Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za finansije održao je sednicu 26. januara na kojoj je raspravljao o predlozima zakona iz svoje nadležnosti.

Ono što mogu da primetim jeste da su poslanici bivšeg režima napali sadašnju Vladu i Aleksandra Vučića da su zadužili građane Republike Srbije za preko 35 milijardi evra. Sa tim ja, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ne mogu da se složim.

Nominalni iznos javnog duga 2012. godine iznosio je 17 milijardi evra. Dragi građani Republike Srbije, sa punim pravom možete da pitate bivši režim na šta su potrošili 17,5 milijardi evra. Voleo bih to da znam i ja, a voleo bih da konačno jednom polože račune pred vama.

Naših 17,5 milijardi evra, koliko je zadužena Republika Srbija za vreme ovog režima, se vidi na šta je potrošeno. Potrošeno je na autoputeve, potrošeno je na nove bolnice, potrošeno je na obnovljene i nove škole. Potrošeno je oko devet milijardi evra da se sačuva privreda Republike Srbije za vreme Kovid krize, zato što Republika Srbija postoji radi njenih građana, a ne radi 17,5 milijardi evra koje je besomučno krao bivši režim od tih istih građana.

Građani Republike Srbije, mogu da im poručim, neka ne brinu. Sa ova nova tri zaduženja ne uvećava se javni dug Republike Srbije zato što će najveći deo tih novih zaduženja da ode na otplatu starih kredita kojima su nas ovi zadužili, iz bivšeg režima, po visokim kamatama, tako da će jedan dobar deo javnog duga i da se smanji zbog nižih kamata sa kojima se danas Republika Srbija zadužuje.

Drugi kredit je radi obnove našeg voznog parka u železnicama. Republika Srbija za razliku od njihove vlasti podiže kredit da uveća svoju imovinu, poveća konkurentnost svojoj privredi i omogući realnom sektoru da zarađuje za plate i penzije u javnom sektoru. To oni nisu znali, znali su samo da biraju između levog i desnog džepa.

Treći kredit jeste da se nadoknade gubici koje ima naše preduzeće zaduženo za transport gasa zbog poremećaja na tržištu u snabdevanju energentima, da taj trošak ne bude prevaljen na građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije, već na Republiku Srbiju koja želi da očuva standard građana i konkurentnost domaće privrede, domaćeg realnog sektora od koga svaka država živi. Ne živi se od kredita, kao što se živelo za vreme njihove vlasti. Ne živi se od rasprodaje državne i društvene imovine, kao što je to bilo za vreme njihove vlasti.

Dragi građani Republike Srbije, nemojte da brinete, naše javne finansije su stabilne. Omogućićemo da zadržite životni standard, da ga uvećavate. Sačuvaćemo vaša radna mesta, sačuvaćemo vaše porodice od siromaštva u koje ga je gurao bivši režim.

Smatram da je povređen ili prekršen član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Naime, gospodine Orliću, verovatno niste čuli kolegu Lutovca koji je tražio od vas da zbog mene pozovete hitnu pomoć, jer će mi trebati. Verovatno je čovek mislio da se ja bojim od njegovih pretnji. Nešto je on tu pobrkao. On ne zna da se ja takvih kao što je on i njegovog režima nisam bojao ni dok su bili na vlasti, ni kada su u ovu salu puštali ljude sa palicama da se tuku sa opozicijom, ni kada su gasili kamere, ni kada su pucali na nas na Trgu republike, kada su rasturali miting zbog hapšenja Radovana Karadžića. Ubili su tad Ratka Panića. Ni tada se nisam plašio vas, a sad ću. Zaboravite to.

Ovo sam rekao ne zbog straha, koga nemam, nego da građani Srbije znaju kakvi su oni demokrate, kakvi su nasilnici i kakvi su kao ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući Orliću.

(Miodrag Gavrilović: Pominjan je DS, zašto ne možemo da govorimo, ja sam evo od sve dece najagresivnije dete.)

Poslednji koji ima pravo bilo kakvo da priča o nezavisnosti, samostalnost nosilaca pravosudnih funkcija, o ustavnom poretku i zakonima, jedino ne bi trebao bivši režim. Neki su zaboravili ovde.

Nisu u pitanju samo 900 što sudija, što tužilaca koje ste ostavili bez posla. O tome ću malo kasnije. Da podsetim svoje kolege iz bivšeg režima da ni predsednika Vrhovnog kasacionog suda niste izabrali u skladu sa Ustavom. To je ocenio isti onaj Ustavni sud koga ste vi izabrali. Sada nama nešto nama prebacujete o nekom autokratskom režimu.

Znate kako ste birali sudije Ustavnog suda, pogotovo ako su bili iz naučne zajednice?

Podmetali ste agente državne bezbednosti na njihova predavanja, ovo pričam tačno, da postave pitanje kandidatu za sudiju Ustavnog suda, može li Boris Tadić da bude biran treći put za predsednika Republike Srbije? Ako bi kandidat, profesor rekao da ne može, nije mogao da bude izabran za sudiju Ustavnog suda.

Hoćete imena. Evo, profesor Milan Vlatković. Hoćete da kažete da nije tačno? Jeste. Što ćutite? Vama je to smešno. Ja se izvinjavam. Ako je vama to smešno, ali ovde moram da postavim još jedno pitanje.

Stalno se spominje neki ministar Vulin, neki stan itd. Što ga niste uhapsili? Pa, što ga niste uhapsili, pa kupio je taj stan 2011. godine, vi ste bili na vlasti. Šta se pravite. Gde vam je ta naknadna pamet sada? Tada niste znali. Niste imali tužioce, niste imali sudije. Sve ste imali, neko pravite i izmišljate afere. Ništa drugo. Vi fabrika afera.

Doživeo sam ovde i političku nekrofiliju. Neke spominje aleksinačke rudare. Da li ste bili tamo? Da li ste bili možda tog dana kada je bila ta nesreća? Da li ste izjavili porodica saučešće, da li ste razgovarali sa preživelim rudarima? Kada. Ja sam bio tog dana, sa njima razgovarao, porodicama izjavio saučešće, a onda pokušavaju političkim performansima, zloupotrebljavajući nesreću da dobiju glasove. To je ispod svake časti, ispod svakog morala, pa to je nedostojno čoveka, na nesreći da dolazite na vlast, pa jel ste normalni bre? Vama to nije nedostojno, svaka čast, pa to pokazuje kako ste se odnosili prema Srbiji dok ste bili na vlasti. Smeta vam to, boli vas.

Neko je spomenuo sudiju Majića i kažu, po novim rešenjima, može disciplinski da odgovara, to što je sudija Majić iznosio, političke ocene, nije u skladu sa zakonom, ali da kažem evo, ima pravo na svoj politički stav, ali kako je nazivao svoje kolege sudije, političkim poltronima i crvima. Jel tako bilo ili nije?

Jel narušavao autoritet jedne grane vlasti u Srbiji, da bi vas doveo na vlast? Sram vas bilo. To je radio, izigravao zakon. Pazite, donosi oslobađajuću presudu, poništava osuđujuću, zato što je izvršena obljuba nad maloletnim licem, sa obrazloženjem da je to u uobičajenom pravu naroda iz koga oštećena potiče i da to nije kažnjivo.

Država se posebno obračunavala sa recimo krvnom osvetom koja pripada običajenom pravu. Šta je starije, zakone koje mi ovde donosimo ili običajeno pravo, zašto donosimo onda zakone? Da bi neko izvrgavao ruglu celu državu, po običajenom pravu nekih naroda je da budu ljudožderi, ubio nekoga ovde u Srbiji, ćemo da ga oslobodimo. Jel to vama pravosuđe. To su vaše percepcije.

