Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Žarko Mićin

Žarko Mićin

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem se poštovana predsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem da mi je zaista žao što danas ne vidim nijednog od kolega iz opozicije, mora da im je neko naredio da ne dođu čim nisu došli da raspravljaju o ovako važnim predlozima zakona. To je zaista nešto što ne treba da se dešava.

Mislim da će im 160.000 građana Srbije koji su podržali ovaj zakonske predloge sigurno će ih kazniti, sledeći izbori će pokazati šta misle o takvom njihovom potezu. Kao što je i predsednik Aleksandar Vučić u januaru ove godine najavio, danas su pred nama predlozi vrlo važnih zakona koji regulišu krivično pravnu materiju i predstavljaju jasan dokaza da se ova Vlada beskompromisno bori protiv kriminala i korupcije.

Vlada Republike Srbije poslušala je glas 160.000 građana Srbije koji su u fondaciji „Tijana Jurić“ predložili ovakav zakon i prethodnih meseci smo mogli da čujemo mnogo različitih mišljenja o opravdanosti uvođenja doživotne kazne zatvora.

Mislim da bi trebali da uporedimo i da vidimo kako to izgleda u drugim zemljama. Pred sobom imam mapu na kojoj se jasno vidi da je faktički najveći deo Evrope uveo kaznu doživotnog zakona. Dakle, sve ovo što je tamno, to su zemlje Evrope koje su uvele kaznu doživotnog zakona sa izuzetkom, dakle, Srbije, Hrvatske, Bosne, Portugala, Španije, Islanda i Norveške. Zašto? Namerno sam spomenuo Norvešku, a navešću vam to kao negativan primer. U Norveškoj maksimalna kazna zatvora koja se može propisati je za najteža krivična dela je 21 godinu. Sada imamo jednu osobnu situaciju da je Anders Brejvik koji je ubio 70 ljudi na ostrvu, pre nekoliko godina, osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 21 godinu. On će izaći kao stariji čovek ali sam siguran, ne mogu da kažem da se siguran, ali mislim da će možda ponovo izvršiti ta krivična dela. Nije pokazao ni trunku kajanja, a to smo mogli da vidimo na suđenjima na kojima je bio.

Upravo cilj nam je da uvođenjem ovakvih rešenja u ovaj zakon, sprečimo takve stvari. Kakav mi predlog imamo u ovom zakonu? Predlog je da uvedemo doživotnu kaznu zatvora umesto kazne od 40 godina zatvora za sva najteža krivična dela za koja je ona trenutno propisana s tim da postoji mogućnost uslovnog otpusta nakon 27 godina izdržanih kazni zatvora i to je vrlo slično sadašnjem zakonskom rešenju zato što sada iako je neko osuđen na 40 godina zatvora po sadašnjem zakonskom rešenju on bi mogao tražiti uslovni otpust nakon 26 godina i osam meseci. Ono što je važno da uslovni otpust može tražiti samo onaj osuđenik koji se dobro vladao u toku izdržavanja kazne i nije imao izrečeno više od dve disciplinski mere.

Najvažnija novina koju uvodimo u ovaj zakon je izricanje kazne doživotnog zatvora učinioca najtežih krivičnih dela bez mogućnosti uslovnog otpusta i ovo je na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“. Dakle, ovakva kazna će se izricati učiniocima najtežih krivičnih dela kao što su ubistvo, silovanje, obljuba nada detetom i nemoćnim licem sa smrtnim ishodom. Svakako pozdravljam uvođenje ovakve sankcije jer će ona potpuno ovakve ljude odstraniti iz društva i onemogućiti da ikada više učine takva grozna krivična dela.

Važno je što u Predlogu stoji da krivična dela za koje se propisuje doživotna kazna zatvora ne mogu da zastare. Dakle, niko neće moći da izbegne krivičnu odgovornost za ova najteža krivična dela time što će mu, faktički, nastupiti zastarelost.

Važno je i što uvodimo zaštitni mehanizam provere deset godina u periodu uslovnog otpusta i u koliko neko ponovo učini krivično delo, za koje se može propisati kazna zatvora iznad jedne godine, dakle taj će biti vraćen na ponovno izdržavanje kazne doživotnog zatvora i više nikada neće moći da učini novo krivično delo.

