Dame i gospodo narodni poslanici, prema nekom mom opštem znanju šta je to rezolucija, kada neko podnese predlog rezolucije pretpostavljam činjenicu da postoji barem saglasnost, volja većine u parlamentu ili barem da je predlog rezolucije ponuđen svim poslaničkim grupama, pa da je želja onoga ko je inicijator da se stvori konsenzus i da se iz toga iskristališe neki dokument koji bi zaista značio nešto za državu, iza koga bi stajala jedna parlamentarna većina koja bi predstavljala volju većine birača u Srbiji.
Gospodin Proroković je za ovom govornicom pozvao narodne poslanike da glasaju za rezoluciju, kao da zastupa stav Vlade ili kao da čitava njegova poslanička grupa stoji u potpisu ove rezolucije.
A mi imamo predlog rezolucije podnet od strane Ksenije Milivojević, narodnog poslanika Gordane Čomić, Suzane Grubješić, Đorđa Mamule, Miodraga Stamenkovića, Vojkana Tomića.
Ne sporim svakom narodnom poslaniku da podnese, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom, predlog rezolucije, deklaracije, zakona, ali zbog javnosti treba da se zna ko je ovu rezoluciju predao i ko je pokrenuo pitanje – Rezolucija o pridruživanju EU.
Koliko je meni poznato, prateći političku scenu u Srbiji, ne znam da postoji politička partija koja je zastupljena u parlamentu, a koja nije za evropske integracije. Dakle, kome to u svetu nije jasno da mi jesmo za evropske integracije, pa sad treba da potpišemo ovakav jedan tekst ili da ga objavimo u "Službenom glasniku", da bi to neko u svetu saznao? Ovde treba da postavimo jedno obrnuto pitanje - da li nas neko zove u te evropske integracije? Ako nas zove, pod kojim uslovima nas zove i da li možemo te uslove da ispunimo?
Ovaj tekst je politički pamflet. Ovo ne zadovoljava minimum kriterijuma jedne ozbiljne rezolucije, iza koje bi trebalo da stoji država. Vlada svoje mišljenje o ovoj Rezoluciji nije dala. Barem mi nismo dobili mišljenje, a trebalo je, obzirom na značaj teme o kojoj se radi.
Dakle, vrlo neozbiljno pripremljeno, čak, ubeđena sam, nije pripremljeno ovde, nije ni u tom matičnom Odboru za evropske integracije. Ovo je došlo iz inostranstva. Zašto? Objasniću vam sada.
Ovaj tekst i slučajnost da je ovo danas na dnevnom redu jeste sinhronizovan potez onoga ko vuče konce političke u Srbiji sa onom izjavom koju je dao predsednik Republike Boris Tadić juče u 20,05 časova. Ova Rezolucija, pogledajte malo bolje vi koji se izjašnjavate da hoćete da glasate za ovu rezoluciju, treba da pokrije ono što je Boris Tadić juče rekao, a ja sam ubeđena da ovde bar dve trećine poslanika, ako ne i više, osuđuje onakvu izjavu Borisa Tadića.
U rezoluciji, pod tačkom 2, gde stoji da Narodna skupština Republike Srbije izražava punu spremnost da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u Evropsku uniju, podrazumeva se i to što je Boris Tadić juče protivustavno sebi dao za pravo da on pozove Srbe da na Kosovu izađu na izbore. Ako nema slobode, nema ni slobodnih izbora.
Drugo, nigde u Ustavu ne piše da to sme da radi i ne u naše ime. Ako se sa nekim savetovao, a kaže da se savetovao sa nekim političkim faktorima, molim da čujemo koji su to politički faktori, osim Čedomira Jovanovića, Krisa Patena, Havijera Solane i Karle del Ponte? U njihovo ime neka kaže da poziva Srbe na Kosovu da izađu na izbore. U naše ime to ne može i ne sme da kaže.
