Nastaviću kasnije.

Gospodine predsedavajući, osećam obavezu da vas upozorim da član 104. važi i za vas i za nas. Vi ste smatrali da je time što je gospodin Krasić skinuo sako sa sebe, ostavši u košulji i kravati, narušio dostojanstvo Narodne skupštine, kada ste ga opomenuli.        Niste obratili pažnju na mnogo gore slučajeve koji su se dešavali u Parlamentu. Možda je narušavanje dostojanstva i to kada vi pijete kafu, a mi ostajemo žedni i gladni ovde, ili, kada neko pored vas čita novine, a mi moramo da radimo do 12 ili do 1 sat noću.
Ti dvostruki kriterijumi ne vode ničemu. Znati, gosti koji ulaze u ovu skupštinu i koji žele da razgovaraju s narodnim poslanicima, bivaju pregledani – da li im se vide prsti, da li su u sandalama s otvorenim prstima ili ne, ne dozvoljavam im se ulaz u ovaj dom, a ima narodnih poslanika koji dolaze u ''japankama'', kako se to nekad zvalo, sada ima neki moderniji naziv za to, i goli i bosi, u košuljama, majicama itd., pa vi opet to ne komentarišete.
Gospodin Krasić je bio veoma pristojno obučen. Došao je iz kancelarije u kojoj ima 40 stepeni, ne znajući kakva je temperatura ovde. Ovde se čas preznojavamo, a čas se hladimo, što bi se reklo – kalite nas, dok ne popadamo svi.
Stoga, molim vas, zaista smatram da vam nije bila na mestu primedba i dužni ste da se izvinite gospodinu Krasiću zbog toga. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo, svima je u Srbiji jasno da nema ravnomernog regionalnog razvoja, ali da li je neko dao jasan odgovor, a to se očekivalo od predstavnika Vlade, odnosno od Vlade, zašto je to tako?
Ima, sigurno, faktora i problema koji su se gomilali decenijama, ali od 2000. godine, naovamo, slobodno možemo da kažemo da nije bilo domaćinskog ponašanja, da nije bilo nikakve strategije, da je bilo pljačkaške privatizacije.
To danas ne treba ni dokazivati. To je činjenica koja je lako dokaziva. Nema nijedne banke u Srbiji koja danas kreditira privredu, recite mi jednu barem po povoljnim uslovima, u potpunosti su je obustavile, sem ove jedne moskovske banke, koja je došla baš s tim ciljem, a za to vreme ove četiri domaće banke koje su pod stečajem na računu imaju i te kako puno para, s kojima niko ne može ništa da radi, jer one su, praktično, blokirane, stoje na njihovim računima i ne mogu da se vrte.
Ko je doveo državu u ovakvu situaciju, u bilo kom obliku, od 2000. godine, naovamo?
Sad ovim zakonom pokušavate da kao popravite grešku i da učinite te pristupne fondove bliže onima kojima su potrebni, a da nisu sve one firme propale i da niste sve one banke koje ste podržavali uništili, ne bi nam bili potrebni ti pristupni fondovi, ne bi se država dodatno zaduživala, odnosno ne bi se građani, mi i naši unuci, dodatno zaduživali. Vi nama ovde, mislim na Vladu Srbije, pre svega, prodajete maglu.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo hteli da izrazimo kroz naše amandmane jeste da je pogrešan istorijski i ekonomski trenutak u kome nam Vlada predlaže ovakav jedan zakon, jer u društvu vlada opšte siromaštvo, privreda radi u otežanim uslovima, a tu, pre svega, mislim na one koji su preživeli sve ovo što su morali da prežive, u pokušaju da naše zakonodavstvo približimo EU i da se u otežanim uslovima radi.
Obrazlažući prethodni amandman, počela sam da govorim o još jednoj aferi, da tako kažem, u najavi, a to je privatizacija Beogradskog sajma. To je urađeno na tako perfidan način da se javnosti predstavlja kao da je grad Beograd i kao da su građani Beograda nešto dobili, a, u stvari, u budžetu Republike smo izgubili sredstva i u budžetu Grada smo izgubili sredstva. Zbog toga su vam sada potrebni ovakvi zakoni, da biste izjednačavali pojedine regione.
Naime, 50:50, fifti-fifti od te prodaje ne znači ništa, jer će država dobiti manje sredstava, a i Grad će dobiti manje sredstava, jer tih 11 hektara zemlje oko Beogradskog sajma vredi mnogo više nego što je 50% sredstava od privatizacije. Druga je stvar, da li je moguće da grad Beograd ima neke posebne uslove kada je Zakon o privatizaciji u pitanju, odnosno zašto su ostale lokalne samouprave hendikepirane u odnosu na grad Beograd? Zbog takvog ponašanja i dogovora između pojedinih funkcionera iz pojedinih političkih partija, pre svega, mislim na DS, moguće je da se ovako nešto događa.