Nema potrebe da to radite. Znate šta, još nešto moram kolegama da kažem, gubitnički mentalitet je taj koji za svoje izborne poraze krivi izborni sistem, gubitnički mentalitet i nikada taj gubitnički mentalitet ne može da napravi pobedu, zato što kroz gubitnički mentalitet nećete da pogledate da li ste vi možda odgovorni za rezultat koji ste dobili.

To je vaš problem i neću ja tome da vas učim. Isto tako, stvarno ne mogu da razumem kolegu, koji kaže – mi smo hteli da uradimo reformu pravosuđa, tako što smo 2009. i 2010. godine hteli da se oslobodimo sudija koje je birala neka druga većina.

I to reše gospoda, pozovu svoje opštinske odbore, negde se izjasne opštinski odbori, negde sednu dva advokata za kariranim stolom kod Pere Napoleona u Požarevcu. Uhvate spisak i precrtavaju i pišu ko će biti sudija, ko tužilac, a ko neće. Tako je bilo. Kod Pere Napoleona visoki funkcioneri Demokratske stranke, obojica advokati, pa izvolite. Znači, sudija i tužilac mora da poštuju tog advokata koji ga je ostavio da bude tu što jeste. Jel to uticaj na pravosuđe?

(Milenko Jovanov: Nije to je sloboda i demokratija.)

A, to je slobode demokratija. A jel znate da su sudije i tužioci ljudi? Šta je bilo sa porodicama ovih 900 sudija i tužilaca? To ne računate. Vama ljudske sudbine nisu bile važne. Vidim da i ovde dan danas nisu važne nekima.

Lako je da ovde neko galami. Zamislite, pa ja stvarno ne bih imao takvu hrabrost da neko priča o siromaštvu građana, o demokratiji, o pravima, a njegov supružnik ima platu ko 15 poslanika.

Pa, jel sit gladnom veruje - tako kaže naš narod.

Ne, čovek zarađuje pošteno novac. Nije to sporno. Radi u kontroli letenja. Nemam ništa protiv toga, ali kako mogu da verujem takvoj osobi da priča o tome kako su građani obespravljeni, siromašni i bez posla, gladni, žedni, bez demokratije, obespravljeni pred sudijama, pred tužiocima itd? Ne ide to.

(Poslanik Demokratske stranke: Nešto ste pogrešili.)

Nisam ništa ja pogrešio, nego vama očigledno nešto smeta.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da reforma pravosuđa, povećanje samostalnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija smeta bivšem režimu. Neće moći više nikad nikoga da smenjuju, kao što su to radili 2009. i 2010. godine. Neće moći da postavljaju svoje privatne tužioce, svoje privatne sudije koji će da sude onako kako njihovi advokati očekuju od tih sudija i tužilaca da bi ti isti advokati koji su navodili ovde i Odbor za pravosuđe, zarađivali novac na tim suđenjima.

Da li znate, kolege, da je sastanak sa našim kolegom koji je bio predsednik Odbora za pravosuđe koštao 200 evra, da primi građanina kao narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe. Toliko je koštao sastanak.

Samo da vam kažem, tada je bila plata 200 evra i ta plata i radno mesto za vreme vaše vlasti je bila privilegija. Samo odabrani su mogli da primaju platu, a onda nama nešto prebacujete.

To vreme više nikad neće da se vrati. Građani su rekli svoje na referendumu. Naše je da poslušamo to što nama građani govore, da pretočimo u zakone i na tu priču oko narušavanja ugleda, samostalnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija da stavimo tačku koju ni vi nećete moći da izbrišete više.

(Dragana Rakić: Replika.)

(Zoran Lutovac: Replika.)

(Milenko Jovanov: Poslovnik.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da smo imali prilično naporno zasedanje. Video sam ovde i političke performanse, video sam kako su narodni poslanici izlazili sa transparentima i kao narodni poslanik nemam ništa protiv jednog takvog vida političke borbe.

Ovde je bilo žestokih napada da u Srbiji vlada diktatura, da su mediji nezavisni, da su prava opozicije ugrožena. Ja tu moram da postavim jedno veliko pitanje svojim kolegama poslanicima - da li se sećaju da je za vreme bivšeg režima bio zabranjen prenos sednica Narodne skupštine Republike Srbije? Zaboravili ste to. Predsedništvo DOS-a je selo i donelo odluku da se ukine prenos sednica Skupštine. Evo, Marijan Rističević je bio u tom predsedništvu i kaže da je glasao protiv. I bilo je ukinuto. Naredili su tadašnjem direktoru RTS Aleksandru Crkvenjakovu da se ukine prenos i jeste bio ukinut.

U ovoj Skupštini imate samo tri poslanika koji su se izborili da vaše performanse političke mogu da budu viđeni od strane građana Srbije preko RTS-a na nacionalnoj frekvenciji. Ne morate meni da zahvaljujete, ne morate ni koleginici Jovanović, ne morate ni kolegi Rističeviću, ne morate ni Aleksandru Vučiću i on je bio tad narodni poslanik, ali treba da znate da ste zabranjivali prenose Skupštine Srbije preko javnog servisa i zabrana je bila sprovedena. I onda puna usta demokratije, kad se malo zamene uloge.

Idemo dalje. Nije to bio jedini pokušaj. Bilo je još. Može da kaže neko da je to bilo pre 20 godina. Jeste, davno bilo. Šta je bilo 2011. godine? Zašto ste tada hteli da zabranite prenose sednice Narodne skupštine Republike Srbije? Što to ne kažete? Čak je i tadašnja predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić Dejanović, da bi zaštitila narodne poslanike oformila Radnu grupu koja će da donese konačnu odluku o tome.

Hteli ste da ućutkate opoziciju, a vas niko ne ućutkuje. Danima gledam vaše političke performanse, najstrašnije optužbe, a ne pogledate iza sebe kakvi ste bili dok ste bili na vlasti i postavljam pitanje – odakle vama pravo da kada ste sve to radili nekog uopšte kritikujete u vezi toga? Vidim kolege odlaze.

Ja kao narodni poslanik dosta dugo sam vremena i proveo danas u ovoj sali, nisam kao neki moj kolega koji je dobauljao oko ručka, sanjiv, doduše, da održi, evo ga, nema ga sad, svoj politički performans koji je prenet preko javnog medijskog servisa i pobegao.

Znate zašto sedim ovde? Ne samo zbog političke ideje, ne samo zbog toga što zastupam interese građana Republike Srbije, nego da bi nešto naučio od kolega poslanika, jer niko ne može da se pohvali da sve zna, jer da kolege sede ovde u ovoj sali i ne drže samo političke performanse ne bi postavljali pitanje ubistva Slavka Ćuruvije, 12 godina vršili vlast, pa je morao da dođe Aleksandar Vučić, da se otkrije ko su ubice i da se sudski procesuiraju i da budu osuđeni, prvostepeno doduše, ali osuđeni. Šta ste radili 12 godina? Kakvu ste to vlast vršili 12 godina? Apsolutnu. Apsolutističku.

Ovde pričate o tome da su neki protivnici režima bili napadnuti. Zaista ne znam, a moram sada da pitam, na svojoj konferenciji za štampu, pred pet kamera napadnut sam, jel to preneo javni medijski servis za vreme vaše vlasti, narodni poslanik napadnut? Nije. Samo jedna lokalna televizija. To je diktatura kada nema prenosa, kada ne mogu da prenesem vest, kada ne mogu čak ni da kažem da sam napadnut fizički od političkog neistomišljenika.

