Time ih sprečavate i kršite osnovna ljudska prava, a ničim se ne dokazuje da je članstvo u političkoj stranci nemoral, nesavest, nepoštovanje dužnosti. Mislim da je mnogo prihvatljivije da javni tužilac i zamenik ne mogu da budu funkcioneri i istaknuti aktivisti političke stranke, a to hoće li biti u jednoj političkoj stranci vi ne možete da im zabranite, zato što Ustav, član 100. koji se tiče sudija i član 105. koji se tiče javnih tužilaca, kaže da javni tužilac ne može obavljati službu ili posao zakonom utvrđen kao nespojiv sa njegovom funkcijom. Zašto sudija ne može da bude član političke stranke?
Ako ste tako rigorozni prema državnim činovnicima, zašto onda profesori univerziteta mogu da budu članovi političke stranke? Zašto ambasadori mogu da budu članovi političke stranke? Zašto državni novinari mogu da budu članovi političke stranke? Svuda je potrebno da neko zastupa državu, objektivnost. Kako to da samo javni tužioci i sudije ne mogu da budu članovi političke stranke? Tobož, oni će to koristiti u svom poslu. Zar neće profesori univerziteta i nastavnici u osnovnim školama to koristiti u svom poslu i jesu li profesori univerziteta više puta na predavanjima u stvari držali politička predavanja, a nisu se obazirali na to šta bi tog dana trebalo da rade.
Ne može da se kaže da će republički javni tužilac propisati koji su postupci oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužioca. To mora zakon. Sve ono što zabranjujete javnom tužiocu ili sudiji (ali prošao je taj zakon o sudijama) mora da bude propisano zakonom, ne može nikakvim rešenjem njemu neposredno nadređenog organa, zato što je on samostalan u vršenju svoje dužnosti, i ako neko misli da je nešto nespojivo sa sudijskom funkcijom to mora da izričito bude određeno zakonom. Nije on radnik na traci, pa brigadir određuje da li je pogrešio dok je obavljao posao ili ne. To je veoma odgovorna funkcija.
Podsetiću vas da je Savezni ustavni sud juče odlučio da je uredba Savezne vlade o izručenju Slobodana Miloševića u Hag neustavna. To znači da je uredba Republičke vlade neustavna i to znači da javni tužilac danas mora da podnese krivičnu prijavu protiv svih onih koji su učestvovali u donošenju uredbe i onih koji su sproveli uredbu, po funkciji, po zadatku koji mu je dat Zakonom o javnom tužilaštvu.
A ja, kao savestan građanin, evo da pomognem MUP-u Srbije: slučajno sam u "Novostima" video foto-robot nekoga ko je osumnjičen za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ja sam ovde prepoznao Aleksandra Radovića, direktora Republičke uprave javnih prihoda. Imam snimke iz Republike Srpske kada je maltretirao srpski narod, otprilike liči na to, a pozivam novinare da mi dostave fotografije Aleksandra Radovića da se uverim da li sam u pravu ili nisam.

Bilo bi dobro kad bi onaj ko je potpisao ovaj akt kojim su nam dostavljeni ovi predlozi zakona obezbedio ravnopravnost svih pozitivnih propisa, a ne samo da nas upozorava da smo juče usvojili neki zakon sa kojim se ne slažu današnji amandmani na neki drugi zakon, nego da nam kaže zašto nas nije upozorio kad su ti zakoni juče usvajani, da su u suprotnosti sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. Kad smo usvojili Zakon po kome nam neki Visoki savet pravosuđa predlaže sudije tužioce, što nije rekao da to nije u skladu sa odredbama koje se tiču skupštinskog Odbora za pravosuđe, koji je nadležan da predlaže nosioce sudijskih i javnotužilačkih funkcija.