Ono što moram da istaknem je da kazna doživotnog zatvora nije dovoljna da preventivno deluje na one koji bi da učine krivično delo. Praksa je pokazala da efikasno otkrivanje i sprečavanje kriminaliteta od strane policije i strane službi bezbednosti najbolje deluje na potencijalne kriminalce da odustanu od vršenja krivičnih dela. Zato pozdravljam činjenicu da je od početka godine samo u jednoj akciji, u jednom danu uhapšeno preko 150 lica iz kriminalnog miljea i da smo pokazali jasno da ni partijska knjižica vladajuće stranke ne može da zaštiti onoga koji učinio krivično delo.

Ono što, ja kao advokat pozdravljam, kao značajnu novinu u Predlogu izmena Krivičnog zakonika je uvođenje krivičnog dela napad na advokata. Nažalost, svedoci smo da se zadnjih 10 godina desilo preko 50 napada na advokate, moje kolege su tukli, na moje kolege su sipali kiselinu, moje kolege su nažalost i ubijali i ne samo to, uništavali su im imovinu.

Hvala Bogu, ovo je dobar početak da tome stanemo na put i kada usvojimo ove izmene zakona, onaj ko napadne advokata ili člana njegove porodice biće osuđen na kaznu, odnosno može biti osuđen na kaznu zatvora. U koliko mu nanese laku ili tešku telesnu povredu, dakle sve će se strožije kažnjavati takva dela. Ono što je vrlo važno, u koliko advokatu ošteti i imovinu, isto tako može mu biti određena kazna zatvora.

Važno je da ovim predlogom definisano da ovo krivično delo postoji samo ako je učinjeno, u odnosu na advokata u vršenju njegovog advokatskog posla i time ćemo izbeći moguće zloupotrebe. Dakle, pozdravljam ove izmene i uvođenje krivičnog dela napad na advokata, ali to je samo početak borbe.

Najvažnije je da policija i tužilaštvo budu što efikasniji u procesuiranju ovakvih krivičnih dela i naravno da pronađemo sve one napadače koji su do sada napadali advokate, jer samo tako možemo poslati jasnu poruku da napadi na advokata ne smeju proći nekažnjeno.

Pozivam vas da svi podržimo ove predloge zakona, jer su izuzetno važni za budućnost naše dece. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega iz opozicije je juče pokušao da mi objasni zašto nije dobro imati suficit u budžetu. Kaže – najbolje je kad je budžet na nuli, onda je kao budžet uravnotežen. Ali, ja moram da postavim pitanje – u kojoj je to zemlji ikada na svetu budžet bio na nuli? Ni u jednoj, nikada. Zato što je nemoguće tako precizno planirati sredstva.

A, kako su planirali sredstva oni pre nas? Znate, od 2008. do 2012. godine promašivali su po 100 milijardi dinara u minus i tada je to bilo dobro planiranje, a ovo što mi planiramo, gde imamo suficit, to nije dobro planiranje, jel? I, upravo zahvaljujući suficitu koji smo mi ostvarili u 2018. godini možemo u budžetu za 2019. godinu da planiramo čak 220 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Znate kako, 2009. godine, recimo, u vreme naših prethodnika, oni su planirali 40 milijardi dinara za kapitalne investicije. Eto kako su oni dobro planirali budžet. Pa su 2010. godine planirali 33 milijarde, pa su 2012. godine planirali 22 milijarde za kapitalne investicije. Na kraju bi, verovatno, došli do nule, ali hvala Bogu, SNS je pobedila, pa sada je to 220 milijardi.

Od tih 220 milijardi imao sredstva za završetak obilaznice oko Beograda, završetak puta Surčin – Obrenovac, izgradnja auto puta Obrenovac – LJig, Preljina – Požega, Moravski koridor, Kelebija – Subotica, put Novi Pazar – Tutin, nove mostove, tunele, škole, bolnice, svega onoga što će doprineti podizanju kvaliteta života za naše građane. Posebno mi je drago što vidim da ima 200 miliona dinara za završetak naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, za omladinsku prestonicu kulture 40 miliona dinara, za projekat mađarsko – srpske železnice 9,7 milijardi dinara, za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma su, takođe, obezbeđena sredstva, što je jako važno za moj grad i to pozdravljam. Hvala.
Zahvaljujem se predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ministar, gospodin Siniša Mali je pre nekog vremena spomenuo „tvit“ Dragana Đilasa i mene nije mrzelo ja sam na „tviteru“ pogledao šta je on to „tvitovao“ i „tvitovao“ oko javnog duga. Međutim, vrlo je jasno da je njegov „tvit“ jedan običan spin. Zato što je informacija koju je on slikao za datum 31.10.2018. godine, a danas smo u 5. decembru 2018. godine i danas je taj javni dug u odnosu na 2016. godinu manji za čak milijardu i 620 miliona evra, a u vreme kada je on bio na vlasti sa svojim drugarima, znate kako se kretao javni dug? Godine 2008. je bio – 8,7 milijardi evra, 2009. godine – 9,8 milijardi evra, 2010. godine – 12,1 milijardu evra, 2011. godine – 14,7 milijardi evra i 2012. godine – 17,7 milijardi evra.