Član 45. se tiče podsticaja, ili sredstava, kako ste vi rekli, koja se ulažu, u tački 3 – u podizanje regionalne i oblasne konkurentnosti.
Obrazlažući ovu tačku, rekli ste da se, između ostalog, podsticaji mogu dodeljivati za realizaciju razvojnih projekata iz oblasti razvoja privrednih društava, razvoja lokalne infrastrukture i razvoja ljudskih i institucionalnih kapaciteta.
Da to nisam pročitala, iako nisam neobrazovana, ovo mi ne bi značilo mnogo, a i ovde je to dosta široko rečeno. Ako ste uopšte mislili ozbiljno o tim podsticajima, na način kako ste zamislili zakon i obrazlagali ga ovde, odnosno išli ka tome da se sa nivoa Republike spusti na jedan niži nivo sve ono što znači boljitak za ove lokalne zajednice, onda to niste na adekvatan način uradili. Uopšte, zakon ste tako pripremili da imam utisak da će biti teško primenjiv, da će se ljudi vrteti u krug, a neće znati kome da se obrate, šta da urade, šta je potrebno da donesu, kojim putem da krenu, jer kada svako sam bude pravio neku svoju strategiju, neke svoje planove, nećemo daleko dogurati.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije protiv regionalnog razvoja i pomoći onim regionima kojima je to potrebno, ali je protiv zakona o regionalnom zakonu, naročito protiv ovakvog zakona o regionalnom razvoju, jer smatramo da on neće doprineti i ispuniti onu svrhu koju ste, možda, i želeli. Ne kažem da ste imali lošu nameru, možda ste imali dobru nameru, ali će se pokazati u praksi da oni koji očekuju boljitak, taj boljitak neće dobiti.
Dokaz za to jeste ovaj moj amandman, jer u tački 2. stava 1. člana 46. kažete da je korisnik podsticaja privredni subjekt, što je u redu, kao i fondovi na regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou. Trebalo bi da nam objasnite koji su to fondovi. Za nas je to apsolutno neprihvatljivo i smatramo da oni ne bi trebalo da budu korisnici tih sredstava, ukoliko ih uopšte bude bilo. U ovako siromašnoj zemlji, u ovakvom jednom istorijskom trenutku, umesto da idemo ka jednoj unitarnoj državi, gde bismo ojačali već postojeću strukturu lokalne samouprave i okruga, mi idemo ka daljem rasparčavanju zemlje.
Ovo nije samo naš zaključak, na osnovu ovoga što smo pročitali u Predlogu zakona, nego na osnovu izjava koje smo čuli od ministra Markovića, koji nam je jasno stavio do znanja da nakon ovoga, pošto zakon očigledno nije u skladu s Ustavom, jer to on i kaže, možemo da očekujemo promenu Ustava, kako bi se ovo uvelo u neke pravne okvire, kao i izjave Borisa Tadića koja je data pre nekoliko dana. Stoga je odgovornost za ovo, pre svega, na DS-u, Vladi Srbije u celini. Zahvaljujem.