Treba to reći narodnim poslanicima zato što se Poslovnik, koji je još uvek na snazi, dezavuiše. Pa me interesuje, kada vam sutra dođe predlog od Visokog saveta za pravosuđe, hoće li biti odbačen, zato što nama mora da predloži Odbor za pravosuđe, odnosno kako to da onaj ko je bio toliko pametan da napiše pet zakona nije mogao da prođe i kroz Poslovnik Narodne skupštine, pa da iščisti odredbe koje se tiču posebno čl. 49. stav 2. - o tome ko predlaže izbor sudija, republičkog javnog tužioca i drugih funkcionera određenih zakonom.
Ali, član 49, na koji sam uložio amandman, stav 2, glasi: "Ministar nadležan za pravosuđe pokreće i vodi postupak odlučivanja o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi za dužnošću republičkog javnog tužioca."
Otkud sada ministar nadležan za poslove pravosuđa? Zašto ministar kad mi imamo skupštinski odbor, isti onaj odbor koji je i predložio javnog tužioca. Pa, valjda, kad su mu dostavljeni podaci da može da bude tužilac, sada mu trebaju podaci da više ne može, jer ako treba da bude razrešen, razrešiće ga Narodna skupština, a da bi ga Narodna skupština razrešila mora da joj predloži Odbor za pravosuđe i upravu.
Ubeđen sam da Narodna skupština nikada sebi neće dozvoliti poniženje da se eleminiše njen skupštinski odbor. Jer, kada nema skupštinskog odbora, kad materijal direktno stiže na sednicu Narodne skupštine, onda nešto u državi nije u redu, onda nešto ne valja. Čak i Vlada - izvršni organ, ima svoje odbore koji joj obrađuju materijal i predlažu hoće li usvojiti ili ne.
A, vi Narodnu skupštinu, vi narod, prisiljavate da bez mišljenja svog stručnog odbora, koji je za to konstituisan, donosi neke odluke koje se tiču rada Narodne skupštine, kao što je izbor republičkog javnog tužioca. Rad Narodne skupštine oslanjate na predlog ministra, na tumačenje ministra koga je isto izabrala Narodna skupština. Potpuno stavljate Narodnu skupštinu pod vlast izvršne vlasti, pod ingerencije izvršne vlasti.
Razmislite malo o tome kako ćete ostati upamćeni kao ljudi koji su donosili zakone. Razmislite malo o tome, dame i gospodo narodni poslanici, dok je vreme, a ovim krezubim poslanicima što dobacuju preporučujem da o tome razgovaraju sa mnom nasamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na to što vas je danas zaista teško ubediti u bilo šta što je opravdano, ja ću pokušati da obrazložim svoj amandman, mada to teško dopire do vas. Za vas zamenik tužioca nije tužilac, za vas čak ni v.d. republičkog javnog tužioca nije republički javni tužilac, zato što ste predvideli da ga imenuje Visoki savet pravosuđa, pa ne napisaste - iz redova zamenika republičkog javnog tužioca, ili iz redova javnih tužilaca, koji su već izabrani od strane Skupštine, nego ste samo članom 25. rekli da v.d. imenuje Visoki savet pravosuđa.
Da bi neko bio v.d. republičkog javnog tužioca, a to znači republički javni tužilac, mora da bude izabran u ovoj skupštini na javnotužilačku funkciju. Vi se samo preganjate oko toga da li negde piše javni tužilac i da li je pomenut zamenik, a ovde se radi o nečemu što je isto tako ozbiljno.
Naime, predvideli ste članom 69. da se javni tužilac i zamenik razrešavaju kada su osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim dužnosti. Predlažem da se razrešavaju kad su osuđeni za krivično delo i da izbrišemo odredbu da to bude minimum šest meseci. Jer, šta to znači da zadržite javnog tužioca koji je osuđen na pet meseci zatvora, izađe iz zatvora i ponovo postane javni tužilac. Sada, mogli biste da prigovorite da će biti razrešen zato što je učinio delo koje ga čini nedostojnim dužnosti, ali nigde ne rekoste ko će to procenjivati koje je delo nedostojno dužnosti, a koje je delo dostojno.
