Dame i gospodo, mene uopšte čudi da je pitanje Kosova i Metohije danas na dnevnom redu, obzirom da je godinama to bilo demokratsko pitanje, što je demokratija došla 5. oktobra i ne znam kako to pitanje do sada nije razrešeno.
Mene danas ne čude ovi i ovakvi tonovi iz nekih nepostojećih partija, jedne političke kreature, Građanskog saveza Srbije, ili političke partije SDP, koja očigledno nema svoj identitet. Ne čudi me ni ovakav stav Demokratske stranke, imajući u vidu šta ona ovih 15 godina radi i šta u poslednje vreme radi predsednik te političke partije, koji je nažalost i predsednik države; predsednik koji očigledno nije ni sam sa sobom, koji kada se pogleda u ogledalo ne zna da li je pošao ili je došao, čovek koji ima problem sa samim sobom, a onda naravno kada nema lični identitet nema ni nacionalni identitet.
Koliko vidim mi donosimo ovu rezoluciju, ali nažalost razgovori i rešavanje ovog važnog pitanja ići će na dva koloseka: jedan, što će Vlada raditi na osnovu ovlašćenja koje će joj parlament dati i drugi koji će samozvani bog sunca, predsednik ove države, koji je to zahvaljujući vama, gospodine Koštunica, što ste ga onako zdušno podržali, voditi i ko zna gde će nas to odvesti.
To nejedinstvo koštalo je nas i do sada mnogo, a tek će nas izgleda koštati. Nekima nije ni stalo da se ovo važno pitanje ikada razreši. Mi radikali, istini za volju, sumnjamo da je trenutak za rešavanje ovog važnog pitanja, da su se stekle međunarodne okolnosti da bi to bilo povoljno po nas.
Očigledno je da u pregovore morate da uđete i zbog toga želimo da vam skrenemo pažnju na neke veoma važne stvari iz bliže prošlosti, da se ne bi napravile iste greške.
Jeste da smo u više navrata usvajali ovde deklaracije, rezolucije vezane za Kosovo i Metohiju i pri tom smo uvek imali saglasnost oko toga da smo, bez obzira što imamo primedbe na tekstove tih rezolucija i deklaracija, što smo smatrali da su one možda nedovoljno oštre, možda nedovoljno jasne, da nisu dovoljno rezolutne, da su popustljive, davali saglasnost i sve glasove Srpske radikalne stranke ste imali, smatrajući da je neophodno jedinstvo po tom važnom pitanju.
Da se vratimo malo unazad, da dozovemo sećanje na početak krize i raspad SFRJ, da jednom budemo saglasni oko toga da je do raspada došlo željom zapadnih sila, da je separatizam, a zatim građanski rat indukovan spolja, da su zapadne sile podržale prvo slovenački separatizam, pa hrvatski, pa muslimanski u BiH i da je tek onda na red došlo Kosovo i Metohija, mada je, to smo od početka tvrdili, cilj broj jedan bio Kosovo i Metohija.
Dok se oko toga svi ne složimo ne možemo biti ni dovoljno jaki, ni sposobni da se dalje odupiremo želji da nam se Kosovo i Metohija otkinu i da faktički i pravno ostanemo bez suvereniteta i teritorijalnog integriteta nad tim delom svoje zemlje, a očigledno je da postoje političke snage u ovoj zemlji koje to ne mogu jednostavno da prevale preko jezika i da kažu - jeste, građanski rat indukovan je spolja, zapadne sile su bile te koje su htele da rasture Jugoslaviju, a onda se desilo sve ono što se moralo desiti.
Zato upozoravamo one političke snage koje čine Vladu da paze šta rade, jer kako da verujemo recimo Demokratskoj stranci Srbije da želi da čuva Srbiju, a u Vojvodini podržava one političke snage koje vode sasvim drugu politiku. Jesu li to dve političke partije i koja je prava: ova u Beogradu ili ona u Novom Sadu? Mi vas samo na to upozoravamo. Nemojte da gledate problem od danas do sutra i od teme do teme, morate sve da imate u vidu kad nešto radite.
Setimo se dokumenta za postizanje mira, poznatijeg kao plan Ahtisari-Černomirdin. Samo smo mi radikali bili protiv tog dokumenta, svi ste bili za, vi koji ste bili u parlamentu i vi koji ste tada bili vanparlamentarne stranke.
Vuk Drašković tada izjavljuje: "Ovo je divan dan za srpski narod. Naš teritorijalni integritet i suverenitet u potpunosti je očuvan. Mi sada moramo da otvaramo vrata svim izbeglicama i humanitarnim organizacijama, a potrebna nam je sva moguća pomoć da rekonstruišemo državu". Za nas radikale kaže da smo primitivno istupili protiv mira.
Tom prilikom predsednik naše stranke Vojislav Šešelj, obrazlažući posledice tog dokumenta upozorava: "Kada tamo učvrste separatističku vlast, onda idu na ostatak Srbije. Kada njihove trupe jednom dođu tamo, sledeći ultimatum će biti da prolaze slobodno kroz Srbiju, da imaju diplomatski imunitet, da dolaze odozgo sa vrha, iz Mađarske, preko cele Srbije, da usput mogu da se zaustavljaju". Podsećam, to je bilo pre pet-šest godina. Da li je bio u pravu?