Šta sada imate da mi pričate o tome? Prošlo je 13 godina. Potražite slobodno, imate na internetu, imate na „Jutjub“ kanalu SNS, nema problema, možete da pronađete.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju sa mesta.)

Nećete. Toliko o tome.

Pričaju o demokratiji političke stranke koje su donele jedan od najsramnijih zakona u istoriji razvoja demokratije – Zakon o lustraciji. Bivši režim je doneto taj zakon.

Znate šta je podrazumevao taj zakon? Da ako je neko vaš politički neistomišljenik zakonom može da mu bude uskraćeno ustavno osnovno ljudsko pravo da bude biran, taj zakon ste doneli. Onda su vam opet puna usta demokratije.

Onda, nešto što je mene podsetilo na „Sablju“, kada je neko rekao ovde da mu je žao što dok su bili na vlasti kao DOS nisu počistili opoziciju. Sada ja vas pitam, da li znate šta ste rekli? Očigledno da ne znate ili ste bili toliko mali u vašim političkim strankama da niste znali šta se tada sprema opoziciji, da su svi opozicioni poslanici trebali da budu pohapšeni za vreme „Sablje“ i pitanje je da li bi žive glave izvukli do kraja vanrednog stanja. Ja sam tada bio poslanik. Da nisu intervenisali ambasadori iz pojedinih zapadnih zemalja, to bi se i desilo. Vama i vašem životu niko ne preti za vreme vlasti Aleksandra Vučića.

Za vreme vaše vlasti ja sam morao da se bojim za svoj život.

(Tatjana Manojlović: Netačno.)

Neko je dobacio, „neka sam“? „Neka sam“ i trebao da se bojim za svoj život?

(Tatjana Manojlović: Ne, nego nije tačno.)

Nije netačno. Jako je tačno, kao što nije bilo prenosa, kao što je postojao Zakon o lustraciji, kao što je postojala Komisija za lustraciju, kao što ste pokušali da ukinete prenose 2011. godine. Sve je tačno, sve ima traga. Toliko o tome.

Nezavisnost regulatornih tela. Neko je ovde spominjao REM. Neko je čak i rekao da oni nemaju pravo da štrajkuju zato što primaju platu od građana Republike Srbije. Koliko ste ostrašćeni u tome da kritikujete i da napadate. Vi niste ni pročitali finansijski plan REM-a. Da jeste, znali bi ste da je u izvor finansiranja prihodi od naknade, prihodi Regulatornog tela čine sredstva ostvarena od naknade koju pružalac medijske usluge plaća za pravo na pružanje medijske usluge u skladu sa zakonom i utvrđeni su na osnovu člana 35. Zakona o elektronskim medijima, dok pravo na dozvolu koja je regulisana članom 89. stav 1. istog zakona pružalac medijske usluge ostvaruje sve dok izmiruje obavezu plaćanjem naknade za pružanje medijske usluge.

(Tatjana Manojlović: Niko to nije rekao.)

Nemojte sad. Evo stoji kolega koji je to rekao.

(Tatjana Manojlović: Niste nas razumeli.)

Ja ga nisam lepo čuo. Ja odlično čujem, a još bolje pamtim.

Znači, članovi REM-a ostvaruje sopstvene prihode, ali je lepo reći da primaju platu iz budžeta koji pune građani Srbije, a eto ništa ne rade. To nije tačno, eto ni to nije tačno.

(Tatjana Manojlović: Ne može funkcioner da štrajkuje.)

Najsmešnije u tome jeste da medije čije interese vi zastupate iz bivšeg režima ne plaćaju nikakvu taksu i onda vi imate pravo da kritikujete privatne medije koji plaćaju taksu na njihovu uređivačku politiku.

Idemo dalje. Neko je spomenuo rijalitije. Ko je započeo tu famoznu priču oko rijalitija? Da li se neko seća ko je doveo „Velikog Brata“ u Srbiju? Da nije možda bivši gradonačelnik Beograda? Znate šta, najmizernije u toj priči jeste da je preko Pionirskog grada napravljen objekat koji služi za dnevni smeštaj dece, gde ste smestili učesnike „Velikog Brata“. Znači, u prostor koji je namenjen, na javnoj površini, koji je namenjen za dnevni smeštaj dece, smestili ste „Velikog Brata“. Gradonačelnik dao dozvolu, deca, nečija jesu, ali nisu to mala deca, da budemo jasni, znači ko je tu prihodovao? Da li „Emoušn“, da li „Dajrekt medija“, „Multikom“? Svejedno je, apsolutno je svejedno.

Moram nešto da vas pitam, kako se to zove kada koristite javnu funkciju i javni resurs, a ostvarujete lični privatan prihod? Šta je to? Ja to zovem lopovlukom. I onda se neko naljuti kada ja kažem da je mašinski mozak najobičnija lopuža. Najobičnija lopuža.

Ovde je bilo mnogo kritičara oko RTS i te takse. Ja sam u svom uvodnom izlaganju rekao da nezavisnost regulatornih tela, pa čak i Javnog medijskog servisa zavisi od izvora finansiranja. Da li je tako? Znači, morate da mu obezbedite stabilan izvor finansiranja da ne zavisi od budžeta Republike Srbije. Da li je tako? Tako je. Dobro.

Idemo dalje. Zašto je RTS za vreme bivšeg režima i te kako bio sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, i tada je postojala neka pretplata? Zato što Javni medijski servis ili RTS ostvaruje prihode po dva osnova. Prvi osnov je pretplata, sada taksa, drugi osnov je sopstveni prihodi koje ostvaruje prilikom prodaje reklamnog prostora.

E sad, bivši gradonačelnik Beograda zakupio je celokupan reklamni prostor po diskontnim cenama. Znači, deset posto od tržišne, a onda je prodavao po tržišnim cenama. Zbog toga je RTS imao gubitke koji su nadoknađivani iz budžeta Republike Srbije. Ko je onda pokrao građane Republike Srbije i RTS? Bivši režim i bivši gradonačelnik. Onda postavite pitanje – zašto ste bivši? Zato što ste takvi. Ne trebamo mi vama da ukidamo televizijske prenose, ne trebamo ni da vam branimo da se pojavljujete na Javnom medijskom servisu, nego vas tamo oni neće. Takvi kakvi ste, verovatno bi ste sebi još više odmogli u vašoj želji da dođete na vlast.

Ovde se stalno spominjala i priča oko nezavisnosti sudija i tužilaca. Dobro. Neke moje kolege su i u ranijem sazivu i u onom ko zna kom tamo pre toga čitali odluke opštinskih odbora bivšeg režima koji su predlagali, podržavali, šta sve nisu radili za sudije i tužioce. Čak i mesni odbori proveravali, špijunirali žene, ko je za koga, ko je kakvu vlast itd. Ne odobravam. To je jedan oblik uticaja na nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija.

Znate li kako se to radilo u Požarevcu? Seo je jedan jako visoki funkcioner DS iz Požarevca sa advokatom koji je bio jako blizak tom bivšem režimu i ovaj prvi je bio advokat, samo je zbog neke druge stvari zamrzao status advokata i u restoranu koji se zvao „Kod Pere Napoleona“, za kariranim stolnjakom precrtavali ko će da bude razrešen od sudija i tužilaca. Ako mislite da vam ne govorim istinu, slobodno to proverite u Požarevcu, onda vi opet imate nekom pravo da pričate o nezavisnosti pravosuđa.