Dakle, on i njegovi drugari su povećali javni dug za 7,9 milijardi evra, a da ne govorimo o onom mostu koji je ugovoren za 124 miliona evra, pa je na kraju urađen za 360 miliona evra je potrošeno za most na Adi i on je našao da „tvituje“ nešto protiv ministra Malog.

Da radimo na smanjenju javnog duga, jer on je dokaz da je svakako činjenica da smo otkupili državne obveznice u vrednosti od 10 milijardi dinara, i to upravo zahvaljujući onom suficitu u budžetu o kojem sam govorio.

Takođe, Agencija za ocenu kreditnog rejtinga je zadržala ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou bb u stabilne izglede za unapređenje. Potvrda ocene kreditnog rejtinga Republike Srbije je odraz dobre ekonomske politike Vlade i ekonomskog rasta koji je premašio sva očekivanja.

Takođe ova agencija je istakla da će u 2019. godini u potpunosti biti pokriven deficit neto stranim investicijama. Hvala.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog budžeta za 2019. godinu koji je uvek najbolji pokazatelj kako radi jedna Vlada. Ovaj budžet pokazuje da smo radili dobro, jer smo ovi budžetom napravili prostor za poboljšanje životnog standarda građana, obezbedili smo sredstva za još intenzivniji ekonomski napredak, ali i sredstva za investiciju u infrastrukturu koji će pogurati rast našeg BDP.

Znate, prethodnih dana smo mogli da čujemo zaista smešne kritike od strane opozicije na ovaj budžet. Pa, recimo jedna od kritika, kažu, ne valja deficit, ali ne valja ni suficit u budžetu. Pazite, on kažu da ne valja što je suficit u budžetu 54,5 milijardi dinara. A, znate, valjalo je kada je kod njih bio deficit, kada je 2008. godine bio deficit od 72 milijarde, odnosno minus 72 milijarde u budžetu, kada je 2009. godine bilo minus 127 milijarde u budžetu, kada je 2010. godine bilo 1401 milijardu u budžetu, kada je 2011. godine bilo minus 163 milijarde u budžetu i kada je 2012. godine bilo minus 245 milijarde u budžetu, bili smo pred bankrotom. Gospodo, to su nam oni ostavili.

A kakvo je to u vreme kada SNS vodi Srbiju. Već 2015. godine imali smo minus od 141 milijardu, dakle, 110 milijardi manje nego 2012. godine. Godine 2016. smo imali minus 54 milijarde i već 2017. godine smo imali suficit, odnosno plus u budžetu od 33,9 milijardi dinara, da bi 2018. godine ovaj suficit bio 54,5 milijardi dinara.

Kažu stručnjaci iz opozicije da imamo najmanji rast BDP u regionu, a imamo kumulativni rast od čak 4,5%, a zamislite oni su 2009. godine imali rast od minus 3,1%. Dakle, njihov rast je bio u minusu, gospodo, a nama je u plusu 4,5%. I ako znamo da je BDP sve ono što proizvedemo u jednoj godini onda moramo shvatiti koliko je važan ovaj rast koji imamo. Imam ovu jednu tabelu i zaista ne znam odakle su oni izvlačili ove podatke. Ovo je tabela koja je dakle, IBRD, odnosno Evropske banke za obnovu u razvoj i vrlo jasno piše, Hrvatska 2,7%, Slovačka 3,9%, Slovenija 4,2%, Bosna 3%, Bugarska 3,6% i da ne čitam sve i Srbija 4,5%. Dakle, ovo su jasni pokazatelji koliko napredujemo i koliko dobro radimo. Hvala vam.
Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je naša zemlja napredovala za vreme Srpske napredne stranke najbolje pokazuje nova prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je povećala prognozu rasta BDP Srbije za 2018. godinu za 1,3 procentna poena i koja sada iznosi 4,2% rasta.