Nije li Vuk Drašković potpisao taj i takav sporazum sa NATO-om? Jeste. Vidite, u masi razloga zašto vam Vojislav Šešelj ne treba ovde u zemlji jeste i taj što je mogao u lice da vam kaže kakve pogubne poteze ste spremni da učinite. Znao je i više nego što ste sami znali, jer njemu su namere Zapada bile jasne, redosled poteza brižljivo isplaniran, a poznavao vas je sve tako dobro da je znao da ste spremni i "đavolu da služite".
Zašto vas na ovo podsećam i zašto sada, kada Skupština treba da vam odredi mandat za političke razgovore? Vi se u tački 2. uzdate u UN kao garanta poštovanja međunarodnog prava i celokupnog svetskog poretka.
Pitam se da li se poštuje Dejtonski sporazum? Ne. Da li se već deset godina gazi? Da. Da li Republika Srpska nestaje? Nestaje. Da li je Republika Srpska Krajina nestala, iako je bila po zaštitom UN? Jeste. Da li se gazi Rezolucija 1244? Gazi se. Da li su se u bilo kom dokumentu predviđali nekakvi skupštinski izbori, carina na administrativnoj granici Kosova i Metohije? Nije. Da li se naša vojska i policija vratila na Kosovo? Nije. Da li su se izbegli i raseljeni vratili? Nisu.
Kako onda možemo da verujemo UN? Sa tim morate da pođete u pregovore i razgovore. Ne smete da im verujete, oni gaze i ono što su sami potpisali.
Imajući sve ovo u vidu, jasno je da posrednička uloga UN nije dobronamerna. Podsećam ponovo da zapadne sile u početku nisu dovodile u pitanje integritet SRJ, ali tendenciozno, recimo u svojim aktima Kontakt grupa, nikada ne pominju Srbiju, traže autonomiju za Kosovo i Metohiju, a ne pominju da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Naravno da je to tendenciozno, jer ako prestane da postoji SRJ, kao što i jeste, evo gospodina Labusa živog ovde, zajedno sa Solanom i Đukanovićem to potpisao, onda se to pitanje ponovo otvara, kao što je i otvoreno, bez obzira na Rezoluciju 1244.
Hoću da kažem, mnogo ste im išli na ruku od 2000. godine naovamo. Posmatrajte problem malo šire, u svetlu geostrateških interesa SAD i NATO, jer je to još jedna važna tačka kao uporište za razaranje Rusije, druga je u centralnoj Aziji, a treća je Ukrajina.
Zato, ne potpisujte ništa što bi značilo naš pristanak da n
am se otme deo teritorije, jer iako faktički i sada imamo okupaciju, toj okupaciji jednom mora doći kraj. Možda mi to nećemo doživeti, ali šta su naši životi u odnosu na milenijumsko trajanje srpske države. Dočekaće to možda naši sinovi, a ako ne, onda unuci, ali Kosovo i Metohija mora ostati u srpskim rukama.
Da ste nas slušali '90-ih godina, da smo tada bili pametni i jedinstveni, a ne možemo očigledno ni danas to da budemo nažalost, mislite da bi moglo da nam se dogodi sve ovo što nam se događa i što nam se dogodilo? Ali ne, vi ste hulili, iskompleksirano, sa osećajem inferiornosti, za šaku dolara, da se dodvorite onima koji su tačno znali šta hoće i samo vas koristili da do svog cilja dođu.
Kako drugačije objašnjavate činjenicu da do danas imamo manjinsku vladu, iako je trećina biračkog tela za neku drugu političku partiju, da ona preuzme odgovornost za državu. Nismo mi vama toliko mrski, samo vam to vaši zapadni prijatelji nisu dozvolili da sa nama radite u interesu ovog našeg naroda i ove naše jadne zemlje, a nažalost druge nemamo.
Ako nam uzmu Kosovo, ako dozvolite da se sa DS, Čankom, Kasom, ovako igrate sa Vojvodinom, biće uskoro tom Zapadu svejedno i ko će u Srbiji pobeđivati, jer Srbije faktički neće ni biti, jer jedinstvena srpska država, u kojoj će biti uključene sve srpske zemlje i glavnina srpskog naroda, bez obzira na veroispovest, mora biti smisao našeg političkog delovanja.
Srpska radikalna stranka – kao što ste čuli sa dodatnim izlaganjem šefa poslaničke grupe, zaista mislim da je apsolutno u pravu da u ovoj rezoluciji mora da stoji ta činjenica da se zabranjuje bilo kom drugom, osim onome koga u ovom trenutku ova skupština bude ovlastila, da o ovom pitanju raspravlja, a naročito Borisu Tadiću, koji može da nam nanese ogromnu štetu, radeći ovako na dva koloseka – podržaće ovu rezoluciju, iako uz sve one argumente koje smo vam pružili i upozorenja, koja smatram da ćete prihvatiti kao dobronamerna i koja ćete imati u vidu radeći po ovom važnom pitanju.