Ljudi, hajde malo da postavimo neke stvari. Ja razumem, opoziciji nikada nije dovoljno demokratije, ali ipak moram da vam kažem, to što ste danas imali svoje političke performanse u ovoj Skupštini, a prenosio je Javni medijski servis, između ostalog, treba da zahvalite i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, što vam je to omogućio dok je bio opozicioni narodni poslanik.

Nećemo sad o cenzusima da pričamo.

Znači, manite više sa tom pričom oko nedostatka demokratije. Manite tu priču oko toga da zbog javnog medijskog servisa neko gubi i dobija izbore. Nije tačno. Dokle god tako postupate i dokle god tako razmišljate stalno ćete izbore da gubite, zato što nikada nećete da postavite sebi pitanje gde ste vi pogrešili, gde je vaša odgovornost za vaš izborni rezultat jer vaša odgovornost je uvek presudna.

Kad budete videli gde je vaša odgovornost, kad budete izašli iz Beograda i skinuli salonske cipele i obuli čizme, obišli svako mesto u Srbiji, svako selo, svaki sokak gde nećete da čujete lepe stvari, ali morate zbog politike koju zastupate valjda da imate i stomak za to, onda možete da se nadate da ćete doći na vlast. To vam ja govorim kao poslanik koji je 12 godina bio opozicija, koji je to radio. Dok to ne uradite nikakav RTS, nikakvi mediji, ništa neće da vam pomogne da dođete na vlast.

Prvo da vidite gde su vaše greške bile dok ste bili na vlasti, da priznate greške, a ne da se samo izvinjavate Hrvatima za zločine koje nismo ni počinili, a onda možete da molite građane Srbije za oprost i da kažete da nećete više to da radite. Pitanje je da li će da vam poveruju ili neće. To je sad stvar građana Srbije.

Ovo priče oko ugroženosti medija, ugroženosti novinara, pazite pričate o ugroženosti novinara, pretučene novinarke ispred televizije „Pink“. Jel neko osudio od vas to? Nije niko. Motorne testere u RTS-u – jel neko osudio to? Nije niko. Kolega nam pretučen ispred Skupštine, jel to neko osudio? Nije niko.

Čekajte, stanite, da budemo jasni – koliko god da ste krivi i koliko god da građani budu u pravu što bi nekog od vas napali ja bih vas branio sa one ljudske strane, nemojte vi da se zahvaljujete. Ali, očigledno, vi ne samo da to ne biste radili, nego biste još i podsticali.

Jel ste nam obećavali vešala na Terazijama? Jeste. Šta, niste? Pretite deci. Šta imate gore od toga? Hoćete da jurite ljude po ulicama zato što ne misle politički iste kao vi? Iz vaše političke impotencije i nemoći da pobedite na izborima? Aman, ljudi, nismo vam mi krivi što gubite izbore. Nismo vam mi krivi.

Ne bih dalje da više zadržavam i kolege poslanike, evo 20 minuta je. Znači, pustite nezavisna tela da rade svoj posao. Ako se sećam dobro – kada ste bili vlast ako je neki poslanik spomenu bilo kakav sudski postupak odmah ste napadali da je to ugrožavanje nezavisnosti i samostalnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Pustite taj REM neka uradi to kako treba. Na osnovu toga biće i odluka, na osnovu zakona, na osnovu ispunjenosti uslova.

Nemojte više oko te priče, oko toga da je diktatura u Srbiji. Ja sam vašu diktaturu i te kako osetio na svojoj koži. I te kako sam je osetio i meni to pravo nemate da pričate.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, moram da primetim da kako su izašli foto reporteri iz Narodne skupštine završio se politički performans naknadne pameti bivšeg režima. Voleo bih da su pripadnici bivšeg režima ovde, imao bih što-šta da im kažem….

(Nebojša Cakić: Ima ih više oko tebe.)

Pogotovo što sam video jako zanimljive predloge zakone koje su ovde isticali, kao na primer zakon za radnike, njima za vreme njihove vlasti takav zakon nije ni trebao zato što su radnici bili ugrožena vrsta bez zaštite države. A što se tiče zakona za mame preduzetnike nije im ni trebao zato što mama preduzetnika u njihovo vreme nije ni bilo, a sudije su najurili. Pa, zato bih voleo da su ovde, da malo popričamo o svemu ovome.

Odbor za finansije doneo je tri zaključka po pitanju nezavisnih regulatornih tela koje funkcionišu u pravnom sistemu Republike Srbije, između ostalog Agencije za energetiku, REM-a i Državne komisije za tržište hartija od vrednosti.

Moram prvo da istaknem da bi neko regulatorno telo imalo punu nezavisnost mora da ima zakon koji reguliše njegovu delatnost i načine izvora njegovog finansiranja, da ne zavisi ni na koji način od budžeta Republike Srbije osim ako dođe do nekih nepredviđenih okolnosti. Mogu da kažem da su sva tri regulatorna tela taj uslov ispunila. Znači, na prvom mestu apsolutno se finansiraju iz sopstvenih prihoda i nisu na trošku budžeta kao što to neki uporno pokušavaju da dokažu i da kažu da određena regulatorna tela i određene agencije u našem pravnom sistemu nama nisu potrebni.

Krenuo bih prvo od Komisije za tržište hartija od vrednosti. Mogu da kažem da se izborom i novog predsednika ta Komisija je prvo morala da konsoliduje svoje poslovanje, da učesnici na tržištu hartija od vrednosti steknu ponovo poverenje u rad naše Komisije i samim tim da učestvuju na tržištu hartija od vrednosti, što je za svaku pohvalu jer to nije bila situacija do pre sedam ili osam godina.

Ono što takođe mene raduje da je u razgovorima i u izveštaju o radu za 2021. godinu i finansijskom planu za 2023. godinu kod predsednika Komisije stekao sam jednu određeno ubeđenje da njegova želja nije samo da se tržište hartija od vrednosti odnosi samo na vlasničke hartije od vrednosti, kao što je to do ovog trenutka bilo već da se i primenjuje na dužničke hartije od vrednosti kada su u pitanju određeni privredni subjekti, a sve iz razloga da se jedan deo naše privrede ne oslanja samo na finansiranje preko poslovnih banaka već i na prihode odnosno kredite koje može da dobije kao učesnik na tržištu hartija od vrednosti.

Na taj način utiče i na smanjenje kredita na finansijskom tržištu i samim tim poboljšavanje ukupnog makroekonomskog ambijenta na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Kada je u pitanju Agencija za energetiku, ako neko pogleda njene nadležnosti, videće i sam koliki je značaj same te agencije za energetiku ne samo u oblasti, kako to neki kažu, davanja dozvola, već čitavog jednog niza regulacija koje ima u svojoj nadležnosti Agencija.

Ono što je najvažnije, rezultati agencije za 2021. godinu i 2022. godinu govore nam da sama agencija jako dobro obavlja svoj posao zato što na tržištu, bez obzira do poremećaja do kojih je došlo na tržištu, jednim delom zasluga je i Agencije za energetiku, što ti poremećaji se nisu odrazili, pre svega, na privredu, na privredni ambijent, a kasnije i na stanovništvo.

Takođe, moram da istaknem da naša Agencija za energetiku se isto tako finansira iz sopstvenih prihoda koje ostvaruje na tržištu, tako da nije bilo ni jednog razloga da Odbor za finansije ne da saglasnost na finansijski plan Agencije za energetiku za 2023. godinu.