Znate, za dužnost javnog tužioca nedostojno je da bude osuđen na kaznu zatvora, i tu se više ne postavlja pitanje - kakvo je to delo i koliko je trajao zatvor? Ne može tužilac, sudija, kada izađe iz zatvora, da nastavi svoju funkciju. Pa, smejaće se narod.
Kako će on da pita učesnika u postupku - da li ste osuđivani? Onda će onaj da kaže - jeste li vi, gospodine tužioče, zajedno smo ležali u istoj ćeliji. Ja mislim da bi trebalo malo da razmislite o tome, zato što se radi o ljudima koji bi trebalo da vrše ozbiljne dužnosti u ovoj državi.
Makar koliko da pokušavate da unesete i dozu neozbiljnosti u čitav ovaj postupak, postoje stvari sa kojima se ne igra. Sudija je jedan od najuglednijih ljudi u svakoj opštini, javni tužilac takođe. (Žagor u sali.) Kome ja to govorim?

Dame i gospodo narodni poslanici, približavamo se kraju rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o javnom tužilaštvu. Sve više sam ubeđen da zakon nije urađen dovoljno stručno, da nisu sagledani svi zakoni na koje se odnosi i da će doći u koliziju, ne samo sa republičkim, nego čak i sa saveznim zakonodavstvom.
Na primer, odredbama člana 17. ste predvideli da javni tužilac može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvima pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.
Na stranici 24-toj "Službenog lista SRJ", gde je objavljen Zakon o izvršnom postupku, član 263. kaže: "Odredbe drugih zakona, koje se odnose na zahtev za odlaganje i prekid izvršenja, neće se primenjivati u izvršnom postupku." Šta to znači? Ovo je iz vremena kada smo mi amandmanima menjali zakone u Saveznoj skupštini.
Vi sad predviđate da ako neko dobije spor, na primer, protiv "Cepter banke" i dobije izvršnu presudu, da javni tužilac može, po članu 17, kako ste ga sada usvojili, da zahteva odlaganje ili prekid izvršenja odluke i da više nikada taj dug ne bude naplaćen.
To se dešavalo i ranije. To predviđate i sada, iako je Savezni zakon jasan i rigorozan. Izvršnu odluku više niko ne može da zaustavi, zato što mnogi ljudi i dan-danas šetaju sa izvršnim presudama u džepu i nikada svoje dugove nisu naplatili. Sporovi sa izvršnim presudama se produže još 10 ili 15 godina.
Mi smo hteli da se sa tom praksom prestane i u vreme kada je ministar pravde bio Petar Jojić i kada je SRS učestvovala u Saveznoj vladi, uz veliku borbu na samoj sednici Vlade, ovaj član je ušao u pravni promet. On ne može da bude pobijen Zakonom o javnom tužilaštvu, koji donosimo u Republičkoj skupštini. Znači, neusklađenost zakona je evidentna i očita.
Naravno, ne sviđa mi se mera upozorenja koju ćete izricati javnom tužiocu ili njegovom zameniku. Mislim da kad čovek obavlja tako odgovornu dužnost, kad je najstručniji pravnik koga možete da izaberete, jednostavno ne može da zasluži meru upozorenja - ili će biti udaljen, ili će biti razrešen ili će da radi kako treba. Kakav li je to prekršaj u kome ćete izricati meru upozorenja tužiocu u obavljanju dužnosti? Ne mislim oko zakašnjavanja na posao. Ali, ako javni tužilac ne obavlja svoj posao kako treba, pa makar kako minimalno da je to, on ne može da dobija nikakva upozorenja. Od koga da dobija upozorenja? Nije on đačić, nije učenik.
Naravno, ima ovde pametnih poslanika koji su se poistovetili sa ljudima sa kojima se druže, pa mogu da dobacuju. Ali, ovde se radi o ozbiljnim stvarima. Ovde se radi o zakonima po kojima će sutra početi da deluju i sudovi i tužilaštva. Treba ukazati na sve aspekte, bez obzira na to da li vam se to sviđa ili ne. Bilo bi dobro da ste i vi detaljno čitali ove zakone i da ste sami pronašli šta u njima ne valja. Već broj amandmana koji je prihvaćen na ove zakone govori da nisu bili dobro pripremljeni.