Po Izveštaju, Srbija je zemlja koja je najviše korigovala rast u pozitivnom smislu u odnosu na ostale zemlje, i to u odnosu na zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope. Koliko smo napredovali, pokazuje činjenica da se za ceo region predviđa rast od 3,5%, a za nas 4,2%.

U Izveštaju se navodi i da je privreda u prvoj polovini 2018. godine zabeležila rast od čak 4,9% na međugodišnjem nivou.

Mislim da je važno da napravimo jedno poređenje na period u vreme ovih što bi da siluju i vešaju, iz saveza za silovanje i vešanje Srbije, jer, recimo, 2009. godine taj isti rast BDP-a je bio u minusu od čak 3,10%, 2010. godine je bio 0,6% i 2012. godine smo završili u minusu od 1%. Znate, ove brojke ovako kada govorimo u ovim procentima su interesantne, ali mnogo je to bolje reći u iznosima. Znači, 2009. godine ukupan BDP Srbije je bio na kraju godine 31,5 milijardi evra, 2017. godine, isti taj iznos je 40 milijardi evra. Dakle, više smo proizveli u Srbiji za vreme SNS za osam i po milijardi evra. Mislim da to dovoljno govori o tome kako radimo. Hvala lepo.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima čiji je cilj da pospeši građevinsku industriju u Srbiji, koja evidentno zaista beleži veliki rast.

Kako smo došli do toga da građevinarstvo, pa i investicije uopšte beleže toliki rast u Srbiji? Pa, pre svega, sjajnim reformskim merama Vlade Republike Srbije, a mislim da je najbolji pokazatelj toga kako smo radili upravo „Duing biznis lista“, lakoće poslovanja Svetske banke, gde prema izveštaju za 2018. godinu zauzimamo 43. mesto, što je zaista veliki uspeh, jer to je 43. mesto od 190 ekonomija koje prati Svetska banka i to je napredak za čak 48 pozicija za tri godine i ujedno najbolji rezultat od 2007. godine, od kada je Srbija i rangirana.

Ova lista je dobar pokazatelj. Zašto? Zato što je koncipirana tako da ne uzima u obzir sve uslove poslovanja, već npr. deset ključnih oblasti koje su posledica državnih politika i načina na koje se te politike sprovode, dakle, od počinjanja poslovanja, dobijanja građevinskih dozvola, dobijanja priključka na električnu energiju, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja.

Evo, ovde imam sa sajta Svetske banke jednu tabelu iz koje možemo da vidimo gde je otprilike Srbija, dakle, Srbija je 43. mesto u odnosu na Mađarsku koja je 48, u odnosu na Bugarsku koja je 50, u odnosu na Hrvatsku koja je 51. i u odnosu na regionalan prosek. Zaista jedan dobar napredak i ono što je važno je da napredak na „Duing biznis listi“ znači da su zakoni koji uređuju poslovni ambijent zaista dobri i da se efikasnije sprovode, što svakako doprinosi svemu ovome što sam rekao. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima. Svakako, cilj ovog zakona je da uredi tržište građevinskih proizvoda i siguran sam da će biti uspešna u tome.

Ono što je važno za našu zemlju je da je građevinska industrija zaista u jednoj ozbiljnoj ekspanziji. Moram da podsetim građane kako je to izgledalo pre 2012. godine. Uvek je dobro praviti ta poređenja, kako to izgleda danas, kako bismo pokazali kakve mi postižemo rezultate, a kakve su oni postizali rezultate.

Dakle, pre 2012. godine građevinska industrija je radila sa samo 30% kapaciteta. Država je građevinskim firmama dugovala između 600 miliona i milijardu evra. Otpušteno je čak pet hiljada građevinskih radnika. Mogu vam pokazati na primeru grada iz kog ja dolazim, Novog Sada, da je, recimo, 2012. godine bilo aktivno samo 20 gradilišta visokogradnje, a danas je aktivno preko 115, a ukupno je aktivno preko 729 gradilišta u Novom Sadu. Da ne govorim o Republici Srbiji, kao što je gospođa ministar rekla, dakle, preko 30.000 aktivnih gradilišta. To zaista pokazuje koliko dobro radimo.