Takođe, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dao je saglasnost na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2023. godinu.

Da podsetim kolege poslanike, koliko je meni poznato, taj REM je danas u štrajku ili je počeo da radi? Počeli su da rade. Odbor za finansije se rukovodio time da to, pre svega, treba da bude nezavisno regulatorno telo. Voleo bih da su kolege poslanici koji su bili na odboru iz bivšeg režima podržali nezavisnost jednog regulatornog tela.

Ono se finansira iz sopstvenih prihoda, a neki su hteli da mu uskrate mogućnost da se finansira u 2023. godini i to ovde u radnom telu koje pripada Narodnoj skupštini Republike Srbije, radnom telu i Narodnoj skupštini koji garantuju nezavisnost određenih regulatornih tela.

Narodni poslanici tu nezavisnost treba da čuvaju, a ne da je ruše, ne da se bore da Šolak dobije licencu, nacionalnu frekvenciju, pa da emituje program iz Luksemburga, jer i taj REM se finansira na osnovu izdatih licenci. Pa, šta bismo hteli? Da registrujemo firmu u Luksemburgu, da emitujemo program u Srbiji, da ne potpadamo pod zakonodavstvo Republike Srbije, a da imamo nacionalnu frekvenciju? Da ne pričamo o porezu. Mada mislim da su u ovom slučaju informisanje i medijski prostor čak i važniji od poreza. Znači, narušavana je od bivšeg režima nezavisnost REM-a zbog pravnog lica koje nije registrovano u Srbiji i ne podleže zakonskim propisima i regulativi Republike Srbije i, na kraju, ne plaća porez na teritoriji Republike Srbije, pa kada skočite na REM, prvo to imajte to na umu.

Kada izvadite vaše transparente i to imajte na umu i kažite jednom – imali smo 12 godina apsolutne vlasti na teritoriji Republike Srbije, nismo hteli da donesemo te zakone da bi radnici izumirali, da ne bi imali pravo na zaštitu države da upropastimo državu, da napravimo da to bude privatni feud tajkna, a mi da budemo bogatiji. To kažite građanima sledeći put, vi iz bivšeg režima, kada izvadite vaše transparente.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga sam čuo u ovoj skupštini, mnogo diskusija, ali mogu da kažem da je jedna od ovih, mogu da je nazovem slobodno, vrhunski bezobrazluk. Tvrditi da se nešto potpisuje na samitu može samo vrhunski bezobrazan čovek zato što se na samitu ništa ne potpisuje, ili da ne zna, ali hajde da kažemo da ne zna.

Dalje, vrhunski bezobrazluk je zato što su mu evri jeftini, inače ih vrlo rado uzima u staračkom domu i to baš od onih naših gastarbajtera koji šalju za svoje stare taj novac, pa mu je i to malo pa traži da se povećaju penzije da bi iz budžeta uzimao još više i kao vrhunski bezobrazluk, žao mi je što gospodin Selaković nije tu, imali smo jednu jako zanimljivu diskusiju. Postavljam pitanje da li je taj starački dom legalan, da li ima dozvolu za rad, da li se izvršavaju poreske obaveze koje imaju prema zaposlenima, da li ima standarde da ispunjava uslove da bude starački dom, da li ih hrani tamo svinjskim mesom ili za trista, četristo evra uvaljuje kuvani kupus i zelje? Da li je možda neki unuk oslobođen plaćanja poreza? Jel ne treba u Srbiji ništa da se radi da bi takvi mogli da žive i prosperiraju?

Pazite sad ovo. Kaže, ako EU daje dva puta više para za migrante, da li to znači da će migranata da bude dva puta više u Srbiji? Ne znači, nego znači da ćemo manje para iz budžeta da potrošimo, ali mu je žao da trošimo para iz budžeta, mora za njega da ide budžet, ne zbog građana Srbije. Evo, to je samo jedan mali primer demagogije i vrhunskog bezobrazluka.

Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju današnje rasprave u pojedinostima, mogu da kažem da je vladajuća većina, naročito Srpska napredna stranka, da smo bili stalno napadani za nedostatak demokratije, za diktaturu, za nemogućnost poslanika da diskutuju ovde u Narodnoj skupštini.

Sada smo svedoci da je pročitano preko stotinu amandmana koje su podneli narodni poslanici, neki iz opozicije, neki iz bivšeg režima, o kojima niko nije diskutovao.

Kao narodni poslanik koji sam 12 godina bio opozicioni poslanik, nije moglo da se desi, nije smelo da se desi da bude pročitano moje ime a da ja amandman ne obrazlažem.

Znači, valjda je to cilj, da predstavite svoj politički program, da kažete gde to greši neka vladajuća većina i da na taj način predstavljate politiku svoje stranke građanima Srbije. ali, ovde nije u pitanju politika svoje stranke prema građanima Srbije, nego jedan vid opstrukcije za koji mogu da kažem da je potpuno legalan i dozvoljen u parlamentarnom životu. Ali, isto tako, nije ovde cilj predstavljanje programa, nego isključivo jedan brutalan napad na SNS i Aleksandra Vučića, ništa drugo. I toliko volite Srbiju da niste u stanju da provedete jedan jedini dan u Skupštini, osim kada vam padne neka inspiracija na pamet, da dođete ovde dva, tri minuta, napadnete stranku predsednika Srbije i da sa tim završite.

Neko od kolega je rekao da je danas teško živeti sa 40.000 dinara. Verovatno je bio u pravu. Samo da podsetim tog kolegu da je za vreme njegove vlasti prosečna zarada bila manja nego danas minimalna, prosečna je bila manja nego minimalna danas. Prosečna zarada je bila 311 evra. Danas je minimalna 341 evro.

Onda postavljate pitanje kako je živeti sa 311 evra prosečne plate? Da podsetim još nešto. U vreme bivšeg režima i minimalna plata je bila privilegija, ne socijalni slučaj nego privilegija. O prosečnoj, da ne govorim, to je bilo deveto nebo, kada su ljudi gubili posao i kada su se radna mesta gasila, a fabrike zatvarale. Sada takvi hoće da uče nas kako treba država da se vodi, takvi kada je minimalna zarada bilaprivilegija danas brinu za građane. Tad ste bili na vlasti, tada ste imali priliku da brinete. Što niste?

Sve bi bolje, i oko investicija. Neko kaže – danas se investicije sprovode da bi se krao novac, gradimo puteve da bi krali, pazite ovo, a oni nisu ništa radili pa su krali. Sve živo su opljačkali. Oni dobiju pare za autoput, ne naprave ga, firma ispari, ode u stečaj, državne pare potrošene i takvi sad hoće da kažu, objasne građanima Srbije da bi oni bili bolji. Imali ste svoju priliku.

Nije vama kriva diktatura, nikakva. Nije vama kriva nikakav manjak demokratije ili pravo na slobodu reči izražavanja. Nije vama to krivo što gubite na izborima. Gubite na izborima zbog vas samih i nemojte da tražite opravdanje u drugima, to je mentalitet gubitnika. Vidite i pokušajte da saznate gde ste to pogrešili, da li ste pogrešili, koliko ste pogrešili, koliko su neki opljačkali dok ste bili na vlasti, pa onda zaključite zašto vas građani neće.