Nikada nisu dobro pripremljeni zakoni koje ne predlaže Vlada, jer niko nema takav aparat. Šta će nam onda Vlada ako smo mi u stanju da sami pišemo zakone, kojima potpuno derogiramo dužnosti Vlade? Vlada je osnovni predlagač zakona i ima ogroman aparat. Hiljade ljudi je zaposleno u tom aparatu. Sada, mi napišemo pet zakona, potpiše ih samo jedan čovek. Evo, ovde pet dana pet zakona obrazlaže jedan čovek. Mislite li da je to dobro?
Mislite li da smo sve sagledali dobro? Mislite li da neće biti sukoba u praksi? Mislite li da neće biti ponižavanja u praksi? Ja mislim da će biti. Mislite li da će biti nezavisno sudstvo, da će biti nezavisno tužilaštvo? Ja sam ubeđen da neće biti nezavisno.
Vi kažete da ne postoji zamenik tužioca u Ustavu. Ne postoji ni vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. Nigde ne možete da nađete vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Hoće li imati imunitet taj čovek? Hoće li Narodna skupština da odlučuje o njegovom imunitetu, kad ga postavi Visoki savet pravosuđa?

Naravno, ovo se tretira kao jedan amandman, ja sam to tako i zamislio. Želim da jednim izlaskom obrazložim zašto sam protiv ovakvog rešenja kojim se određuje sastav veća, odnosno pravo da sud ima sudije porotnike. Mislim da ovako zamišljene sudije porotnike ne treba birati. Nisu ovo sudije porotnici, ovo su služinčad koja imaju svoje obaveze i nemaju zaštitu.
Znate, sudije porotnike sada predlaže ministar pravde, a imenuje Visoki savet pravosuđa. Šta će ministar pravde da predlaže sudije, to se još nije desilo, podsećam vas na član 79, koji kaže - na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. Zašto bismo sada dozvolili ministru pravde da on predlaže sudije porotnike kada je to jedna grana vlasti koja je potpuno nezavisna od ministra pravde.
Dalje, kaže - da sudija porotnik mora da ima 26 godina života. Zašto ne može da ima 25, zašto ne može 27, šta je sada ovo, da li je ovo novo učenje, veronauka ili Darvinova teorija, kada to čovek postaje zreo da odlučuje kada može da bude krivično odgovoran, kada može da odlučuje o tuđoj krivici. Sa 26 godina života? Ovo još nigde nisam pročitao.
Dalje, kaže - da ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. Kako se pribavlja mišljenje opštinskog suda? Da li je to mišljenje predsednika opštinskog suda? To sve treba da bude napisano u zakonu zato što kada dobijete mišljenje potpisano od strane predsednika i overeno pečatom, za vas je to mišljenje suda. Onda kažite, mišljenje predsednika suda, jer mišljenje suda nije mišljenje predsednika suda.
Postupak za razrešenje i odluku za razrešenje sudije porotnika, koji je sudija, a to kaže član 79, vodi Visoki savet pravosuđa. Predvideli ste sudiji porotniku pravo na nagradu, uz pravo na izgubljenu zaradu, uz pravo na ispunjavanje troškova koje ima kao sudija porotnik, a sada imate i neko pravo na nagradu. Ko će nagrađivati sudiju porotnika? Da li onaj ko dobije spor?
Zašto uopšte ubacujete ovakve odredbe za ljude koje nazivamo sudijama? Zašto ih niste nazvali porotnicima, onda bih prihvatio i ovakav način imenovanja, nagrađivanje i šta već hoćete. Ali, ako je neko sudija, pa makar se zvao i porotnik, on je sudija i na njega se primenjuju potpuno drugačije odredbe. On mora da bude nezavisan. Na njega niko ne može da vrši uticaj i on mora po savesti i po zakonu da odlučuje. Istina, nema toliku odgovornost kao sudija, ali ako ispunjava uslove za sudiju, ako je sudija porotnik pravnik sa dve godine radnog staža, onda ima i odgovornost za odluke u kojima učestvuje. To sve piše u vašem predlogu zakona.