Takođe, predanim radom Ministarstva građevine, od 2012. godine, danas građevinska industrija generiše 5,5% BDP Srbije ili 1,8 milijardi evra godišnje. Danas je u njoj zaposleno preko 116.000 radnika i posluje preko 11.500 firmi.

Zašto je ovo važno? Vrlo je važno, zato što je građevinska industrija pokretač privrede, jer za sebe direktno vezuje i stimuliše preko 30 drugih privrednih grana.

Evo, opet ću spomenuti moj grad Novi Sad, na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem. Dakle, ovakav razvoj građevinske industrije omogućuje slivanje velikih para u budžet grada i zahvaljujući tome smo uspeli da izgradimo i novu zgradu Hitne pomoći na pet hiljada kvadrata, novu muzičko-baletsku školu na preko 15.000 metara kvadratnih. Gradi se nova zgrada RTV. Dakle, izgradili smo kilometre i kilometre puteva, pogotovo u prigradskim naseljima, koja su bila značajno zapostavljena pre 2012. godine.

Danas, za razliku od pre 2012. godine, mogu da grade svi, jer pre 2012. godine su mogli da grade samo privilegovani tajkuni. Hvala.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Ovim izmenama smo uneli obavezu korisnika IPARD fondova da ispune određene uslove zaštite životne sredine pre nego što mogu da dobiju novac iz ovih fondova. IPARD program predstavlja najznačajniji program pretpristupne podrške poljoprivrednicima i odobren je od strane svih članica EU. Glavni cilj i svrha ovog programa je da pomogne poljoprivrednike, kao i sve stanovnike ruralnih područja Republike Srbije, da postepeno podižu svoje kapacitete i potencijale kako bi se blagovremeno i na pravi način pripremili za ispunjavanje evropskih standarda i zakona iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine.

Ono što je važno da ovim programom poljoprivrednicima do 2020. godine na raspolaganju je čak 229 miliona evra bespovratnih sredstava, što je zaista ozbiljan novac, a sada će poljoprivrednici da bi dobili morati da ispune određene ekološke uslove što je neophodno na našem putu ka članstvu u EU, jer moramo otvoriti Poglavlje 27, a da bismo zatvorili ovo Poglavlje moramo ispuniti određene ekološke uslove. Upravo je cilj ove zakonske odredbe da to uradimo.

Moram spomenuti šta smo uradili na polju zaštite životne sredine u Novom Sadu otkada je na njegovom čelu gradonačelnik, Miloš Vučević, ja ću spomenuti samo deo toga. Urađeno je zaista mnogo, recimo u prigradskim naseljima, u prigradskom naselju Rumenka uradili smo šest kilometara fekalne kanalizacije i prečistač otpadnih voda vredan čak 136 miliona dinara. U Stepanovićevu, takođe smo završili celu fekalnu kanalizaciju i uradili takođe još jedan prečistač otpadnih voda koji je vredan 96 miliona dinara. U Kovilju smo uradili čak 40 kilometara kanalizacione mreže i završili prečistač vredan 190 miliona dinara. U Begeču smo takođe završili kompletnu kanalizacionu mrežu i uradili takođe jedan prečistač vredan čak 221 milion dinara.

Ono što je najvažnije, Milo Vučević i gradska vlast u Novom Sadu je ovo radila bez dinara zaduživanja, sve iz gradskog budžeta, dok su naši prethodnici, pre 2012. godine radili kanalizacije zadužujući gradsku vlast za 35 miliona.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim ćemo ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija, koji, kao što sam juče govorio, morali smo da donesemo zbog jedne vrlo neodgovorne politike žutog preduzeća do 2012. godine.

Juče sam vam izneo i podatke u kojima ste mogli da čujete da su oni godinama planirali budžet tako da je svaki put bio probijeno ono što su planirali i svaki put je minus u budžetu bio za nekoliko desetina milijardi dinara veći od onoga što su planirali.

Oni su tada došli u situaciju da su morali da uzimaju kredite sa čak 7% kamate, što je ogromna razlika u odnosu na nas koji sada uzimamo kredite, i to samo kada moramo, od 1% kamate, zato što su se tada zaduživali u dolarima kada se niko nije zaduživao u dolarima i zato su napravili situaciju da im je javni dug porastao za preko osam milijardi evra.