Građanima Srbije mogu još da poručim da je budžet za 2023. godinu odličan budžet koji garantuje povećavanje, pre svega, penzija penzionerima koji su najveći deo tereta fiskalne stabilizacije podneli, koji povećava plate zaposlenima u državnoj upravi, u policiji, u prosveti, u vojsci i to je realno povećanje, ne kao što je bilo za njihovo vreme matematičko. Trudićemo se i borićemo se da svaki naredni budžet bude bolji od ovog, za razliku od njih koji su se trudili samo kako da novac iz budžeta pređe u njihove džepove.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, imali ste sada priliku da čujete još jedan populistički govor bivšeg režima. Ništa drugo nego najobičniji populistički govor. I uvek će da bude priča oko toga kako bi oni bolje raspolagali parama i sredstvima da su na vlasti.

Samo da podsetim da smo, recimo, kada je u pitanju EPS, od 2010. i 2011. godine je bio zadužen za 275 miliona evra, uvećano za još šest milijardi dinara. Znate ko je vraćao te dugove? Ovaj direktor koga sad napadaju. On je vraćao te dugove. Najlakše je populistički pričati šta bi neko uradio da je na vlasti, a pri tom zaboravlja kakav je bio dok je bio na vlasti.

Stalno ovde provejava javni dug. Čuo sam jednog kolegu i žao mi je što je ispao tolika neznalica da poredi kredit u dinarima sa kreditom koji ima deviznu klauzulu i kaže – eto, vaša kamata je veća.

Samo da pitam uvažene kolege – kako to da imate javni dug 2012. godine koji je 17,7 milijardi evra? To je 55% današnjeg duga. Ono što Srbija duguje više od polovine duga koji ste vi napravili. Postavljam pitanje bivšem režimu – šta ste uradili sa tim novcem? Da niste pravili možda Most na Adi, onaj koji je koštao milijardu evra? Mogla su četiri da se naprave. Koliko je to bilo škola, koliko bolnica, koliko auto-puteva? Koliko je to bilo rezonanci? Gde je to nestalo? Taman onoliko koliko je neki tajkun prijavio profit a hoće da se bavi politikom. To mu je bio prihod.

A ovaj što ne zna da razlikuje dinarski i devizni kredit, ja sam rekao juče, napravićemo kao Odbor za finansije kurs da poslanici nauče da čitaju budžet onako kako treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li znate koliko je koštao jedan stan od 70 kvadrata u Majdanpeku pre petnaestak godina? Koštao je između pet i sedam hiljada evra da bude namešten i to ste ga otplaćivali na rate. Znate šta je pisalo na tabli saobraćajnog znaka koji označava izlazak iz naselja Majdanpek prema Blagojevom kamenu i Kučevu 2010. godine? Pisalo je sledeće – ko izađe poslednji neka ugasi svetlo.

I, ovde sada imam čitavu jednu lepezu narodnih poslanika koje bi u Majdanpeku i u Boru i u celoj Srbiji da pogase svetla. Ništa drugo i u Kostolcu i u Obrenovcu i u Loznici, svuda da se pogase svetla da opravdaju taj novac što su dobili od svojih sponzora iz inostranstva. Mogu da im kažem da se džabe trude, goreće svetla još dugo, dugo vremena i u Majdanpeku, i u Boru, i Kostolcu, i Požarevcu, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.

Ja razumem neke moje mlade kolege koji su u strankama bivšeg režima, ljudi su mladi, nemaju dovoljno životnog iskustva, valjda su podlegli tim medijima i ne znaju kakva je bila politika i kakvo je bilo stanje u Srbiji dok su njihove stranke bile na vlasti. Evo, stalno se spominje neka inflacija, ne sporimo postoji. Stalno se spominju da su plate sve manje i manje, neko je spominjao gladu decu. Evo, ovako je to izgledalo. Radi građana Srbije, da podsetim na jedan zločin bivšeg režima, a prema sopstvenom narodu i to iz vremena kada su valjda građani Bora i Majdanpeka trebali da gaje kikiriki, a ne da budu rudari, ali dobro.

Ovako, prosečna plata 2008. godine je bila 402 evra. Znate kolika je bila 2009. godine, 338 evra? Znate kolika je bila inflacija 11%. Znate kolika je bila plata 2010. godine? Bila je 331 evro, opet inflacija, dvocifrena, deset ili jedanaest procenata. Da li znate kolika je bila plata 2011. godine? Bila je 372 evra, da bi 2012. godine pala na 366 evra. Znači, za vreme vlasti bivšeg režima, imate smanjenje prosečne plate za 35 evra i inflaciju od 45%.

Onda se pojavljuje jedan mladi kolega ovde koji je inače samo izdeklamovao i nema ga sada nigde, koji se obraća guverneru NBS, gospođi Tabaković, kaže, pa evo, dinar je jači u odnosu na evro za šest i po procenata, ali sve je poskupelo za 150%, čak i mleko, što pokazuje da nikada nije ni bio u prodavnici da kupi mleko. Nije ni blizu toga poskupelo i kaže, pa eto, nećemo po onoj narodnoj, nemojte da kupujete kolače nego kupujte evre da jedete. Sada ja postavljam pitanje, a šta su to građani Srbije trebali da jedu od 2008. godine do 2012. godine. Šta su ta deca trebala da uzimaju kao hranu?

Sad, gospodo ministri, ne valja ova vlada. Ne valja zato što valjda imamo veće plate. Evo, ja sam u razgovoru sa ministrima saznao da će prosečna plata u Republici Srbiji 2022. godine da bude 720 evra. Pa, možete vi da hukćete, ali to je tačno 100% više nego plata koju ste vi dali građanima Srbije. Tačno za sto procenata veća. Vama je to smešno? Kada neko naravno prima platu od 10, 15 hiljada evra, on će da priča kako ništa ne valja, ali dobro, ne oseća, ne deli sudbinu građana Republike Srbije.

Hoćemo o penzijama. Godine 2008. 217 prosečna penzija, 2009. godine 211 evra prosečna penzija. Pazite, pada penzija, 2010. godine 193 evra, izborna godina 2011. predizborna, podigli na 209, ali što je još uvek manje nego 2008. godine. Oni čitavo vreme ovde ponavljaju jedno mantru, koja se upućuje prvenstveno mladima koji ne znaju kakve su lopuže bili dok su bili na vlasti. Ne znaju kako su kapom i šakom čistili. Ja nikada ne bih pokazivao ovde sliku Miroslava Miškovića, kako je on uopšte tu postavljen, ne znam, ali znam sledeće, pisao vam je zakone za koje ste glasali, vladu vam je sastavljao.

Opljačkao je sa vama državu i vi naravno da imate potrebu da ga branite, ali to je vaš problem, ali zbog takvih vi danas niste na vlasti. Zbog takvih smo mi zatekli Srbiju koja je bila opljačkana, devastirana i sada smeta što se Srbija izgrađuje, pa biste vi bili pametniji i bolji sada nego što ste bili pre 12 godina. Ma ne bi, bili biste još veće lopuže zato što je Srbija sada još bogatija država nego 2008. godine kakva je bila.

Ovaj što mi dobacuje ovde ne razlikuje ni kredit u dinarima, u evrima. (Borko Stefanović: Ko je lopov?)

Pa da izazovem pravo na repliku? Neću, kao što ni vi niste meni dali to pravo, a spominjali ste moje diskusije.

Samo da kažem, da naši građani ne brinu, plate koje isplaćuje država biće na vreme i uredne i uvećane. Penzioneri, takođe, ne moraju da brinu za svoje penzije, biće na vreme i biće uvećane.

U Srbiji vlada SNS sa svojim koalicionim partnerom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Nemaju potrebe građani Srbije da brinu za svoju budućnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvestilac sam Odbora po 32. tački Predloga odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije.