Žao mi je što smo voljom skupštinskih službi određeni samo mi koji smo se tog časa nalazili u poslaničkoj grupi da branimo ove amandmane. Žao mi je što ne mogu svi naši poslanici, koji su u ovome učestvovali, da izlaze za govornicu, a posebno ministar pravde Petar Jojić, sa kojim sam tesno sarađivao na amandmanima za ove predloge zakona.
Ubeđen sam da vi želite da stavite pod kontrolu sudije porotnike. To je očigledno kada se svih osam članova zakona detaljno pogledaju i kada se utvrdi kako će to ubuduće izgledati.
Vi sada kažete da se na pet godina imenuje, ali ga razrešava i imenuje Visoki savet pravosuđa - institucija koju uvedoste u naš pravosudni sistem i to je potpuno neustavno. Čak, mislim da i visinu nagrade određuje Visoki savet pravosuđa, ali moram to da proverim. Jeste, uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa.
Gde će vam duša? Ko vam ovo napisa, sa kog ste jezika prevodili ove zakone ili je zaista ovo zakon koji je predložio JUL. Nije valjda sa Svahilija prevođeno, draga ženska mrežo, imate valjda bliže da tražite ko će da vam piše zakone, a nećete ići tako daleko?
Mislim da bi bilo dobro da Narodna skupština usvoji ovaj amndman, a da sudije porotnici budu nezavisni i da svoj posao obavljaju u skladu sa zakletvom koju će položiti. Na tu zakletvu nisam ulagao amandmane, a vama je izgleda džabe pisati amandmane.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na to što stav Srpske radikalne strannke, iskazan kroz amandmane na svih pet zakona, da ne treba uvoditi Visoki savet pravosuđa, nije prihvaćen od većine u Narodnoj skupštini, bez obzira na to što izdvajate jedan broj sudija, ministara ili advokata da od sada vode kadrovsku politiku u pravosuđu, nama savest nalaže da vas upozorimo da činite nešto što nije spojivo ni sa Ustavom Republike Srbije, a nije spojivo ni sa principom da je sudska vlast nezavisna od ostalih vrsta vlasti u toj meri u kojoj su vlasti jedna od druge nezavisne.
Dakle, manje ili više nezavisne. Trebalo bi da smo mi kao zakonodavna vlast najviše nezavisni, a u stvari mi najviše zavisimo od izvršne vlasti, ponekad i od sudske grane vlasti, na koju uticaj izvrši izvršna grana vlasti.
Neshvatljivo je da - to moram da ponovim, mada sam već pominjao to kod Zakona o uređenju sudova i Zakona o sudijama - ponižavate Narodnu skupštinu i lišavate je prava da preko svog odbora predlaže odluke koje će donositi Narodna skupština Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije, kao najviši organ zakonodavne vlasti, sama ustanovljava svoje odbore koji joj pripremaju predloge za rad, izuzev predloga za članove Ustavnog suda, koje dobijamo od predsednika Republike, sve ostale predloge pripremaju nam nadležni odbori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Vi sada dozvoljavate da više ne postoji Odbor za pravosuđe i upravu. Ovako kako radi i ne treba da postoji, ovako kako krši zakon, pisanjem amandmana u toku sednice. Ali, predsednik Odbora nikad i nije tu. On sada diže cenu, verovatno, telefonskih impulsa i za to je nagrađen, da pogazi svoj moral, svoje znanje, svoju savest i da ovde dozvoljava da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije odlučuje mimo zakona i Ustava. Nadam se da vi još uvek mislite da smo mi najviši zakonodavni organ u zemlji i da nećete dozvoliti da mi rešavamo na osnovu predloga Visokog saveta pravosuđa.
