Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam po Poslovniku, jer je očigledno da neću imati mogućnosti da govorim o ovoj tački dnevnog reda naknadno, jer je očigledno volja jedne grupe poslanika...

Gospodine predsedniče, zaprepašćena sam tokom današnje sednice, a mislim da ste vi zaslužni za današnji epilog ove sednice, da je ovo i te kako inscenirano, da je gospodin Albijanić govorio sa onakvim nabojem, sa onakvom mržnjom, ne shvatajući da je ovo 2005. godina. I, možda zaista postoji potreba da mnoge koji se bave politikom ili misle da se bave politikom podsetimo na to da Slobodan Milošević već pet godina nije predsednik države.
Čovek se nalazi u Ševeningenu. Naše zalaganje za prihvatanje i predlaganje ove rezolucije jeste upravo zbog one činjenice zbog koga je sada DSS kukavički napustio ovu sednicu. Da u ovoj državi sve institucije deluju u skladu sa zakonom, ova rezolucija nam ne bi bila ni potrebna. Ali, zbog političkih pritisaka na određene institucije, pre svega pravosuđe, pa i MUP, morali smo da pribegnemo jednoj političkoj rezoluciji koja bi omogućila pravosuđu da radi samo na osnovu zakona, a ne na osnovu političkih pritisaka.
Zaista sam želela, ako mi se pruži prilika, a verovatno neće, da govorim pre svega, jesam političar i u svakom momentu govorim kao političar, kao žena i kao majka, stavljajući se u poziciju onoga za koga danas tražimo nešto. Svako od nas može da se nađe u situaciji u kojoj se našao Milošević. Ovde u državi ili negde van.
Šta će se desiti sa našim porodicama? Imaju li naša deca pravo da pod istim uslovima polažu ispite na fakultetu? Da se zapošljavaju? Da normalno žive? Da li iste kazne važe i za našu decu i za neku tuđu decu?
Dosta je bilo osvete. Neka se ljudi vrate u zemlju. Oni da imaju poverenje u institucije sistema verovatno bi se i sami vratili. Ova rezolucija treba samo da im pokaže da je takva politička volja u zemlji.
Ako su nešto krivi oni će odgovarati pod istim uslovima kao i svi drugi građani ove zemlje. I, mi ne tražimo ništa više.
A, tom Miloševiću u Ševeningenu očigledno treba, kao i svakome od nas, kontakt sa svojom porodicom, i što je sada to toliko teško da se obezbedi. Šta je to što vas tera da toliko mrzite tog čoveka, ako ste ga mrzili 2000, što ga danas mrzite, kada znate šta tamo radi?
Da li je moguće da nemate toliko političkog sluha, da nemate toliko ljudskog u sebi, da ne razmišljate o svojoj deci, o svojim unucima, o sutrašnjici koja se tamo u Ševeningenu brani?
Zaista ne mogu da verujem i ne znam zaista kako će građani Srbije protumačiti ovu današnju raspravu ovde i držanje velikog broja narodnih poslanika. Meni je drago, ponosna sam što smo mi pokušali. Pokušaj postoji. Da li će uspeti ili ne, mi smo svoje učinili. Ne zavisi samo od nas.
Ali, na sramotu je svih onih koji danas nisu mogli da se izdignu iznad dnevne politike i da razmišljaju državnički, da podnesu breme tereta i odgovornosti, ne samo za sebe nego i za pokolenja koja dolaze.
Zbog toga sam zaista sa onog mesta bila toliko zapanjena diskusijom gospodina Albijanića, da je dobro što je otišao iz sale, jer ne znam kako bi se to završilo. Meni je došlo da dođem i da iščupam ove mikrofone ovde, da čoveku ne omogućimo da govori tolike gluposti, jer to sluša ceo svet...

Pa, zar vi mislite zaista da ove sednice Skupštine gleda samo naša javnost. Pa, vi hoćete u Evropu, podeljeni, sa ovakvim vokabularom. Pet godina ne možete da prevaziđete revolucionarne metode. To je zaista nečuveno.

Replika, predsednik Skupštine Predrag Marković. Izvolite.

Gospodine Markoviću, dužna sam vam jedno objašnjenje. Gospodin Vučić se nije razbacivao novcem, on je samo ubrzao isplatu, onu koju je inače bio dužan da na blagajni isplati Skupštini Srbije, po vašoj odluci. Dakle, kaznu je platio samo ranije, da ne padne u docnju.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, replika.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Replika, gospodin Minić.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Gospodine Markoviću, želite reč ili ne?
Narodni poslanik Meho Omerović je prvi po redosledu koji je prijavljen. Da li je tu? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.
Žao mi je, gospodine Markoviću, dok se vi objasnite sa predsednikom Skupštine mi moramo da radimo dalje.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladan Vučićević.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Obradović.

Po Poslovniku? Izvolite.

Molim vas da ne razgovarate međusobno. Javili ste se po Poslovniku, gospodine Omeragiću. Izvolite. Molim vas, nemojte govornika da prekidate.

Gospodin Dačić ima repliku, pa onda  gospodin Proroković.

Gospodine Dačiću, nemate pravo na repliku.
Gospodin Dačić, po Poslovniku, pa onda vi. Izvolite.