Član 47. odnosi se na nadzor i vrednovanje realizacije mera i podsticaja i predviđa da to sprovodi Ministarstvo.
Nemamo ništa protiv – član 48. kaže da se finansiranje regionalnog razvoja vrši, između ostalog, pod tačkom 1), iz budžeta Republike Srbije. Pitamo vas – kako ćemo mi, a poslanička većina će verovatno ovaj zakon izglasati, ikada saznati kako se dalje troši novac i kakvi su rezultati tog regionalnog razvoja, barem u brojkama, kada završni račun i izveštaj o izvršenju budžeta nismo dobili već pet godina? Mislim da je to postala praksa i da ga i ubuduće nećemo dobijati.
Stoga, molim vas, prenesite predsedniku Vlade da tu praksu prekine, da smo mi ovde u ime građana ne samo da donosimo zakone, nemamo samo tu ulogu, nego i da proveravamo Vladu, a možemo da je proverimo jedino ako nam dostavi dokument na koji je, na kraju krajeva, i Ustav obavezuje.
To je ono što od vas očekujemo, uz puno nepoverenje prema Vladi koja je spremna da prihvati svaku ucenu i svaki zahtev Zapada i EU, dok sve ostale države u okruženju nemaju takve ultimatume.
Davali smo vam već primer federacije BiH, od koje se traži da postane unitarna, a od nas se traži da dobijemo nove paše i subaše, kao što imamo, recimo, u Kragujevcu Verka, koji svoju koaliciju više ne naziva ''Koalicija za Kragujevac'', nego ''Koalicija za Šumadiju''. Pa, sada vidite šta se tu priprema.

Gospođo Kalanović, molim vas da imate u vidu da je sva kritika koja je išla od strane Poslaničke grupe SRS-a, vezana za ovaj zakon, kritika zbog brige za državu Srbiju i za građane Srbije, a ne zbog sitnih političkih poena, kao što su neke druge političke partije pokušale danas da raspravu uvedu u taj tok.
Dakle, smatramo da ste zaista poklekli pred zahtevima EU, da su vas zaveli dobro za našu državu. Možda u nekim drugim prilikama, da smo bogata država, da smo Nemačka, to ne bi bio problem. U Nemačkoj, prvo, žive samo Nemci, drugo, BDP je mnogo, mnogo veći nego naš; oni mogu da brinu o ravnomernom regionalnom razvoju na taj način. Mi smo toliko siromašni i državu gledam kao jednu porodicu, pa ako nešto imamo, to moramo da skupimo na jednu gomilu i da vrlo pažljivo tim raspolažemo i raspoređujemo, da sve mogućnosti za korupciju i kriminal, ako je ikako moguće, podsečemo još u korenu.
Ovaj zakon to neće da vam omogući, upravo suprotno, daće priliku, a kontrola je slaba, nekima da iskoriste sve ove mogućnosti koje im dajete da čine štetu, prvo, opštu štetu, a drugo, da se lično okoriste. To je nešto što nije ovim zakonom do kraja rečeno i zbog toga smo mi veoma zabrinuti za rešenja koja ste predložili.

Gospođo Kalanović, mislim da vam je jasno u kom pravcu je išla diskusija poslanika SRS-a i niste mogli da primetite licemerje, već samo brigu i naš politički stav prema ovom zakonu, kojim je, po našem mišljenju, konačno razbijena Srbija.
Šta je to razbijanje Srbije? U nekoliko navrata smo, čak mnogo puta u ovih nekoliko dana, to rekli i to je nepoštovanje Rezolucije 1244, kao i Ustava Srbije, vezano ne samo za ovaj zakon, nego, pre svega, za statut Vojvodine, koji je u većem broju svojih odredaba protivustavan i secesionistički, a Boris Tadić nam najavljuje da će taj statut vrlo brzo biti potvrđen u Parlamentu.
Za nas je razbijanje Srbije i razbijanje državotvornih stranaka, za nas je državni interes uvek iznad stranačkog interesa, zato su svi argumenti koje smo iznosili ovde, pre svega, zbog državnog interesa.