Ono što mi danas imamo je suficit u budžetu konstantno veći, treću godinu za redom. Ono što mi imamo je situacija da Srbija više nema rebalans budžeta. Dakle, ne radi se rebalans budžeta, jer se budžet vrlo dobro planira.

Privredni rast nam je 4,6%, jedan od najvećih u Evropi. Javni dug nam se smanjuje, dok se njima, kao što sam rekao, javni dug povećavao zato što je Srbija prema IBM, koji je svetski poznata kompanija, danas prva zemlja u svetu, u odnosu na veličinu zemlje, po broju novootvorenih radnih mesta, zato što su investicije samo do jula ove godine, strane investicije, bile 916 miliona evra i zato što smo danas na 42. mestu na Duing biznis listi lakoće poslovanja, a nekada smo bili na 93. mestu. Zato danas imamo para za povećanje penzija.

Dragi penzioneri, penzije će vam biti samo veće i veće. Hvala.
Zahvaljujem se ,predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO i ovo je zakon koji će obradovati sve naše penzionere kojima smo zbog neodgovorne politike žutog preduzeća morali privremeno da smanjimo penzije.

Mislim da je važno da podsetimo naše penzionere zašto smo 2014. godine morali da im privremeno smanjimo penzije. Pa, zato što su gospoda iz žutog preduzeća 2008. godine, zarad dobijanja izbora, usred ekonomske krize povećali penzije za 10%, a sa redovnim povećanjem to je čak bilo za 15%. Ovim su napravili ogromnu rupu u budžetu i doveli državu do bankrota 2012. godine.

Da bih vam pokazao kako su se amaterski odnosili prema budućnosti ove države, pročitaću vam šta je rekao 2008. tadašnji premijer Mirko Cvetković. Kaže Mirko: „Ima para za povećanje penzija. U toku je rad na rebalansu budžeta i prve procene pokazuju da rebalansom neće biti probijen budžet za 2008. godinu.“ A, onda samo mesec dana posle toga, imamo vest – Ministarstvo finansija je prošle nedelje objavilo da je budžet na kraju avgusta prema novoj međunarodno uporedivoj metodologiji, koja se primenjuje od jula ove godine, bio u deficitu od čak 17,4 milijarde dinara. Tako se prema staroj metodologiji planirani ovogodišnji budžetski deficit povećava na 44,9 milijarde dinara.

Dakle, Mirko Cvetković, iako je znao da ovo vodi u bankrot države, on je ipak smatrao da ima para za povećanje penzija.

A, kako je to izgledalo? Kako je izgledao taj odlazak u bankrot do 2012. godine? Pa, evo. Godine 2008. žuto preduzeće je planiralo deficit budžeta od minus 45 milijardi, a ostvareni minus 45 milijardi, a ostvareni deficit je bio minus 72 milijarde. Zatim, 2009. godine su planirali minus 49 milijardi, a ostvarili su minus 127 milijardi. Godine 2010. planirali su minus 82 milijarde, a ostvarili minus 141 milijardu. I, onda 2011. godine opet se javlja Mirko Cvetković i kaže – neće nam se desiti Grčka. A, ono što se desilo je da su planirali 93 milijarde, a ostvarili su deficit od minus 163 milijarde. Na kraju, 2012. godine planirali su deficit od 124 milijarde, a završili smo sa deficitom od minus 245 milijardi dinara.

Naravno, javni dug je uvek dobar pokazatelj kako vodite državu. Javni dug se od osam milijardi evra, koliko je bio 2008. godine, povećao na čak 17 milijardi evra 2012. godine. E, tako su oni vodili državu, gospodo.

I, da, desila bi nam se Grčka da nije bilo SNS i zahvaljujući SNS nikad nam se neće desiti Grčka i penzioneri će imati penzije veće nego ikada. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, novi Zakon o ratnim memorijalima predstavlja kodifikaciju dosadašnjih važećih propisa, i to tri zakona koja su sadržala ovu materiju. Osnovni cilj ovog zakona je efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite redovnog i investicionog održavanja ratnih memorijala, kao i uspostavljanje evidencija i uvođenje novih ratnih memorijala.