Da nas neko pita - a što je visoki savet pravosuđa, što nije savet pravosuđa, jelÄ imamo niski savet pravosuđa, da li imamo mali savet pravosuđa, otkud baš visoki savet pravosuđa? Otkud to ime? Iz kog jezika je prevedeno? Da li su to, možda, novi zadaci koje je juče Haški tribunal obavljao ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa su juče bili naoružani i oni koji nikada pištolje nisu nosili. Nama već i po Narodnoj skupštini Republike Srbije vršlja Haški tribunal, o čemu vi pojedinci vrlo dobro znate, a vi pojedinci vrlo dobro ne znate i nikada nećete ni znati šta vam se radi iza leđa.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, nama ne treba Visoki savet pravosuđa. To je atak na Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je mešanje u njen rad, u njene Ustavom određene nadležnosti. Narodna skupština Republike Srbije ima svoj odbor koji treba da se bavi svim poslovima navedenim u stavu 2. člana 1. ovog zakona, i nema drugih mogućnosti. Ne treba raditi protiv Ustava i protiv zakona, bez obzira na to koji su vam motivi. Bili ste u pravu kada ste odbili ovaj predlog zakona. Apsolutno je nespojiv sa Ustavom i sa zakonima. Nećete biti u pravu, ako budete glasali za ovaj zakon.
Pošto izlazite svi iz sale, mogu li ja da imam pravo, kao ono koje je sebi uzeo predsednik Narodne skupštine, da zatražim da utvrdimo kvorum, da bi se rasprava odvijala pred kvalifikovanom većinom?

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što niste bili ovako revnosni i kod amandmana na član 1. stav 2, koji je morao da bude usvojen, jer smo na ovaj način degradirali zamenike javnih tužilaca, pa bi oni koji pozivaju na poštovanje Ustava, bez obzira na to da li nam se taj Ustav sviđa ili ne, trebalo dobro da pročitaju Ustav Republike Srbije i da vide da se u pogledu prava i odgovornosti, republički javni tužilac i javni tužioci uopšte ne razlikuju od zamenika javnih tužilaca.
Ako gledate na sam proces koji vode onda vam je sasvim jasno da čak zamenik javnog tužioca ima mnogo veća zaduženja, veće zadatke, i neka bude da baš one koji vode procese više ne bira i razrešava Skupština, nego da ih bira i razrešava neki pomoćni organ. Neka to ostane vama na savest, ali bih samo upozorio javnost da Srpska radikalna stranka ne želi da se igra sa funkcijama zamenika tužilaca, na način na koji vi to činite, i da ih svodi na nivo činovnika koga baš svako može da imenuje, a ne više bira i razrešava.
Što se tiče člana 5 - tu se ponovo očituje dvojnost standarda, dvojnost merila, dvojnost morala, rekao bih, kod predlagača zakona. Naime, moram da pročitam član 5: "Sa članstvom u Visokom savetu pravosuđa nespojive su službe, poslovi i postupci koji su nespojivi sa dužnošću sudije". Po članu 27. stav 2. Zakona o sudijama, sa dužnošću sudije nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Odjednom, u članu 5. u stavu 2. Zakona o Visokom savetu pravosuđa kaže se: "Od toga su izuzeti advokati i funkcioneri u izvršnoj vlasti".
Molim vas da mi odgovorite kako to da sudija koji će biti član Visokog saveta pravosuđa mora da bude moralan, ne sme da načini nijedan postupak koji je nespojiv sa ugledom sudije, koji bi štetio ugledu suda, a oni drugi članovi, i čudi me da na to nisu reagovala gospoda advokati iz ove sale, mogu da budu i nemoralni. Oni su izuzeti od odredbe da moraju da budu moralni ljudi.
A, ko to predviđa da su advokati nemoralni ljudi? Ajd( što kažete za državne funkcionere, nama je sada država prepuna funkcionera koji su nemoralni ljudi, ali zašto vređate čitavu jednu profesiju, pa kažete - od obaveza da budu pošteni izuzeti su advokati. (Žagor.)