Zahvaljujem, iako mislim da je mnogo ranije trebalo da dobijem reč, ali vaše je da birate kome ćete i kojim redom dati reč.
Želim da vam napomenem samo da je gospođa Kolundžija dobila reč tražeći repliku i da nikako nije mogla da ima prednost nad ostalim narodnim poslanicima koji su reklamirali Poslovnik. S tim ćete se verovatno složiti. Član 101. odnosi se isključivo na pravo replike, ali vi ste njoj dali reč pre nego ostalim kolegama.
Za vas bi trebalo da bude simptomatično, gospođo Čomić, da poslanici različitih poslaničkih grupa žele da vas upozore na to da ste u nekoliko navrata, kršeći član 106, ometali narodnog poslanika, magistra Aleksandra Martinovića.
Dozvolićete, upravo onaj član zakona o kome je on govorio i naslov iznad tog člana, koji nosi naziv – Predmet zakona, dozvoljavao mu je ovako široku elaboraciju celog pitanja, u skladu sa stavom SRS-a prema ovom zakonu. Sebi, zaista, dozvoljavate mnogo, to je ono što vi radite konstantno i što nas ne iznenađuje, ali javnosti šaljete poruku da na jedan principijelan način, u stvari, reprezentujete totalitarnost režima koji predstavljate.
Mislim da to nikako ne može da bude plus ni za vas, ni za stranku koju predstavljate, i da bi trebalo sa tog mesta, ako vam ga je već neko ustupio, da omogućite narodnim poslanicima da rade svoj posao, a ne da ih ometate. Vi ćete, naravno, reći – član 106. nije prekršen, ali vi ste jedini koji ste ovaj poslovnik prekršili.

Izvinjavam se kolegi Palaliću. Sasvim kratko, gospođo Čomić, da ne biste baš uvek ostali da ste u pravu, iako vi smatrate da jeste, ipak se pridržavam ovog poslovnika koji, nažalost, nije aktuelan, barem ne od kada smo se preselili u ovu salu, ali što se tiče ovoga što je moj kolega reklamirao.
Član 85. vam ne daje za pravo da dajete takva objašnjenja.

Hvala. Gospođo Čomić, mislim da vi znate da član 85. ima više stavova i nisam sigurna da ovaj stav koji želim da reklamiram ...

Hvala lepo. Koristeći prava, koja nam Poslovnik omogućava, da dva puta u toku nedelje postavimo Vladi Srbije pitanja za koja smatramo da su od krucijalnog značaja za državu Srbiju i građane Srbije, u ime SRS-a, postavljam pitanje, i to ne slučajno, jer danas se navršava 10 godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, na koji smo, izgleda, potpuno zaboravili i kojim se Vlada Srbije uopšte ne bavi, s obzirom na to da nijedna jedina tačka tog sporazuma nikada nije primenjena, iako je taj sporazum garantovao 20 kilometara vazdušne zone bezbednosti i pet kilometara kopnene zone bezbednosti, povratak ograničenog broja policajaca i vojnika na prostore KiM-a.

Postavljamo pitanje – zašto se ne traži primena ovog sporazuma?

Zašto nije ništa urađeno da bi se izvršila demilitarizacija šiptarske OVK, već su se uz pomoć okupatorske misije, koja je tamo prisutna, oni inkorporisali, prvo, u KPS, a sada u kosovske bezbednosne snage?

Vi koji ste pozdravljali potpisivanje Kumanovskog sporazuma i potpisivanje plana Ahtisari – Černomirdin, danas o tome ćutite, kao da se ništa nije desilo i Kosovo i Metohija je sve dalje i dalje od nas.