Ovim zakonom će se obezbediti efikasnije održavanje, uređenje i finansiranje ratnih memorijala, pojačaće se odgovornost i efikasnost jedinica lokalne samouprave, a stvoriće se i uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona, saglasnost za postavljanje ratnih memorijala davaće ministarstvo zaduženo za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, što svakako pozdravljam, jer smatram da ratni memorijali predstavljaju deo naše prošlosti, ali i putokaz za budućnost. I o ovome zaista mora da brine država, a ne lokalne samouprave.

Uređeni i očuvani ratni memorijali ne samo da će sačuvati od zaborava velika dela naših predaka koji su dali život za slobodu ove zemlje, nego će i postati deo naše turističke ponude, i to svakako pozdravljam. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas se pred nama nalaze zakoni iz oblasti rada, boračkih i socijalnih pitanja, a ja sam podneo amandman na Zakon o ratnim memorijalima.

Ovim zakonom se uređuje materija koja je do sada bila regulisana sa više zakona, i to Zakonom o uređivanju i održavanju groblja boraca, Zakonom o obeležavanju i održavanju grobalja i grobova pripadnika savezničkih armija i drugih armija, odnosno stranih armija na teritoriji Jugoslavije, Zakonom o grobljima i grobovima boraca u inostranstvu. Dakle, sa više zakona i zato je bilo zaista neophodno doneti novi zakon kojim će se objediniti svi zakoni i kojim će se za ratne memorijale obezbediti bolja zaštita, održavanje, uređenje i finansiranje.

Ovim zakonom ćemo urediti na koji način će moći da se obeleževaju događaji iz naše prošlosti i koje su to vrednosti koje Srbija hoće da obeležava.

Ovim zakonom pokazujemo da poštujemo one koji su se borili za našu zemlju. Pokazujemo da poštujemo i ne zaboravljamo naše ratne saveznike. Pokazujemo da poštujemo i tuđe žrtve, jer ćemo samo tako imati pravo da tražimo poštovanje i pravdu za naše žrtve.

Srbija je zemlja koja ima dugu istoriju i tradiciju oslobodilačkih ratova i ima pravo da kaže koje vrednosti, odnosno da kaže koje su to vrednosti koje zastupa, koje čuva i koje hoće da ostavi kao putokaz budućim generacijama i to je upravo ono što činimo ovim zakonom. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo od jednog predstavnika opozicije, inače bivšeg predsednika opštine Smederevska Palanka, mogli da čujemo kako je podrugljivo govorio o najboljem gradonačelniku u Srbiji, gradonačelniku Novog Sada, gospodinu Milošu Vučeviću.

O njemu je govorio čovek koji je kao bivši predsednik opštine Smederevska Palanka od te opštine napravio najzaduženiju opštinu u Srbiji koja je bila u blokadi čak 257 dana, čovek koji je osnovao 19 javnih preduzeća od kojih su sva na kraju njegovog mandata završila u blokadi i kako je jedno preduzeće bankrotiralo, tako je on otvarao drugo. Ne samo to, nego su i domovi zdravlja, škole, pa čak i groblje je imalo blokiran račun kada je on završio svoj mandat. Pare je izvlačio i preko FK „Jasenica 1911“ koji nema organe kluba, ali ima registrovane igrače, i osnovao je ustanovu, sportsku organizaciju – GFK „Jasenica 1911“, kao indirektnog korisnika budžeta i preko te ustanove vršio isplatu premija i stipendija i pri tome dnevno su podizani iznosi od 300 hiljada dinara čekovima bez pokrića.

Po izveštaju državnog revizora, preko ove ustanove samo u 2012. godini, bez osnova, isplatio 17 miliona dinara, a 2013. godine ovom klubu je isplaćeno preko 20 miliona dinara.

Dakle, ovaj vrhunski bivši predsednik opštine Smederevska Palanka, koji uzima u usta najboljeg gradonačelnika u Srbiji, je prema izveštaju DRI samo u 2012. godini potrošio bez verodostojne dokumentacije 163 miliona 602 hiljade dinara.