Da, teško je to kada prvi put čujete šta piše u Predlogu zakona, pa vam smeta što sam vas ja na to upozorio, a bilo bi dobro da ste čitali, pa da ste se sami upozoravali. Mislim da ovu odredbu treba brisati. Nama su potrebni sve časni i moralni ljudi u tom, vidim da ćete ga izabrati, Visokom savetu pravosuđa, bez obzira na to koju funkciju obavljaju i čime se u životu bave.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekoj su koliziji članovi 2, 3, 12. i 13. Mogu prilikom tumačenja, a mogu i u praksi da proizvedu mnogo nedoumica, a mogu čak da dovedu do toga da neko istera ministra sa sednice Visokog saveta pravosuđa. O čemu se naime radi?
Stav 1. člana 12. glasi "Uži sastav Visokog saveta pravosuđa čine stalni i pozivni članovi". A onda se to detaljno obrazlaže stavom 2, pa kaže: "Kada se pitanje odnosi na sudije, uži sastav čine stalni i pozivni članovi sudije, a kada se odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca - stalni i pozivni članovi javni tužioci".
Ako tumačite šta je uži sastav Visokog saveta pravosuđa - tu nema ministra. Kada se radi o sudijama - članovi su sudije, a kada se radi o tužiocima - članovi su tužioci. Član 13. govori o proširenom sastavu Visokog saveta pravosuđa i kaže da - član proširenog sastava nije ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Ispada da odredbe člana 3, koje kažu da je ministar nadležan za pravosuđe stalni član Visokog saveta pravosuđa, nisu sprovedene u članovima 12. i 13, gde se govori o tome u kom sastavu, da bi odlučivao, da zaseda Visoki savet pravosuđa. Zato mislim da bi trebalo da se predlagač ovim pozabavi. Mislim da bi trebalo da ovaj amandman usvoji, pa da onda pruži priliku Zakonodavnom odboru ili Odboru za pravosuđe i upravu da svojim amandmanom definiše odredbe. Ovako je zaista nejasno, u stvari da li je ministar član Visokog saveta pravosuđa ili nije. Tumačeći odredbe ova dva člana, nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da vam skrenem pažnju da je predsednik poslaničke grupe DSS-a neopravdano dobio aplauz od društva iz ćoška kada je rekao da se ovim predlogom zakona obezbeđuje nepristrasnost pri izboru sudija  i napao Narodnu skupštinu, u dosadašnjim sazivima, da je bila pristrasna pri izboru sudija, a Visoki savet pravosuđa, koji će sada predlagati sudije i tužioce, ceo će biti izabran u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ne znam o čemu se tu sad radi. Kako se sada postiže nepristrasnost, kada se samo sužava broj ljudi koje je izabrala Narodna skupština, koji će predlagati sudije ponovo Narodnoj skupštini. Ali, da se vratim na član 18, za koji ne mogu da verujem da ga je neko ko pripada Narodnoj skupštini uopšte napisao.
Zbog javnosti moram da pročitam član 18: "Svim članovima Visokog saveta pravosuđa pripada naknada za rad. Određuje je Narodna skupština". E, pa znate šta, toliko ponižavati Narodnu skupštinu da se umeša u to da određuje naknadu za rad članova nekog organa, iako vrlo dobro znate da po Ustavu Republike Srbije, član 73. st. 1. tač. 2, Narodna skupština Republike Srbije donosi zakone, druge propise i opšte akte, pa ko je sad taj ko naređuje Narodnoj skupštini da odredi naknadu za rad jedanaest članova, ili već koliko će biti, u nekom organu.
Pa, to zaista nema smisla. Nemojte da se igrate sa Narodnom skupštinom i da nas još ubeđujete da se na ovaj način uvodi nepristrasnost kod sudija, da Narodna skupština konačno pere svoj lik od pristrasnog izbora sudija. Ovo zaista ne liči na jednu demokratski uređenu zemlju. Hvala.