Prvo što moram da istaknem jeste da naši građani Narodnu banku Srbiju doživljavaju kao nekakvu banku koja treba da brine o deviznom kursu građana Srbije i da je to njihova jedina i uloga o tome da li će biti štampani dinari ili neće, itd.

Evo da ispunim malo neka očekivanja naših građana, pa da ih obavestim da su devizne rezerve Narodne banke Srbije danas na nivou od 17 milijardi 270 miliona evra, da nikad nisu bile veće. Da su veće za 800 miliona evra, nego 31. decembra 2021. godine, da u devizne rezerve imamo 38,5 tona zlatnih rezervi, a da smo 2012. godine imali samo 15 tona.

To govori o tome kako ovde navodno neki zaštitnici životne okoline govore kako Kinezi odnesoše sve zlato iz Srbije. Toliko o tome.

Inače, da podsetim građane da je današnji Guverner prvi put stupila na dužnost, čini mi se 5. avgusta 2012. godine. Da je devizni kurs tada bio 119 dinara i 80 para, da su devizne rezerve neto bile 5,5 milijardi evra.

Danas znamo kolike su, a znamo i koliki je kurs evra. To najviše pričam zbog jednog kolege poslanika ovde koji je pre nekoliko nedelja mahao nekim novčanicama iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Ovo govorim najviše i zbog bivšeg Guvernera gospodina Šoškića koga ja zovem Mister Bin, zato što nemam nijednu lepu reč o tom čoveku da kažem, a reći ću vam i zašto kada budem došao do samog predloga kandidata za viceguvernera, koji je zamislite pravdao smanjivanje deviznih rezervi u periodu od 2008. do 2012. godine i pad kursa dinara sa 78 na 119,80 za jedan evro time što onda Evropska centralna banka nije štampala evre, a danas štampa, pa sadašnji Guverner uvećava devizne rezerve.

Ljudi, a šta je sa zlatom? Šta je sa zlatom? Kako se zlato uvećava? Zlato nije u Kini, nego se nalazi u trezorima naše Narodne banke.

(Aleksandar Jovanović: Kako da ne.)

Neko bi voleo da se dočepa tog zlata, ali neće imati priliku.

Da vas podsetim još jednu stvar. Jedna od primarnih uloga Narodne banke Srbije osim očuvanja stabilnosti na tržištu i inflacije jeste i kontrola poslovanja banaka.

Banke su nam za vreme vaše vlasti iznele iz Srbije 5,5 milijardi deviznih rezervi, opljačkale su građane Republike Srbije sa kamatama od 28% do 35% i nisu te banke krive za to, krivi ste vi koji ste im to dozvolili. Baš vi i tadašnji Mister Bin u Narodnoj banci gospodin Šoškić.

I sada ono što je najsmešnije, vi pokušavate nas da učite kako treba da se vlada Srbijom, pa jedino da smo duševno oboleli. Mada, vidim da tamo ima kandidata za Lazu Lazarevića. A, da je to rezultat, samo da pročitam biografiju kandidata. Diplomirao je 2010. godine, da je počeo da radi u Narodnoj banci Srbije, krajem 2010. godine u tadašnjem sektoru za monetarni sistem i politiku koji je zatim menjao naziv i proširio nadležnosti dosadašnjeg sektora za monetarne i devizne operacije čiji je rukovodilac.

Znači, nije bilo do Narodne banke samo što su se prodavale devizne rezerve nego do političke vlasti. Isti čovek na istom mestu ima sasvim različite rezultate u svom radu. Oni prvi su vaša zasluga, a ne njegova, ovih drugih su zasluga i Narodne banke Republike Srbije, i Vlade Republike Srbije i svih drugih institucija koje rade zajedno na finansijskoj, monetarnoj ekonomskoj stabilnosti Srbije, bez koje ne bi uspele reforme koje je započeo Aleksandar Vučić 2014. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić i ministri u Vladi Republike Srbije, evo na kraju ovog prvog radnog dana, mogu da kažem da sam čuo dosta inspirativnih diskusija od svojih kolega poslanika, kako iz bivšeg režima, tako i iz vladajuće većine i svega i svačega sam imao priliku da čujem, kao na primer da ne vodite dobro državu zato što za javne radove angažujete strane kompanije. Onda ispade da to nisu strane kompanije nego da ima i naših. A zašto te naše niste angažovali? Pa, koje ćemo da angažujemo? Neke njihove? El to možda one firme što su pojele auto-put između Preševa i Vranja? Nestao ceo auto-put. Čuo sam i jako nevaspitana dobacivanja od toga da smo mi to sve pokrali. Ne znam, samo ne znam gde je nestao taj auto-put. Evo, to godinama pitam kolege iz bivšeg režima, niko od njih ne zna da mi odgovori.

Kažu, gospođo Brnabić, da smo mi rekordno zadužili Republiku Srbiju. Ako pogledamo naš javni dug 2012. godine u nominalnom iznosu, to je bilo 17 milijardi i 700 miliona. To je današnjih 55% ukupnog našeg duga. Znači, oni nas optužuju za 55% njihovog duga da smo mi zadužili Srbiju. Samo dobro ste postavili ono pitanje, a gde su vam ti putevi? Gde su vam ti mostovi? Gde su vam te škole? Gde su vam te bolnice? Gde su vam te klinke? Ništa od toga nema, zatekli smo praznu kasu, devastiranu privredu.

Neke stranke su se borile za povećanje penzija i trebale su i penzionerima 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Trebalo je povećavati penzije, ali zašto nisu brinuli o privredi koja bi povećavala te penzije? Tu nastaje problem. Povećanje penzija je bila politička kategorija, a ne ekonomski rezultat rada jedne vlasti i zato ne mogu da krivim stranku koja je tražila da se povećaju, nego one koje su vodili resor privrede i resor javnih finansija.

Naslušao sam se ovde mnogo gluposti danas. Recimo, stalno se spominju neke strane kompanije kojima mi iz budžeta Republike Srbije, znači građana Srbije, plaćamo da oni rade ovde. Evo, za ovaj Zakon o budžetu dostavili smo vam i spisak tih kompanija koje će ostvariti pravo na subvencije. Kada su pogledali spisak i videli da su tu pretežno domaće kompanije, znate koje je pitanje bilo? A zašto baš te? I koje kod druge da su na spisku, uvek bi bilo isto pitanje.

Jedno pitanje koje se postavlja da bi se pobeglo od odgovornosti - šta se radilo u periodu od 2001. do 2012. godine? Na današnji novo javnog duga plaćamo istu kamatu kao na onih 17,7 milijardi evra i kažu da su naše kamate visoke, a njihove su bile bar dva puta veće, bar dva puta, jer dobar deo plaćamo kamata koje su po njihovim ugovorima i zaduženjima bile do 2012. godine.