Očigledno je da to više nije tema za vladajuću strukturu ove zemlje, ali je tema dalje razbijanje države Srbije, i to upravo kroz ovu prvu tačku dnevnog reda, koju nam je Vlada dostavila, a to je ono što je Bajden tražio od nas prilikom posete Srbiji, ne spominjući Vojvodinu i Kosovo, jer je to za njega svršena stvar.

Govorio je o pet novih regiona. Evo, brzometno, Vlada Srbije taj zakon priprema i šalje poslanicima, takvom brzinom da nisu stigli ni da ga pročitaju kako treba.

Ovo je jedno veoma važno pitanje, na koje bi trebalo da dobijemo odgovor, ne mi, nego javnost Srbije.

Drugo pitanje se odnosi, ako dozvoljavate, na jednostranu primenu SSP-a, s obzirom na to da smo svakog dana svedoci da je sve veći broj gladnih u Srbiji, da se za 30% povećao broj onih koji su na narodnoj kuhinji, a da oni koji to prate upozoravaju da će taj broj biti sve veći.

Ako nam već Ruska Federacija širi broj proizvoda koje možemo da izvozimo pod najpovoljnijim uslovima koji postoje u svetu, jer smo najprivilegovaniji u trgovinskim odnosima s Ruskom Federacijom, a imamo toliko kapaciteta da ne možemo ni podmoskovsku oblast da namirimo, barem što se hrane tiče, a to bi značilo veliki podsticaj za našu privredu, pitam Vladu Srbije, u ime SRS-a, zašto idemo ka toj regionalizaciji, da bi nam ti evropski fondovi bili, navodno, pristupniji, jer to je obrazloženje za ovaj zakon, a ne idemo agresivnije ka saradnji sa Ruskom Federacijom? Zašto nijedna banka, osim ove Moskovske banke, koja je došla, ne radi ništa po pitanju razvoja privrede, ulaganja u privredu, nego isključivo trguje s Narodnom bankom Srbije i daje potrošačke kredite?

Da li Vlada Srbije može, u okviru mera koje je predvidela za rešavanje ekonomske krize, da se pozabavi pitanjem bankarskog sektora i da ga omogući privrednicima, kao što to sve ozbiljne države u Evropi, sada i u svetu, rade, da dobiju povoljne kredite, kako bi dobili novi zajam, jer jedino na taj način i možemo da se izvučemo iz ovako teške ekonomske krize? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče. Zarad javnosti da kažem, mada su svi poslanici već dobili drugo po redu obaveštenje od strane Vlade, da će danas po ovom zakonu Vladu predstavljati Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, jer gospođa Diana Dragutinović verovatno ima neka druga i važnija posla pa mora da ide, i to razumem, danas u popodnevnim satima očekujemo ovde celu Vladu.
Očigledno je da možda nećemo videti nikog od ministara, jer poslednji četvrtak je određen, imamo dva-tri sata da im postavimo određena pitanja. Ovo govorim zbog toga što je nečuveno, s obzirom na to da se radi o veoma važnom zakonu, po našem mišljenju, veoma važnoj oblasti, mogao je predsednik Vlade da se pojavi, ne bi mu pala kruna s glave, s obzirom da je ministar inostranih poslova odsutan.
To bi pokazalo da Vlada Srbije poštuje ovu Narodnu skupštinu, ali pošto svi rade na tome da se potpuno degradira ova institucija, u tome očigledno prednjači sama Vlada, a onda svi oni koje Vlada kontroliše. Zahvaljujem.

Nisam zadovoljna vašim objašnjenjem. Propustila sam da kažem da je u pitanju povreda člana 104, ali to se podrazumeva i zaista mislim da bi kao potpredsednik Skupštine trebalo da podržite poslanike koji reklamiraju ovaj član Poslovnika kada je Vlada u pitanju. Jer, ona je ta koja je birana od strane poslanika, nismo mi birani od strane Vlade. Dakle, založite se i vi za dostojanstvo Narodne skupštine.