Dok je on tako radio, da vidimo kako to radi gradonačelnik Miloš Vučević: pet hiljada novih radnih mesta i nova industrijska zona za grad Novi Sad, 700 miliona dinara više od poreza na zarade se slilo u gradsku kasu nego što je to bilo 2016. godine, po čemu se vidi, gospodo, koliki je broj novozaposlenih u Novom Sadu. Gradska kasa je u plusu za preko šest milijardi dinara. U sredu otvaramo najmoderniju zgradu hitne pomoći u Srbiji. Preko 700 novih gradilišta imamo u Novom Sadu. Da, grad se više ne zadužuje municipalnim obveznicama kao što je to bilo u vreme žutog preduzeća, kada su se za tri i po milijarde dinara municipalnih obveznica se zadužili i morali smo 7% kamate, preko milijardu dinara je grad platio kamate na to. Grad više to ne mora, jer ima šest milijardi dinara u plusu i može samostalno da finansira svoje infrastrukturne projekte. To je uspeh i zato on ne sme da ga stavlja u usta. Hvala lepo.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, predstavnici NBS, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom sam želeo da istaknem značaj Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu za povećanje investicija u našu zemlju. Cilj izmena ovog zakona je, pre svega, unapređenje prava korisnika usluga, i to kako fizičkih, tako i pravnih lica.

Danas se informacione tehnologije razvijaju velikom brzinom i ovim Predlogom zakona NBS želi da ide u korak sa tim promenama i omogući građanima viši stepen zaštite i bolju uslugu. Ono što pokazuje da je NBS uspešno pratila reforme Vlade Republike Srbije je činjenica da je inflacija u zadnjih pet godina u Srbiji na prosečnom nivou oko 2%, a u vreme žutog preduzeća, recimo 2009. godine, inflacija je bila 7,5%, da bi već 2010. godine bila 10,3%, dakle, pet puta više nego što je sada.

Ovi rezultati pokazuju da NBS, odnosno da je Srbija danas zavaljujući NBS finansijski stabilna zemlja sa niskom inflacijom, što je još najvažnije, sa predvidivom i stabilnom inflacijom i siguran sam da će to tako i ostati.

Donošenje ovog zakona je deo sveukupnog procesa reformi koji sprovodi Vlada Republike Srbije i zahvaljujući tim reformama javni dug Republike Srbije je danas manji za preko 1,5 milijardi evra i to samo za tri godine. Zahvaljujući tim reformama napredovali smo čak 40 mesta na „Duing biznis listi“ lakoće poslovanja, zahvaljujući tim reformama Srbija je danas deseta zemlja u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, a 2014. godine smo bili 186. Zahvaljujući tim reformama Srbija je prošle godine proglašena za zemlju sa najvećim brojem otvorenih radnih mesta u odnosu na broj stanovnika. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, gospodo oficiri, novi Zakon o vojnom obrazovanju predstavljaće dobru osnovu za savremeno obrazovanje vojnika, oficira i podoficira Vojske Srbije, a sve u cilju sticanja znanja, veština i sposobnosti koji će omogućiti da efikasno, odgovorno i uspešno obavljaju jedan od najvažnijih zadataka, a to je zadatak odbrane naše zemlje.

Donošenje ovog zakona je deo reformi sistema odbrane, ali i deo sveukupnog procesa reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije. Zahvaljujući tim reformama, danas samo u prva tri meseca 2018. godine ostvarili smo privredni rast veći od 4%, a pre 2012. godine taj rast je čak bio -3,5%. Zahvaljujući reformama, danas u budžetu Srbije imamo plus od preko 6,5 milijardi dinara i to već treću godinu za redom, a nekada smo bili u dubokom minusu. Zahvaljujući reformama, javni dug Republike Srbije danas je manji za preko 1,5 milijardi evra. Zahvaljujući reformama Vlade Srbije, napredovali smo za 40 mesta na Duing biznis listi lakoće poslovanja.

Zahvaljujući tim reformama, Srbija je danas među prvih deset zemalja u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, a recimo 2014. godine smo bili na 186 mestu. Zahvaljujući tim reformama, naša zemlja je prošle godine bila prva u svetu po broju novootvorenih radnih mesta u odnosu na broj stanovnika. Zahvaljujući tim reformama, danas pregovaramo sa investitorima za 54 investiciona projekta čija je ukupna vrednost preko dve i po milijarde evra, a čime ćemo otvoriti preko 29.000 novih radnih mesta.

Ova Vlada će nastaviti reforme, jer je očigledno da ove reforme daju rezultate. Rezultate čiji će se zbir videti u budućnosti, jer ćemo našoj deci ostaviti mnogo uređeniju zemlju nego što smo je mi zatekli 2012. godine.