Naslušao sam se ovde i napada na ministra Sinišu Malog kako je sramota što nam je porez na dodatnu vrednost u zemlji tako nizak. Znate šta? Kao predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava očigledno je da ću morati da napravimo jedan projekat i da konkurišemo da se obezbede sredstva iz međunarodnih organizacija, naravno, da se poslanici edukuju i da znaju da čitaju budžet, jer kako ja drugačije kolegi koji je to rekao da objasnim da je to dobro, jer vi ste uvezli neku robu i na to ste obračunali porez na dodatu vrednost iz uvoza, a onda ste to prosledili nekim prerađivačima i proizvođačima, koji su i taj porez iz uvoza i svoju razliku u ceni ukalkulisali što se knjiži kao porez na obračunatu zemlju, s tim da se onaj prethodni porez ne umanjuje. Kada izveze tu robu, traži da se porez koji je obračunat vrati i to se skida sa konta poreza obračunatog u zemlji. To znači da je dobro, ali kod kolege, koji očigledno više voli sudske presude da komentariše, postoji jedan određeni nivo neznanja čitanja javnih finansija. To je isto kao ona priča kada su skakali ovde od sreće zato što je Narodna banka imala knjigovodstveni manjak, a uzrok tog knjigovodstvenog manjka je bio to što je Narodna banka uspela da stabilizuje kurs evra i da bude niži na kraju te godine, nego na kraju prethodne godine.

Evo, sada da Narodna banka smanji kurs evra za jedan dinar, automatski mora 17 i po milijardi dinara da ima gubitak. Da li je to loše za državu? Pa, nije. Da li je loše za privredu? Nije. Da li je loše za građane Srbije? Nije, ali neznalicama jeste. Ili, da li su baš neznalice?

Slušao sam ovde mnogo priča oko EPS-a. Elektroprivreda Srbije je podnela jedan od najvećih tereta tokom fiskalne konsolidacije koja je sprovedena 2014. godine, da ne pričamo o poplavama koje su bile u Kolubari, ali niko od njih neće da kaže šta se, recimo, dešavalo sa Anketnim odborom koji je vodio tada Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik Republike Srbije.

Nisu hteli da glasaju za Izveštaj tog anketnog odbora zato što bi za vreme njihove vlasti videli da smo kupovali mazut, EPS je kupovao mazut, po zimskim cenama leti. O tome ćute. Evo, kriju i poglede. Neće ni u oči da pogledaju. To su radili.

Onda su kupovali letnju struju i uvozili preko zime, gde je cena po pet puta veća, iako to našem elektrosistemu nije bilo potrebno, pa su morali da gase termoelektranu u Svilajncu „Morava“. Što to ne pričate? Da bi uvozili struju, da bi Vuk Hamović zaradio pare. Pa, što ne kažu da naše hidrocentrale nisu smele da proizvode struju, nego su morale vodu da prelivaju preko nalivnih polja? Što? Da bi opet neko zaradio pare i onda nama kažu da smo mi lopovi. Čega god da su se uhvatili nema mesta da nije bilo kriminala.

Evo, da se vratim još malo na priču oko „Elektroprivrede Srbije“. Godine 2010/2011 zadužili su se 275 miliona evra. Da li neko zna zašto? Da li je to video neko? Na šta su pare potrošene? Nije niko. Nestale su pare, kao i onaj auto-put od Vranja do Preševa.

Pazite ovo, 17.01.2011. godine zaduženje šest milijardi dinara, to je ekvivalent današnjih 90 miliona evra, radi pokrivanja tekućih troškova. Takav veš smo nasledili 2012. godine i sada oni nas hoće da uče kako treba da vodimo državu, oni koji su upropastili i privredu i javne finansije. Nas hoće da uče koji zarađujemo pare za Srbiju kako taj novac treba da trošimo. Njihov sistem je bio leva ruka, desni džep. Ništa drugo nisu znali. Poneki put zadnji, a neki put unutrašnji u sakou, ali ništa drugo nisu znali i ta projekcija njih tera da ovde iznose neistine kako sada neko krade ili, ono što često prebacuju nama, pomoć koju smo uplatili i zaposlenima i penzionerima i mladima.

Da li znate zašto se to kritikuje? Pa, boje se da ne potrošimo sve pare i da ništa neće ostati za njih. To su razlozi zašto oni svaki potez koji imamo osporavaju i napadaju, ali neka se ne sekiraju. Za 20 godina naučiće da čitaju budžeta. Taman toliko će im najmanje trebati da dođu na vlast, ali mislim da neće ni oni, nego će neki drugi, tako da je ta prilika da ćete ponovo da se dočepate kase Srbije i džepova građana Srbije, unapred vam kažem, izgubljena, propala, džabe se trudite. Što kaže kolega ispred mene, prohujalo sa vihorom. To se nikada neće desiti.

Ono što takođe uliva nadu i nama poslanicima i građanima Srbije jesu, pre svega, povećanje penzija od 21% skoro, koje je realno, koje je naša privreda zaradila, koje su naši radnici uplatili u svoje fondove zato što naša statistika nije kako tvrdi bivši režim da su fingirane, jer to pogledate u samom Zakonu u budžetu i vidite da su prihodi Fonda PIO veći nego ranijih godina, da je ukupna masa veća nego ranijih godina, a da su dotacije iz budžeta Republike Srbije manje nego ranijih godina za više od 50%. kada budu naučili da čitaju budžet valjda neće imati potrebe da toliko govore neistine, jer znaju valjda da ima još nas koji znamo da čitamo budžet, čisto radi kvaliteta rasprave.

Takođe, povećanje plata za naše vojnike i oficire, povećanje plata u javnom sektoru, ali opet ponavljam, sve je to iz realnih izvora. Tekuća potrošnja Republike Srbije finansira iz realnih izvora. Programski krediti, javne investicije, ako u ovakvim situacijama u kakvima je Srbija, okruženje u kome se nalazi Srbija prihvatamo da budu iz kredita, jer sa nivoom javnih investicija vi stavljate do znanja i da ste ekonomski stabilna zemlja, sa jedne strane, a sa druge strane ne dozvoljavate da se toliko strani faktor ekonomski, ne mislim politički, upliće u naš privredni sistem i kroz javne radove čuvate realni sektor i zaposlene u realnom sektoru, a ne kao za vreme bivšeg režima – leva ruka, desni unutrašnji ili zadnji džep. To je razlika između nas i njih i za 20 godina možda će nešto da nauče, a od poštenih nikad. Ko je krao jednom, krašće uvek.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se iznose neistine zato što mogu da kažem da je svetska ekonomska kriza iz 2008. godine bila mala beba za ekonomsku krizu koja je izazvala korona.

Ovo je bila na finansijskom tržištu, a dok je trajala korona privrede svih zemalja su bile zatvorene i niko nije izgubio posao u Srbiji. Imali smo tada jako mali pad BDP od 0,9%, dok je za vreme žute vlasti pad bio 3%. Toliko o tome kako ste vi znali tada da vodite državu.

Zaposlenih, broj je bio pre svetske ekonomske krize 2.900.000, pa je spao na 2.400.000 i onda pričate kako ste uspešno prebrodili krizu. Evro je bio 78,80 avgusta 2008. godine. Avgusta meseca 2012. godine 119,80. Sada bi bio preko 300 da ste vi bili na vlasti. Inflacija da ne govorim. Godine 2011. nije bila nikakva kriza, inflacija je bila 11%, sada bi vam bila 50%.

(Miodrag Gavrilović: Sada je 50%.)

Sada je 14%. Vi možete da pričate šta god hoćete, po tim pokazateljima i podacima, a ti pokazatelji i podaci se odražavaju na nas ovde, broj poslanika. To što 3% preskačete sa skokom, motkom u vis, to je vaša politika koju ste vodili do 2012. godine. Ovo što vidite sada ovde je politika koju vodi Srpska napredna stranka. To je taj rezultat i rezultat Aleksandra Vučića i reforme koju je sproveo 2014. i 2015. godine, gde vi niste imali političku hrabrost da to sprovedete nego ste državu zaduživali još više da biste pokušali da kupite glasove penzionera povećavanjem penzija. To su vaši rezultati.