Zbog toga je SRS danas podnela predlog za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike. Vrlo dobro znate šta je za taj predlog potrebno – 84 potpisa narodnih poslanika, da se predlog nađe u proceduri u Narodnoj skupštini, da rasprava teče i da se nakon rasprave dve trećine poslanika izjasni za taj predlog, a onda narod na referendumu kaže svoje – hoće li ovakvog predsednika NATO-a ili hoće predsednika koji će štititi interese Srbije i srpskog naroda, kao što je Boris Tadić obećavao a danas to ne radi.
Ovakvo razočarenje nije samo moje i SRS, mi smo mogli da pretpostavimo šta će Boris Tadić da uradi nakon što postane predsednik, da zaboravi na sva svoja predizborna obećanja i odmah odleti u Ameriku, pa se vrati, pa piše Bušu onakvo pismo i ponižava srpski narod, pa izađe u predizbornoj kampanji pred lokalne izbore, pa deli narod na ovakve i onakve.
Što kaže Boris Tadić u jednom tekstu u vezi sa tim kakav je srpski narod - Vojvodina je naš most ka Evropi, a ukoliko Demokratska stranka Srbije napravi bilo kakav politički dogovor, saradnju ili pakt sa SRS onda nema nikakvih mogućnosti da se održi kohabitacija između predsednika Srbije i predsednika republičke Vlade. Da li je ovo ono što Evropa traži od nas na političkoj sceni? Da li predsednik Republike sme ovde da preti nekoj političkoj stranci da sarađuje sa drugom političkom strankom? Kakva je to kohabitacija? Ovo je politikantstvo, sama rezolucija, ali i ovakvo držanje aktuelnog predsednika Republike, koji zbog toga mora da snosi adekvatne posledice.
Šta još on kaže? "Svu energiju uneću u taj dogovor, ali ne sa onima koji Srbiji i Vojvodini i svim našim gradovima rade o glavi. Srbijom moraju upravljati pošteni i normalni ljudi kako bi svet razumeo poruku da u Vojvodini i Novom Sadu ponovo ne dobijemo anahronu vlast. To bi bila katastrofa koja ne sme da nam se desi", upozorio je Tadić.
Gospodine Tadiću, SRS je dobila najveće poverenje birača u Vojvodini i možete da se slikate sa ovom izjavom. Apsolutno vam ništa nije pomoglo. U Srbiji političke konce mogli su do sada da vuku neki sa strane. Vidite, nakon četiri godine, srpski narod je apsolutno shvatio na osnovu iskustva koje ima da ne može da se osloni na one koji mu ne žele dobro. Srpski narod želi da se okrene sebi i svojim interesima.
Dakle, hoćemo u evropske integracije. Kako? Tako što će, prvo, morati da poštuju Rezoluciju 1244, koju su sami doneli, i da nam obezbede povratak hiljadu vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju. Moraće da nam vrate Republiku Srpsku Krajinu i da tamo srpski narod odluči s kim će da živi. To je po tim pravilima koja važe svuda u svetu. Moraće da nam obezbede podelu BiH 51:49.
Tada možemo da uđemo u Evropu, jer će u tom trenutku biti ispoštovani svi kriterijumi, sve norme međunarodnog i istorijskog prava, i tada ćemo pokazati da smo država i narod koji zna šta hoće i čemu teži.
Ono što nama fali, to je samopoštovanje. Kada nemamo samopoštovanje niko nas ni u svetu ne poštuje. Da li vidite šta nam rade? Dođu, isporuče samo naloge i onda oni koji se nalaze na odgovarajućim državnim funkcijama – zasluženim, nezasluženim, spletom nekih nesrećnih okolnosti – gledaju da te sve uslove ispune; čak i sami kažu da u ovom trenutku ne žele da vuku istorijske poteze, nego poteze od danas do sutra. Onaj političar i ona vlast koja nema viziju, koja ne vuče istorijske poteze, može samo da greši. Od danas do sutra se politika ne vodi...